Притужба организације РЦМ против ЈКП Градска чистоћа због дискриминације по основу националне припадности и вероисповести у области рада и запошљавања

бр. 07-00-207/2016-02   датум: 25.7.2016.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби РЦМ, која је поднета у име и уз сагласност Б.М. из Б. против ЈКП „Градска чистоћа са седиштем у Београду, због дискриминације на основу националне припадности и вероисповести. У притужби је наведено да је Б.М. ангажован у ЈКП „Градска чистоћа од 2009. године, и да са њим још увек није закључен уговор о раду, већ се његов ангажман заснива на неком од уговора ван радног односа, због чега остварује и мању зараду. Више пута је покретао питање свог радноправног статуса код руководилаца али је остао без одговора па сматра да је разлог због чега још увек нема уговор о раду, то што је ромске националности и исламске вероисповести. У изјашњењу на наводе из притужбе, директор ЈКП „Градска чистоћа” навео је да Б.М. није примљен у радни однос због немогућности пријема свих извршилаца који су радно ангажовани, услед мера штедње и рационализације које су прописане законима који обавезују послодавца, као и да је, од тренутка ангажовања Б.М. само са једним извршиоцем закључен уговор о раду, али да је он био дуже радно ангажован и остваривао боље резултате рада. Повереница за заштиту равноправности је констатовала да су наводи из притужбе и изјашњења међусобно противуречни а да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити да је разлог због кога са Б.М. није закључен уговор о раду, у узрочној вези са његовом националном припадношћу и вероисповешћу. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљења да у конкретном случају није утврђено да је ЈКП „Градска чистоћа” извршило акт дискриминације на основу националне припадности и веросиповести Б.М.

  1. ТОК ПОСТУПКА
  • Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио РЦМ из Б. у име и уз сагласност Б.М. против ЈКП „Градска чистоћа” Београд.
  • У притужби и допуни притужбе је наведено:
  • да је Б.М. рођен у Гњилану 1991. године, и да је завршио Машинску школу (..) у Београду, образовног профила – аутомеханичар;
  • да је од 15. маја 2009. године члан омладинске задруге, и да је од тог тренутка ангажован у ЈКП „Градска чистоћа” на пословима оправке и одржавања возила, и то путем уговора о упућивању на рад код другог послодавца, или директно код ЈКП „Градска чистоћа” на основу уговора о привременим и повременим пословима;
  • да накнада за рад Б.М. износи 120 динара по часу за рад у дневној смени и 150 динара за рад у ноћној смени, што на месечном нивоу износи око 22.000 динара;
  • да је од ступања на рад био узоран радник, да се због основа по коме је ангажован не оцењује његов рад, али да његови руководиоци никада нису имали примедаба на његов рад;
  • да је у оквиру организационе јединици у којој ради, ангажовано око 15 електричара. Запослени углавном бивају ангажовани преко омладинске задруге, а након краћег времена закључују уговор са послодавцем;
  • да је Б.М. једини који нема закључен уговор о раду, иако је један од радника са најдужим стажом код послодавца ЈКП „Градска чистоћа”;
  • да је више пута покушавао да покрене питање свог радно-правног статуса, али је налазио само на вербалну подршку од стране непосредних руководилаца;
  • да цена рада запослених по основу уговора на одређено време износи 220 динара по сату;
  • да је, осим А.А. он једино лице ромске националне припадности у оквиру своје организационе јединице, да је атмосфера међу запосленима складна, међутим, када је хтео да испита због чега не напредује, један од руководилаца, С.К. му је рекао да је проблем у његовом имену и презимену;
  • да сматра да је разлог због којег не напредује, дискриминација на основу националне припадности и етничког порекла
  • да је питао надређене о могућности да закључи уговор о раду, али се сваки покушај завршио неуспешно и да је добио информацију како је неко од надређених против тога;
  • да је питао свог надређеног М.С. да ли ће доћи до закључења уговора о раду, на шта му је он рекао да до закључења уговора неће доћи и да може само „да се опаше експлозивом и да се разнесе”.
    • Уз притужбу су достављени писани докази, диплома Б.М. о стеченом средњем образовању, фотокопија чланске карте Б.М. у омладинској задрузи, уговор о раду са (…) д.о.о, уговор о упућивању код послодавца од 19. новембра 2015. године, уговор о обављању привремених и повремених послова са ЈКП „Градска чистоћа” бр. 8602, 19540 и 22371 са анексом.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење ЈКП „Градска чистоћа”.
    • У изјашњењу директора ЈК „Градска чистоћа”, и допуни изјашњења од 14. јула 2016. године, између осталог, наведено је:
  • да је општепозната чињеница да је у ЈКП „Градска чистоћа” на различитим пословима ангажовано више припадника ромске националне мањине;
  • да је ЈКП „Градска чистоћа” поносна на чињеницу да својим запосленима обезбеђује наставак школовања и стручно усваршавање, као и да имају активну улогу у инклузији и унапређењу положаја Рома у друштву;
  • да је у оквиру пројекта „ЕУ подршка за запошљавање Рома” у сарадњи са Канцеларијом УН за пројектне услуге, радно ангажовано преко 30 лица;
  • да је Б.М. радно ангажован преко омладинске задруге ПД „САТ – кадровске услуге” д.о.о. почев од 16. маја 2009. године, па закључно са 1. јулом 2014. године, на пословима: комунални радник на погону до 22. маја 2011. године, комунални радник на сектору одржавања до 15. марта 2012. године, аутомеханичар у сектору одржавања до 1. јула 2014. године;
  • да су услед мера штедње сачињена два програма решавања вишка запослених током 2014. и 2015. године, према којима је престао радни однос 117 запослених;
  • да су због забране запошљавања у јавном сектору, почев од 2. јула 2014. године, закључивани уговори о привременим и повременим пословима са свим извршиоцима који нису били у радном односу са ЈКП „Градска чистоћа”;
  • да је почев од 19. новембра 2015. године, Б.М. радно ангажован преко ПД „САТ – кадровске услуге” д.о.о, на радном месту помоћни радник, остварујући тако сва права из радног односа;
  • да је Б.М. дана 20. априла 2016. године, и то пре него што су примили притужбу, промењено радно место и повећана цена рада;
  • да ће предност приликом пријема у радни однос имати лица која су најдуже била ангажована у ЈКП „Градска чистоћа”, и лица која имају најбоље резултате, када се буду стекли услови;
  • да је у организационој јединици у којој је од 2009. године радно ангажован Б.М. било преко 1000 запослених;
  • да је у 2014. години било ангажовано 60 извршилаца а у 2015. години 82 извршиоца путем уговора о привременим и повременим пословима;
  • да је само једно лице које је било ангажовано на привременим и повременим пословима, закључило уговор о раду са ЈКП „Градска чистоћа”;
  • да је у организационој јединици у којој је ангажован Б.М. ангажовано 88 лица посредством (…) д.о.о;
  • да је након закључења уговора о привременим и повременим пословима, укупно 20 извршилаца закључило уговор о раду са ЈКП „Градска чистоћа”, и то она која су била радно ангажована више година;
  • да је критеријум за пријем у радни однос, радни учинак, остваривање најбољих резултата рада и дужина трајања радног ангажовања;
  • да Б.М. није понуђено закључење уговора о раду због немогућности пријема у радни однос свих извршилаца који су радно ангажовани у ЈКП „Градска чистоћа”. Наиме, поред чињенице да је раније била потребна сагласност оснивача за пријем у радни однос нових извршилаца, Законом о буџетском систему прописана је забрана заснивања радног односа са новим извршиоцима ради попуњавања слободних, односно упражњених радних места до 31. децембра 2015. године, уз одређене изузетке и уз посебну сагласност Комисије Владе Републике Србије. Такође, Законом о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, утврђен је, између осталог обим и рокови смањења броја запослених на неодређено време;
  • да је од тренутка ангажовања Б.М. на пословима аутомеханичара, односно радника на оправци возила, само једно лице закључило уговор о раду са послодавцем за исто радно место, и то 20. јула 2015. године. Лице које је примљено у радни однос, било је ангажовано у дужем периоду од Б.М. и остваривало боље резултате.
    • Повереница за заштиту равноправности, сагласно одредбама члана став 1. Закона о забрани дискриминације, затражила је изјашњење о релевантним чињеницама о којима имају сазнања од сведока С.К. М.С. и Ј.М.
    • У исказу С.К. шефа смене, наведено је:
  • да нема сазнања о другачијем третману Б.М. у односу на друге запослене, нити да је његова национална припадност, етничко порекло или вероисповест била од утицаја на то што му није понуђено закључење уговора о раду;
  • да Б.М. у сектору одржавања ангажован од 2011. године, а једини разлог због кога му није понуђено закључење уговора о раду, то што не постоји могућност пријема свих извршилаца у радни однос;
  • да Б.М. показује залагање, редовност и извесно познавање посла на одржавању возила;
  • да није у потпуности самосталан на послу, и да није предвиђено оцењивање лица која су ангажована преко ПД „САТ – кадровске услуге” д.о.о.
    • У исказу М.С. шефа смене, наведено је:
  • да се Б.М. више пута обраћао али искључиво у вези са повећањем цене рада, а не у вези са закључењем уговора на неодређено време;
  • да је апсолутно нетачно да је у било ком тренутку рекао да није могуће да добије уговор јер је неко од надређених који о томе одлучују био против тога;
  • да се догодила ситуација у којој га је Б.М. питао за повећање накнаде за рад, на шта му је он одговорио да је захтев прослеђен директору и потписан и да више ништа не зависи од њега. Неко од присутних радника је рекао да „треба да ради бомба” на шта је он одговорио у шали да се у том случају баци на ливаду да не повреди неког. Напомиње да је владала опуштена атмосфера, да је Б.М. вредан и поштен радник и да су од почетка рада имали коректне односе засноване на узајамном поштовању;
  • да Б.М. ради у сектору „Одржавања” на пословима аутомеханичара на оправци возила. Показује занимање, стручност, квалитет и залагање на радном месту као и редовност и послушност;
  • да већину послова може да обавља сам, док за неке послове му је потребна помоћ старијих колега, и када су сложенији послови у питању, придодаје се колегама као испомоћ;
  • да није предвиђено оцењивање радника који су ангажовани посредством (…) д.о.о, нити је то од утицаја на плату, с обзиром да се они плаћају по сату проведеном на раду.
    • У исказу Ј.М. пословође, наведено је:
  • да се Б.М. који ради у сектору „Одржавања” на пословима радника на оправци возила, показује стручност, квалитет и залагање на радном месту као и редовност;
  • да већину послова обавља сам, док му је за неке послове потребна помоћ колега;
  • да није предвиђено оцењивање радника који су ангажовани посредством ПД „САТ – кадровске улуге” д.о.о. нити је то од утицаја на плату, с обзиром да се они плаћају по сату проведеном на раду.
  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
  • Између страна у поступку неспорно је да је Б.М. ангажован у ЈКП „Градска чистоћа” од 2009. године, посредством омладинске задруге (…) д.о.о. уговором о упућивању на рад код другог послодавца, или уговором о привременим и повременим пословима код ЈКП „Градска чистоћа”, и да до момента подношења притужбе није био ангажован по основу уговора о раду.
  • Увидом у фотокопију дипломе о стеченом средњем образовању, утврђено је да је Б.М. стекао средње образовање у трајању од три године, образовног профила аутомеханичар;
  • Увидом у фотокопију чланске карте број 9742, утврђено је да је Б.М. члан омладинске задруге (…) д.о.о, са уписом од 15. јуна 20019. године;
  • Увидом у уговор о раду од 19. новембра 2015. године, између (…) д.о.о. и Б.М. утврђено је да је Б.М. закључио уговор о раду на одређено време у трајању од шест месеци;
  • Увидом у фотокопију уговора о упућивању код другог послодавца од 19. новембра, утврђено је да је Б.М. радник (…) д.о.о. упућен на рад у ЈКП „Градска чистоћа” за обављање посла помоћни радник на одржавању у периоду од шест месеци.
  • Увидом у уговор о обављању привремених и повремених послова број 8602, утврђено је да је склопљен између ЈКП „Градска чистоћа” и Б.М. за период од 1. јула 2014. године до 15. децембра 2014. године.
  • Увидом у уговор о обављању привремених и повремених послова број 19540, утврђено је да је склопљен између ЈКП „Градска чистоћа” и Б.М. за период од 3. децембра 2014. године до 31. децембра 2014. године.
  • Увидом у уговор о обављању привремених и повремених послова број 22371, утврђено је да је склопљен између ЈКП „Градска чистоћа” и Б.М. за период од 1. јанура 2015. године до 17. јуна 2015. године.
  • Увидом у анекс бр. 1 уговора о обављању привремених и повремених послова број 22371 утврђен је износ накнаде за за трошкове исхране и превоза.
  • Увидом у уговор о обављању привремених и повремених послова број 13/618, утврђено је да је склопљен између ЈКП „Градска чистоћа” и Б.М. за период од 11. јуна 2015. године до 25. новембра 2015. године.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
  • Приликом одлучивања у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

  • Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.[2]
  • Европска конвенције за заштиту људских права и основних слобода[3] у члану прописује да се уживaњe прaвa и слoбoдa прeдвиђeних у oвoj кoнвeнциjи oбeзбeђуje, бeз дискриминaциje пo билo кoм oснoву, кao штo су пoл, рaсa, бoja кoжe, jeзик, вeрoиспoвeст, пoлитичкo или другo мишљeњe, нaциoнaлнo или сoциjaлнo пoрeклo, вeзa с нeкoм нaциoнaлнoм мaњинoм, имoвнo стaњe, рoђeњe или други стaтус. Међународна конвенција о укидању свих облика расне дискриминације[4] у члану 1. дефинише расну дискриминацију као свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.
  • Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1998. године ратификовала Оквирну конвенцију за заштиту националних мањина[5] , која у члану став 1. забрањује било какву дискриминацију на основу припадности националној мањини. Ставом 2. овог члана прописана је обавеза држава да путем одговарајућих мера обезбеде пуну и стварну једнакост припадника националне мањине и припадника већинског народа.
  • Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада (МОР) бр. 111 о дискриминацији (запослење и занимање)[6], прописано је да дискриминација представља и свако прављење разлике, искључење или давање првенства које има за последицу укидање или нарушавање једнакости могућности или третмана у запослењу или занимању које утврди заинтересована чланица након саветовања са репрезентативним организацијама послодаваца и радника, уколико постоје, и других одговарајућих тела.
  • Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Oдрeдбaмa члана 4. Зaкoнa o зaбрaни дискриминaциje прoписaнo je да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно, забрану дискриминације. Према одредби члана 6. овог закона непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако у члану 16. став 1. прописана забрана дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање и ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености. Заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, лице које обавља привремене и повремене послове или послове по уговору о делу или другом уговору, лице на допунском раду, лице које обавља јавну функцију, припадник војске, лице које тражи посао, студент и ученик на пракси, лице на стручном оспособљавању и усавршавању без заснивања радног односа, волонтер и свако друго лице које по било ком основу учествује у раду.
  • Закон о раду[7] у члану 18. прописује забрану дискриминације лица која траже запослење као и запослених с обзиром на пол, рођење језик, расу боју, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидитет, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.
  • Закон о буџетском систему[8] у члану 27е став 34. прописује да корисници буџетских средстава не могу заснивати радни однос са новим лицима ради попуњавања слободних односно упражњених радних места до 31. децембра 2015. године.
  • Законом о одређивањау максималног броја запослених у јавном сектору[9] утврђен је начин одређивања максималног броја запослених у јавном сектору као и обим и рокови смањења броја запослених до достизања утврђеног максималног броја запослених.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Б.М. претрпео дискриминацију на тај начин што од почетка његовог ангажмана у ЈКП „Градска чистоћа” па до момента подношења притужбе, са њим није закључен уговор о раду.
  • Из приложених доказа, и изјашњења на наводе из притужбе, у којима послодавац не оспорава чињеничне наводе из притужбе у погледу правног основа по коме је Б.М. радно ангажован, произлази да je Б.М. од 2 године ангажован на различитим пословима у ЈКП „Градска чистоћа” и то најпре на основу уговора о упућивању на рад код другог послодавца, који је закључио са (…) д.о.о, а затим на основу уговора о обављању привремених и повремених послова, код којих је наручилац посла ЈКП „Градска чистоћа”. Такав ангажман подразумева и нижу цену рада, што за последицу има, поред осталог, и то да Б.М. за једнак рад прима мању надокнаду у односу на запосленог који је на истим пословима ангажован на основу уговора о раду. Међутим, предмет анализе у конкретном случају је да ли разлог због кога са Б.М. није закључен уговор о раду, лежи у чињеници да је особа ромске националности и исламске вероисповести.
  • У притужби је, између осталог, наведено да је Б.М. један од радника са најдужим стажом проведеним у ЈКП „Градска чистоћа”, и да једини, у организационој јединици у којој је ангажован, нема уговор о раду, иако његови непосредни руководиоци нису имали примедби на његов рад и остварене резултате. Такође, наведено је да је више пута покретао питање свог радно-правног статуса, али му је један од шефова, С.К. рекао да неће добити уговор о раду, зато што је „проблем његово име и презиме”. У допуни притужбе је наведено и да му је један од руководилаца М.С. рекао да до закључења уговора нећи доћи, и да може само „да се опаше експлозивом и да се разнесе” али да се претходно удаљи. Наведене околности подноситељ притужбе сматра очигледним доказом дискриминације.

Имајући у виду наведено, Повереница за заштиту равноправности затражила је детаљно изјашњење од директора ЈКП „Градска чистоћа” на све релевантне околности као и изјашњење од свих руководилаца који су наведени у притужби. Посебно је затражено изјашњење на оне околности које ће расветлити разлоге због којих са Б.М. није закључен уговор о раду, као и да ли је са неким другим лицем, које је ангажовано на исти начин као и Б.М. и на истом радном месту, ипак закључен уговор о раду. Затражено је такође и изјашњење непосредних руководилаца Б.М. да се, поред наведених околности, изјасне и о  квалитету његовог рада, како би се узео у обзир утицај свих чинилаца који су значаја за радно-правни статус Б.М. и могућност да се са њим закључи уговор о раду.

  • Повереница за заштиту равноправности, анализирала је наводе из изјашњења, посебно у вези са писаним исказима сведока. Наиме, у изјашњењу није оспорено да са Б.М. није закључен уговор о раду, међутим, та чињеница је, према наводима из изјашњења, повезана са процесом рационализације у овом предузећу. Наведено је да Б.М. није једини запослени са таквим статусом, и да је у 2014. години било ангажовано 60 извршилаца на привременим и повременим пословима, а током 2015. године, 82 извршиоца. Такође, према наводима из изјашњења, од тренутка када је Б.М. ангажован на пословима аутомеханичара, само је једно лице примљено у радни однос, дана 20. јула 2015. године, али имало је дужи стаж ангажовања код послодавца и остваривало боље резултате рада, што представља једини критеријум за пријем у радни однос. Поред тога, наведено је да Закон о буџетском систему као и Закон о одређивању максималног броја запослених, прописује збрану запошљавања нових лица у јавном сектору.

Наведено изјашњење ЈКП „Градска чистоћа” није у супротности са исказима сведока, као ни са законским регулативама које се односе на оптимизацију броја запослених у јавним предузећима, а које су на снази у релевантном периоду за одлучивање о правима из радног односа Б.М.

Повереница је прихватила исказе сведока, с обзиром да су међусобно сагласни а нису супротности са другим доказима. Из сагласних писаних исказа произлази да сведоци немају сазнања о другачијем третману Б.М. у односу на друге запослене у истој или сличној ситуацији. Сведок М.С. оспорио је да је изјавио да је неко од надређених, који одлучују о закључењу уговора о раду против тога да Б.М. буде примљен у радни однос у ЈКП „Градска чистоћа”, како је то наведено у притужби. Потврдио је да је неко од радника поменуо „да ће да ради бомба” па је због тога он рекао да се у том случају „баци у ливаду да не повреди некога”, али да се извинио Б.М. након тога. Нагласио је да је за време разговора владала опуштена атмосфера, као и да је њихов однос заснован на међусобном поверењу и поштовању. Сви сведоци, који су уједно непосредни руководиоци Б.М. позитивно су се изјаснили о његовом раду и залагању на радном месту, а шеф смене одржавања С.К. наводи да је једини разлог због кога Б.М. није понуђено закључење уговора о раду, то што не постоји могућност пријема у радни однос.

  • Повереница за заштиту равноправности констатује да су наводи из притужбе и изјашњења, међусобно противуречни. Са друге стране писани докази потврђују неспорну чињеницу је Б.М. ангажован у ЈКП „Градска чистоћа“ на основу уговора ван радног односа али не указују на разлоге због којих са Б.М. није закључен уговор о раду. Такође, сведоци који су дали међусобно сагласне писане исказе, немају сазнања о дискриминаторном односу према Б.М. Сведок С.К. његов непосредни руководилац, навео је чак да сматра да једини разлог због кога Б.М. није примљен у радни однос лежи у законским ограничењима за пријем у радни однос. Ипак, из изјашњења ЈКП „Градска чистоћа“ утврђено је да је у спорном периоду закључен уговор о раду са једним лицем и то за исту позицију на којој је Б.М. обављао послове на основу уговора о обављању привремених и повремених послова. Ова чињеница, односно пријем другог лица у радни однос за исту позицију, може послужити као упоредник за анализу евентуално дискриминаторног односа према Б.М. имајући у виду чињеницу да су Закон о буџетском систему као и Закон о одређивању максималног броја запослених у јавном секстору, били на снази у релевантом периоду у коме се одлучивало о радно-правном статусу оба запослена. Међутим, у изјашњењу на ову околност, наведено је да је запослени који је примљен у радни однос имао дужи радни стаж и показивао боље резулатате рада, што су уједно и једини критеријуми за пријем у радни однос.

С обзиром да не постоје докази који би оспорили наводе из изјашњења ЈКП „Градска чистоћа” у погледу разлога због којих са Б.М. није закључен уговор о раду, Повереник за заштиту равноправности није могао у конкретном случају да утврди да је разлог због кога са Б.М. није закључен уговор о раду у вези са његовом националном припадношћу и вероисповешћу.

  • На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да због посебног социјалног и економског положаја у којем се налазе Роми у Србији, јавна предузећа имају појачану улогу и обавезу да свим запосленима, а посебно маргинализованим групама, пруже једнаке могућности за заснивање радног односа и напредовање, као и могућности да остварују сва права без дискриминације и омаловажавања. Поред тога, имају обавезу да пруже заштиту запосленима од свих облика дискриминације, као и да подстичу разумевање и прихватање различитости, и развијају дух толеранције и социјалне кохезије.
  • Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају није утврђено да са Б.М. није закључен уговор о раду у ЈКП „Градска чистоћа“ због његове националне припадности и вероисповести.
  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби РЦМ из Б. која је поднета у име и уз сагласност Б.М. поднете против ЈКП „Градска чистоћа”, није утврђено да Б.М. није примљен у радни однос због своје националне припадности и(или) веросиповести.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 

 

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Члан 33. Закона о забрани дискриминације

[3] „Службени лист СЦГ – Meђунaрoдни угoвoри”, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Службeни гласник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 12/10

[4] Службени лист СФРЈ”, број  31/67

[5] Закон о потврђивању Оквирне конвенције за заштиту националних мањина („Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, број  6/98)

[6] „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори”, број 3/61

[7] „Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14

[8] „Службени гласник РС”, бр. 54/09, 73/10, 101/10, 101/11, 93/12, 62/13, 63/13 – исправка, 108/13, 142/14, 68/15 – др. закон и 103/15

[9] „Службени гласник РС”, број 68/15

 

 


microsoft-word-iconПритужба организације РЦМ против ЈКП Градска чистоћа због дискриминације по основу националне припадности и вероисповести у области рада и запошљавањаDownload


Print Friendly, PDF & Email
back to top