дел. бр. 489 датум: 19. 4. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације и даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/2009) поводом притужбе Р. ц. м. из Б, Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Текстом „Циганска пословна пратња – кучићи што иду за њима док скупљају картон“ који је постављен 5. марта 2012. године на профилу О. А. на друштвеној мрежи Твитер, повређено је достојанство припадника и припадница ромске националне мањине, чиме је извршен акт дискриминације – узнемиравање и понижавајуће поступање, забрањен чл. 12. Закона о забрани дискриминације, у вези чл. 24. Закона о забрани дискриминације.

Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје О. А.

ПРЕПОРУКУ

1. О. А. ће у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком позвати на састанак представнике и представнице Р. ц. м. из Б, организације која се бори за заштиту права ромске националне мањине, како би непосредно сазнао са каквим се проблемима ромска заједница суочава у свакодневном животу, као и како је на њих утицао текст ове садржине. Повереница за заштиту равноправности ставља на располагање своје службене просторије за овај састанак и изражава спремност да пружи подршку у организацији састанка.

2. О. А. и Р. ц. м. ће након састанка упутити заједничко саопштење јавности о недопустивости било којег облика дискриминације на основу националне припадности. Уколико из било ког разлога састанак не буде одржан, О. А. ће упутити писано извињење припадницима и припадницама ромске националне мањине због текста који је на Твитеру поставио 5. марта 2012. године. Јавно извињење ће о свом трошку објавити у једном дневном листу који излази на целој територији Републике Србије.

3. О. А. ће се убудуће суздржавати да било којом радњом вређа достојанство припадника и припадница ромске националне мањине.

4. О. А. ће обавестити Повереницу за заштиту равноправности о предузетим радњама у циљу поступања по препоруци, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

О б р а з л о ж е њ е

Р. ц. м. из Б поднео је 12. марта 2012. године притужбу против О. А, због увредљиве „шале“ коју је написао на свом Твитер профилу, а која гласи: „Циганска пословна пратња – кучићи што иду за њима док скупљају картон.“ У притужби је наведено да је 6. марта 2012. године у дневном листу Курир, објављен текст под називом „О. А. вређао Роме“ у којем је наведено да је О. А. на свом Твитер профилу написао увредљиву шалу. Подносилац притужбе сматра да О. А. објављивањем овакве увредљиве „шале“ вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, уз коришћење погрдног израза „Циганска“, а која се сурово руга изразито неповољном социјалном и економском статусу Рома и Ромкиња. У притужби је посебно наглашена одговорност О. А, с обзиром на чињеницу да је он позната јавна личност, водитељ Пинк телевизије и да има утицај на јавно мњење. Наведено је, такође, да понижавајући однос према Ромима и Ромкињама у значајној мери генерише друге облике дискриминаторног третмана, као и расно мотивисане нападе на припаднике ове осетљиве друштвене групе.

Повереница за заштиту равноправности спровела je поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације.

О. А. је доставио писано изјашњење 28. марта 2012. године, преко пуномоћника, адвокаткиње Н. Ш, у којем је наведено:

– да се због поднете притужбе, пре свега, „осећа веома лоше јер га неко оптужује за распиривање мржње и дискриминације националних мањина“,
– да су многи његови блиски пријатељи и сарадници ромске националности и сви који га познају „знају да људе не дели по националности, вери и боји коже“,
– да је по професији забављач, те да се шали пре свега на свој рачун, на рачун разних друштвених категорија и група људи, као и на рачун социјалних појава,
– да му се у притужби замера реч „циганска“, због чега се „овим путем најискреније извињава сваком ко се нашао увређеним, јер му то није била намера“,
– да уколико је спорна реч „цигански“ тада је, наводи „могуће отворити полемику из домена уметности и захтевати укидање представа „Цигани лете у небо“, песме „Ево банке цигане мој“, „Циганин сам ал најлепши“, „Цигани, тихо, тихо свирајте“. Како је у свим овим делима реч „цигански“ стављена у „веома позитиван контекст, никако се не може сматрати увредљивом“,
– да је читава вест исконструисана на основу исказа на Твитеру, а да нико није проверио, као и да је немогуће доказати да ли је Твитер профил лажан или не, с обзиром да је, како наводи, „Твитер социјална мрежа која је пре свега намењена приватној комуникацији ограниченог броја људи и изјаве постављене на овој мрежи не могу се сматрати вестима, нити информацијама које су свима доступне“, појашњавајући да је наведени текст изашао у јавност захваљујући радњама новинарке „Курира“, која га је објавила у дневном листу са високим тиражем и на тај начин учинила доступним јавности, истиче „да је новинарка, која је омогућила да наведени виц прочита око 100.000 људи уместо неколико стотина преко Твитера, требала лично да га позове и замоли да склони овај виц са профила, уколико се залаже за равноправност мањина“,
– да је у истом броју листа „Курир“, господин А, истакнути активиста ромске националности њега назвао „џукелом“, на који начин га је веома увредио,
– да уз притужбу која му је достављена није приложен „print screen“ који је главни доказ у овом поступку, због чега је притужба непотпуна и неоснована, те је треба одбацити,
– предложио је да се ова ситуација реши мирним путем, уз поновно „најдубље извињење свакоме ко се евентуално увредио“.

Дописом Поверенице за заштиту равноправности бр. 72/12 од 5. априла 2012. године О. А. је достављен доказ који је приложен уз притужбу.

Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности је анализирала све наводе, како подносиоца притужбе, тако и наводе из изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Из доказа који је достављен уз притужбу, и то снимка профила (print screen) О. А. на друштвеној мрежи Твитер од 5. марта 2012. године, утврђено је да је постављен текст садржине „Циганска пословна пратња – кучићи што иду за њима док скупљају картон“.

Из достављеног изјашњења на притужбу Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је О. А. поставио на свом Твитер профилу текст наведене садржине, имајући у виду доказ који је уз притужбу приложен, као и чињеницу да О. А. није оспорио постављање текста.

Повереница за заштиту равноправности је даље анализирала да ли је на овај начин О. А. извршио акт дискриминације, па је приликом сагледавања околности овог случаја имала у виду да је припадницима националних мањина чланом 76. Устава Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) гарантована равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији. Чланом 21. прописано је да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки вид дискриминације, по било ком основу.

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, док је чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Повереница за заштиту равноправности је става да је О. А, постављањем текста наведене садржине на свом Твитер профилу, припаднике и припаднице ромске националне мањине ставио у изразито негативан контекст, употребљавајући речи и изразе које несумњиво вређају њихово достојанство и стварају понижавајуће и увредљиво окружење, чиме је извршио акт дискриминације забрањен чл. 12. Закона о забрани дискриминације.

Приликом заузимања става у овом предмету Повереница за заштиту равноправности је ценила наводе из изјашњења О. А. „да је у питању био виц, с обзиром да је по професији забављач, да његова намера није била вређање било кога, уз извињење сваком ко се нашао увређеним“. Међутим, са аспекта антидискриминационих прописа није од значаја да ли је О. А. имао намеру да дискриминише ромску заједницу. У конкретном случају, предмет процене јесте сама радња, односно, постављање текста наведене садржине на Твитер профилу, у погледу које се испитује да ли је допуштена или није допуштена, с обзиром на све околности случаја. Дакле, испитује се да ли је ова радња супротна императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све, док је намера извршиоца дискриминаторног акта правно ирелевантна. Ово произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, јер законодавац забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица. Према томе, у конкретном случају није правно релевантно да ли је намера О. А. била да повреди достојанство Рома и Ромкиња.

Повереница указује да члан 46. Устава јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док став 2. овог члана прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. У складу са Уставом, управо ради заштите права и угледа других, одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као једног од посебних облика дискриминације.

У погледу тврђења О. А. „да се изјаве постављене на Твитеру не могу сматрати вестима, нити информацијама које су свима доступне“, Повереница указује да су ови наводи неприхватљиви, имајући у виду чињеницу да је Твитер једна од највећих и најпосећенијих друштвених мрежа, због чега се никако не може сматрати „да је намењена приватној комуникацији“, како се у изјашњењу истиче. При томе, саме радње којима се лице или група лица узнемиравају и понижавају на основу њиховог личног својства могу бити разноврсне, а међу ове радње свакако спада и постављање увредљивих садржаја на друштвеним мрежама, при чему је такође ирелевантно да ли је то могло да види „неколико стотина или 100.000 људи“, с обзиром да је неспорно да су изражавање ставова, идеја, или изношење било које информације на овај начин доступне већем броју људи. Са друге стране, један од основних циљева друштвених мрежа је примање, саопштавање или преношење информација, ставова, мишљења или идеја, како би већи број људи могао да се са њима упозна на једноставан начин и у кратком временском периоду. Поред тога, Повереница за заштиту равноправности указује да је степен одговорности О. А. већи, ако се има у виду чињеница да је угледна јавна личност и да својим поступцима и изјавама може утицати на формирање мишљења јавног мњења, па је самим тим обавеза уздржавања од радњи које представљају акт дискриминације још наглашенија. Због тога је О. А. био дужан да води рачуна да постављени текст ове садржине могу да виде или на други начин о њему буду обавештени, између осталих, и припадници или припаднице ромске националне мањине, које би овакав текст свакако узнемирио, понизио и изазвао нелагоду и љутњу.

Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имала у виду да је, упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, ова национална мањина и даље једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да посебна пажња мора да се посвети спречавању појава омаловажавања, узнемиравања и понижавајућег поступања.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење и препоручила О. А. предузимање одговарајућих радњи у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба Р. ц. м. против О. А. због дискриминације на основу етничке припадности у области јавног информисања