дел. бр. 07-00-00445/12 датум: 11. 3. 2013.

МИШЉЕЊЕ

донето у поступку поводом притужбе коју је поднела организација P. из Б. против Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Градске управе града Лесковца, Основне школе „П. Т.“ у Л. и директора школе, као одговорног лица због сегрегације ромске деце у Основној школи „П. Т.“ у Л.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација P. из Б. и навела да су ромска деца сегрегисана у Основној школи „П. Т.“ у Л.

1.2. У притужби је између осталог наведено:

– да сeгрeгaциjа у ОШ „П. Т.“ у Л. пoстojи дуги низ гoдинa, као и да се школа нaлaзи у непосредној близини рoмскoг нaсeљa пoзнaтoг пoд нaзивoм „П.“ у Л, у којем живи око 5000 Рома. У овој шкoли је, док су родитељи били у обавези да децу уписују у школу која се налази на територији насеља у ком живе, структура ђака била је мешовита и школу су похађала и ромска и неромска деца, међутим структура је почела да се мења променом овог правила, тако да су у 2011. години у ову школу била уписана искључиво деца ромске националности;
– да је о овој појави писано у локалним средствима информисања;
– да данас ову школу похађају претежно ученици ромске националности, јер су од 24 одељења, у 11 искључиво деца ромске националности;
– да надлежни просветни органи, који су упознати са проблемом у овој школи, ништа нису предузели како би се проблем решио;
– да у Министарству просвете, науке и технолошког развоја сматрају да ОШ „П. Т.“ нема адекватан план и програм којим би се подстакао упис неромске деце у ову школу. Овакав став надлежног министарства и недостатак воље надлежних органа у Л. наводе на закључак да ће се проблем сегрегације ромских ученика у ОШ „П. Т.“ временом све више продубљавати.

1.3. У прилогу притужбе је приложен чланак из интернет новина „Ј. в.“ – Л. од 16. септембра 2011. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је јединствен поступак, сагласно чл. 117. Закона о општем управном поступку , у вези са чл. 40. ст. 4. Закона о забрани дискриминације.

1.5. У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , у току поступка прибављено је изјашњење Градске управе града Л, Управе за друштвене делатности и изјашњење OШ „П. Т.“ у Л.

1.6. У изјашњењу Градске управе за друштвене делатности града Л, између осталог је наведено и:

– да је ступањем на снагу Закона о основама система образовања и васпитања родитељима дато право на избор основне школе у коју ће уписивати своју децу, чиме је укинут до тада важећи „територијални принцип“ уписа деце у основну школу. Последица примене овог закона на подручју града Л. огледа се у смањеном броју уписане деце српске националности, односно повећања уписа деце ромске националности у ОШ „П. Т“;
– да је Савет за међунационалне односе Скупштине града Л. на седници 29. јуна 2010. године упутио захтев Скупштини града за предузимање мера у циљу решавања овог проблема;
– да је Скупштина града Л. на седници одржаној 23. јула 2010. године, разматрала захтев Савета за међунационалне односе, и да је донела закључак у коме је наведено „приликом израде Стратегије за унапређивање инклузивног образовања ромске деце у Л, анализирати и обрадити све примедбе и чињенице изнете од стране одборника у току расправе поводом разматрања Извештаја Савета за међунационане односе“.

1.7. Уз изјашњење на притужбу, Градска управа за друштвене делатности града Л. доставила је и захтев Савета за међунационалне односе број 06-10-5/10-01 од 29. јуна 2010. године и закључак Скупштине града Л. број 06-20/10-01 од 26. јула 2012. године.

1.8. У изјашњењу директора OШ „П. Т.“ у Л, наведено је:

– да у ОШ „П. Т.“ у Л. постоји образовна сегрегација ученика ромске националности, јер од 24 одељења, 12 је чисто ромских одељења. Од 474 ученика школе 385 је ромске националности: због стереотипног мишљења родитеља деце српске националности, које имају о ромској популацији, због закона који је омогућио да родитељи имају могућност да бирају жељену школу и на крају због несхватања проблема од локалне самоуправе, Школске управе Л. и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије;
– да школа сваке године позива родитеље будућих ученика првог разреда на разговор и упознавање са радом школе и могућностима које пружа школа њиховој деци, организује презентације, медијски се промовише, али једино питање које постављају родитељи српске националности је везано за број ромске деце у одељењу;
– да родитељи деце српске националности често одбијају да приме позиве за упис њихове деце;
– да постоје и други проблеми, као што су: уписивање деце са територије ОШ „П. Т.“ у околне школе без поднетих захтева тим школама у складу са Законом о основама система образовања и васпитања, али и прекобројан број ученика по одељењима у околним школама супротно Закону о основној школи;
– да школа није у могућности да сама реши проблем, због чега се обратила надлежним институцијама како би га заједно превазишли.

1.9. Уз изјашњење на притужбу ОШ „П. Т.“ у Л. доставила је и допис школе Школској управи Л. број 146/2 од 23. марта 2012. године и Градској управи за друштвене делатности број 146/1 од 23. марта 2010. године, записник са пете седнице Савета за међунационалне односе града Л. број 06-10-5/10-01 од 29. јуна 2010. године, допис Савета за међунационалне односе града Л. број 06-10-5/10-01 од 29. јуна 2010. године, Закључак Скупштине града Л. број 06-20/10-01 од 26. јула 2010. године, извод из Локалног акционог план за унапређење положаја Рома, записнике са одржаних округлих столова на тему – „Десегрегација и антидискриминација“ од 8. децембра 2011. године, 28. марта и 28. августа 2012. године, допис Школској управи Л, Скупштини града Л. и градоначелнику од 18. јануара 2012. године, допис Школској управи Л. број 164/1 од 13. марта 2012. године, допис Градске управе за друштвене делатности број 744/2012-05 од 7. септембра 2012. године, списак ученика чији родитељи се нису одазвали позиву за упис у први разред и чија деца не похађају наставу од 5. септембра 2012. године.

1.10. Повереница за заштиту равноправности затражила је и изјашњење Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, али изјашњење није достављено.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама је неспорно да је у ОШ „П. Т.“ у Л. смањен број уписане деце српске националности, односно, да је повећан упис деце ромске националности.

2.2. У току поступка утврђено је да је Савет за међунационалне односе Скупштине града Л. на седници од 29. јуна 2010. године разматрао питање сегрегације Рома у образовању и донео закључак да се Скупштини града пошаље допис којим ће се затражити од Скупштине да на првој наредној седници размотри питање сегрегације Рома у образовању. Такође, Савет за међунационалне односе је предлагао да се о овом питању разговара и са градоначелником, као и да се разговара са медијима на тему сегрегације у образовању.

2.3. Утврђено је да је Скупштина града Л. на седници одржаној 23. јула 2010. године, разматрала захтев Савета за међунационалне односе, као и да је донела закључак да се приликом израде Стратегије за унапређивање инклузивног образовања ромске деце у Л, анализирају и обраде све примедбе и чињенице које су одборници изнели у току расправе поводом разматрања Извештаја са 5. седнице Савета за међунационалне односе. Међутим, осим овог закључка, никакве конкретне активности нису предузете у циљу решавања овог проблема.

2.4. Утврђено је и да је руководство ОШ „П. Т.“ за решавање овог проблема тражило помоћ од локалне заједнице, других школа из окружења и Школске управе, да је организовало округли сто на тему „Десегрегација и антидискриминација“, да је предложено формирање комисије коју би чинили представници локалних основних школа, министарства, локалне самоуправе и цивилног друштва у циљу проналажења решења за равномерну заступљеност и прерасподелу ученика који уписују први разред и координацију активности.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.5. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.6. Упис деце у основну школу регулисан је чл 98. Закона о основама система васпитања и образовања, и то тако што је прописано да је шкoлa дужнa дa упишe свaкo дeтe сa пoдручja шкoлe, а мoжe дa упишe и дeтe сa пoдручja другe шкoлe, нa зaхтeв рoдитeљa и у склaду сa мoгућнoстимa шкoлe. Поред тога, рoдитeљ, oднoснo стaрaтeљ мoжe дa изaбeрe oснoвну шкoлу у кojу ћe дa упишe дeтe пoднoшeњeм зaхтeвa изaбрaнoj шкoли нajкaсниje дo 1. фeбруaрa тeкућe кaлeндaрскe гoдинe у кojoj сe врши упис. Из наведених одредаба јасно произлази на који начин се деца уписују у основну школу, као и да би школа, одбијајући да упише дете због његове националне припадности, поступала супротно важећим прописима.

3.7. Повереница за заштиту равноправности користи прилику да подсети да је доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији, Влада Републике Србије поставила као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији, са циљем смањења разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Део овог документа се односи и на стање у систeму oбрaзoвaњa, у којем је, између осталог, наведено и да су Рoми чeстo излoжeни рaзличитим oблицимa прикривeнe или oтвoрeнe дискриминaциje коју врше шкoлске влaсти, нaстaвници, шкoлскo oсoбље, друга дeца и рoдитeљи друге деце. Стратегијa указује и на проблем сeгрeгисаних oдeљeњa, а наводи да је понекад у основи формирања оваквих одељења oтвoрeна дискриминaтoрска идeoлoгиjа. Поједине организације наводиле су примeрe сeгрeгисаних oдeљeњa кoja су фoрмирaнa јер су сe нeрoмски рoдитeљи прoтивили вeћoj зaступљeнoсти учeникa рoмскe нaциoнaлнoсти, док су запослени у школама тако формирана одељења правдали потребом да се oдeљeњa уjeднaчe, кaкo би сe нaстaвa oдвиjaлa eфикaсниje и успeшниje. Стратегијом за унапређивање положаја Рома у Републици Србији указано је и на чињеницу да се шкoлe сa вeћим брojeм рoмскe дeцe eтикeтирajу сe кao „ромске шкoлe“, као и да рoдитeљи деце вeћинске популације из њих исписуjу свojу дeцу, међутим дeшaвa се дa тo чинe и рoмски рoдитeљи, jeр смaтрajу дa тaквe шкoлe нe нудe дoвoљaн oбрaзoвни нивo. Као једaн oд глaвних прoблeмa, Стратегија наводи непостојање свеoбухвaтниjих aнтисeгрeгaциjских зaкoнских рeшeњa и непостојање институциoнaлизoвaнoг прaћeња oвaквих пojaвa. Поред тога, истиче и да док се нe прoнaђу систeмскa рeшeњa, прoблeми сa сeгрeгисаним oдeљeњимa мoрajу сe рeшaвaти oд случaja дo случaja.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.8. Увидом у изјашњење школе и доказе уз изјашњење, утврђено је да се руководство ОШ „П. Т.“, свесно проблема са којим се суочило, 2010. године обратило Школској управи града Л, Градској управи за друштвене делатности и Савету за међунационалне односе града Л. Такође, школа је обављала разговоре са родитељима будућих ученика првог разреда, упознавала их са радом школе и могућностима која школа пружа деци, организовала је презентације и медијски се промовисала. Директор школе наводи да је школа покушала да нађе решење кроз разговор са директорима других основних школа у Л, организовала округли сто са темом „Десегрегација и антидискриминација“, на којем је предложено формирање комисије са задатком проналажења решења за равномерну заступљеност и прерасподелу ученика који уписују први разред и координацију активности. Стога, Повереница користи прилику да похвали школу која је у овој ситуацији предузела одређене активности у покушају да спречи стварање једнонационалне школе. С обзиром да ова врста проблем превазилази могућности и овлашћења појединачне школе, неопходна је сарадња и са локалном самоуправом и Министарством просвете, науке и технолошког развоја.

3.9. Савет за међунационалне односе Скупштине града Л. је на 5. седници одржаној 29. јуна 2010. године разматрао питање постојања сегрегације Рома у образовању и доставио Скупштини града Л. извештај са предложеним иницијативама, препорукама и приоритетима. Скупштина града је на седници јула 2010. године закључила да ће приликом доношења Стратегије за унапређивање инклузивног образовања ромске деце у Л, анализирати и обрадити све изнете примедбе и чињенице, али у току поступка није утврђено да је Скупштина града Л. донела Стратегију за унапређење инклузивног образовања ромске деце у Л.

4. МИШЉЕЊЕ

Активностима и поступањем ОШ „П. Т.“ у Л, Управе за друштвeнe дeлaтнoсти града Л. и Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, које се односе на упис деце у школу и национални састав ученика у школи, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, у складу са чл. 33. тач. 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује ОШ „П. Т.“ из Л, Градској управи града Л и Министарству просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије да:

5.1 Заједничким активностима и у сарадњи са представницима цивилног друштва, без одлагања, предузму све мере и активности из своје надлежности, у циљу решавања проблема сегрегације, тј. превеликог броја ромске деце у односу на осталу децу у ОШ „П. Т.“ у Л.

5.2 Обавесте Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама које ће предузети у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба организације Р против Министарства просвете због дискриминације по основу етничког порекла у области образовања и васпитања