бр. 07-00-183/2014-02 датум: 4. 8. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео О. за љ. п. В. – м. C, у име малолетног Д. Б, против З. М, директора ОШ „С. С.“ у П. У притужби је наведено да школа није предузела потребне мере, након увреда на националној основи и наношења телесних повреда које је Д. Б. нанео И. Ј. ОШ „С. С.“ у П. је у свом изјашњењу навела да је школа предузела све потребне мере у случају вршњачког насиља међу ученицима, као и да до конфликта између ученика није дошло због националне припадности Д. Б. У току поступка утврђено је да је 16. фебруара 2014. године дошло до сукоба између Д. Б. и И. Ј. и да је Д. задобио тешке телесне повреде том приликом. Међутим, из приложених доказа није утврђено да је до конфликтне ситуације међу ученицима дошло због тога што је Д. Б. ромске националне припадности. Наиме, и ученици и њихови родитељи тврдили су да се Д. и И. друже од првог разреда, као и да су породице дечака биле у пријатељским односима. Имајући све ово у виду, као и чињеницу да је школа предузела одређене мере у случају вршњачког насиља међу ученицима, а да није утврђено да је директор школе предлагао родитељима Д. Б. да дете пребаце у другу школу, Повереница за заштиту равноправности је става да у конкретном случају нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Повереница дала мишљење да ОШ „С. С.“ у П. и директор З. М. нису дискриминисали ученика Д. Б. на основу његове националне припадности.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереницa за заштиту равноправности примила је 28. априла 2014. године притужбу О. за љ. п. В. – м. C, поднету у име малолетног Д. Б, уз сагласност законског заступника Ж. Б. Притужба је поднета против З. М, директора ОШ „С. С.“ у П, због дискриминације ученика Д. Б. на основу припадности ромској националној мањини.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да Д. Б, ученик ОШ „С. С.“ у П, већ дуже време трпи увреде због своје ромске националне припадности, од свог друга из разреда И. Ј;
– да је 16. фебруара 2014. године, у школском дворишту, И. Ј. нанео тешке телесне повреде Д. Б;
– да школа није ништа предузела поводом ових догађаја;
– да је З. М, директор ОШ „С. С.“ у П, предложио родитељима Д. Б. да га пребаце у другу школу и тиме стао у заштиту насилника а не на страну жртве вршњачког насиља,
– да, према речима родитеља Д. Б, он и даље трпи непријатности у виду психичког насиља од И. Ј.

1.3. У прилогу притужбе достављена је следећа документација: извештај Дома здравља У. од 18. фебруара 2014. године, налаз Опште болнице В. од 19. фебруара 2014. године; отпусна листа са епикризом Опште болнице В. од 23. фебруара 2014. године; уверење Опште болнице В. од 24. фебруара 2014. године и сагласност Ж. Б. од 14. априла 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „С. С.“ у П.

1.5. У изјашњењу З. М, директора, Б. Н, педагога и В. М, секретара ОШ „С. С.“ у П, између осталог, наведено је:

– да је притужба О. за љ. п. – м. C. неоснована и да садржи нетачне информације, јер се овај догађај није десио у дворишту школе већ преко пута улаза у школско двориште, у недељу који је ненаставни дан; До „кошкања“ између И. Ј. и Д. Б. дошло је у поподневним сатима, док су играли фудбал, а до туче је дошло на крају дана. И. Ј. јесте ударио Д. Б, али је то био само један ударац и Д. није имао видне повреде;
– да је лекарски извештај од 19. фебруара 2014. године, дакле три дана након догађаја, што је „чудно јер се прелом носне кости обично примети раније“;
– да И. Ј. не вређа Д. Б. на националној основи, јер су њих двојица већ неко време најбољи другови, што се може доказати заједничким фотографијама на Фејсбуку и о чему могу сведочити и остали ученици и наставници;
– да је место Д, одакле су обојица ученика, вишенационална средина у којој никад није долазило до националних сукоба, да Срби и Роми ту сасвим складно живе, посећују се, иду једни код других на прославе, славе, долази до мешовитих бракова итд;
– да је Тим за безбедност заказао и одржао састанак са родитељима ученика и да се из записника са састанка може утврдити да сукоб није био на националној основи и да нико није предложио родитељима Д. Б. да он промени школу;
– да је педагог школе непрестано био у издвојеном одељењу у Д. и кроз васпитно – педагошке радионице радио са целим одељењем, те да није тачно да школа и директор нису предузели никакве мере у овом случају;
– да се у цео случај укључио и Центар за социјални рад у У;
– да школа проблеме нетолеранције, дискриминације и сукоба међу ученицима решава на основу Акционог плана за заштиту од насиља, Програма рада за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце и плана рада Тима за заштиту од насиља.

1.6. Уз изјашњење су поднети и следећи документи: 1) фотокопија записника са седнице Тима за безбедност и заштиту деце од насиља од 18. фебруара 2014. године; 2) фотокопија записника са састанка Стручног тима Центра за социјални рад и Тима за безбедност и заштиту од насиља од 28. марта 2014. године; 3) фотокопија службене белешке Центра за социјални рад у У. од 31. марта 2014. године; 4) фотокопија записника Основне школе „С. С.“ у П. од 7. априла 2014. године; 5) фотокопија извештаја о успеху и владању И. Ј. на трећем тромесечју школске 2013/14 године; 6) фотокопија извештаја о успеху и владању Д. Б. на трећем тромесечју школске 2013/14 године; 7) план рада Тима за заштиту од насиља од 15. септембра 2013. године и 8) програм рада за заштиту од насиља, злостављања и занемаривања деце од 15. септембра 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и извештај лекара Дома здравља у У. о прегледу Д. Б. од 18. фебруара 2014. године, утврђено је да је Д. Б. тог дана повређен у тучи од стране познате особе, ударцем стиснутом шаком у предео носа и да је задобио прелом носних костију.

2.2. Увидом у фотокопију записника са седнице Тима за безбедност и заштиту деце од насиља од 18. фебруара 2014. године, утврђено је:

– да је одржан састанак Тима поводом туче дечака И. Ј. и Д. Б. који се десио у недељу, 16. фебруара 2014. године, на школском терену истуреног одељења Основне школе „С. С.“ у Д;
– да је отац И. Ј. присуствовао седници, док је разговор са родитељем Д. Б. обављен раније тог јутра и он се није појавио на седници Тима;
– да је на седници закључено да се инцидент није десио на националној основи већ као последица жара борбе у игри;
– да је Тим скренуо пажњу родитељу И. Ј. на његово насилно понашање, које је настављено и после смањене оцене из владања и саветовао родитељу да обаве разговор о узроцима и начину решавања конфликата са другом децом.

2.3. Увидом у фотокопију записника са састанка Стручног тима Центра за социјални рад и Тима за безбедност и заштиту од насиља од 28. марта 2014. године, утврђено је:

– да су представници Тима за случај сазнали тако што су родитељи Д. Б, заједно са дететом, дошли код директора школе 18. фебруара 2014. године, два дана након инцидента и тражили да директор предузме све што је у његовој надлежности;
– да је након објашњења директора шта све може да се предузме у оваквој ситуацији, отац Д. Б. рекао да ће отићи у полицију да пријави овај случај и да ће пријавити медијима и другим институцијама за које нађе за потребно;
– да је Тим обавио низ разговора са оцем И. Ј, са оба ученика и читавим њиховим одељењем у неколико наредних дана и утврдио да је 16. фебруара заиста дошло до „кошкања“ ван школе, на утакмици на фудбалском терену локалног фудбалског клуба;
– да је педагог школе, у процесу васпитно-педагошког рада, обављао појачан васпитно-педагошки рад са читавим одељењем кроз радионице на тему решавања конфликтних ситуација;
– да је Тим обавио кућну посету породици повређеног Д. Б. и да га је затекао у добром стању. Тим је испитао ученика каква је сада ситуација између њега и И. Ј, а Д. је одговорио да је ситуација између њих потпуно мирна, само што се више не друже као у претходном периоду;
– да је Тим сигуран да у овом случају нема никакве расне и националне нетрпељивости, јер се ученици друже од првог разреда основне школе, а последње три године били су најбољи другови.

2.4. Увидом у фотокопију службене белешке Центра за социјални рад у У. од 31. марта 2014. године, утврђено је:

– да је 28. маја 2014. године обављена кућна посета породицама И. Ј. и Д. Б. и да су се договорили да се ученици јаве на разговор у Центар за социјални рад;
– да је мајка И. Ј. након инцидента, 17. фебруара 2014. године, заједно са сином посетила породицу Д. Б. и разговарала са мајком дечака, да је била коректна према њој, као и да су раније ове две породице биле у пријатељским односима и да су ишли једни другима на весеља;
– да је мајка Д. Б. тог јутра обавестила мајку И. Ј. да је он ударио њеног сина, да му је повредио нос, да је Д. у току ноћи имао ноћно мокрење, да му нос плави и да му је око помодрело, да су га водили у Дом здравља, као и да је у случај укључена и полиција која је поднела пријаву јавном тужилаштву;
– да је Д. Б. изјавио да И. Ј. познаје од своје шесте године, да су се слагали и дружили али да су у последња три месеца имали свађе због неслагања у фудбалу, да му је И. говорио да „боље игра фудбал, да је глупљи, а он паметнији од њега, и да до скоро није умео да се потпише“, на шта је Д. Б. одговарао: „Добро ти си најпаметнији“; да су другови који су тог дана играли фудбал, по завршетку утакмице на школском дворишту, отишли на оближњу чесму да се освеже, када је И. почео да вређа Д, онако како је претходно навео, да га је том приликом Д. померио руком и онда га је И. изненада ударио по носу и да му је одмах потекла крв; да је Д. хтео да узврати ударац И, али се он измакао и опет ударио Д. у око; да је И. на крају додао: „Ако неко треба да се бије, мене зовите“; да је Д. сакрио од родитеља шта се десило али да су ујутру повреде биле видне, као и да је провео у болници три дана;
– да је И. Ј. изјавио да Д. Б. познаје од своје шесте године, да се интензивно друже, да је тог дана на утакмици Д. почео да га провоцира, на шта су остали почели да се смеју и да И. подстичу на тучу, говорећи му да би он могао да га истуче, на шта је Д. одговорио: „Хајде п…, да видимо ко је јачи“; да је И. одбијао сукоб; да су се вратили на игралиште и наставили да играју фудбал, без икаквог конфликта, да су после утакмице отишли да пецају и да су старији другови тада наставили да их провоцирају да виде ко је јачи, да је Д. скинуо дуксерицу, одгурнуо И. и ударио га песницом у слепоочницу, да је И. заштитио лице рукама а Д. га је настављао ударати и инсистирао је да се туку, али је И. то одбијао; да Д. није помињао нос, као и да му није текла крв али да се хвалио како га је истукао и захтевао да се даље туку али да су реаговали старији другови и онда су се разишли; да њих двојица од тада немају никакав контакт;
– да су у Центар за социјални рад дошли и директор и педагог школе, ради сачињавања заједничког Плана услуга за обоје деце.

2.5. Увидом у фотокопију записника Основне школе „С. С.“ у П. од 7. априла 2014. године, утврђено је:

– да су обављени појединачни разговори са Д. Б. и И. Ј, ученицима седмог разреда у издвојеном одељењу у Д, у циљу праћења реализовања програма заштите ученика, након инцидента који се десио 16. фебруара 2014. године;
– да према исказу Д. Б, месец дана након инцидента, он не осећа потиштеност и страх и да редовно похађа наставу; да повремено осећа нелагоду кад се сети или прича о догађају, али то ипак не утиче на његово расположење, углавном је ведрог расположења, дружи се са другом децом и испуњава школске обавезе; да је атмосфера код куће ведрија; да у последњих месец дана није доживео никакве претње и подсмехе од стране И, нити друге деце, да не говори са њим али да заједно учествују у настави и обављају активности на часу. Његове тврдње је потврдила и одељенска старешина С. П, као и други наставници, и додала је да је Д. редовнији у школи и показује већу заинтересованост за школске обавезе;
– да према исказу И. Ј, он редовно похађа наставу, не говори и не дружи се са Д, али да нормално учествују у настави; да у протекло време није доживео никакве претње и увреде од Д, да је ведрог расположења и у школи и у кући. Његове тврдње је потврдила и одељенска старешина С. П. и други наставници;
– да су ученици посаветовани да се посвете школским обавезама како би се осећали срећније и задовољније у школи; да је наставно особље посаветовано да и даље обрати посебну пажњу на понашање дечака и да постепено почне да дечаке укључује у заједнички рад на часу, како би евентуалне тензије биле проређиване кроз спонтане ситуације и разговор;

2.6. Увидом у фотокопију извештаја о успеху и владању И. Ј. на трећем тромесечју школске 2013/14 године, утврђено је да је 25. децембра 2013. године И. смањена оцена из владања због лошег понашања на часу, које је последица слабе пажње на часу и незаинтересованости за наставу, те потребе да се истакне међу пријатељима; да не говори са Д. Б. због туче која се догодила 16. фебруара 2014. године, али да нормално учествују у настави, да не осећа мржњу али једноставно не осећа потребу да разговара с њим;

2.7. Увидом у фотокопију извештаја о успеху и владању Д. Б. на трећем тромесечју школске 2013/14 године, утврђено је да је 25. децембра 2013. године Д. смањена оцена из владања због лошег понашања на часу; да не говори са И. али да заједно учествују у школским активностима, играју фудбал заједно, да се осећа сигурно и не доживљава подсмехе нити претње због инцидента.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета .

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима

3.5. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација , односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овим законом је прописано да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.6. Конвенцијом Уједињених нација о правима детета прописан је као један од општих принципа, принцип недискриминације, који обавезује државу потписницу да сва права гарантована Конвенцијом, обезбеди сваком детету без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Државе потписнице се обавезују да сваком детету признају право на образовање , као и да образовање буде усмерено, између осталог, на припремање детета за одговоран живот у слободном друштву, у духу разумевања и пријатељства међу етничким и националним групама и лицима. Општи коментари Комитета за права детета наводе да је потребно обезбедити образовање које подстиче разумевање и поштовање разлика и које се супротставља свим облицима дискриминације.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли су ОШ „С. С.“ у П. и директор З. М, као одговорно лице дискриминисали Д. Б. на основу његове припадности ромској националној мањини, пропуштањем да предузму потребне мере након инцидента између ученика Д. Б. и И. Ј, као и да ли је директор З. М. предложио родитељима Д. Б. да га пребаце у другу школу.

3.8. Анализом навода из притужбе утврђено је да подносилац притужбе сматра да је Д. Б. дискриминисан јер школа није предузела мере да спречи увреде којима је Д. Б. изложен на основу своје националне припадности, да није предузела мере ни после инцидента који се десио 16. фебруара 2014. године у школском дворишту ОШ „С. С.“ у П, када је Д. Б. задобио телесне повреде, као и да због тога што је директор школе предложио родитељима Д. Б. да дете пребаце у другу школу која се налази у суседном селу, као решење проблема.

3.9. На основу извештаја лекара, као и навода из притужбе и изјашњења утврђено је да је Д. Б, 16. фебруара 2014. године, задобио прелом носних костију приликом туче са И. Ј. Међутим, анализа приложених доказа показала је да овај конфликт међу ученицима није узрокован националном припадношћу Д. Б. Наиме, ни ученици ни њихови родитељи нису у својим изјавама навели да је до конфликтне ситуације дошло због тога што је Д. Б. ромске националне припадности, већ насупрот, тврде да су се Д. и И. дружили од првог разреда, као и да су породице дечака биле у пријатељским односима. Такође, анализа навода из извештаја Тима за безбедност и заштиту од насиља ОШ „С. С.“ у П, као и извештаја Центра за социјални рад у У, потврдила је да су се дечаци интензивно дружили пре конфликтне ситуације, као и да И. није вређао Д. на националној основи.

3.10. По питању навода из притужбе да је директор школе предложио родитељима Д. Б. да дете пребаце у другу школу у суседном селу, Повереница за заштиту равноправности констатује да није утврђено да је директор то предложио, с обзиром да подносилац притужбе није поткрепио ове наводе, а директор школе их је оспорио.

3.11. Повереница за заштиту равноправности констатује да није у надлежности Повереника за заштиту равноправности да утврђује да ли је школа предузела све прописане мере у ситуацији вршњачког насиља у школи. Међутим, евидентно је да је школа предузела одређене мере и о томе доставила доказе уз изјашњење на притужбу. Ово је показатељ да је школа свесна проблема који постоји међу ученицима, као и да предузима мере у правцу отклањања и превенције проблема. Треба имати у виду да су обављени разговори са ученицима и родитељима, да је педагог школе обављао појачан васпитно-педагошки рад са читавим одељењем кроз радионице на тему решавања конфликтних ситуација, као и да је укључен Центар за социјални рад у У.

3.12. Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је става да конфликта ситуација између ученика није заснована на националној припадности Д. Б, као и да ОШ „С. С.“ у П. и директор школе нису прекршили одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби О. за љ. п. В. – м. C. против З. М, директора ОШ „С. С.“ у П, која је поднета у име малолетног Д. Б, уз сагласност законског заступника Ж. Б, утврђено је ОШ „С. С.“ у П. и директор школе нису дискриминисали Д. Б. на основу његове националне припадности.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба О. за љ. п. В. – м. C. због дискриминације на основу националне припадности у области образовања