дел. бр. 1010 датум: 17. 7. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“, бр. 22/09) поводом притужбе М. Ж. из Б. која је поднета у име и уз сагласност Н. С. из Б, против Првог основног суда у Београду, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби М. Ж. из Б. а против Првог основног суда у Београду, поводом оверавања факсимила Н. С, није утврђено да је Први основни суд у Београду дискриминисао Н. С. на основу његовог личног својства – инвалидитета, па се поступање Првог основног суда у Београду не може квалификовати као дискриминаторно.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. ст. 1. т. 9. Закона о забрани дискриминације), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

1. Први основни суд у Београду предузеће све неопходне мере, у складу са својим овлашћењима, како би особама са инвалидитетом које, због немогућности да пишу, користе печат са именом и презименом исписаним техничким словима („факсимил“), омогућио несметано оверавање факсимила уместо својеручног потписа.

2. Први основни суд у Београду обавестиће Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења и препоруке.

О б р а з л о ж е њ е

М. Ж. из Б. поднела је притужбу Повереници за заштиту равноправности, у име и уз сагласност Н. С. из Б, против Првог основног суда у Београду. У притужби је наведено да су 10. маја 2011. године, М. Ж. и Н. С. отишли у Први основни суд у Београду (судскa зграда на Новом Београду, Булевар Михајла Пупина бр. 16) да овере потписе за заступање удружења особа са инвалидитетом Центар за самосталан живот особа са инвалидитетом из Београда, пошто је претходно Н. С. изабран за председника овог удружења, а М. Ж. за секретарку. Даље је наведено да је Н. С. особа са инвалидитетом, да користи колица услед последица квадриплегије (одузетост и горњих и доњих екстремитета), као и да користи факсимил уместо потписа, јер не може да пише. Међутим, службеница која је радила на пословима овере одбила је да Н. С. овери факсимил, али је их је упутила да се „за сваки случај“ обрате шефу одељења. Након консултација са шефом Одељења овере Н. С. је добио одобрење за оверу факсимила.

У притужби је указано и на чињеницу да се са сличним проблемом сусрећу особе које не виде и које такође користе факсимил, особе са церебралном парализом и мултиплом склерозом, које услед великих спазама или због оштећене нерватуре руку не могу да се потпишу, затим особе са тешким обликом артритиса, особе са ампутираним горњим екстремитетима и сл. Притужбом је тражено да Повереница за заштиту равноправности, у оквиру својих овлашћења, испита обавезу судова да прихвате факсимил као важећи потпис на документима.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење заменице в. ф. председника суда М. Д. У изјашњењу је наведено следеће:

– да Одељење за оверу Првог основног суда у Београду поступа у складу са Законом о оверавању потписа, рукописа и преписа, као и у складу са интерним актом – Упутством за референте овере;
– да особе са инвалидитетом могу да користе факсимил уместо потписа, али морају да приложе решење органа који је издао факсимил;
– да референти који раде на пословима овере обавезно, приликом овере, констатују да је лицу прочитан документ који се оверава.

Уз изјашњење је достављено Упутство за референте овере Првог основног суда у Београду од 20. априла 2011. године, којим је прописан јединствен поступак овере за све референте Одељења овере.

Анализом Упутства за референте овере утврђено је да не постоји ниједна смерница за рад запослених на пословима овере која се односи на оверу печата са именом и презименом исписаним техничким словима (у даљем тексту: факсимил), као и да се нигде у упутству не помиње обавезан увид у решење органа који је издао факсимил и обавеза службених лица да особи која користи факсимил прочитају документ који се оверава.

Ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, од подноситељке притужбе су затражене додатне информације у вези са решењем о издавању факсимила. Подноситељка притужбе је обавестила Повереницу за заштиту равноправности да приликом оверавања потписа 10. маја 2011. године у Првом основном суду у Београду, од Н. С. нико од службених лица није тражио решење органа који је издао факсимил, као и да, према сазнањима подноситељке притужбе, не постоји орган који је надлежан за издавање решења о употреби факсимила.

Повереница најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове Конвенције, Србија се обавезала да обезбеди и унапреди пуно остваривање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом, као и да предузме све одговарајуће мере, укључујући и законодавство, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом .

Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 15. Закона о забрани дискриминације утврђено је да свако има право на једнак приступ и једнаку заштиту својих права пред судовима и органима јавне власти, док је чл. 26. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

Даље, Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописана је забрана повреде начела једнаких права и обавеза, до које долази уколико се дискриминисаном искључиво или углавном, због његовог инвалидитета, неоправдано ускраћују права и слободе, односно намећу обавезе, које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, односно, ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује . Такође, дискриминaциja oсoбa сa инвaлидитeтoм oд oргaнa jaвнe влaсти oбухвaтa, између осталог, вођење поступка за остваривања права особа са инвалидитетом на начин који фактички онемогућава или знатно отежава остварење права .

Повереница за заштиту равноправности анализирала је, такође, Закон о оверавању потписа, рукописа и преписа који регулише начин оверавања потписа, при чему су, сагласно одредбама чл. 4. овог закона, за доказивање аутентичности потписа прописана два равноправна метода: а) могућност да особа која потписује, својеручно потпише изјаву пред службеним лицем, или б) могућност да призна, као свој, потпис који се већ налази на исправи. Полазећи од чињенице да се суштина оверавања потписа огледа у потврђивању његове аутентичности (чл. 1. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа), те да закон омогућава да се аутентичност потписа докаже признањем, као свог, потписа који се већ налази на исправи, Повереница стоји на становишту да се лична изјава странке дата пред службеним лицем којом странка признаје као свој отисак факсимила који се већ налази на исправи, по правном дејству, може изједначити са изјавом којом странка признаје као свој својеручни потпис који се већ налази на исправи.

Повереница указује и на чињеницу да је поступак овере потписа, рукописа и преписа пред надлежним органом детаљно регулисан Упутством о облику и начину оверавања потписа, рукописа и преписа . Наиме, овим упутством прописана је могућност пружања услуга овере особама са инвалидитетом које нису у стању да се потпишу. Службено лице које спроводи поступак овере дужно је да податке који су од значаја за оверавање унесе у уписник за оверавање , односно, у колоне које су део овог уписника . Тачком 6. Упутства о облику и начину оверавања потписа, рукописа и преписа прописана је обавеза и начин уношења забелешке службеног лица, уколико се „уместо потписа или рукописа оверава изјава лица које нема обе руке, које не зна читати или које је слепо, у колону 7 ставља се једна од забелешки: нема обе руке (…).“ Такође, у колону 7 уписују се и друге околности везане за оверу које треба истаћи ради даљег разрешења, што оставља простора службеном лицу да унесе забелешке које се односе на инвалидитет особе којој пружа услугу, као и специфичност пружене услуге (нпр. „не може да користи руке, оверен факсимил“ и сл.).

Што се тиче евентуалне сумње у аутентичност факсимила, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да се може применити аналогија. Наиме, службено лице које ради на пословима овере потпуно и несумњиво утврђује аутентичност својеручног потписа једноставним признањем подносиоца пријаве да је потпис на исправи његов, имајући у виду чл. 4. ст. 1. т. 2. Закона о оверавању потписа, рукописа и преписа. Због тога нема разумног оправдања да то исто не учини и када је у питању отисак факсимила, који особа признаје као свој. Службено лице које спроводи поступак овере, уз одговарајућу забелешку о специфичности овакве овере, тиме у потпуности извршава поверени задатак, с обзиром да закон у целости изједначава својеручни потпис и признање потписа. Такође, треба имати у виду да се идентитет особе која признаје отисак свог факсимила, односно потписа, утврђује на исти начин као и особе која ставља својеручни потпис или рукознак, што онемогућава злоупотребе и у сваком смислу изједначава особе које се потписују факсимилом у правима и обавезама, са особама које потписивање врше својеручно.

С обзиром да ниједним законом није забрањена употреба и овера факсимила, а имајући у виду цитиране одредбе прописа којима је регулисана овера потписа, Повереница за заштиту равноправности указује да је неопходно омогућити особама са инвалидитетом које не могу да се потпишу, да овере отисак факсимила као свој потпис пред надлежним органом.

Повереница за заштиту равноправности става је да сви запослени Првог основног суда у Београду који раде на пословима овере треба да буду упознати са начином и поступком овере факсимила особа са инвалидитетом, у циљу поштовања начела једнаких права и обавеза особа које користе факсимил уместо својеручног потписа.

Сагледавајући ове чињенице, Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим законским овлашћењем да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности , упућује препоруку Првом основном суду у Београду да предузме одговарајуће мере како би особе са инвалидитетом, које не могу да се потпишу, а користе факсимил, могле несметано и пред сваким запосленим Одељења овере да овере свој факсимил под истим условима као и остали грађани и грађанке.

Препоруком о предузимању мера за оверавање факсимила особа са инвалидитетом које не могу да се потпишу, обезбеђује се пуна и ефективна равноправност између особа са инвалидитетом које не могу да пишу и особа које могу ставити свој потпис или рукознак на исправу коју оверавају.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба М. Ж. против Првог основног суда у Београду због дискриминације на основу инвалидитета у поступку пред органима јавне власти