бр. 07-00-310/2015-02   датум: 19.10.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби М. Н, против Скупштине града Београда и Градске управе за питања погребних услуга због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је М. Н, коме је ампутирана нога, отишао на гробље да би посетио мајчин гроб, али му радници обезбеђења нису дозволили улазак сопственим аутомобилом, уз образложење да је такву одлуку донела Градска скупштина. У изјашњењу ЈКП „Погребне услуге“ из Београда наведено је да је 30. и 31. маја 2015. године, због Задушница, на снази била забрана уласка на гробља моторним возилима ради безбедности грађана и избегавања гужви, напетости и нервозе. У току поступка је утврђено да је Одлуку о забрани уласка  моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17.12.2008. године донело ЈКП „Погребне услуге“ из Београда, а не органи против којих је поднета притужба, као и да су радници обезбеђења на улазу у гробље у конкретном случају поступали у складу са овом одлуком. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да Скупштина града Београда и Градска управа за питања погребних услуга нису прекршиле одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу М. Н, коју је поднео против Скупштине града Београда и Градске управе за питања погребних услуга, због дискриминације на основу инвалидитета.

1.2. У притужби је, поред осталог, наведено:

– да је 31. маја 2015. године отишао на гробље да посети мајчин гроб, да је намерно изабрао тај дан јер је знао да је 30. маја 2015. године, због Задушница, забрањен улаз аутомобилима;

– да је доживео непријатну ситуацију јер му радници обезбеђења нису дозволили да аутомобилом уђе у гробље, уз образложење да је такву одлуку донела Градска скупштина;

– да је покушао да им објасни да мора да уђе аутомобилом јер му је ампутирана нога а до гробног места мора да препешачи скоро цело гробље, али да су радници обезбеђења одговорили да их то не интересује;

– да рођаци који су били са њим из солидарности нису желели да посете гроб, што је подносиоца притужбе додатно погодило и узнемирило.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражила изјашњење од Н. Н, председника Скупштине града Београда и Н. Ј, секретарке Секретаријата за комуналне и стамбене послове, под чијом надлежношћу је Градска управа за питања погребних услуга.

1.4. У изјашњењу З. Д, шефа кабинета председника Скупштине града Београда и Н. Ј, секретарке Секретаријата за комуналне и стамбене послове, наведено је да прослеђују одговор ЈКП „Погребне услуге“ из Београда.

1.5. У допису ЈКП „Погребне услуге“ из Београда, између осталог, наведено је:

– да је ради безбедности грађана и избегавања гужви, напетости и нервозе, режим саобраћаја у току Задушница прилагођен условима на гробљима и тада важи посебан режим уласка моторних возила;

– да је за Задушнице 30. и 31. маја 2015. године на снази била потпуна забрана уласка за аутомобиле на Новом гробљу у Београду, као и да је на капији Новог гробља било обезбеђено путничко возило које је бесплатно превозило грађане;

– да се извињавају М. Н, те да ће се потрудити да особама са инвалидитетом омогуће улазак аутомобилом на њихова гробља, чак и када је на снази потпуна забрана уласка моторним возилом.

1.6. Од ЈКП „Погребне услуге“ накнадно је затражено да доставе одлуку којом се за Задушнице забрањује улазак моторним возилима на гробља која су у њиховој надлежности. ЈКП „Погребне услуге“ доставило је наведену одлуку.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама није спорно да је М. Н. покушао да уђе сопственим аутомобилом на гробље 31. маја 2015. године, али да му није био допуштен улазак.

2.2. Увидом у Одлуку о забрани уласка моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17.12.2008. године, коју је донело ЈКП „Погребне услуге“ из Београда, утврђено је да је у дане државних празника, Задушница и дан после Задушница (недеља) забрањен улазак моторним возилима на свим гробљима.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Одредбом члана 2. прописано је да дискриминација на основу инвалидитета значи свако неоправдано прављење разлике, искључивање или ограничавање по основу инвалидитета чији циљ или последица јесте ограничавање или поништавање признања уживања или спровођења свих људских права и основних слобода у областима политике, економије, социјалних, културних, грађанских права и било којој другој области. Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да обезбеди и унапреди пуно остваривање свих људских права и основних слобода особа са инвалидитетом, као и да предузме све одговарајуће мере, укључујући и законодавства, у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.6. Начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређена је Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом који се заснива на начелима забране дискриминације особа са инвалидитетом, поштовања људских права и достојанства особа са инвалидитетом, укључености особа са инвалидитетом у све сфере друштвеног живота на равноправној основи, укључености особа са инвалидитетом у све процесе у којима се одлучује о њиховим правима и обавезама и једнакости права и обавеза.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли су Скупштинa града Београда и Градска управa за питања погребних услуга дискриминисали М. Н. на основу његовог инвалидитета.

3.8. Анализа навода из притужбе и изјашњења показала је да радници обезбеђења нису дозволили M. Н. да уђе у Ново гробље сопственим аутомобилом, иако му је ампутирана нога, па му долазак пешице до гробног места представља својеврсну потешкоћу. Даља анализа је показала да су радници обезбеђења поступали у складу са Одлуком о забрани уласка моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17. децембра 2008. године, коју је донело ЈКП „Погребне услуге“ из Београда.

3.9. Одлуком о забрани уласка моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17. децембра 2008. године прописано је да је за Задушнице и дан после Задушница (недеља) забрањен улазак моторним возилом на сва гробља у надлежности ЈКП „Погребне услуге“.

На основу ове одлуке, на интернет презентацији ЈКП „Погребне услуге“ постављено је 29. маја 2015. године, обавештење за грађане о режиму уласка моторним возилима на гробља. Анализа одлуке и обавештења показала је да забрана уласка моторним возилима за Задушнице 30. маја 2015. године била апсолутна, односно, важила је за сва гробља и за сва лица, док је за други дан Задушница, 31. маја 2015. године, када је М. Н. покушао да уђе на Ново гробље својим аутомобилом, забрана важила само за поједина гробља, међу којима је Ново гробље у Београду.

3.10. Имајући у виду да су радници обезбеђења на улазу у гробље у конкретном случају поступали у складу са Одлуком о забрани уласка  моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17.12.2008. године, као и да Скупштина града Београда и Градска управа за питања погребних услуга нису доносици овог акта, већ ЈКП „Погребне услуге“ из Београда, Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да недозвољавањем уласка на гробље сопственим аутомобилом М. Н, Скупштина града Београда и Градска управа за питања погребних услуга, против којих је поднета притужба, нису прекршиле одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.11. Повереница за заштиту равноправности анализирала је текст Одлуке о забрани уласка  моторним возилима у поједина гробља на територији града Београда бр. 3-40 од 17.12.2008. године коју је донело ЈКП „Погребне услуге“ из Београда. Анализа је показала да се апсолутном забраном уласка моторним возилима на гробља за Задушнице и дан после Задушница у неравноправан положај стављају особе са инвалидитетом у односу на особе које немају инвалидитет, због чега је ЈКП „Погребне услуге“ из Београда упућена препорука мера бр. 07-00-310/2015-02 од 15. октобра 2015. године.

4. МИШЉЕЊЕ

Недозвољавањем уласка у гробље сопственим аутомобилом М. Н, за други дан Задушница, 31. маја 2015. године, Скупштина града Београда и Градска управа за питања погребних услуга нису прекршиле одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба М.Н. против Скупштине града Београда због дискриминације на основу инвалидитета у области пружања услуга или коришћења објеката и површина