бр. 07-00-614/2013-02 датум: 23. 12. 2013.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. Ђ. из С, против послодавца Дома здравља С, а поводом конкурса за упис на специјализацију и ужу специјализацију. Током поступка утврђено је да су Правилником о стручном усавршавању прописани критеријуми за упућивање на специјализацију и ужу специјализацију, и то: просечна оцена са факултета, године радног стажа, успешност у раду – радна карактеристика и године живота. Анализа прописаних критеријума показала је да су године живота кандидата једини критеријум који се не односи на професионалне способности и остварења кандидата, а током поступка је утврђено да су, с обзиром на начин бодовања, очигледно стављене у неједнак положај особе старије од 40 година у односу на млађе кандидате и кандидаткиње. Повереница за заштиту равноправности је става да постављање критеријума који се односе на године живота кандидата није оправдано, јер године живота нису ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је применом критеријума који се односи на године живота на конкурсу који је Дом здравља С. расписао у јулу 2013. године, М. Ђ, као и сви други кандидати и кандидаткиње старији од 40 година, дискриминисана је на основу личног својства – старосног доба. Због тога је Дому здравља С. препоручено да уклони критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња, да мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља, као и да убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила М. Ђ. из С, поводом конкурса за упис на специјализацију и ужу специјализацију који је расписао Дом здравља С.

1.2. У притужби је наведено:

– да је подноситељка притужбе запослена у Дому здравља С. од септембра 1999. године;
– да је у јулу 2013. године Дом здравља С. расписао конкурс за упис на специјализације и уже специјализације у складу са Правилником о стручном усавршавању бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године;
– да су овим правилником прописани критеријуми по основу којих директор одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију;
– да су као критеријуми наведени просечна оцена са факултета, године радног стажа, успешност у раду и године живота;
– да је критеријум којим се бодују године живота одређен тако да кандидати у години у којој конкуришу имају до 35 година живота добијају 5 бодова, од 36 до 37 година 4 бода, 38 до 39 година 3 бода, 40 година 2 бода и преко 40 година добијају 1 бод;
– да је по овом критеријуму подноситељка притужбе, која има 41 годину, добила само 1 бод;
– да имајући у виду начин вредновања осталих критеријума, критеријум који се односи на године живота повлачи већи број бодова него критеријум просечне оцене са факултета и дужине радног стажа, а једнак број бодова као критеријум оцене успешности у раду;
– да је уочљиво да се оваквим прописивањем кандидата фаворизују млађи кандидати у односу на старије, при чему број година живота прави драстичну разлику у бодовима;
– да не постоји логично ни стручно објашњење од каквог је значаја разлика од 5 година (од 35 до 40) у старости кандидата;
– да подноситељка притужбе која има 41 годину, није добила специјализацију искључиво захваљујући оваквом систему бодовања, јер је по овом основу добила само 1 бод и тиме заузела ниже место на ранг листи у односу на 5-6 година млађе кандидате;
– да Дом здравља С. од 2001. до 2012. године није расписивао конкурсе за специјализације за Службу за стоматолошку здравствену заштиту и поред постојеће потребе. Самим тим, подноситељка притужбе без своје кривице није имала могућност да у овом периоду конкурише за специјализацију, а да је сада, због протека времена, стављена у неравноправан положај у односу на млађе кандидате;
– да су према расписаном конкурсу за специјализацију у 2012. години, који је спроведен по тада важећем Правилнику о стручном оспособљавању и специјализацији бр. 243/1 од 11. фебруара 2005. године, право на специјализацију имали само кандидати који имају до 37 година, па је подноситељка притужбе која је тада имала 40 година због овог критеријума била ускраћена да се пријави на овај конкурс;
– да подноситељка притужбе сматра да је прописивањем година живота као једног од услова за добијање специјализације, на начин на који је то прописано у Правилнику о стручном усавршавању, извршен акт дискриминације на основу личног својства – старосног доба.

1.3. Уз притужбу је доставила следеће: извод из Правилника о стручном усавршавању бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године; приговор бр. 4/500 од 26. јула 2013. године; одговор директора Дома здравља на приговор бр. 4/500 од 31. јула 2013. године; захтев за добијање сагласности на Одлуке о одобравању специјализације бр. 1720/41 од 23. августа 2013. године и извод из Правилника о стручном оспособљавању и специјализацији бр. 243/1 од 11. фебруара 2005. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка па је у току поступка прибављено изјашњење од В. И, директорке Дома здравља С.

1.5. У изјашњењу је, између осталог, наведено:

– да је према Правилнику о стручном оспособљавању и специјализацији од 2005. године спроведен сваки конкурс до 2012. године, и да је тек 2012. године било примедби на начин бодовања;
– да је тачно да се за специјализације из стоматолошких грана није партиципирало 11 година, али да је то пропуст службе и запослених који нису исказивали потребе, јер се специјализација из осталих грана редовно тражила и на њу су упућивали запослени;
– да након уложеног приговора Инспекторату за рад и спроведеног надзора, нису уочене неправилности у изборном поступку, већ је дата препорука да се правилник коригује;
– да је по њеном доласку на место директорке 1. јануара 2012. године, донет нови Правилник о стручном усавршавању којим се регулише поступак и начин упућивања кандидата на специјализације и уже специјализације и све друге видове усавршавања;
– да је, поштујући инструкцију Инспекције рада да из правилника који је раније био у примени требало искључити године живота као гранични услов за упућивање на специјализацију, то и учињено и створени су услови да сви кандидати могу да учествују на конкурсу;
– да као доказ, у прилог чињеници да године нису ограничавајући фактор, наводи да се на овај конкурс пријавио лекар који има 58 година;
– да бодовање није дискриминаторно, јер је подноситељка притужбе у групи кандидата који су који су добили максималан број бодова на године стажа, што млађи кандидати нису могли;
– да је на овај начин остављен простор да се спречи учествовање кандидата на конкурсу по било ком основу;
– да је конкурс за упис на специјализације и уже специјализације у 2013. години, расписан и спроведен у складу са Правилником о стручном усавршавању Дома здравља С. бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године;
– да је овај правилник усвојио Стручни савет и Управни одбор Дома здравља С, на иницијативу доктора из стоматологије након конкурса из 2012. године;
– да је апсурдно да подноситељка притужбе није имала примедбе на текст правилника када је био окачен на огласној табли и да тек након објављивања резултата конкурса, својим активностима покушава да Службу за стоматологију остави без специјализација;
– да сматра да нема основа за подношење притужбе и да нико није дискриминисан, јер да би то био случај било би потребно да неко добије максималан број бодова по сваком основу или да му је из неког разлога онемогућено да учествује на конкурсу;
– да има простора да се подноситељка притужбе обрати Управном одбору Дома здравља С, како би се размотриле евентуалне измене критеријума на које приговара;
– да установа није у могућности да истовремено упути све докторе стоматологије на специјализацију, али да ће у будућем периоду редовно тражити специјализације за Службу за стоматолошку здравствену заштиту;
– да је М. Ђ. уз навођење истих разлога упутила приговор на одлуку директора и Министарству здравља, те да министарство није прихватило приговор и дало је сагласност на Одлуку о пријему кандидата.

1.6. Уз изјашњење је достављено решење Министарства здравља бр. 153-06-1021/2013-04 од 2. октобра 2013. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у извод из Правилника о стручном усавршавању Дома здравља С. бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године, утврђено је да је чланом 16. прописано да се за избор кандидата који ће се упутити на специјализацију расписује интерни конкурс, као и да су критеријуми на основу којих директор одлучује који ће кандидат бити упућен на специјализацију следећи: просечна оцена са факултета, године радног стажа, успешност у раду – радна карактеристика и године живота. Утврђено је да је начин бодовања кандидата следећи:

– Просечна оцена са факултета – кандидат добија онолико бодова колика му је просечна оцена за време студија;
– Радни стаж након положеног стручног испита – кандидат добија: 1 бод за радни стаж до 3 године, 2 бода за радни стаж од 3 до 6 година и 3 бода за радни стаж преко 6 година;
– Успешност у раду/радне карактеристике – кандидат може да добије максимално 5 бодова. Оцену успешности даје начелник службе […] бодовима од 1 до 5;
– Године живота – кандидати који у години у којој конкуришу имају до 35 година добијају 5 бодова, кандидати који имају 36-37 година добијају 4 бода, кандидати који имају 38-39 добијају 3 бода, кандидати који имају 40 година добијају 2 бода а кандидати који имају више од 40 година добијају 1 бод.

2.2. Увидом у приговор бр. 4/500 од 26. јула 2013. године, утврђено је да је М. Ђ. упутила директорки Дома здравља С. приговор због бодовања кандидата за упућивање на специјализацију на основу година радног стажа и година живота кандидата. У одговору на приговор од 31. јула 2013. године, В. И, директорка Дома здравља С. наведено је да нема основа за подношење приговора на конкурс, али да има простора да се М. Ђ. обрати Управном одбору Дома здравља С. како би се размотриле евентуалне измене критеријума на које приговара. Из приговора (без броја и датума) који је М. Ђ. упутила Министарству здравља, може се констатовати да подноситељка притужбе сматра да је начином бодовања по важећем правилнику оштећена, јер је бодовањем дужине радног стажа и година живота кандидата ускраћена могућност да кандидати равноправно учествују на конкурсу.

2.3. Увидом у захтев за добијање сагласности на Одлуку о одобравању специјализације за потребе Дома здравља С. бр. 1720/41 од 23. августа 2013. године, који је упућен Министарству здравља, утврђено је да је В. И, директорка Дома здравља С. обавестила надлежно министарство да су током изборног поступка три кандидата одустала, да је било приговора на начин бодовања, као и који су кандидати изабрани за упућивање на специјализацију. Увидом у решење Министарства здравља бр. 153-06-1021/2013-04 од 2. октобра 2013. године, утврђено је да је дата сагласност на Одлуку директора Дома здравља С. о одобрењу специјализације из ортопедије вилица др А. М.

2.4. Увидом у Правилник о стручном оспособљавању и специјализацији бр. 243/1 од 11. фебруара 2005. године, утврђено је да је у чл. 5. прописано да центар упућује здравствене раднике и здравствене сараднике на специјализацију ако нису старији од 35 година, ако конкуришу за специјализације […] максилофацијална и орална хирургија и да нису старији од 40 година ако конкуришу за специјализацију општа стоматологија […]

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 8. којом је прописано да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује.

3.5. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове оспособљавања, усавршавања и напредовања на послу.

Анализа навода и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Дом здравља С. прописивањем и применом критеријума за упућивање на специјализацију у Правилнику о стручном усавршавању бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године, дискриминисао подноситељку притужбе на основу њеног личног својства – старосног доба. Због тога је било потребно размотрити да ли су подноситељки притужбе ускраћена права која се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, те да ли постоји објективно и разумно оправдање да се кандидати за упућивање на специјализацију различито бодују у односу на године живота.

3.7. Неспорно је да је Дом здравља С. расписао конкурс за упућивање на специјализацију и ужу специјализацију у јулу 2013. године, као и да М. Ђ. није одобрена специјализација из Опште стоматологије. На основу доказа који су достављени уз притужбу и изјашњење, утврђено је да је да су Правилником о стручном усавршавању Дома здравља С. бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године прописани критеријуми за упућивање на специјализацију и ужу специјализацију, и то: просечна оцена са факултета, године радног стажа, успешност у раду/радна карактеристика и године живота.

3.8. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је потребно утврдити „упоредника“, односно, особу која се налази у истој или сличној ситуацији у којој се налази и подноситељка притужбе. У конкретном случају, релевантно је то што подноситељка притужбе која је конкурисала за специјализацију из Опште стоматологије, има 41 годину. Дакле, упоредник, у конкретном случају је особа која има мање од 41 године, док су сви остали параметри исти:

– Нпр. ако упоредимо кандидата/кињу од 35 година са кандидатом/кињом од 41 године, разлика у бодовима на основу година живота биће 4 бода. То значи да би особа од 35 година имала предност, односно, била на вишој позицији на ранг листи у односу на особу од 41 године:

• и у ситуацији да је завршила факултет са просечном оценом од нпр. 6,10, у односу на нпр. просек 10,00 особе која има 41 годину, или
• и ако јој је успешност у раду/радне карактеристике оцењена са 2 бода, у односу на максималних 5 које би могла да има особа од 41 годину, или
• ако је просечна оцена особе од 35 година нпр. 8,35 и има 3 бода за успешност у раду/радни учинак, у односу на особу од 41 године, која има просек 10,00 и 5 бодова за успешност у раду/радни учинак.

– Ову разлику не може да промени ни критеријум бодовања година радног стажа, с обзиром да је максимална разлика у бодовима по основу радног стажа укупно 2 бода, као и да је максималан број бодова за године радног стажа 3 бода (за све кандидате који имају преко 6 година радног стажа). Из овога јасно произлази да број бодова који је умањен кандидатима и кандидаткињама на основу старосног доба није могуће надокнадити годинама радног стажа.

Анализа критеријума који се односи на године живота кандидата са аспекта Закона о забрани дискриминације и других релевантних прописа, показала је да су постављањем овог критеријума и начином бодовања, очигледно стављене у неједнак положај особе које имају више од 40 година у односу на особе које имају мање од 40 година.

3.9. С обзиром на утврђено чињенично стање, а након утврђивања „упоредника“ и упоређивања ситуације у којој се налази подноситељка притужбе са упоредником, потребно је испитати да ли је постављање критеријума и одређивање начина бодовања који се односи на године живота кандидата, у супротности са императивним прописима којима је дискриминација забрањена и који су обавезујући за све. То подразумева испитивање: a) да ли је циљ који се постиже овом мером допуштен и оправдан и б) да ли се циљ могао постићи само прописаном мером, односно, да ли постоји сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.10. Неспорно је да је Дом здравља С, као и све друге здравствене установе, дужан да обезбеди стручно усавршавање здравствених радника и здравствених сарадника и да може да прописује услове које кандидати и кандидаткиње треба да испуњавају за специјализацију у одређеним гранама медицине и стоматологије, као и да се при томе руководи потребом боље и ефикасније организације рада и професионалним стандардима рада. У складу с тим, Дом здравља С, као послодавац, има право да издваја средства за различите облике усавршавања запослених, да утврђује критеријуме за усавршавање и да у складу са тим критеријумима врши избор кандидата. То право се ни на који начин не доводи у питање. Сагледавајући изнете чињенице, може се констатовати да је циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације и уже специјализације, допуштен и оправдан.

3.11. Имајући у виду оправдани и допуштени циљ одређивања критеријума за упућивање на специјализације и уже специјализације, било је потребно анализирати прописане критеријуме и начина на који се ти критеријуми бодују. Повереница је на почетку анализе утврдила упореднике – особе које су у истој или сличној ситуацији са подноситељком притужбе, са циљем да утврди да ли постоји објективно и разумно оправдање за евентуалне разлике у поступању према подноситељки притужбе у односу на њене године живота. Анализа је показала да је подноситељка притужбе бодована мањим бројем бодова у односу на млађе кандидате са истим професионалним компетенцијама, као и да овакав начин бодовања доводи до могућности да млађи кандидати да нижим просеком у току студија и са лошијим оценама за успешност у раду/радни учинак, имају већи број бодова и буду на вишем месту на ранг листи. Анализа је показала да ни бодовање радног стажа, уз претпоставку да старији кандидати и кандидаткиње имају више радног стажа, не може да надокнади број бодова које кандидати и кандидаткиње старији од 40 година „изгубе“ због свог старосног доба. Такође, анализом прописаних критеријума утврђено је да је ово једини критеријум који није у вези са професионалним способностима, експертизом и успешности у раду.

3.12. Од Дома здравља С, између осталог, затражено је да се посебно изјасни о разлозима због којих је као један од критеријума за упућивање на специјализацију прописано старосно доба кандидата. Међутим, Дом здравља С. није се изјаснио о разлозима за прописивање овог критеријума.

Повереница за заштиту равноправности указује да је чланом 16. став 3. Закона о забрани дискриминације прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства због особености одређеног посла код кога лично својство лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Слична одредба је садржана и у члану 22. став 1. Закона о раду којом је прописано да се не сматра дискриминацијом прављење разлике или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. Закона о раду представљају стварни и одлучујући услов за обављање посла и да је сврха која се тиме жели постићи оправдана.

Стога, потребно је испитати да ли у конкретном случају године живота кандидата представљају стварни и одлучујући услов, имајући у виду природу и особеност овог стручног усавршавања, као и да ли је сврха која се тиме жели постићи оправдана. Специјализација и ужа специјализација дефинисана је као стицање знања и вештина здравствених радника и здравствених сарадника , те се може констатовати да је сврха специјализације управо стицање нових знања и савладавање конкретних вештина из одређене гране медицине или стоматологије. Повереница за заштиту равноправности указује да за стицање специјалистичког стажа из медицине или стоматологије, као и за друге видове стручног усавршавања, није од одлучујућег значаја старосно доба кандидата или запослене особе. Наиме, специјалистички стаж једнако стручно и адекватно могу да започну и заврше особе било ког старосног доба, уколико испуњавају остале услове који се односе на образовање и радно искуство. У вези са тим, Повереница констатује да Устав РС и релевантни законски прописи забрањују прављење разлике или неједнако поступање приликом прописивања услова за запошљавање и избор кандидата и кандидаткиња за обављање одређеног посла на основу њихових личних својстава, између осталих и старосног доба, тако да се изузеци од овог правила морају веома рестриктивно тумачити и прихватати као оправдани само у ситуацијама када је старосно доба стварни и одлучујући фактор за могућност, односно, немогућност обављања одређеног посла, имајући у виду његову природу и особености.

3.13. У погледу навода из изјашњења да систем бодовања није дискриминаторан јер су на овај начин млађи кандидати, који не могу да остваре висок број бодова по критеријуму који се односи на године стажа изједначени са старијим колегама, Повереница за заштиту равноправности указује да је претходна анализа показала да ова два критеријума нису пропорционална јер без обзира на већи број бодова које старији запослени остваре на основу година стажа, то није мера за изједначавање млађих кандидата са старијим, с обзиром да је број бодова који се остварује на основу годинама живота знатно већи него број бодова који се може остварити на основу радног искуства, односно, више бодова се „изгуби“ на годинама живота него што се „добије“ за године радног стажа. При томе, Повереница за заштиту равноправности имала је у виду и да је могући циљ прописивања критеријума био да се пружи предност најбољим кандидатима. Међутим, Дом здравља С. је могао да пропише неки други погоднији критеријум који се не односи на лична својства кандидата, као нпр. дужина студирања, објављени научни радови, учешће на стручним скуповима и слично.

3.14. Одређивањем начина бодовања којим се, без оправданог разлога, већи број бодова даје млађим кандидатима, кандидати који имају преко 40 година живота стављени су у неравноправан положај у односу на кандидате који имају мање од 40 година, јер ће без обзира на професионалне квалификације добити мањи број бодова на основу старосног доба. Имајући у виду циљ и последице које овакав начин бодовања критеријума који се односи на године живота кандидата производи, Повереница је мишљења да старосно доба није ни стварни ни одлучујући услов за упућивање на специјализацију, сагледавајући како природу и особености под којима се стиче специјалистички стаж, тако и услове под којима се он обавља. Стога, анализа показује да критеријум који се односи на године живота и начин бодовања овог критеријума, нема објективно и разумно оправдање, јер прописивање овог критеријума није било оправдано ни с аспекта сврхе, ни с аспекта последица које је изазвало.

3.15. Такође, Повереница за заштиту равноправности подсећа на чињеницу да здравствени радник може да упише специјализацију под условом да је запослен у здравственој установи и ако му здравствена установа одобри специјализацију, уз сагласност Министарства здравља. С обзиром на специфичност овог вида усавршавања, односно, немогућност да се специјалистички стаж оствари самостално и независно од здравствене установе, као што је то случај са мастер или докторским студијама, здравствена установа при прописивању критеријума мора обратити посебну пажњу како би се свим кандидати и кандидаткиње омогућило да на једнакој основи буду вредновани. Потребно је напоменути и да је одредбом члана 184. ст. 9. и 10. Закона о здравственој заштити, здравствени радник дужан да закључи уговор са здравственом установом о правима, обавезама и одговорностима за време стручног усавршавања у току специјализације и уже специјализације, а дужан је да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, односно уже специјализације. Имајући у виду да је самим законом прописано да се уговором регулишу међусобна права и обавезе здравственог радника и здравствене установе, уз обавезу здравственог радника да у здравственој установи проведе у радном односу двоструко дужи период од периода трајања специјализације, Повереница за заштиту равноправности указује да је ове одредбе пружају довољно гаранције здравственој установи да ће имати користи од улагања у здравственог радника коме одобри специјализацију, без обзира на његове/њене године живота. Евентуално ограничење које се односи на старосно доба могло би имати оправдање у случајевима ако би здравствени радник који конкурише за специјализацију стекао услов за старосну пензију пре протека времена које је дужан да проведе у радном односу након специјализације, иако би и у том случају било потребно анализирати оправданост и сразмерност таквог ограничења, имајући у виду чињеницу да се уговором може прописати обавеза накнаде трошкова специјализације и накнаде штете, уколико здравствени радник не испуни своје законом прописане дужности.

3.16. Поводом навода из притужбе да је и Правилник о стручном оспособљавању и специјализацији бр. 243/1 од 11. фебруара 2005. године садржао дискриминаторне услове за пријављивање на конкурс за специјализацију, Повереница за заштиту равноправности није анализирала овај правилник са аспекта антидискриминационих прописа, имајући у виду чињеницу да се више не примењује.

3.17. На крају, Повереница за заштиту равноправности констатује да Дом здравља С. има пуну слободу да самостално, у складу са важећим прописима и на основу објективних критеријума, одлучује о избору лица које ће упутити на специјализацију, процењујући њихова стручна знања, компетенције и способности. Оно што Дом здравља С. не сме да чини јесте да поставља услове за упућивање на специјализацију који се тичу личних својстава кандидата и кандидаткиња, а који нису стварни и одлучујући услов за обављање посла, с обзиром на природу и особеност посла и услове у којима се он обавља. Такво понашање је противзаконито и представља повреду императивних прописа о забрани дискриминације, који су обавезујући за све правне субјекте.

4. МИШЉЕЊЕ

Правилником о стручном усавршавању Дома здравља С. бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године прописан је критеријум за специјализацију и ужу специјализацију који се односи на године живота кандидата. Применом овог критеријума на конкурсу који је Дом здравља С. расписао у јулу 2013. године, М. Ђ, као и сви други кандидати и кандидаткиње старији од 40 година, дискриминисана је на основу личног својства – старосног доба.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља С. из С. да:

5.1. Усклади текст Правилника о стручном усавршавању бр. 1299/1 од 25. априла 2013. године са антидискриминационим прописима, и то тако што ће уклонити критеријум за упућивање на специјализацију који се односи на године живота кандидата и кандидаткиња.

5.2. Мишљење и препоруку Повереника за заштиту равноправности објави на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља С, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком. Потребно је да мишљење и препорука буду истакнути најмање 8 дана на огласној табли или другом видном месту у просторијама Дома здравља С.

5.3. Убудуће води рачуна да приликом одређивања критеријума за усавршавање не крши одредбе Закона о забрани дискриминације, односно, да се суздржи да од неоправданог прављења разлике или неједнаког поступања и пропуштања (искључивања, ограничавања или давања првенства), у односу на лица или групе лица, које се заснива на старосном добу или било ком другом личном својству.

Потребно је да Дом здравља С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба M. Ђ. прoтив Дoмa здрaвљa С. збoг дискриминaциje пo oснoву стaрoснoг дoбa у oблaсти рaдa и запошљавања