бр. 07-00-519/2013-02 датум: 16. 3. 2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М.Б, коју je у њено име поднела мајка Х.Б, против Дома здравља З. У притужби је наведено да је Х.Б. покушала да у Дому здравља З. отвори здравствени картон ћерки М, а да јој је медицинска сестра на шалтеру рекла да „иде одакле је дошла и да јој тамо отворе здравствени картон“, да М. и даље нема отворен здравствени картон и да због тога није примила ниједну вакцину, као и да је не обилази патронажна сестра. У изјашњењу Дома здравља З. наведено је да М. Б. нема здравствени картон ни здравствену књижицу у Здравственој станици К, да је примљена 29. априла 2013. године и да јој је дата терапија, а после тога је мајка више није доводила. У поступку није утврђено шта се тачно десило на шалтеру, односно, подноситељка притужбе није доставила доказе који поткрепљују наводе о изјави медицинске сестре, те није утврђено шта је медицинска сестра том приликом изговорила. Даље, у току поступка утврђено је да М. Б. нема отворен здравствени картон, а Дом здравља З. није пружио доказе да постоје објективни и оправдани разлози због којих М. Б. није отворен здравствени картон. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Дом здравља З, неотварањем здравственог картона М. Б, извршио акт дискриминације на основу припадности ромској националној мањини. Повереница за заштиту равноправности препоручила је Дому здравља З. и в.д. директорки К.У, као одговорном лицу, да предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према М. Б, да организују обуку за све запослене у Дому здравља З. на тему дискриминације у здравству, са циљем сензибилисања и едуковања здравствених радника за рад са ромском популацијом, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се 14. новембра 2014. године обратила Х.Б, у име своје малолетне ћерке М.Б, против Дома здравља З.

1.2. У притужби је наведено:

– да је Х.Б. Ромкиња, самохрана мајка и да живи у стану у З. П, као корисница стана за социјално становање;

– да је М. Б. рођена 15. фебруара 2013. године на територији општине Раковица и да због проблема са пријавом стана, једно време после рођења није имала здравствену књижицу;

– да је Х.Б, када је добила здравствену књижицу за дете, отишла са М. у Дом здравља З, а медицинска сестра на шалтеру јој је рекла да „иде одакле је дошла и да јој тамо отворе здравствени картон“ за дете;

– да М. Б. нема отворен здравствени картон, да због тога није примила ни једну вакцину, нити је обилази патронажна сестра;

– да сматра да је дискриминисана зато што је самохрана мајка, зато што је тамније пути и ромске националности и зато што живи у тзв. „социјалном стану“.

1.3. У допуни притужбе, у телефонском разговору са запосленом у Стручној служби Повереника за заштиту равноправности 3. фебруара 2015. године, Х.Б. је изјавила да се догађај описан у притужби догодио почетком 2014. године, да је два пута одлазила у Дом здравља З. и да је оба пута медицинска сестра на шалтеру била врло непријатна и нељубазна према њој. Такође, Х.Б. навела је да је лекарка пружила М. потребну здравствену негу и упутила је да уколико детету не буде боље, дође директно код ње и да не иде на шалтер.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Дому здравља З. упућен је захтев 3. децембра 2014. године да се у року од 15 дана од дана пријема изјасни о основаности и наводима из притужбе. Дом здравља З. доставио је 20. фебруара 2015. године изјашњење в. д. директорке др К. У.

1.5. У изјашњењу Дома здравља З, између осталог је наведно:

– да дете М. Б. нема здравствени картон ни здравствену књижицу у Здравственој станици К, да је примљена 29. априла 2013. године са дијагнозом R 05 – кашаљ, да је ординирана сируп јагорчевина и дат је савет мајци;

– да се Дом здравља З. придржава одредаба Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља, којим је предвиђено да деца, труднице и породиље остварују право на здравствену заштиту у садржини, обиму и стандарду који су прихваћени обавезним здравственим осигурањем;

– да деца остварују право на здравствену заштиту без обзира да ли им је отворен здравствени картон, односно да ли имају здравствену легитимацију;

– да према постојећој евиденцији М. Б. више није довођена у Службу за здравствену заштиту деце ЗС К, односно, да у периоду од 29. априла 2013. године до дана давања изјашњења, нема евидентиране посете на име М.Б.;

– да у притужби није наведено када је регулисана здравствена књижица за дете, ни када су запослени, наводно одбили да отворе здравствени картон детету;

– да из свега изложеног, у поступку по допису Повереника за заштиту равноправности броја 07-00-519/2014-02 нису нашли да је у конкретном случају дошло до дискриминације по било ком основу, па је в. д. директорка Дома здравља донела закључак да у Дому здравља З, ЗС К, Служба за здравствену заштиту деце приликом прегледа и пружања здравствених услуга М. Б. „није над њом извршила непосредну или посредну дискриминацију“, по било ком основу.

1.6. У прилогу изјашњења Дома здравља З. достављена је фотокопија књиге пролазника Службе за здравствену заштиту деце ЗС К.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу утврђено је да је Х.Б. почетком 2014. године покушала да у Дому здравља З. отвори здравствени картон својој малолетној ћерки М. Б.

2.2. Увидом у фотокопију књиге пролазника Службе за здравствену заштиту деце ЗС К. утврђено је да М. Б. примљена код лекара 29. априла 2013. године, да је пружање услуге заведено под бројем 89 са белешком „нема картон ни књижицу“ и са нечитким белешкама у колонама „дијагноза“ и „терапија“.

2.3. Утврђено је да Х.Б. и њена породица живе у стану у З. П, као корисници стана за социјално становање.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Конвенција о правима детета у чл. 2. прописује да ће стране уговорнице поштовати и обезбеђивати права утврђена овом Конвенцијом сваком детету које се налази под њиховом јурисдикцијом, без икакве дискриминације и без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, инвалидитет, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Одредбом чл. 3. прописано је да ће најбољи интереси детета бити од првенственог значаја у свим активностима које се тичу деце, без обзира да ли их предузимају јавне или приватне институције социјалног старања, судови, административни органи или законодавна тела. Стране уговорнице су се обавезале да обезбеде детету такву заштиту и бригу која је неопходна за његову добробит, као и да се институције, службе и установе одговорне за бригу или заштиту деце прилагоде стандардима које су утврдили надлежни органи, посебно у области сигурности, здравља, у погледу броја и подобности особља, као и стручног надзора. Чланом 24. прописано је да уговорнице признају право детета на уживање највишег остваривог здравственог стандарда и на капацитете за лечење и здравствену рехабилитацију, као и да ће државе настојати да обезбеде да ниједно дете не буде лишено права на приступ таквим услугама здравствене заштите.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Заштита националних мањина гарантована је чл. 14. којим се штите права националних мањина и јемчи посебна заштита националнх мањина ради остваривања потпуне равноправности и очувања њиховог идентитета. Уставом Републике Србије гарантовано је право на здравствену заштиту, и то тако што је одредбама чл. 68. прописано да деца остварују здравствену заштиту из јавних прихода, ако је не остварују на други начин, у складу са законом.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 6. којом је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, ставља или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.6. Закон о здравственој заштити у чл. 19. прописује начело приступачности здравствене заштите, које се остварује обезбеђивањем одговарајуће здравствене заштите грађанима Републике Србије која је физички, географски и економски доступна, односно, културно прихватљива, а посебно здравствене заштите на примарном нивоу. Одредбом чл. 20. истог закона прописано је начело правичности здравствене заштите које се остварује забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите на основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета. Гарантовано је поштовање људских права и вредности у здравственој заштити, а чл. 25. прописано је, између осталог, да сваки грађанин има право да здравствену заштиту остварује уз поштовање највишег могућег стандарда људских права и вредности, уз уважавање његових моралних, културних, религијских и филозофских убеђења, као и да свако дете до навршених 18 година живота има право на највиши могући стандард здравља и здравствене заштите.

3.7. Одредбама чл. 6. Закона о правима пацијената прописано је да пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите, док је у ставу 2. прописано да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

3.8. Доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009), Влада Републике Србије поставила је као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији и смањење разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Овај документ се, поред других питања, бави и питањем здравствене заштите припадника ромске популације, те је као општи циљ постављено унапређење здравственог стања Рома, а као један од специфичних циљева одређено је и побољшање доступности здравствене заштите ромске популације.

Анализа притужбе са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је медицинска сестра запослена у Дому здравља З. рекла Х. Б. да „иде одакле је дошла и да јој тамо отворе здравствени картон“, као и да ли је неотварање здравственог картона малолетној М. Б. засновано на њеном личном својству – припадности ромској националној мањини.

3.10. Повереница за заштиту равноправности указује да је одредбама члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано правило о пребацивању терета доказивања. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је Дом здравља З. извршио акт дискриминације М.Б, и то изјавом медицинске сестре да Х.Б. „иде одакле је дошла и да јој тамо отворе здравствени картон“ за дете, као и пропуштањем да јој отвори здравствени картон. Уколико то учини, терет доказивања да до повреда начела равноправности није дошло, лежи на здравственој установи. Повереница најпре констатује да Х.Б. није доставила ни један доказ који поткрепљује наводе о изјави медицинске сестре,  те се не може са сигурношћу утврдити шта је тачно изговорила медицинска сестра на шалтеру Дома здравља З, односно, не може се утврдити да ли је рекла Х. Б. да „иде одакле је дошла и да јој тамо отворе здравствени картон“. Међутим, без обзира на чињеницу да није утврђена садржина разговора између медицинске сестре и Х. Б, Повереница за заштиту равноправности указује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, с обзиром да је у поступку утврђено да М. Б. нема отворен здравствени картон у Дому здравља З. Имајући то у виду, потребно је утврдити да ли чињенице и докази које је установа понудила у прилог тврдњи да није извршен акт дискриминације, пружају довољно основа за закључак да постоје објективни и оправдани разлози због којих М. Б. није отворен здравствени картон.

3.11. Међу странама је спорно када се десио догађај описан у притужби, односно, када је Х.Б. покушала да отвори здравствени картон за М. Подноситељка притужбе навела је у допуни притужбе, да се то догодило почетком 2014. године. У изјашњењу Дома здравља З. наведено је да не постоји евиденција да је Х.Б. доводила дете после 29. априла 2013. године. Повереница за заштиту равноправности указује да у конкретном случају није од пресудног значаја утврђивање тачног времена доласка Х. Б. у Дом здравља З. Неспорно је да је Х.Б. била у Дому здравља З. 29. априла 2013. године, са дететом које је тада имало два месеца. С обзиром да Х.Б. живи на територији општине која припада Дому здравља З, Повереница за заштиту равноправности указује да су запослени у дому здравља том приликом могли да отворе картон за М, као и да провере да ли је дете вакцинисано, односно, да предузму све потребне мере да се детету обезбеди адекватна здравствена заштита. При томе, треба имати у виду да Дом здравља З. није оспоравао наводе из притужбе о изјави медицинске сестре, нити је објашњавао из којих разлога дете нема отворен здравствени картон. Повереница за заштиту равноправности констатује да нема разлога да доводи у сумњу наводе Х. Б. да је покушала да отвори здравствени картон М. у надлежном дому здравља, посебно ако се узму у обзир сазнања из предмета који је вођен пред Повереником за заштиту равноправности бр. 07-00-519/2014-02, из којег произлази да Х.Б. доводи своје старије дете у овај дом здравља. Због тога Повереница констатује да наводи из изјашњења Дома здравља З, да после 29. априла 2013. године не постоји уписано да је М. Б. долазила, нису довољни да оспоре наводе из притужбе да је Х.Б. покушала да отвори здравствени картон, већ евентуално показују да М. Б. није пружана здравствена услуга после наведеног датума.

3.12. Даље, у изјашњењу Дома здравља нема навода који би објаснили из којих разлога детету није отворен здравствени картон, а у питању је дете које има пребивалиште на територији општине за коју је надлежан Дом здравља З, и за које постоји евиденција да је било на прегледу у Дому здравља З. и да му је дата терапија, али је ова посета заведена у књизи пролазних пацијената. Наиме, одредбама Закона о евиденцијама у области здравствене заштите прописано је да у основну медицинску документацију, између осталог, спада здравствени картон, који води здравствена установа по областима здравствене заштите, за сваког пацијента коме пружа здравствену заштиту, осим за пролазне болеснике, а Правилником о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања прописано је да осигурано лице остварује здравствену заштиту у здравственој установи, односно, код другог даваоца здравствених услуга, који има седиште на подручју матичне филијале са којим је закључен уговор о пружању здравствене заштите. Међутим, Дом здравља З. није се изјаснио из којих разлога детету М. Б. није одређен педијатар и отворен здравствени картон. Надаље, у изјашњењу Дома здравља З. наведено је да је М. Б, која није имала здравствени картон ни здравствену легитимацију, пружена неопходна здравствена услуга, у складу са одредбама Закона о остваривања права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља, којима је прописано да деца, труднице и породиље остварују право на здравствену заштиту у садржини, обиму и стандарду који су прихваћени обавезним здравственим осигурањем. М. Б. је том приликом пружена здравствена услуга као пролазном пацијенту, односно, пацијенту који нема изабраног лекара у овом дому здравља. С обзиром да у изјашњењу Дома здравља З. нема навода који би објаснили зашто дете нема здравствени картон, Повереница за заштиту равноправности изражава забринутост да дете млађе од две године нема отворен задравствени картон у Дому здравља на територији општине у којој живи и да здравствено стање, рани развој и имунизацију детета не прати изабрани педијатар.

3.13. Поводом навода из изјашњења да је в.д. директорка др К.У. донела закључак да у Дому здравља З. „није над њом [М.Б.] извршена непосредна или посредна дискриминација“, Повереница за заштиту равноправности указује да је Законом о забрани дискриминације установљен Повереник за заштиту равноправности, једини специјализовани државни орган у чијој је надлежности давање мишљења о повреди антидискриминационих прописа. То значи да директорка здравствене установе није овлашћена да даје мишљење у вези са повредама антидискриминационих прописа, већ је у њеној надлежности, у складу са Законом о здравственој заштити, организација рада и руковођење процесом рада установе, представљање и заступање здравствене установе, а одговорна је за законитост рада здравствене устaнoвe.

3.14. На крају, Повереница за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имала у виду да је ромска национална мањина, упркос напорима различитих државних институција и организација цивилног друштва које предузимају мере усмерене ка побољшању положаја Рома, и даље једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до осетнијег унапређења услова живота и њиховог положаја у друштву. Такође, потребно је имати у виду и околности у којима живе Х.Б. и њена породица, односно, да су као ромска породица корисници стана за социјално становање у насељу у којем је локално становништво отворено изразило нетрпељивост према досељеним ромским породицама. Наиме, познато је да су крајем 2013. године у З. П, у насељу К. житељи овог насеља организовали протесте против Рома, а тим поводом је Повереница за заштиту равноправност упутила упозорење јавности.

3.15. Стратегија за унапређивање положаја Рома у Републици Србији се, поред других питања, бави и питањем здравствене заштите припадника ромске популације, па је као општи циљ постављено унапређење здравственог стања Рома, а као један од специфичних циљева одређено је и побољшање доступности здравствене заштите ромске популације. Резултати истраживања положаја жена и деце у Србији, које је спровео Републички завод за статистику и Фонд Уједињених нација за децу (УНИЦЕФ) у току 2014. године у Србији, показују да је 15% новорођене деце у ромским насељима имало малу телесну тежину на рођењу, да је преваленција потхрањености код деце из ромских насеља неколико пута већа од националног просека (око 10% деце је потхрањено, а око 19% процената заостаје у расту), да је само 13% деце у ромским насељима примило све препоручене вакцине на време. Стратегија наводи да се међу највећим препрекама за коришћење здравствене заштите код ромског становништва наводе административне процедуре, непознавање права, непрепознавање или занемаривање здравствених проблема, али и дискриминаторски ставови појединих здравствених радника. Ови наводи добијају потврду у пракси када се сагледа ситуација у којој се нашла Х.Б, односно, њена малолетна ћерка М.

Повереница за заштиту равноправности указује да је обавеза здравствених радника да покажу већи степен сензибилисаности у ситуацијама у којима су пацијенти из осетљивих друштвених група, као и да учине све што је у њиховој надлежности да пруже неопходну подршку, како би се овим особама олакшало остваривање гарантованог права на здравствену заштиту.

3.16. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да Дом здравља З. није понудио доказе да неотварање здравственог картона девојчици М. Б, није условљено њеном националном припадношћу.

4. МИШЉЕЊЕ

Неотварањем здравственог картона М. Б, Дом здравља З. извршио је акт дискриминације М.Б. на основу њеног личног својства – припадности ромској национаној мањини, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља З. и др К. У, в. д. директорки, као одговорном лицу,  да:

5.1. Предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према М. Б.

5.2. Организују обуку за све запослене у Дому здравља З. на тему дискриминације у здравству, а са циљем сензибилисања и едуковања здравствених радника за рад са ромском популацијом.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да Дом здравља З. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља З. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба М. Б. против дома здравља због дискриминације по основу етничког порекла у области здравствене заштите