дел. бр. 2023 датум: 3. 12. 2012.

МИШЉЕЊЕ БР. 389/2012

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе К. Т. из Б. против И. Л. из Б, због дискриминације на основу националне припадности.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратио К. Т. из Б, због дискриминације на основу националне припадности.
1.2. У притужби је навео следеће:

– да је током одржавања генералне балетске пробе у Народном позоришту 21. јуна 2012. године, И. Л. подноситељу притужбе упутила вербалну увреду следеће садржине: „Врати се у своју земљу, од вас дођоша ми немамо посла“;
– да је подноситељ притужбе припадник румунске националне мањине и да се осетио директно увређеним због ових речи, али да није хтео да се упушта у даљу расправу већ је на то одговорио речима „Срам Вас било“;
– да је И. Л. балерина у пензији, која је повремено запослена у позоришту;
– да је о овом инциденту одмах обавестио управника Народног позоришта, Б. Ђ, који му је тим поводом усмено саопштио да није у могућности да предузме мере поводом овог догађаја, зато што И. Л. није стално запослена;
– да сматра да га је овом увредом И. Л. дискриминисала зато што је припадник румунске националне мањине.

1.3. У притужби је предложено извођење доказа сaслушaњeм примабалерине А. П. П.и солисткиње балета Т. И. П. Уз притужбу је доставио писмо које је упутио управнику Народног позоришта бр. 4385 од 25. јуна 2012. године.

1.4. У складу са чланом 38. Закона о забрани дискриминације, странама у поступку понуђено је спровођење поступка мирења, али овај предлог није прихваћен.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка затражено изјашњење И. Л.

1.6. У изјашњењу је између осталог наведено:

– да је 21. јуна 2012. године одржана генерална проба за Гала концерт Народног позоришта;
– да је К. Т. ометао одржавање пробе, и то тако што је причао са колегама. По завршетку пробе подноситељ притужбе је рекао балерини А. П. да је проба била добра, па је изазвана овим коментаром, рекла К. Т. да је у Народном позоришту у Београду све дозвољено, и да се она сигурно не би тако понашала у Румунији;
– да овом изјавом није хтела да увреди подноситеља притужбе, већ да искаже некоректност његовог понашања. Да је током каријере присуствовала многим пробама у иностранству, између осталог у Букурешту и Темишвару, па зна да су се оне увек одвијале у тишини и миру. Да никада не би увредила колегу на националној основи, зато што је и сама била у непријатним ситуацијама због свог порекла;
– да је управнику позоришта рекла да је можда претерала јер је повисила тон, али да није било речи о увреди на националној основи, већ само о примерености примедбе коју је упутила;
– да није запослена у Народном позоришту већ ради на основу уговора о делу, па самим тим не може да одлучује о правима К. Т, нити је у могућности да изврши акт дискриминације тако што би, у смислу законске одредбе, ставила лице у неповољнији положај на основу личног својства;
– да постоји више разлога због којих не би употребила израз „дођоши“, управо зато што је и њена породица дошла у Србију из других земаља;
– да никада не би рекла да због „дођоша ми немамо посла“ јер има пристојну пензију и не тражи посао, већ из љубави према сарадницима и балету у позоришту ради као педагог;
– да Т. И. која је у притужби наведена као сведокиња, није присуствовала догађају који је предмет притужбе;
– да је К. Т. искористио њихов разговор како би се обрачунао са њом, имајући у виду ситуацију у земљи;
– да јој је након сазнања да се К. Т. обратио Поверенику за заштиту равноправности, управник саопштио да јој неће бити продужен уговор за радно место педагога у балетском студију и понудио јој радно место репетитора балета, којим је деградирао на ниже радно место;
– да није имала намеру да увреди подноситеља притужбе и да сматра да овај случај није за Повереника за заштиту равноправности, већ за суд.

1.7. Уз изјашњење на притужбу И. Л. доставила је изјаву А. П. о догађају од 21. јуна 2012. године.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка, из навода из притужбе као и изјашњења, утврђено је да је дошло до вербалног сукоба након генералне пробе Гала балетског концерта 21. јуна 2012. године, и да се том приликом И. Л. повишеним тоном обратила К. Т.

2.2. Увидом у писмо бр. 4385 од 25. јуна 2012. године, које је К. Т. упутио управнику Народног позоришта, утврђено је да га писаним путем обавестио о инциденту и написао да му је И. Л. рекла „…од вас дођоша немамо ми посла, иди у своју земљу…“.

2.3. Т. И. П. доставила је 9. новембра 2012. године допис у којем је навела да је присуствовала догађају који се одиграо након генералне пробе 21. јуна 2012. године између И. Л. и К. Т. Међутим, наводи да се појавила када је сукоб био при крају и да је тада чула да је И. Л. рекла К. Т. „да нам странци не требају и да се сви покупе и врате у своје земље“. Наглашава да почетку догађаја није присуствовала, али да су јој касније препричани детаљи и да има сазнања да је А. П. П. све време била присутна.

2.4. А. П. П, која је наведена као сведокиња догађаја који је предмет притужбе, упућен је захтев 11. и 26. октобра 2012. године да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни на околности догађаја. А. П. П. није се изјаснила у остављеном року, а захтев је примила 2. новембра 2012. године.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, изјаву сведока, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом чл. 76. ст. 2. прописано је да је забрањена било каква дискриминација због припадности националној мањини.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, док је чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба Закона о забрани дискриминације којом се забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.5. Законом о заштити права и слобода националних мањина такође је забрањена дискриминација , односно, сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној, језичкој основи. Лица која припадају националним мањинама, према овом закону , јесу свака група држављана Републике Србије која је по бројности довољно репрезентативна, иако представља мањину на територији Републике Србије, припада некој од група становништва које су у дуготрајној и чврстој вези са територијом Републике Србије и поседује обележја као што су језик, култура, национална или етничка припадност, порекло или вероисповест, по којима се разликује од већине становништва и чији се припадници одликују бригом да заједно одржавају свој језички идентитет, укључујући културу, традицију, језик или религију.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.6. На основу доказа који су достављени уз притужбу, а имајући у виду и чињеницу да И. Л. није оспорила сам догађај већ само садржај, односно, речи које је изговорила, може се констатовати да је након генералне пробе за Гала балетски концерт 21. јуна 2012. године, И. Л. упутила изјаве К. Т. на основу његове припадности румунској националној мањини, којима је повредила његово достојанство. Повереница за заштиту равноправности је узела у обзир и наводе из изјашњења И. Л. о томе да је подноситељ притужбе „ометао одржавање пробе“, али је мишљења да је у конкретном случају ирелевантан повод због којег је И. Л. реаговала, имајући у виду да је неприхватљиво и забрањено понижавати и вређати некога на основу личног својства, у овом случају националне припадности.

3.7. Имајући у виду наводе из притужбе, као и изјаву сведокиње Т. И. П, утврђено је да је приликом овог вербалног сукоба И. Л. изговорила речи које су се односиле на чињеницу да К. Т. није из Србије и да је странац, да га је назвала дођошем, који треба да се врати у своју земљу. Како је И. Л. у изјашњењу негирала да је употребила израз дођош, Повереница за заштиту равноправности указује да је И. Л. у свом изјашњењу навела да му је рекла да је у Београду све дозвољено и да се његова колегиница не би тако понашала у Румунији, што је такође чињеница која указује на то да подноситељ притужбе није из Србије, односно, указује на његову националну припадност. Стога, без обзира на разлике у интерпретацији догађаја, неспорно је да су се речи које су изговорене, као и контекст у којем су употребљене, односиле на националну припадност подноситеља притужбе, и да су изазвале повреди достојанства подноситеља притужбе због његове припадности румунској националној мањини.

3.8. У погледу тврђења из изјашњења да И. Л. није запослена у Народном позоришту и да нема моћ да одлучује о правима запослених, па стога није у могућности да К. Т. дискриминише и стави у неједнак положај, Повереница за заштиту равноправности указује да су ови наводи неприхватљиви, имајући у виду чињеницу да акт дискриминације може да изврши свако лице, физичко и правно, без обзира на чињеницу да ли има овлашћење да одлучује о нечијим правима. У складу са тим, Закон о забрани дискриминације прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa.

3.9. Такође, што се тиче тврдње да је и И. Л. несрпског порекла, па стога не би вређала некога само зато што није српске националности, Повереница за заштиту равноправности констатује да чињеница да нека особа није припадник већинске нације у држави не значи да та особа не може да изврши акт дискриминације према особи друге националности или етничког порекла. Повереница за заштиту равноправности користи прилику да подсети на чл. 4. ст. 2. Закона о забрани дискриминације којим се прописује да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације.

3.10. Повереница за заштиту равноправности напомиње да је са аспекта антидискриминационих прописа ирелевантно да ли је И. Л. имала намеру да увреди К. Т. искључиво због његове припадности румунској националној мањини, јер се давање изјава које представљају узнемиравање и понижавајуће поступање не могу оправдати тврђењем да није постојала намера. У поступку пред Повереником за заштиту равноправности испитује се да ли је радња на коју се подносилац притужбе притужује супротна императивним прописима којима је дискриминација забрањена, док је намера извршиоца дискриминаторног акта правно ирелевантна. Ово произлази и из одредбе чл. 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

Према томе, у овом случају није правно релевантно да ли је намера И. Л. била да повреди достојанство К. Т. У конкретном случају, одговорност И. Л. је још већа, имајући у виду чињеницу да је позната и уважена у својој струци (балетској уметности), као и да је у време овог догађаја, била запослена у Народном позоришту као педагошкиња, па самим тим постоји могућност да својим ставовима и изјавама може да утиче на формирање мишљења запослених у Народном позоришту, одакле произлази и да је њена обавеза уздржавања од давања изјава које представљају акт дискриминације још израженија.

3.11. Повереница за заштиту равноправности указује да Устав Републике Србије у чл. 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, док је ст. 2. овог члана прописано да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других, чувања ауторитета и непристрасности суда и заштите јавног здравља, морала демократског друштва и националне безбедности Републике Србије. У складу са Уставом, управо ради заштите права и угледа других, одредбама члана 12. Закона о забрани дискриминације изричито је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, као једног од посебних облика дискриминације.

3.12. Повереница за заштиту равноправности констатује да није била у могућности да цени изјаву А. П. која је достављена уз изјашњење на притужбу И. Л, зато што се А. П, иако јој је захтев упућен, није лично изјаснила на околности догађаја.

4. МИШЉЕЊЕ

Након генералне пробе за Гала балетски концерт 21. јуна 2012. године у Народном позоришту, И. Л. је изјавама које је упутила К. Т. на основу његове националне припадности, повредила његово достојанство, чиме је извршила акт дискриминације на основу личног својства – националне припадности, забрањену чл. 12. Закона о забрани дискриминације, у вези са чл. 24. Закона о забрани дискриминације и чл. 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује И. Л:

5.1. Да упутити извињење К. Т. због дискриминаторног понашања на основу његове припадности румунској националној мањини, најкасније у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Да се убудуће суздржи од узнемиравајућих и понижавајућих поступака којима се вређа достојанство припадника и припадница националних мањина.
Потребно је да И. Л. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико И. Л. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба К. Т. против И. Л. због дискриминације на основу националне припадности у области рада