бр. 07-00-60/2015-02 датум: 4.6.2015.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Ј. В. Н. из З. против ЈП „Србијагас“ Нови Сад. Подноситељка притужбе је навела да има 62 године живота и 34 године радног стажа и да је потписивањем Анекса III уговора о раду бр. 00-01-28/1-400/3 од 5. децембра 2014. године премештена са позиције „оператер за обраду података на рачунару“, са коефицијентом за обрачун зараде 3,46, на позицију „економ“, са коефицијентом за обрачун зараде 3,02. У изјашњењу ЈП „Србијагас“ Нови Сад наведено је да је подноситељка притужбе премештена на друго радно место због потребе за реорганизацијом и рационализацијом пословања предузећа, а у складу са упутством Владе Републике Србије. У току поступка је утврђено је да се међу запосленима који су премештани на друга радна места и којима је умањен коефицијент послова, налазе и запослени старосног доба од 29 до 65 година живота. Утврђено је да је предузеће ЈП „Србијагас“ Нови Сад пружило довољно доказа за закључак да на понуду Анекса уговора о раду којим је Ј. В. Н. премештена на друго радно место и којим јој је умањен платни коефицијент, није било од утицаја њено старосно доба. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да Анексом бр. III уговора о раду број 00-01-28/1-400/3 од 5. децембра 2014. године, којим је Ј. В. Н. распоређена на друго радно место и којим јој је одређен мањи коефицијент послова, ЈП „Србијагас“ Нови Сад није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
1. ТОК ПОСТУПКА
1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Ј. В. Н. из З. против ЈП „Србијагас“ Нови Сад.
1.2. Ј. В. Н. је у притужби, између осталог, навела:
– да је запослена у ЈП „Србијагас“ Нови Сад, у организационом делу „Рафинерија гаса“ Е. од 1981. године, да има 62 године живота и 34 године и радног стажа;
– да је радила на радном месту оператер за обраду података на рачунару, у служби финансијско рачуноводство, са четвртим степеном стручне спреме;
– да је на лични захтев, 16. децембра 1991. године, прешла у другу организациону јединицу – Одржавање гасовода у З., а 1. априла 2006. године, Анексом бр. 1 уговора о раду распоређена је на радно место – оператер за обраду података на рачунару у служби техничке припреме, када јој је коефицијент увећан са 2,64 на 3,15;
– да је Анексом бр. 2 уговора о раду, свим запосленима у ЈП „Србијагас“ Нови Сад, пропорционално увећан коефицијент, тако да је од 16. маја 2014. године њен платни коефицијент износио 3,46;
– да је крајем новембра 2014. године, позвао управник организационе јединице Одржавање гасовода С. П. и напоменуо да има вишка запослених, као и да је добио наређење из Новог Сада да би требало да се пензионише с обзиром да има испуњен услов година старости, што она није прихватила;
– да је потписала Анекс III уговора о раду од 5. децембра 2014. године, по којем је са дотадашње позиције са платним коефицијентом 3,46 премештена на радно место економ, са платним коефицијентом 3,02;
– да је након тога отишла код управника и затражила пријем код директора, али јој је управник рекао да не може да јој помогне и да још једном размисли о одласку у пензију;
– да потреба за њеним претходним радним местом још увек постоји, да она и даље ради послове оператера на рачунару за службу катодне заштите, иако има решење за радно место економ са умањеним коефицијентом;
1.3. У прилогу притужбе Ј. В. Н. је доставила следећа документа 1) Анекс бр. 1 уговора о раду од 1. априла 2006. године; 2) Анекс бр. 2 уговора о раду од 25. априла 2014. године 3) Споразум о начину обрачуна дела зараде запосленима у ЈП „Србијагас“ Нови Сад, 4) Анекс бр. III уговора о раду од 5. децембра 2014. године и 5) обавештење уз Анекс уговора о раду
1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Д. Б, генералног директора ЈП „Србијагас“ Нови Сад.
1.5. У изјашњењу Д. Б, између осталог, наведено је:
– да су Законом о раду послодавцу дата права да самостално врши распоређивање запослених у складу са степеном стручне спреме, радним искуством и квалификацијам, а у складу са колективним уговором и актом о систематизацији радних места, да у конкретном случају ни један пропис није прекршен, а и „ако јесте за то је надлежан суд, а не Повереник“;
– да је Влада Републике Србије донела Упутство број РС 05 бр. 023-14246/2014 од 14. новембра 2014. године за израду програма пословања којим је затражила да се изврши промена у организацији половања у циљу реализације плана пословања и реорганизације и рационализације пословања;
– да је реструктурирање ЈП „Србијагас“ Нови Сад започето доношењем Одлуке Владе РС у јануару 2015. године, а да је у току децембра 2014. и јануара 2015. године отпочео процес промене радних места, назива радних места, коефицијената и места рада;
– да на запослене које су поднеле притужбе нису вршени никакви притисци и да се распоређивање на друго радно место које одговара степену стручне спреме, радним способностима и искуству, не може сматрати притиском;
– да су непосредни руководиоци обавили разговоре са свим запосленим који су били планирани за премештај на друга радна места, па и са подноситељком притужбе у периоду од 20. новембра до 1. децембра 2014. године, као и да је подноситељка притужбе могла да се обрати непосредним руководиоцима, извршним директорима или генералном директору, као и синдикату, ради заштите својих права;
– да се јединствена синдикална организација „Србијагас“, као репрезентативни синдикат, није обраћала управи са проблемима које подноситељка притужбе наводи, а да стварни разлози леже у настојању запослене да реши свој стамбени проблем;
– да су разлози због којих је подноситељка притужбе премештена на друго радно место наведени у обавештењу уз анекс уговора о раду и „немају никакве везе са било којом равноправношћу нити су дискриминаторне природе“;
– да промена коефицијената није у вези са именима запослених већ са радним местом. У конкретном случају, покушали су да исправе грешку која се састоји у томе да радница са средњом стручном спремом бави администрацијом у савременом „Д3Д“ програмском пакету за који су потребна посебна знања и квалификације које запослена нема;
– да не постоји дискриминаторно поступање према било ком запосленом на основу неког њиховог личног својства, ни код подноситељке притужбе, као ни код осталих 77 запослених у току 2014. године или 10 запослених у току 2015. године;
– да је у току 2014. године укупна промена радних места – 77 запослених, укупна промена места рада – 6 запослених (од тога 5 жена и 1 мушкарац, следеће старосне структуре: жене – 62, 62, 61, 59 и 29 година живота, а мушкарац – 29 година живота), а да је код три запослена смањен коефицијент зараде;
– да је у јануару 2015. године укупна промена радних места – 24 запослених, а код 11 је смањен коефицијент.
1.6. Повереница за заштиту равноправности затражила је од ЈП „Србијагас“ Нови Сад да допуни изјашњење тако што ће навести старосну структуру запослених којима је смањен платни коефицијент. У допуни изјашњења мр М. Ђ, извршни директора за правне, кадровске и опште послове, доставио је табеларни приказ запослених у ЈП „Србијагас“ Нови Сад у 2014. и 2015. години, којима је са премештајем на други одговарајући посао извршено умањење коефицијента, односно промена места рада са назначеном старосном структуром.
2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
2.1. Увидом у Анекс уговора о раду бр. 1 од 1. априла 2006. године, утврђено је ће се даном ступања на снагу Анекса уговора о раду, Ј. В. Н. обрачунавати зарада на основу коефицијента 3,15, као и да ће обављати послове оператер за обраду података на рачунару.
2.2. Увидом у Анекс бр. 2 уговора о раду од 16. маја 2014. године, утврђено је да је запосленој измењен коефицијент за утврђивање зараде, тако да нови коефицијент износи 3,46.
2.3. Увидом у споразум о начину обрачуна дела зараде запосленима у ЈП „Србијагас“ Нови Сад од 28. фебруара 2014. године, утврђено је да је свим запосленима увећан коефицијент за обрачун зараде за 0,31.
2.4. Увидом у Анекс бр. III уговора о раду од 5. децембра 2014. године утврђено је да се Ј. В. Н, почев од 22. децембра 2014. године, распоређује на радно место економ, као и да се зарада утврђује на основу коефицијента који износи 3,02.
2.5. Увидом у Обавештење уз анекс уговора о раду од 5. децембра 2014. године, утврђено је да је ЈП „Србијагас“ обавестио запослену да се понуда за закључење Анекса уговора о раду доставља због прилагођавања програма пословања упутству Владе РС 05 бр. 023-14246/2014 од 14. новембра 2014. године.
2.6. Увидом у табеларни приказ запослених у ЈП „Србијагас“ Нови Сад којима је у току 2014. и 2015. године извршен распоред на друга радна места са умањењем коефицијента, утврђено је да је у табели приказано 22 запослених, од којих је девет запослених старије од 60 година живота, пет је старосног доба између 50 и 60 година живота, пет је старосног доба између 40 и 50 година живота, два запослена је старосног доба између 30 и 40 година живота и једна запослена је млађа од 30 година.
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења и антидискриминационе и друге прописе.
Правни оквир
3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
3.3. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 16. став 1. забрањена дискриминација у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада. Поред осталог, одредбом чл. 23. ст. 1. прописано је да је забрањена дискриминација лица на основу старосног доба.
3.5. Закон о раду забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.
Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
3.6. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ЈП „Србијагас“ Нови Сад променом радног места и платног коефицијента Ј. В. Н, извршило акт дискриминације на основу њеног личног својства – старосног доба. Имајући у виду овлашћења Повереника за заштиту равноправности, предмет овог поступка није испитивање да ли је послодавац, спроводећи промене у организацији обављања послова, поступао у складу са прописима којима се регулишу радни односи, већ искључиво испитивање евентуалног постојања повреде Закона о забрани дискриминације.
3.7. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења послодавца да су разлози због којих је подноситељка притужбе премештена на друго радно место наведени у обавештењу уз анекс уговора о раду и да „немају никакве везе са било којом равноправношћу нити су дискриминаторне природе“. У образложењу уз анекс уговора о раду наведено да послодавац прилагођава програм пословања Упутству Владе Републике Србије број РС 05 бр. 023-14246/2014 од 14. новембра 2014. године и да је неопходно извршити промене у организацији и рационализацији пословања, а да се премештај Ј. В. Н. врши „како би својим способностима и радним искуством допринели успешном обављању задатака у функцији остваривања програма пословања и постојеће реорганизације и рационализације“. Ипак, послодавац у изјашњењу није образложио конкретне разлоге због којих је Ј. В. Н. премештена на друго радно место, односно није објашњено из којих разлога степен стручне спреме, радне способности и искуство Ј. В. Н. више нису одговарајући за рад на радном месту на којем је радила пре потписивања анекса уговора о раду.
3.8. Повереница за заштиту равноправности ценила је и наводе из изјашњења и достављене доказе из допуне изјашњења, и то табеларни приказ списка запослених са променом радних места, променом места рада и коефицијента посла. Наводи из изјашњења и приложени доказ разликују се у делу који се односи на број запослених који су распоређени на друга радна места, друга места рада и којима је умањен коефицијент. Наиме, у изјашњењу генералног директора наведено је да је у 2014. години укупна промена радних места спроведена код 77 запослених, а промена места рада код шест запослених, док је у јануару 2015. године укупна промена радних места била код десет запослених. С друге стране, у табели коју је доставио извршни директор за правне, кадровске и опште послове М. Ђ., приказани су подаци за само 22 запослена, од чега је коефицијент умањен код 14 запослених у 2014. години, а код пет у 2015. години. Податак који је исти у оба изјашњења је да је у 2014. години промена места рада извршена код шест запослених и то: код пет жена и једног мушкарца, односно, код три запослене који су старије од 60 година, код двоје запослених који су старији од 50 година и код једне запослене која је млађа од 30 година.
Даљом анализом табеларног приказа премештаја и промена места рада и коефицијента, утврђено је да се међу 22 запослена којима је промењено радно место, место рада и/или коефицијент налази и шест жена које су млађе од 50 година живота. Даље, међу запосленима којима је промењено место рада, налазе се и жена млађе од 30 година и мушкарац са 50 година живота, што је утврђено на основу изјашњења генералног директора и достављеног табеларног приказа списка запослених. На основу ових података евидентно је да су на друго радно место и/или место рада премештани запослени/е различитог старосног доба – од 29 до 65 година живота, а не искључиво запослени/е старији од 60 година. У складу са тим, Повереница за заштиту равноправности је става да је предузеће ЈП „Србијагас“ Нови Сад пружило довољно основа за закључак да на понуду анекса уговора о раду којим је Ј. В. Н. премештена на друго радно место и којим јој је умањен коефицијент, није било од утицаја њено старосно доба.
3.9. Поводом навода из изјашњења директора Д. Б. да послодавац самостално врши распоређивање запослених у складу са њиховим квалификацијама и важећим прописима, а да ако при том и прекрши прописе „за то је надлежан суд, а не Повереник“, Повереница за заштиту равноправности указује да је Законом о забрани дискриминације установљен Повереник за заштиту равноправности као специјализовани државни орган за заштиту од дискриминације и једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. С обзиром на наведено, у надлежности Повереника за заштиту равноправности јесте утврђивање постојања доскриминације и у случајевима када послодавац, применом својих законских овлашћења да руководи предузећем, прекрши антидискриминационе прописе или антидискриминационе одредбе других прописа.
3.10. Имајући све наведено у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да ЈП „Србијагас“ Нови Сад није дискриминисало Ј. В. Н. понудом за потписивање Анекса бр.3 уговора о раду од 5. децембра 2014. године, на основу њеног личног својства – старосног доба.
4. МИШЉЕЊЕ
Анексом бр. 3 уговора о раду од 5. децембра 2014. године, којим је Ј. В. Н. распоређена на друго радно место и којим јој је одређен мањи коефицијент за обрачун зараде, ЈП „Србијагас“ Нови Сад није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.
Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Притужба Ј.В.Н. против ЈП Србијагас Нови сад због дискриминације на основу старосног доба у области рада 
