бр. 07-00-168/2015-02  датум:  10.8.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео С. П, у име и уз сагласност Ј. П, против Градске управе за друштвену делатност града Чачка. У притужби је наведено да су С. и Ј. П. покушали да остваре право на родитељски додатак и да им је шефица Службе за друштвену бригу о деци градске управе Чачак дала усмено образложење да не могу добити родитељски додатак јер је мајка детета страна држављанка. На сопствени захтев им је издата потврда да Ј. П. није користила право на родитељски додатак јер је страна држављанка. У изјашњењу начелнице Градске управе за друштвену делатност је наведено да Ј. и С. П. нису поднели захтев за остваривање права на родитељски додатак, али и да су законом прописани услови за остваривање овог права, између осталог, да је мајка држављанка Репубилке Србије. У току поступка је утврђено да Градска управа за друштвену делатност није понудила објективно и разумно оправдање за поступање службенице Градске управе, које није узроковано чињеницом да је Ј. П. страна држављанка. Поред тога, Градска управа није поступила у складу са одлуком Уставног суда. Наиме, Уставни суд је донео одлуку да се одредбе Закона о финансијској подршци породици са децом имају тумачити и примењивати на начин да право на родитељски додатак може оставрити и отац детета, ако испуњава услове прописане законом, уколико мајка није држављанка Републике Србије. Поверница за заштиту равноправности дала је мишљење да су поступањем Градске управе за друштвене делатности града Чачка, које се огледа у давању погрешне информације у вези са остваривањем права на родитељски додатак у ситуацијама када је мајка детета страна држављанка, као и у пропуштању да предузме све потребне радње како би Ј. и С. П. остварили право на родитељски додатак, прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Градској управи за друштвене делатности града Чачка и начелници Н. В, као одговорном лицу, препоручила да упуте писано извињење Ј. и С. П. због дискриминаторног поступања према њима, да на огласној табли Градске управе за друштвене делатности и Службе за друштвену бригу о деци или на неком другом видном месту, истакну обавештење да право на родитељски додатак остварује отац детета и у случају када је мајка детета страна држављанка, ако отац испуњава друге прописане услове, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се С. П, у име и уз сагласност супруге Ј. П, против Градске управе за друштвене делатности града Чачка.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да је Ј. П. из У. и да борави у Србији са привременим боравком на основу закљученог брака са С. П, као и да је започела процедуру стицања држављанства Републике Србије;

– да су 12. новембра 2014. године С. и Ј. П. покушали да остваре право на родитељски додатак у Градској управи Чачак, за ћерку С. П. рођену … године;

– да им је М. С, шефица Службе за друштвену бригу о деци Градске управе Чачак дала усмено образложење да не могу добити родитељски додатак јер је мајка детета страна држављанка;

– да су на лични захтев узели потврду од Службе за друштвену бригу о деци да Ј. П. није користила право на родитељски додатак за дете С. П. „зато што није држављанин Републике Србије“;

– да сматра да је његова породица дискриминисана јер им је ускраћено право на родитељски додатак.

1.3. У прилогу притужбе достављена је 1) сагласност Ј. П. да С. П. поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности у њено име, 2) фотокопија украјинског пасоша Ј. К. са уписаним привременим боравком у РС на основу брачне заједнице и 3) потврда Градске управе за друштвене делатности Чачак, Службе друштвене бриге о деци од 12. новембра 2014. године.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка од Н. В, начелнице Градске управе за друштвене делатности, затражено да се изјасни о наводима из притужбе. Градска управа за друштвене делатности града Чачка доставила је 2. јуна 2015. године изјашњење начелнице Н. В.

1.5. У изјашњењу Градске управе за друштвену делатност, између осталог је наведено:

– да Ј. К. П. и С. П. нису поднели захтев за остваривање права на родитељски додатак;

– да је Градска управа за друштвене делатности града Чачка, Служба друштвене бриге о деци издала потврду да именована није користила право на родитељски додатак, на захтев Ј П;

– да је Законом о финансијској подршци породици са децом прописано да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осугурање;

– да су Правилником о ближим условима и начину остваривања права на финансијску подршку породици са децом ближе прописани услови и начин остваривања овог права;

– да је Градска управа за друштвене делатности упозната са одлуком Уставног суда бр. IУз-40/2012 од 1. октобра 2014. године и да, с обзиром да решавање о праву на родитељски додатак спада у поверне послове у складу са Законом о финансијској подршци породици са децом, Градска управа очекује инструкције надлежног министарства о примени одлуке Уставног суда.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у наводе из притужбе и прилоге, утврђено је да је Ј. К. украјинска држављанка, са привременим боравком у Републици Србији од 24. октобра 2013. године до 24. октобра 2015. године на основу брачне заједнице. Даље је утврђено да је у браку са С. П. и да имају дете С. П.

2.2. Увидом у потврду Градске управе за друштвену делатност Чачак, Служба друштвене бриге о деци од 12. новембра 2014. године, утврђено је да је ова служба издала потврду да Ј. К. П. није користила право на родитељски додатак за дете С. П, рођену 11. августа 2014. године, зато што није држављанка Републике Србије. Наведено је да се потврда издаје на лични захтев ради остваривања права на родитељски додатак у Украјини. На потврди не постоји број под којим је заведена у евиденцији Градске управе за друштвене делатности. Потврда има потпис шефице службе М. С. и печат Градске управе за друштвену делатност Чачак.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује усвоју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај.

3.6. Одредбама члана 14. став 1. Закона о финансијској подршци породици са децом прописано је да родитељски додатак остварује мајка за  прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанин Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког фонда за здравствено осигурање. Одредбама става 7. истог члана прописано је да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст.1-5. овог члана, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету.

3.7. Одредбама Закона о Уставном суду прописано је да су одлуке Уставног суда коначне, извршне и општеобавезујуће. Државни и други органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, политичке странке, синдикалне организације, удружења грађана или верске заједнице дужни су да у оквиру својих права и дужности, извршавају одлуке и решења Уставног суда.

3.8. Одлуком Уставног суда број IУз од 40/2012 од 11. јула 2014. године одбијени су предлози за утврђивање неуставности одредаба члана 14. став 1, 4. и 7. Закона о финансијској подршци породици са децом, под условом да се одредба члана 14. став 7. закона тумачи и примењује на начин да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст. 1. до 5. овог члана, може остварити и отац детета уколико мајка није држављанка Републике Србије.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Градска управа за друштвене делатности града Чачка, Служба друштвене бриге о деци, дискриминисала Ј. и С. П. на основу Ј. личног својства – страног држављанства.

3.10. Ј. П. је украјинска држављанка која у Србији борави на основу дозволе привременог боравка од 2013. године, због склапања брака са домаћим држављанином. Она је 12. новембра 2014. године, заједно са супругом С. П, покушала да оствари право на родитељски додатак, након рођења ћерке С. П. Даље, неспорно је да је Служба друштвене бриге о деци издала потврду да Ј. П. није користила право на родитељски додатак за дете С. П, зато што није држављанка Републике Србије. Имајући то у виду, са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли је Ј. и С. П. ускраћено право на родитељски додатак због личног својства Ј. П.

3.11. Повереница за заштиту равноправности је става да наводи из притужбе С. и Ј. П. и докази које су доставили пружају довољно основа за закључак да су учинили вероватним акт дискриминације. Наиме, Градска управа града Чачка издала је 12. новембра 2014. године Ј. П. потврду да није користила право на родитељски додатак јер је страна држављанка. Имајући то у виду, на основу одредаба члана 45. става 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

3.12. У изјашњењу Градске управе за друштвену делатност града Чачка наведено је да Ј. и С. П. нису поднели захтев за остваривање права на родитељски додатак и да Градска управа за друштвене делатности због тога није ни поступала, односно, није решавала по њиховом захтеву у складу са одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом. Повереница за заштиту равноправности указује да у конкретном случају, за испитивање да ли је извршен акт дискриминације, није од кључног значаја да ли су Ј. и С. П. формално поднели захтев, већ је потребно испитати да ли су неким актом, радњом или пропуштањем службеника Градске управе, Ј. и С. П. стављени у неповољнији положај у односу на друге породице са децом због држављанства Ј. П. Према наводима из притужбе, који нису оспорени у изјашњењу, њима је у усменом разговору са М. С, шефицом Службе друштвене бриге о деци, предочено да не могу да остваре право на родитељски додатак јер је Ј. П. страна држављанка. Поред тога, на сопствени захтев им је издата потврда, коју је потписала шефица службе, у којој је недвосмислено наведено да Ј. К. П. из Ч. није користила право на родитељски додатак „зато што није држављанин Републике Србије“. Повереница за заштиту равноправности констатује да је евидентно да су се Ј. и С. П. обратили Градској управи за друштвене делатности града Чачка због остваривања права на родитељски додатак. Имајући у виду да су обавештени да немају право на родитељски додатак јер је Ј. П. страна држављанка, може се разумети околност да овај захтев нису ни поднели формално.

Повереница за заштиту равноправности указује да у складу са начелима Закона о општем управном поступку, при вођењу поступка и решавању у управним стварима, органи су дужни да странкама омогуће да што лакше заштите и остваре своја права и правне интересе, као и да упозоре странку уколико сазнају или оцене да странка или други учесник у поступку има основа за остваривање неког права или правног интереса. У свом изјашњењу, Градска управа није оспорила наводе из притужбе да су усмено обавестили Ј. и С. П. да не могу да остваре ово право због чињенице да је Ј. П. страна држављанка, нити су их обавестили да право на родитељски додатак, у конкретном случају, може да оствари С. П. Повереница за заштиту равноправности је става да усмено обавештење о немогућности остваривања права на родитељски додатак, као и издавање писане потврде да то право није остварено јер је Ј. П. страна држављанка, јасно показују да је овакво поступање Градске управе узроковано чињеницом да је Ј. П. страна држављанка.

3.13. Треба имати у виду да је одредбама Закона о финансијској подршци породици са децом прописано да родитељски додатак остварује мајка за прво, друго, треће и четврто дете под условом да је држављанка Републике Србије, да има пребивалиште у Републици Србији и да остварује право на здравствену заштиту преко Републичког завода за здравствено осигурање. Ставом 7. истог члана прописано је да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из става 1-5. овог члана, може остварити и отац детета, уколико мајка детета није жива, уколико је напустила дете или је из објективних разлога спречена да непосредно брине о детету. Следећим ставом је прописано да се услови за остваривање права на родитељски додатак утврђују у односу на дан подношења захтева. Одлуком Уставног суда број IУз-40/2012 од 11. јула 2014. године, која је објављена 1. октобра 2014. године, утврђено да право на родитељски додатак може остварити и отац детета уколико мајка није држављанка Републике Србије. У поступку оцене уставности одредби Закона о финансијској подршци породици са децом Уставни суд је утврдио да прописивање држављанства Републике Србије као једног од услова за остваривање права на родитељски додатак, било на страни мајке, било на страни оца, није несагласно са Уставом РС, под условом да се одредба члана 14. став 7. закона тумачи и примењује на начин да право на родитељски додатак, ако испуњава услове из ст. 1. до 5. овог члана, може остварити и отац детета уколико мајка није држављанка Републике Србије. У образложењу одлуке, Уставни суд је истакао да је родитељски додатак овим законом установљен као мера популационе политике која је у функцији подстицања рађања деце, односно подизања стопе наталитета. Даље је наведено да „финансијска подршка породици са децом обухвата побољшање услова за задовољавање потреба деце и подршку породици са децом, то несумњиво упућује на закључак да је у крајњој линији корисник ове финансијске помоћи дете“. Уставни суд је нашао да је предлогом за оцену уставности оправдано указано да прописани услов држављанства мајке, као примарног титулара права на родитељски додатак, на индиректан начин може довести у неједнак положај децу као кориснике права, уколико потичу из мешовитих бракова. Наиме, уколико су испуњени сви остали услови, право на родитељски додатак би имала породица са децом у којој је мајка домаћа држављанка а отац странац, а ово право не би могла да оствари породица са децом у којој је мајка страна држављанака а отац домаћи држављанин, као што је у конкретном случају подноситеља притужбе. Из тог разлога, Уставни суд је нашао да „одредбе члана 14. закона треба посматрати у целини и тумачити их на системски начин и циљно, а у најбољем интересу детета“.

3.14. Повереница за заштиту равноправности ценила је наводе из изјашњења Градске управе за друштвене делатности да су упознати са одлуком Уставног суда број IУз бр. 40/2012 од 11. јула 2014. године и да „очекује инструкцију надлежног министра“ у вези са тим, с обзиром да решавање о праву на родитељски додатак спада у поверене послове. С обзиром да је одлука Уставног суда објављена у „Сл. гласнику РС“, бр. 104/2014 од 1. октобра 2014. године, а да су се Ј. и С. П. обратили Служби друштвене бриге о деци града Чачка 12. новембра 2014. године, као и да су одлуке Уставног суда коначне и општеобавезујуће, Повереница за заштиту равноправности указује да је непоступањем Градске управе града Чачка у складу са одлуком Уставног суда у вези са остваривањем права на родитељски додатак, у конкретном случају, извршен акт дискриминације Ј. и С. П., на основу држављанства Ј. П.

Наиме, Повереница је става да су Ј. и С. П. оваквим поступањем запослених у Градској управи, стављени у неповољнији положај у односу на друге породице са децом у којој је мајка домаћа држављанка, а отац домаћи или страни држављанин. Иако Ј. и С. П. нису формално поднели захтев за остваривање права на родитељски додатак, у току поступка је утврђено да су имали намеру да то право остваре, због чега су се и обратили Градској управи града Чачка. Поступањем службенице Градске управе, које се огледа у давању погрешне информације о остваривању права на родитељски додатак, као и у пропуштању да предузме све потребне радње како би Ј. и С. П. остварили право на родитељски додатак, довело је породицу П. у неповољнији положај у односу на друге породице са децом у којима је мајка држављанка Републике Србије, а због личног својства Ј. П.

3.15. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да Градска управа за друштвене делатности града Чачка није понудила објективно и разумно оправдање за своје поступање у вези са остваривањем права на родитељски додатак Ј. и С. П, које није у вези са личним својством Ј. П. – држављанством. Ј. и С. П. погрешно су информисани да немају право на родитељски додатак јер је Ј. П. страна држављанка, након чега им је издата и потврда да Ј. П. није остварила право на родитељски додатак јер није држављанка Републике Србије. Последице оваквог поступања су далекосежне за породицу П, имајући у виду чињеницу да су доведени у неповољнији положај у односу на друге породице са децом у којима је мајка држављанка Републике Србије. При томе, из изјашњења Градске управе за друштвене делатности града Чачка несумњиво произлази да Градска управа не поштује одлуку Уставног суда Србије у вези са тумачењем Закона о финансијској подршци породици са децом, у делу који се односи на остваривање права на родитељски додатак у ситуацијама када је мајка детета страна држављанка, чиме Градска управа за друштвене делатности дискриминише Ј. и С. П, на основу држављанства Ј. П.

4. МИШЉЕЊЕ

Поступање Градске управе за друштвене делатности града Чачка, које се огледа у давању погрешне информације у вези са остваривањем права на родитељски додатак у ситуацијама када је мајка детета страна држављанка, као и у пропуштању да предузме све потребне радње како би Ј. и С. П. остварили право на родитељски додатак, Градска управа за друштвене делатности града Чачка прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Градској управи за друштвене делатности и начелници Н. В, као одговорном лицу, да:

5.1. Упуте писано извињење Ј. и С. П. због дискриминатоног поступања према њима, у року од 15 дана од пријема мишљења са препоруком.

5.2. На огласној табли Градске управе за друштвене делатности и Службе за друштвену бригу о деци или на другом видном месту, истакну обавештење да право на родитељски додатак остварује отац детета и у случају када је мајка детета страна држављанка, ако отац испуњава услове из члана 14. ст. 1. до 5. Закона о финансијској подршци породици са децом.

5.3. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

Потребно је да Градска управа за друштвене делатности града Чачка обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Градска управа за друштвене делатности не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба Ј. и С. П. против ГУ града Чачка због дискриминације на основу држављанства у поступку пред ограном јавне власти