бр. 07-00-552/2014-02  датум:  29.5.2015

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео Ј. Ћ. из Н. С. против Дома здравља Н. С. У притужби је наведено да јe J. Ћ. покушао да добије лекарско уветење о здравственом стању ради преквалификације, односно уписа у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, али да му уверење није издато. У изјашњењу директора Дома здравља Н. С. наведено је да оцена о здравственој способности за упис у средњу медицинску школу на име Ј. Ћ. није могла бити издата јер Ј. Ћ. није обавио предвиђене прегледе и није доставио неопходну медицинску документацију. У току поступка је утврђено да Дом здравља Н. С. није понудио доказе да су постојали оправдани и објективни разлози да се Ј. Ћ. не изда лекарско уверење о оцени здравственог стања ради уписа у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, односно, ради преквалификације, а који нису у вези са његовим здравственим стањем. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Дом здравља Н. С, неиздавањем лекарског уверења о оцени здравственог стања Ј. Ћ, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације и препоручила Дому здравља Н. С. и директору М. К, као одговорном лицу да предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према Ј. Ћ, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се Ј. Ћ. из Н. С, притужбом коју је поднео против Дома здравља Н. С. због дискриминације на основу здравственог стања.

1.2. У притужби је наведено:

– да иде на хемодијализу већ 15 година;

– да је 13. новембра 2014. године покушао, по трећи пут, да добије лекарско уверење ради преквалификације у медицинску струку, смер медицинска сестра – техничар;

– да је прибавио извештај лекара опште праксе, мишљење надлежног нефролога и извештај офтамолога;

– да је тог дана, око 8:30 часова, дошао у Дом здравља Н. С. на шалтер медицине рада, где је објаснио да му лекарско уверење треба за преквалификацију у медицинску струку, смер медицинска сестра – техничар. Медицинска сестра га је љубазно примила, попунила потребан образац, упутила га на благајну да уплати таксу, а потом му је објаснила коме од лекара да се јави и којим редоследом;

– да се најпре јавио у ординацију број 236, код психолошкиње Т. В, којој је испричао зашто је дошао и да би желео да покуша да упише медицински факултет и „да види да ли је лакше учити на својој муци или на туђој“, а да му је психолошкиња саопштила да он није за преквалификацију за медицинског техничара због свог здравственог стања;

– да је потом отишао у ординацију број 231, код специјалисткиње медицине рада др М. П, којој је испричао због чега је дошао, да је на хемодијализи, да би да се преквалификује у медицинску струку, па и да се упише на медицински факултет у неко будуће време. Докторка је одговорила да није за то што жели;

– да је инсистирао да му се изда лекарско уверење и да је др М. П. консултовала начелницу др М. П. и саопштила му да уверење не може да добије;

– да му је саветовано да се јави комисији надлежној за оцену преостале способности за рад или да надлежни нефролог да своје мишљење и да би тек онда нешто могло урадити по питању уверења потребног за преквалификацију;

– да ни једна од поменутих лекарки није ни питала ни погледала документацију коју је имао, укључујући и мишљење нефролога.

1.3. У прилогу притужбе достављени су следећи докази: 1) лекарско уверење број 2157/2014 са подацима Ј. Ћ, без података о здравственом стању, закључка и мишљења и потписа лекара; 2) потврде лекара Службе опште медицине Дома здравља Н. С; 3) извештај лекара специјалисте Одељења за хемодијализу Клиничког центра В. у Н. С; 4) извештај офтамолога и 5) фотокопија фискалног рачуна за издавање лекарског уверења.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење М. К, директора Дома здравља Н. С.

1.5. У изјашњењу директора, између осталог, наведено је:

– да се оцена о здравственој способности за упис у средњу медицинску школу на име Ј. Ћ. није могла издати јер Ј. Ћ. није обавио предвиђене прегледе и није доставио неопходну медицинску документацију;

– да се Ј. Ћ. јавио 13. новембра 2014. године на шалтер Службе медицине рада, први и једини пут, са захтевом за издавање лекарског уверења о здравственој способности за упис на ванредно школовање у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, а ради преквалификације;

– да је након приказа потврде од изабраног лекара о ранијим и постојећим акутним и хроничним болестима и алергијским манифестацијама медицинској сестри на шалтеру Одељења превентивне Службе здравствене заштите радника и уплате таксе, започета процедура оцене здравствене способности Ј. Ћ;

– да је Ј. Ћ. регистрован у Протоколу болесника за лекарска уверења 13. новембра 2014. године под редним бројем 2157/2014 и упућен на преглед код психолога, офтамолога и на крају код специјалисте медицине рада са обрасцем за преглед;

– да је у току психолошког интервјуа, опсервације и након увида у приложену медицинску документацију и сазнања о обољењима Ј. Ћ, психолошкиња службе здравствене заштите радника упутила Ј. Ћ. на консултацију специјалисти медицине рада;

– да га је специјалисткиња медицине рада саслушала, узела анамнезу, извршила увид у приложену медицинску документацију и електронски картон и утврдила да Ј. Ћ. пати од хроничних обољења и да је корисник туђе неге и помоћи;

– да је на основу прописа, стечених знања, доктрина специјализације из медицине рада и поступка за упис и избор кандидата објављених у Одлуци о упису ученика у средњу школу за школску 2014/2015 годину, у Конкурсу, и његовог здравственог стања из расположиве медицинске документације, утврђено да постоје контраиндикације за упис у средњу медицинску школу и да је Ј. Ћ. усмено обавештен о томе;

– да је Ј. Ћ. предложено да се јави „Комисији органа вештачења Републичког фонда“, ради оцене радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом, да би у складу са том оценом тражио адекватну преквалификацију;

– да је Ј. Ћ. својевољно напустио Дом здравља Н. С. са неиспуњеним обрасцем лекарског уверења и да није наставио са психолошким прегледом нити се вратио на шалтер на којем је започео процедуру „да врати образац док не достави тражене налазе“.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у лекарско уверење број 2157/2014 на име Ј. Ћ, утврђено је да је у обрасцу уверења попуњен само део са личним подацима Ј. Ћ, део о подацима о занимању и запослењу, као и да је стављен печат Дома здравља Н.С. Утврђено је да нису попуњени следећи делови обрасца уверења: 1. подаци о здравственом стању, 2. објективни налаз, 3. допунски налаз и 4. закључак и мишљење. Такође, уверење нема ни датум, ни потпис лекара.

2.2. Увидом у потврду Дома здравља Н. С, Служба опште медицине, диспанзер Н. Н, утврђено је да је на основу лекарског прегледа и медицинске документације, ординирајући лекар констатовао да Ј. Ћ. болује од Dg Ј45 (алергијска астма) N18 (хронична недовољна функција бубрега), као и да се потврда издаје ради издавања лекарског уверења потребног за преквалификацију. Датум издавања потврде је 10. јул 2014. године.

2.3. Увидом у извештај лекара специјалисте Клиничког центра В. Н. С, Клиника за нефрологију и клиничку имунологију, Одељење за хемодијализу од 25. јуна 2014. године, утврђено је да је Ј. Ћ. на хроничном програму хемодијализе три пута недељно по четири часа, да је у добром општем стању, кардиоваскуларно компензован и да се налази на листи за трансплантацију бубрега.

2.4. Увидом у извештај офтамолога Очног центра Др С. Н.С. од 19. августа 2014. године, утврђено је да Ј. Ћ. болује од астигматизма.

2.5. Увидом у фотокопију фискалног рачуна утврђено је да је 13. новембра 2014. године у 8,56 часова, Дому здравља Н. С, централна благајна соба бр. 350, извршена уплата у износу од 2000,00 динара за услугу – лекарско уверење за упис у ВСС.

2.6. Увидом у Одлуку о упису ученика у средњу школу за школску 2014/2015. годину и Конкурс који је саставни део одлуке, утврђено је да су посебни здравствени услови за упис ученика и ученица у први разред средње школе, за образовни профил медицинска сестра-техничар следећи: нормалан вид на близину, нормалан вид на даљину, нормалан колорни вид (распознавање основних боја), нормалан слух, нормална функција горњих екстремитета, нормална функција доњих екстремитета, нормална функција кичменог стуба, нормална функција кардиоваскуларног система, нормална функција јетре и одсуство алергијских манифестација. Даље, по обављеном лекарском прегледу кандидати и кандидаткиње ће добити лекарско уверење о здравственом стању, које ће дати на увид при предавању листе жеља, а приложити при упису у средњу школу у коју ученик/ца буде распоређен.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњење и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Одредбом чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима гарантовано је да ће сва права која су у њему формулисана бити остваривана без икакве дискриминације засноване на раси, боји коже, полу, језику, политичком или каквом другом мишљењу, националном или социјалном пореклу, имовном стању, рођењу или каквој другој околности. У Генералном запажању о недискриминацији Комитет за економска, социјална и културна права изричито је укључио здравствено стање у „другу околност“ из чл. 2. ст. 2. Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима.

3.5. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана 27. којом је прописана забрана дискриминације лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање. Заштиту од дискриминације из ст. 1. овог члана постоји нарочито ако се лицу или групи лица због њихових личних својстава неоправдано одбије пружање здравствених услуга, поставе посебни услови за пружање здравствених услуга који нису оправдани медицинским разлозима, одбије постављање дијагнозе и ускрате информације о тренутном здравственом стању, предузетим или намераваним мерама лечења или рехабилитације, као и узнемиравање, вређање и омаловажавање у току боравка у здравственој установи.

3.7. Закон о здравственој заштити у члану 20. прописује начело правичности здравствене заштите, које се остварује, између осталог, забраном дискриминације приликом пружања здравствене заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, вероисповести, политичког или другог убеђења, имовног стања, културе, језика, врсте болести, психичког или телесног инвалидитета.

3.8. Одредбама члана 6. Закона о правима пацијената прописано је да у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Дом здравља Н. С. неиздавањем лекарског уверења о оцени здравственог стања Ј. Ћ, извршио акт дискриминације на основу његовог личног својства – здравственог стања.

3.10. Неспорно је да је Ј. Ћ. 13. новембра 2014. године био у Дому здравља Н. С, у Служби здравствене заштите радника и започео процедуру за издавање уверења о оцени здравствене способности за упис на ванредно школовање у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар ради преквалификације. Такође, увидом у медицинску документацију, неспорно је да је Ј. Ћ. на хроничном програму хемодијализе и да болује од алергијске астме. Стога је са аспекта Закона о забрани дискриминације потребно испитати да ли је Дом здравља Н. С, неиздавањем лекарског уверења о оцени здравственог стања Ј. Ћ, извршило акт дискриминације на основу његовог личног својства – здравственог стања, као и да ли су за то поступање постојали објективни и оправдани разлози који нису у вези са његовим личним својством. Повереница за заштиту равноправности је става да наводи из притужбе Ј. Ћ. и докази које је доставио пружају довољно основа за закључак да је учинио вероватним акт дискриминације. Наиме, Дом здравља Н. С. није Ј. Ћ. издао лекарско уверење о оцени здравственог стања. Имајући то у виду, на основу одредбе члана 45. става 2. Закона о забрани дискриминације, терет доказивања да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости, сноси лице против кога је поднета притужба.

3.11. Повереница за заштиту равноправности ценила је да ли наводи које је Дом здравља Н. С. изнело у свом изјашњењу, наводећи да поступање према подноситељу притужбе није засновано на његовом здравственом стању, пружају довољно основа за закључак да Ј. Ћ. није другачије третиран због здравственог стања. С аспекта Закона о забрани дискриминације потребно је испитати да ли су за одлуку Дома здравља Н. С. да Ј. Ћ. не изда лекарско уверење о оцени здравственог стања, постојали објективни и оправдани разлози, који нису у вези са његовим личним својством. Због тога је од Дома здравља Н.С. затражено да се изјасни из којих разлога Ј. Ћ. није издато лекарско уверење о оцени здравственог стања.

3.12. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из изјашњења Дома здравља Н. С, да се Ј. Ћ. није могло издати лекарско уверење о оцени здравственог стања јер није доставио неопходну документацију приликом захтева за издавање лекарског уверења. Међутим, Повереница констатује да у изјашњењу није наведено која су то неопходна документа која је подносилац притужбе требало да достави, посебно ако се има у виду да је подносилац притужбе имао налазе лекара опште праксе, офтамолога и лекара специјалисте, који су приложени и уз притужбу. Поред тога, у изјашњењу Дома здравља наведено је да је Ј. Ћ. на шалтеру Службе медицине рада приказао потврде од изабраног лекара, а даље у изјашњењу је наведено да су лекари приликом прегледа Ј. Ћ. и психолошкиња и специјалисткиња медицине рада, извршиле „увид у приложену медицинску документацију“. Из целокупног изјашњења Дома здравља остало је нејасно која неопходна документација није приложена, због чега је Повереница за заштиту равноправности става да Дом здравља Н. С. није доставио доказе који поткрепљују тврдњу да уверење није издато јер подносилац притужбе није доставио потребну медицинску документацију.

3.13. Такође, Повереница за заштиту равноправности анализирала је навод да лекарско уверење није издато јер подносилац притужбе није обавио предвиђене прегледе и јер је својевољно напустио Дом здравља без завршеног прегледа код психолога. Из притужбе и из изјашњења јасно произлази да је Ј. Ћ. био на прегледима код психолошкиње и код специјалисткиње медицине рада, које су га обе обавестиле да он није за преквалификацију за медицинског техничара, а након његовог инсистирања да му се ипак изда лекарско уверење о здравственој способности за упис у средњу медицинску школу, речено му је да „уверење не може да добије“ и упућен је да се обрати надлежној комисији ради оцене радне способности и могућности запослења или одржања запослења особа са инвалидитетом. Међу странама је спорно да ли је Ј. Ћ. напустио лекарски преглед пре завршетка поступка издавања лекарског уверења, због чега му, по наводима из изјашњења, није издато уверење или је напустио Дом здравља Н. С. када му је предочено да му уверење неће бити издато због „постојања контраиндикација за упис у средњу школу“. Међутим, Повереница за  заштиту равноправности указује да је Ј. Ћ. дошао у Дом здравља са циљем да добије уверење о здравственом стању, да није спорно да је био на прегледу код психолошкиње и специјалисткиње медицине рада, те да је Дом здравља био у обавези да му уверење изда, без обзира на садржину уверења. Имајући у виду наводе из изјашњења, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је одлука Дома здравља Н. С. да не изда Ј. Ћ. лекарско уверење о оцени здравственог стања ради преквалификације и уписа у средњу медицинску школу, заснована на његовом здравственом стању.

3.14. Такође, наводи из изјашњења да „на основу позитивних прописа, стечених знања, доктрина специјализације из медицине рада и поступка за упис и избор кандидата објављених у Одлуци о упису ученика у средњу школу за школску 2014/15 годину, у Конкурсу […] и његовог здравственог стања из расположиве медицинске документације, утврђено је да постоје контраидикације за упис у средњу медицинску школу[…]“ паушални су и општи и не пружају објективно и разумно оправдање да неиздавање уверења Ј. Ћ. није било у вези са његовим здравственим стањем. С обзиром да се за упис у средњу медицинску школу траже различити посебни здравствени услови у зависности од образовног профила, неиспуњавање услова за један профил не значи аутоматски и неиспуњавање услова за упис неког другог образовног профила средње медицинске школе. Због тога, постојање контраиндикација за упис у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, не може бити објективан и разуман разлог за неиздавање лекарског уверења о оцени здравственог стања, посебно ако се има у виду чињеница да оцена здравственог стања може бити позитивна и негативна, као и да неиспуњавање посебних услова за један образовни смер/профил не значи аутоматски неиспуњавање услова за упис на неки други смер.

3.15. Сагледавајући све чињенице и околности, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да Дом здравља Н. С. није понудио објективно и разумно оправдање да неиздавање уверења о оцени здравственог стања ради уписа у средњу медицинску школу, смер медицинска сестра – техничар, односно, ради преквалификације, није било у вези са здравственим стањем Ј. Ћ.

4. МИШЉЕЊЕ

Неиздавањем лекарског уверења о оцени здравственог стања Ј. Ћ, Дом здравља Н. С. прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Дому здравља Н. С. и директору М. К, као одговорном лицу да:

Предузму све потребне мере у циљу отклањања последица дискриминаторног поступања према Ј. Ћ.

5.1. Убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

5.2. Потребно је да Дом здравља Н. С. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Дом здравља Н. С. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба Ј.Ћ. против Дома здравља Н.С. због дискриминације на основу здравственог стања у области пружања услуга