Притужба Е. Џ. против Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу поводом службене употребе босанског језика и латиничног писма у санџачким општинама

дел. бр. 1352/2011 датум: 4. 11. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (члан 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара, Повереница за заштиту равноправности даје

 

МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара против Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, поводом пропуштања Министарства да обезбеди примену службене употребе босанског језика и латиничног писма на територијама општине Нови Пазар, Пријепоље Сјеница, Тутин и Прибој утврђено је да Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу није извршило акт дискриминације припадника и припадница бошњачке националне мањине.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности обратио се притужбом од 1. августа 2011. године Е. Џ., … извршног одбора Националног савета бошњачке националне мањине, која је поднета против Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу и министра Милана Марковића. У притужби је навео да органи јединица локалне самоуправе у општинама Нови Пазар, Пријепоље, Сјеница, Тутин и Прибој нису предузели ни једну радњу којом би се обезбедила равноправност у службеној употреби босанског језика, због чега се Национални савет бошњачке националне мањине обратио Министарству за државну управу и локалну самоуправу са захтевом да се обезбеди примена службене употребе босанског језика и писма. У притужби је истакнуто да Министарство није предузело никакве радње у циљу испуњења захтева, нити је обезбедило примену службене употребе босанског језика и латиничног писма, због чега сматра да је извршен акт непосредне дискриминације, а од надлежног министра акт дискриминације у поступцима пред органима јавне власти.

Уз притужбу су достављени следећи докази: захтев Националног савета бошњачке националне мањине упућен Министарству за државну управу и локалну самоуправу од 28. јануара 2011. године, захтев од 17. фебруара 2011. године, захтеви градоначелнику Новог Пазара, председнику општине Пријепоље, председнику општине Сјеница, председнику општине Тутин од 1. марта 2010. године, посланичко питање од 1. марта 2011. године постављено Министру за државну управу и локалну самоуправу, одговор на посланичко питање Министарства за државну управу и локалну самоуправу од 7. марта 2011. године, као и Одлуку о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених мјеста и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља од 3. октобра 2009. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу од 15. септембра 2011. године, у којем је наведено следеће:

– да су неосновани наводи подносиоца притужбе да Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу дискриминаторски поступа према припадницима бошњачке националне мањине,
– да Управна инспекција јесте надлежна за инспекцијски надзор над спровођењем једног дела одредаба Закона о службеној употреби језика и писма, с обзиром да је чланом 22. наведеног закона прописано да надзор над спровођењем одредаба овог закона врше, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, урбанизма и стамбено-комуналних послова, просвете, културе и здравства,
– да је у Новом Пазару табла са називом градске управе, Основног суда, Вишег суда, Прекршајног суда, Основног јавног тужилаштва, Вишег јавног тужилаштва, поред ћириличног исписана и латиничним писмом,
– да је у општини Тутин табла са називом Општинске управе поред ћириличног исписана и латиничним писмом,
– да је у општини Пријепоље табла са називом Општинске управе поред ћириличног исписана и латиничним писмом, док су табле са називом Прекршајног суда, Основног суда и Основног јавног тужилаштва исписане ћириличним писмом,
– да су у општини Сјеница табле са називом Општинске управе и Прекршајног суда исписане ћириличним писмом,
– да ће Управна инспекција у складу са својим овлашћењима наложити наведеним органима доследну примену прописа из ове области,
– да су сагласно Уредби о утврђивању кућних бројева, означавању зграда бројевима и означавању назива насељених места, улица и тргова, послови означавања назива насељених места у делокругу Републичког геодетског завода,
– да су у надлежности Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, сагласно члану 11. Закона о министарствима, послови државне управе који се односе на матичне књиге, али не и послови државне управе који се односе на друга лична документа (личне карте, путне исправе, евиденције о држављанима републике Србије и др.) и да је с тим у вези обезбеђена израда и штампа двојезичних образаца извода из матичних књига, између осталог и на српском и босанском језику, а које технички обрађује и штампа Народна банка Србије – Завод за израду новчаница,
– да је Министарство 23. новембра 2010. године упутило акт Скупштини општине Прибој у коме је указано на неправилности у раду, с обзиром да је утврђена неусклађеност Статута општине Прибој са важећим законским прописима којима је регулисана област службене употребе језика и писма националних мањина. Министарство је указало Скупштини на неопходност отклањања уочене неправилности у раду, како би се покренуо поступак за измену Статута општине Прибој у делу којим је регулисано питање језика и писма, а у циљу његовог усаглашавања са прописима из ове области, односно употребе босанског језика и латиничног писма на територији општине Прибој,
– да је након поновљене ургенције Скупштини општине Прибој од 13. јануара 2011. године, Министарство, сагласно свом овлашћењу из члана 82. став 1. Закона о локалној самоуправи, 2. марта 2011. године покренуло поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости Статута општине Прибој.

Законом о министарствима („Сл. гласник РС“, бр. 16/2011) и то одредбом члана 11. прописано је да Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, између осталог, обавља послове који се односе на oпштa питaњa пoлoжaja припaдникa нaциoнaлних мaњинa, зaштиту и унaпрeђeњe људских и мaњинских прaвa, мaтичнe књигe, службeну упoтрeбу jeзикa и писмa, систeм лoкaлнe сaмoупрaвe и тeритoриjaлнe aутoнoмиje и избoрe зa oргaнe лoкaлнe сaмoупрaвe, као и друге послове одређене законом.

Службеном употребом језика и писма, у смислу Закона о службеној употреби језика и писма („Сл. гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 и 30/2010) сматра се употреба језика и писма у раду државних органа, органа аутономних покрајина, градова и општина, установа, предузећа и других организација кад врше јавна овлашћења.

Одредбом члана 22. Закона о службеној употреби језика и писма прописано је да надзор над спровођењем одредаба овог закона врше, у оквиру свог делокруга, министарства надлежна за послове у области управе, саобраћаја, урбанизма и стамбено-комуналних послова, просвете, културе и здравства.

Одредбом члана 11. став 2. овог закона прописано је да ће јединице локалне самоуправе обавезно увести у равноправну службену употребу језик и писмо националне мањине уколико проценат припадника те националне мањине у укупном броју становника на њеној територији достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва, док је ставом 4. предвиђено да на територији из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику националне мањине, према њеној традицији и правопису.

Законом о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007) прописано је да општинa, прeкo свojих oргaнa, у склaду с Устaвoм и зaкoнoм утврђуje jeзикe и писмa нaциoнaлних мaњинa кojи су у службeнoj упoтрeби нa тeритoриjи oпштинe и дужна је да се стара о остваривању, заштити и унапређењу људских права, како индивидуалних тако и колективних права националних мањина.

Приликом одлучивања у овом предмету Повереница за заштиту равноправности је утврдила да је одредбом члана 5. Статута града Нови Пазар број: 010-3/8 од 29. августа 2008. године, затим члана 6. Статута општине Тутин I број: 111-8708-IV од 19. септембра 2008. године, члана 5. Статута општине Сјеница број: 06-7/2009-02 од 31. марта 2009. године и члана 5. Статута општине Пријепоље број: 023-4/2009 од 13. априла 2009. године прописано да су на територији наведених јединица локалне самоуправе равноправно у службеној употреби босански и српски језик и латинично и ћирилично писмо, док општина Прибој још увек није увела у службену употребу босански језик и латинично писмо, равноправно са српским језиком и ћириличним писмом. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности је у поступку по притужби Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара против општине Прибој, користећи своја законска овлашћења из члана 33. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, донела мишљење и препоруку бр. 182/11 од 29. октобра 2011. године, којом је утврђена дискриминација на основу националне припадности у конкретном случају и препоручене су мере у циљу отклањања последица дискриминације.

Одлука о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља, коју је Национални савет бошњачке националне мањине усвојио 3. октобра 2009. године, објављена је 5. фебруара 2010. године у „Службеном гласнику РС“, бр. 5/2010. Уредбом о утврђивању кућних бројева, означавању зграда бројевима и означавању назива насељених места, улица и тргова („Сл. гласник РС“, бр. 110/2003, 137/2004 и 58/2006) уређен је начин утврђивања кућних бројева, означавање зграда и грађевинских парцела кућним бројевима, означавање назива насељених места, улица и тргова, као и вођење регистра кућних бројева, улица и тргова. Одредбом члана 2. наведене уредбе прописано је да је утврђивање кућних бројева, означавање зграда и грађевинских парцела кућним бројевима, означавање назива насељених места, улица и тргова, као и вођење регистра кућних бројева, улица и тргова из члана 1. ове уредбе обавља надлежна организациона јединица Републичког геодетског завода у општини, односно граду – Служба за катастар непокретности.

Анализа наведених прописа је показала да није у надлежности Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу обезбеђење и надзор над применом службене употребе босанског језика и писма у свим областима, а да је оквиру свог делокруга ово Министарство предузело и да предузима потребне мере, како би се обезбедила примена босанског језика и писма.

Приликом одлучивања у овом предмету Повереница за заштиту равноправности је имала у виду да је Министарство, ради обезбеђења службене употреба босанског језика и писма на територији општине Прибој, 2. марта 2011. године покренуло поступак пред Уставним судом за оцену уставности и законитости Статута општине Прибој, као и да је предузело и предузима мере у циљу доследне примене босанског језика, које су у домену послова надзора у области управе, преко управне инспекције.

Ценећи утврђене чињенице и прописе Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да Министарство за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу није извршило дискриминацију према припадницама и припадницима бошњачке националне мањине.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 

 


microsoft-word-icon Притужба Е. Џ. против Министарства за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу поводом службене употребе босанског језика и латиничног писма у санџачким општинама Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top