дел. бр. 1403/2011 датум: 17. 11. 2011.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“ бр. 22/2009), поводом притужбе Националног савета бошњачке националне мањине, Повереница за заштиту равноправности даје
МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби Националног савета бошњачке националне мањине из Новог Пазара против Министарства унутрашњих послова и министра Ивице Дачића, а поводом неиздавања личних докумената за припаднике и припаднице бошњачке националне мањине на босанском језику и латиничном писму у санџачким општинама, није утврђено да је припадницима и припадницама бошњачке националне мањине приликом подношења захтева за издавање личних докумената ускраћено право на уписивање имена и презимена у лична документа на босанском језику и латиничним писмом, па се поступање Министарства унутрашњих послова и министра Ивица Дачића не може квалификовати као дискриминаторно.
О б р а з л о ж е њ е
Повереница за заштиту равноправности примила је 29. јула 2011. године притужбу председника Извршног одбора Националног савета бошњачке националне мањине Е. Џ., изјављену против Министарства унутрашњих послова и министра Ивице Дачића, а поводом неиздавања личних докумената за припаднике бошњачке националне мањине на босанском језику и латиничном писму у санџачким општинама.
У притужби је наведено следеће:
– да на основу Закона о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002) и Закона о службеној употреби језика и писма („Сл. гласник РС“, бр. 45/91, 53/93, 67/93, 101/2005 и 30/2010), службена употреба језика и писма,
– националних мањина, између осталог подразумева и коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националних мањина, употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки личних података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа као пуноважних,
– да је Национални савет бошњачке националне мањине од министра унутрашњих послова 28. јануара 2011. године, затражио да у оквиру својих надлежности предузме одговарајуће мере којим би се омогућило издавање личних докумената на босанском језику, а исти захтев је поновљен 18. фебруара 2011. године,
– да на захтеве које је Национални савет бошњачке националне мањине упутио Министарству и министру унутрашњих послова није било одговора, као и да нису предузете мере или радње у циљу испуњења захтева,
– да у компјутерским програмима који се користе у полицијским станицама у санџачким општинама, у којима се уписују подаци о грађанима у класификацији националности не постоји одредница Бошњак, иако се на последњем попису становништва 136.087 грађана изјаснило као Бошњаци,
– да се нова лична карта у санџачким општинама издаје само на ћириличном писму, иако је у Новом Пазару, Сјеници, Пријепољу и Тутину у равноправној службеној употреби босански језик и латинично писмо, а припадницима бошњачке националне мањине ускраћено је право на коришћење и уписивање личног имена у све јавне исправе на босанском језику и латиничном писму,
– да се у путним исправама у рубрици „држављанство“ исписује „српско“ уместо „држављанство Републике Србије“, што представља чин дискриминације и прикривене асимилације, чији је циљ да припадницима бошњачке националне мањине наметне припадност већинској нацији, јер реч „српско“ није одредница којом се изражава држављанство већ национална припадност,
– да се приликом уписивања података о адреси грађанина не поштује одлука органа јединице локалне самоуправе о промени назива улица,
– да је тиме, Министарство унутрашњих послова Републике Србије извршило тежак облик дискриминације из члана 13. став 2. Закона о забрани дискриминације, а министар Ивица Дачић и акт дискриминације у поступцима пред органима јавне власти из члана 15. Закона о забрани дискриминације.
Уз притужбу, Национални савет бошњачке националне мањине доставио је и следеће прилоге: захтев министру унутрашњих послова од 28. јануара 2010. године, захтев министру унутрашњих послова од 18. фебруара 2011. године, Одлуку о утврђивању традиционалних назива јединица локалне самоуправе, насељених места и других географских назива на босанском језику на подручју Новог Пазара, Тутина, Сјенице и Пријепоља („Сл. гласник РС“, бр. 5/2010), Статут општине Нови Пазар („Сл. гласник општине Нови Пазар“, бр. 7/02), Статут града Новог Пазара („Сл. лист града Новог Пазара“, бр. 14/08 и 7/09), Статут општине Тутин („Сл. гласник општине Тутин“, бр. 4/98), Статут општине Сјеница („Сл. гласник општине Сјеница“, бр. 3/02) и Статут општине Пријепоље („Сл. гласник општине Пријепоље“, бр. 4/09).
Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. став 4. и 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, у току кога је тражено изјашњење Министарства унутрашњих послова и министра Ивице Дачића. Министарство унутрашњих послова је доставило изјашњење у облику информације Управе за управне послове у седишту Министарства 03/10 број 205-204/11-Р-2, у којем се наводи:
– да се управни послови из делокруга Министарства унутрашњих послова обављају на начин којим се обезбеђује пуна и ефикасна равноправност припадника националних мањина, односно обезбеђује се остваривање и заштита права националних мањина, што се односи на усмено и писмено општење органа са странкама, односно грађанима, као и вођење управног поступка на језику и писму националних мањина, а за које је статутом општинских органа утврђено да су, поред српског језика и писма, у службеној употреби на одређеном подручју,
– да је чланом 15а. Закона о пребивалишту и боравишту грађана („Сл. гласник СРС“, бр. 42/77 – пречишћен текст, 24/85, 6/89 и 25/89 и „Сл. гласник РС“, бр. 53/93, 67/93, 48/94 и 101/2005 – др. закон) прописано да образац на којем се врши пријављивање, односно одјављивање пребивалишта садржи податке о припадности народу, односно народности или етничкој групи, као и следећу напомену „Грађанин није дужан да се изјашњава коме народу, односно којој народности припада, ни да се опредељује за припадност једном од народа, односно једној од народности“; уколико се грађанин приликом пријаве пребивалишта изјасни о припадности једном народу, односно националној мањини, податак о томе се не евидентира у електронској евиденцији Министарства унутрашњих послова,
– да се податак о припадности националној мањини имаоца личне карте не евидентира у личној карти, јер је садржина обрасца биометријске личне карте прописана Правилником о личној карти („Сл. гласник РС“, бр. 11/07 и 9/08);
– да су образац биометријске личне карте, изглед и садржина прописани Законом о личној карти („Сл. гласник РС“, бр. 62/06) и Правилником о личној карти,
– да се у складу са чланом 9. Закона о личној карти, образац личне карте штампа на српском језику, ћириличним писмом и на енглеском језику, као и на језику и писму националних мањина у складу са Законом о службеној употреби језика и писма, а по захтеву странке, уколико је службена употреба језика националне мањине утврђена статутом општине на којој странка подноси захтев за издавање личне карте,
– да је истом одредбом прописано да се у образац личне карте подаци о презимену и имену припадника националних мањина уписују у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених, а паралелно и по српском правопису и писму, док се остали подаци у образац личне карте уписују на српском језику, ћириличном писму и на језику и писму националних мањина, у складу са законом,
– да се услед техничке немогућности паралелног уписа података о имаоцу личне карте, услед недостатка простора на обрасцу личне карте, на захтев странке, уколико је језик припадника националне мањине подносиоца захтева за издавање биометријске личне карте утврђен статутом општине на којој се захтев подноси, у образац личне карте подаци о презимену и имену имаоца личне карте припадника националне мањине уписују у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених, док се остали подаци уписују на српском језику ћириличним писмом,
– да се на територији општине Нови Пазар, где је статутом општине утврђена службена употреба босанског језика, на захтев припадника националне мањине,
– може издати тројезични образац биометријске личне карте, на коме су лабеле исписане српским, енглеским и босанским језиком, при чему се подаци о презимену и имену имаоца личне карте уписују на босанском језику и писму, на начин како су исписани у изводу из матичне књиге рођених подносиоца захтева, док се остали подаци у тројезичан образац личне карте уписују само на српском језику и писму,
– да Закон о путним исправама („Сл. гласник РС“, бр. 90/07 и др.) прописује да се обрасци путних исправа и виза штампају на српском језику, ћириличним писмом, и на енглеском и француском језику, а попуњавају на српском језику, латиничним писмом, као и да се у обрасце путних исправа подаци о личном имену имаоца уписују у изворном облику, онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених,
– да би подаци о личном имену били унети у путну исправу на језику и писму националне мањине, потребно да странка приликом подношења захтева за издавање наведеног документа, истакне захтев да јој се име и презиме упише на језику националне мањине и приложи извод из матичне књиге рођених у који је име и презиме уписано на језику националне мањине,
– да ICAO стандард 9303 прописује садржај, изглед и упис свих података који се налазе у пасошу и да одређује да се у машински читљиву зону биометријског пасоша, као међународна ознака државе Србије, уноси „SRB“, а у рубрику „држављанство“ се наведени податак уписује у облику припадности држави чије држављанство лице поседује,
– да полицијска управа у Новом Пазару, достављене општинске одлуке о промени назива улица, ажурно спроводи кроз систем АОП МУП РС.
Евидентно је да се, према важећим прописима, штампање образаца личне карте на језику и писму националних мањина врши на захтев странке и да се у обрасце путних исправа и виза подаци о личном имену уносе на језику и писму националне мањине уколико је странка истакла захтев да јој се име и презиме упише на језику националне мањине, уз који је приложен извод из матичне књиге рођених у који је име и презиме уписано на језику националне мањине. Сагласно томе, да би се утврдила дискриминација, неопходно је утврдити да ли је припадницима и припадницама бошњачке националне мањине било ускраћено право на уписивање личних имена и презимена у лична документа на босанском језику и латиничном писму упркос томе што су такав захтев понели. Због тога је Повереница, у циљу правилног и у потпуног утврђивања чињеничног стања сходно члану 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, ради даљег вођења поступка, 13. септембра 2011. године, затражила од Националног савета бошњачке националне мањине допуну притужбе у року од 15 дана од пријема захтева. Захтевом је тражено да се доставе докази којима би се поткрепили наводи из притужбе – да је припадницима бошњачке националне мањине приликом подношења захтева за издавање личних докумената било ускраћено право на уписивање личних имена и презимена у лична документа на босанском језику и латиничном писму.
Национални савет бошњачке националне мањине у остављеном року није доставио тражене доказе. Због тога је остало неутврђено да ли је припадницима и припадницама бошњачке националне мањине приликом подношења захтева за издавање личних докумената ускраћено право на уписивање личних имена и презимена у лична документа на босанском језику и латиничном писму.
У светлу ових околности, имајући у виду члан 35. став 2. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да се уз притужбу достављају докази о претрпљеном акту дискриминације, не може се утврдити да су припадници и припаднице бошњачке националне мањине дискриминисани у области остваривања права на употребу свог језика и писма.
Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности је сагласно члану 33. став 1. тачке 1. и 9. Закона о забрани дискриминације, дала мишљење да није утврђено да су Министарство унутрашњих послова и министар Ивица Дачић дискриминаторно поступали према припадницима и припадницама бошњачке националне мањине.
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
др Невена Петрушић
Притужба Е. Џ. против Министарства унутрашњих послова и министра поводом неиздавања личних докумената за припаднике и припаднице бошњачке националне мањине на босанском језику и латиничном писму у санџачким општинама 
