бр. 07-00-738/2013-02 датум: 14. 4. 2014.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Д. С. из В. Г. у име малолетне ћерке М. М, против директора М. М. и педагошкиње И. П. О. у ОШ „И. л. р.“ у В. Г. У притужби је наведено да је М. М. ученица је првог разреда и дете са оштећеним видом, а да јој у школи није била пружена адекватна подршка, да није имала уџбенике за децу са оштећеним видом, да педагошкиња није била доступна и расположена за сарадњу са родитељима, што је све утицало на остваривање права на образовање. У изјашњењима директора и педагошкиње школе наведене су различите активности које су предузимане у вези са образовањем М. М. У току поступка је утврђено да су уџбеници и наставна средстава за ученике са оштећеним видом обезбеђени тек на крају првог полугодишта, 18. децембра 2013. године, као и да је индивидуални образовни план израђен тек 16. јануара 2014. године. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да су директор М. М. и педагошкиња И. П. О, која је одговорно лице за спровођење индивидуалног образовног плана ученице М. М, пропуштајући да пруже потребну подршку у образовању, ставили М. М. у неповољнији положај у односу на друге ученике. Због тога им је дата препорука да предузму све неопходне радње и мере којима ће обезбедити потребну подршку у образовању за М. М, да убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крше законске прописе о забрани дискриминације, као и да организују обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратила се Д. С. из В. Г, у име своје малолетне ћерке М. М, притужбом против М. М, директора ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и притужбом против И. П. О, педагошкиње школе.

1.2. У притужбама Д. С, између осталог, наведено је:

– да је седмогодишња М. М. девојчица са оштећеним видом и да је од 1. септембра 2013. године ученица првог разреда у ОШ „И. л. р.“ у В. Г;
– да се директор М. М. и менаџмент школе нису потрудили да обезбеде уџбенике за децу са оштећеним видом, како би М. М. могла да прати наставу равноправно са другом децом, чиме јој је ускраћено право на образовање;
– да је на тек на иницијативу мајке сазвана интерресорна комисија (комисија за процену потребе за додатном здравственом, социјалном или образовном подршком), која је дала мишљење, али школа није пружила ни једну од препоручених врста подршке из тог мишљења;
– да педагошкиња и директор школе нису били спремни да Д. С. одговоре на питања у вези са образовањем њене ћерке, као и да су били груби и нељубазни;
– да педагошкиња И. П. О. није прихватила предлог Д. С. да се састану пре почетка школске године, пре поласка М. М. у први разред, да је често била непријатна и да није желела да разговора нити да сарађује;
– да од почетка школске 2013/14, директор и педагошкиња нису упутили допис школи за ученике оштећеног вида у З, ради добијања уџбеника и наставних средстава на коришћење, иако их је Д. С. више пута молила;
– да школа, иако је била упозната са чињеницом да девојчица са оштећеним видом полази у први разред, није организовала едукацију учитељице;
– да је подноситељка притужбе купила лаптоп са посебним програмом да би М. М. могла да прати наставу;
– да је учитељица М. М. рекла да је И. П. О. „викала на њу“ када је тражила помоћ у вези девојчице и да јој никада „није ни изашла у сусрет“, али и да се „плаши да било шта изнесе јавно како не би дошао у питање њен посао“.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па су у току поступка прибављена изјашњења М. М, директора школе и И. П. О, педагошкиње школе.

1.4. У изјашњењу И. П. О, педагошкиње ОШ „И. л. р.“ у В. Г, између осталог је наведено:

– да није тачно да није била заинтересована за упућивање девојчице на интерресорну комисију, већ напротив, да је она иницирала упућивање на комисију јер је повремена чланица интерресорне комисије, али да датум одржавања комисије не зависи од ње, већ и од других чланова и чланица комисије;
– да је због упућивања на интерресорну комисију прибавила педагошки профил девојчице из предшколске установе, да је на основу тог профила и каснијег мишљења интерресорне комисије, у октобру 2013. године тим за инклузију (чија је она координаторка) израдио нови педагошки профил девојчице;
– да је М. М. са мајком у мају 2013. године (пре него што је постала ученица школе) била на разговору у стручној служби школе када је и „објашњено како девојчица функционише“;
– да је педагошкиња са колегиницом социјалном радницом, формирала одељења првог разреда тако да у одељењу М. М. буде три ученика мање него у другим одељењима;
– да је испоштована жеља мајке да М. М. буде у одељењу са другарицом и другом који јој помажу и са којима се радо игра;
– да је изабрана учионица у приземљу, преко пута улазних врата школе, како би девојчица могла лакше да се оријентише;
– да су учитељица Д. С. и педагошкиња присуствовале едукативном састанку у организацији Савеза слепих у Пожаревцу у септембру 2013. године;
– да је пре поласка М. М. у први разред, подноситељка притужбе долазила два пута у школу, да је са њом и разговарано у стручној служби, да је са директором обишла школу и да јој је показао посебан тоалет за девојчицу, на којем је мајка инсистирала;
– да је у једном телефонском разговору са подноситељком притужбе дошло до тога да су обе повисиле тон, али да је педагошкиња наставила сарадњу у интересу детета „а при том тешко подносећи сталне оптужбе мајке“;
– да је званично обилазећи наставу, посетила час учитељице Д. С. 18. октобра 2013. године, када се уверила у наводе учитељице да се девојчица добро сналази и да учи слова на лаптопу са специјалним рељефним стикерима који су залепљени на тастатури;
– да се девојчица том приликом видно узнемирила, што је учитељица оправдала нервозом због сазнања да је неко дошао да присуствује часу. Да је због тога даљи рад М. М. пратила тихо, улазећи у учионицу неким другим поводом и информисала се о ученици кроз разговоре са учитељицом;
– да је иницирала планирање активности одељења у које је и девојчица била укључена;
– да не жели да коментарише наводе притужбе о њеном односу са учитељицом, јер су такви наводи „рекла-казала“ чиме не жели да се бави;
– да је упућен захтев председнику општине В. Г. за обезбеђивање финансијских средстава за додатну подршку девојчици, као и оквирни ценовник за набавку уџбеника, средстава за рад и додатну едукацију учитељице;
– да је успостављен контакт са Школом за ученике оштећеног вида „В. Р.“ у З, да је договорена сарадња, која је остварена потписивањем уговора о посетама школи и набавци уџбеника и „реализација истих у децембру 2013. године“;
– да су приликом посете наведеној школи, родитељи заједно са учитељицом „набавили потребне уџбенике и нека наставна средства“, а да ће се додатна едукација учитељице остварити у другом полугодишту школске 2013/14 године;
– да је накнадно послат захтев општини В. Г. за набавку Перкинс Брајеве машине која је неопходна за рад детету са оштећеним видом, јер се стара, коју је девојчица користила, покварила;
– да је уз учешће родитеља, набављен ултразвучни штап као помагало при кретању;
– да већ 21 годину ради као дипломирани педагог, од чега 11 година у школи и да се труди да посао обавља професионално, у складу са законом и по својој савести;
– да је ова школа и „раније када инклузија није била обавезна“ имала ученицу са оштећеним видом и да су имали дивну сарадњу са ученицом и њеним родитељима;
– да у школи постоји лични картон девојчице са свом документацијом, коју може послати ако за тим постоји потреба.

1.5. У изјашњењу М. М, директора ОШ „И. л. р.“ у В. Г, између осталог наведено је:

– да је мишљење интерресорне комисије испоштовано након склапања уговора између школе ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и Школе за ученике оштећеног вида „В. Р.“ у З. о обезбеђивању сарадње у вези набавке потребних учила за ученицу М. М;
– да је до реализације дошло у децембру 2013. године, када су родитељи девојчице са учитељицом Д. С, посетили школу у З. и набавили уџбенике и потребна наставна средства;
– да је општина В. Г, на захтев школе, одобрила и исплатила новчана средства за Перкинс-Брајеву машину чија је набавка у току;
– да је постигнут договор са учитељицом и стручном службом школе да се у другом полугодишту, по избору адекватног семинара, реализује едукација учитељице.

1.6. У прилогу изјашњења директора школе достављено је: 1) захтев председнику општине В. Г. за обезбеђење финансијских средстава за додатну подршку ученика оштећеног вида укљученог у процес инклузивног васпитања у школи у В. Г. број 2354 од 15. новембра 2013. године; 2) молба школи за ученике оштећеног вида број 2455 од 2. децембра 2013. године; 3) захтев координатору интерресорне комисије број 2468 од 4. децембра 2013. године; 4) споразум о сарадњи ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и Школе за ученике оштећеног вида „В. Р.“ у З. бр. 2484 од 5. децембра 2013. године; 5) овлашћење бр. 2592 од 18. децембра 2013. године; 6) предрачун Техноманија д.о.о. Београд за диктафон од 2. децембра 2013. године; 7) електронска преписка стручне службе школе и директора Glоriа Fеrrаri d.о.о. Београд о набавци писаће машине, 8) предрачун за Паркинс Брајеву писаћу машину; 9) извод из стања и промена средстава на буџету општине В. Г, 10) допис Предшколске установе „М. ц.“ у В. Г. о достављању педагошког профила детета; 11) позив Савеза слепих Србије бр. 272 за трибину „Облици подршке савеза и организација ученицима и студентима у инклузивном образовању“ од 26. августа 2013. године; 12) део Обрасца 3. – Садржај индивидуално образовног плана ученице М. М. (педагошки профил ученице бр. 1963 од 3. октобра 2013. године и план активности школе бр. 1964 од 3. октобра 2013. године); 13) сагласност родитеља на ИОП бр. 7614 од 16. јануара 2014. године; 14) план посете часовима за октобар 2013. године педагошкиње И. П. О. и образац за посматрање и вредновање школског часа учитељице Д. С. 18. октобра 2013. године; 15) део мишљења два члана Комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке за М. М. (Образац број 2); 16) изводи из дневника рада педагога 29. септембра 2013. године и 3. децембра 2013. године и 17) општи подаци о ученику и његовој породици од 23. маја 2013. године, упитник за родитеље и листа ученика/ца одељења у које иде М. М.

1.7. Имајући у виду да су обе притужбе поднете поводом исте правне ствари, поступци су спојени, те је у складу са одредбом члана 117. Закона о општем управном поступку вођен један поступак.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Међу странама није спорно да М. М, од 1. септембра 2013. године, похађа први разред ОШ „И. л. р.“ у В. Г. у одељењу учитељице Д. С, као и да су јој због оштећеног вида потребна додатна подршка у образовању и уџбеници и наставна средства за ученике оштећеног вида.

2.2. Увидом у молбу ОШ „И. л. р.“ упућену Школи за ученике оштећеног вида „В. Р.“ у З. бр. 2455 од 2. децембра 2013. године, утврђено је да су тражени уџбеници и наставна средства за ученицу оштећеног вида и термини за посету.

2.3. Увидом у споразум о сарадњи ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и Школе за ученике оштећеног вида „В. Р.“ у З. бр. 2484 од 5. децембра 2013. године, утврђено је да постоји споразум о сарадњи међу овим школама ради подршке деци са оштећеним видом и помоћ у набавци уџбеника и наставних средстава на Брајевом писму. Овим споразумом се школа за ученике оштећеног вида обавезала да ОШ „И. л. р.“ испоручи уџбенике и наставна средства за ученицу М. М.

2.4. Увидом у захтев ОШ „И. л. р.“ бр. 2354 од 15. новембра 2013. године, који је упућен локалној самоуправи за обезбеђивање финансијских средстава за додатну подршку ученика оштећеног вида, утврђено је да је школа тражила средства за набавку уџбеника, средстава за рад и додатну едукације учитељице, и то: Перкинс-Брајеву писаћу машину, диктафон Оlympus, буквар, уџбеник математике и уџбеник „Свет око нас“ за први разред основне школе ученика оштећеног вида. Захтевом су тражена и средства за персоналног асистента за ученицу и додатна средства школи за обуку учитељице за рад са ученицом оштећеног вида.

2.5. Увидом у овлашћење које је дао директор М. М. бр. 2592 од 18. децембра 2013. године, утврђено је да је Д. С. овлашћена да из школе за ученике оштећеног вида у З. преузме уџбенике и наставна средства на Брајевом писму за М. М.

2.6. Увидом у део мишљења (Образац број 2) за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету/ученику, утврђено је да се Интерресорна комисија састала 10. септембра 2013. године, да је у поступку процене потребе ученице извршена опсервација, обављен интервју са мајком и анализа докумената.

2.7. Увидом у део индивидуалног образовног плана који се односи на план активности школе, утврђено је да су планиране активности школе у области прилагођавања простора (адаптирање тоалета, положај учионице у приземљу и распоред клупа и другог намештаја у учионици), у области прилагођавања наставних средстава (лаптоп са стикерима, лични асистент, прилагођавање дидактичког материјала и коришћење уџбеника за слепе и слабовиде) и из области прилагођавања метода рада (додатно вербално објашњење, сазнавање о предметима тактилним опажањем и описмењавање Брајевом азбуком). Такође је утврђено да је ИОП израђен 16. јануара 2014. године, да је мајка ученице дала сагласност на ИОП, а да је одговорна особа за његову реализацију И. П. О.

2.8. Увидом у план посете часовима И. П. О. за октобар 2013. године и образац за посматрање и вредновање школског часа, утврђено је да је она 18. октобра 2013. године посетила час српског језика код учитељице Д. С, да је том приликом ученица М. М. била узнемирена, а што је учитељица образложила присуством И. П. О. часу.

2.9. На основу увида у дневник рада И. П. О, утврђено је да је 29. септембра 2013. године телефоном контактирала мајка М. М. и да је том приликом викала и вређала И. П. О.

2.10. Увидом у белешку од 3. децембра 2013 године, утврђено је да је отац М. М. контактирао педагошкињу да пријави квар Брајеве машине и потребу за новом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета, која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.

3.4. Општим коментаром број 1. Комитета за права детета појашњен је члан 29. став 1. Конвенције, тако што је, између осталог, наведено да образовање треба да буде усмерено на дете, прилагођено детету и да омогућава његово или њено оснаживање. Образовање на које свако дете има право јесте оно које је осмишљено тако да развије код детета животне вештине, да ојача дететову способност да ужива читав низ људских права и да утиче на стварање културе прожете одговарајућим вредностима људских права. Комитет за права детета напомиње да наставни план мора да буде у директној вези са дететовим потребама, као и да потпуно узме у обзир дететове способности које се развијају. Наставне методе, стога, треба да се прилагоде различитим потребама различите деце. Образовање треба да тежи томе да обезбеди да свако дете савлада основне животне вештине и да ниједно дете не изађе из школе, а да није опремљено за суочавање са изазовима са којима се може очекивати да ће се суочити у животу.

3.5. Комитет за права детета донео је и Општи коментар број 9 у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза подразумева да државе предузму одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.

3.6. Конвенција о правима особа са инвалидитетом у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.

3.7. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.

3.8. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације , којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

3.9. Законом о основама система образовања и васпитања прописано је једнако право и доступност образовања и васпитања за све, без дискриминације и издвајања по било ком основу, као и квалитетно и уравнотежено образовање и васпитање прилагођено узрасним и личним образовним потребама сваког. Одредбом чл. 6. овог закона прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање и да лица са сметњама у развоју и са инвалидитетом имају право на образовање и васпитање које уважава њихове образовне и васпитне потребе у редовном систему образовања и васпитања, уз појединачну, односно групну додатну подршку у школи. Такође, одредбом чл. 44. ст. 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица по основу: расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицање или неспречавање таквих активности, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације. Даље, одредбама члана 77. истог закона прописано је да за ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, установа обезбеђује отклањање физичких и комуникационих препрека и доноси индивидуални образовни план, посебан документ којим се планира додатна подршка у образовању и васпитању у складу са способностима и могућностима ученика. Циљ индивидуално образовног плана је оптимални развој детета и ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних исхода образовања и васпитања, односно задовољавања образовно – васпитних потреба детета и ученика.

3.10. Правилником о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање ближе су прописана упутства за утврђивање права на ИОП, његову примену и вредновање у установи с циљем постизања оптималног укључивања ученика у редован образовно-васпитни рад и његово напредовање и осамостаљивање у вршњачком колективу. Прописано је да ИОП садржи личне податке и кратак опис развоја и образовне ситуације ученика, циљ образовно-васпитног рада, операционализован опис подршке кроз низ појединачних активности, односно, корака и њихов редослед у васпитној групи и на часовима у одељењу, као и опис и распоред рада изван одељења када је то потребно, посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предмете у школи, односно исходе тих активности које кроз поступан процес доводе до циља додатне подршке, као и лица која ће пружати подршку током реализације појединачних планираних активности, временски распоред, а садржај је дат на посебном обрасцу (Образац бр. 3, који је саставни део правилника). Правилником је регулисана примена ИОП-а , тако што је прописано да се ИОП остварује у оквиру заједничких активности у групи предшколске установе, односно у одељењу школе и да васпитач и наставник при планирању свог рада у групи, односно одељењу, укључује и активности предвиђене ИОП-ом, као и да у току примене ИОП-а у установи активно учествују сви чланови тима за пружање додатне подршке детету, односно ученику. Чланом 8. прописано је да тим за пружање додатне подршке ученику у школи чине: наставник разредне наставе, односно, одељенски старешина, предметни наставник, стручни сарадник, родитељ, односно, старатељ детета, а у складу са потребама детета и педагошки асистент, односно стручњак ван школе, на предлог родитеља, односно старатеља.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли су М. М, директор ОШ „И. л. р.“ и И. П. О, педагошкиња школе, својим поступањем ставили у неједнак положај М. М. на основу њеног инвалидитета, у односу на друге ученике у погледу остваривања права на школовање.

3.12. Неопходно је најпре констатовати да је Повереник за заштиту равноправности државни орган у чијој надлежности је да спроводи поступак по притужбама које се односе на акте дискриминације. Сагласно томе, анализа овог предмета ограничена је само на наводе из притужбе и изјашњења, као и на доказе који се односе на повреду антидискриминационих прописа, док евентуалне повреде других прописа нису анализиране јер не спадају у надлежност Повереника за заштиту равноправности. У том смислу, нису анализирани наводи ни једне од страна који се односе на поступање школе које није у вези или није од значаја за утврђивање дискриминације.

3.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да наводи из притужбе о неспремности школе на сарадњу са родитељима девојчице пре почетка школске године, нису оспорени у изјашњењима. Међу странама није спорно да је мајка ученице долазила два пута у школу на разговор пре почетка школске године, као и да јој је директор показао школу и тоалет намењен за девојчицу. Међутим, уколико се упореде наводи обе стране, произилази да су квантитет и квалитет међусобних контаката стране цениле на различите начине. Треба имати у виду да за одлучивање у овом предмету није битно колико је контаката остварено и која је била њихова садржина, већ је од значаја да ли је школа обезбедила адекватне услове за образовање М. М, подједнако као и за другу децу без оштећеног вида. Уколико је детету са инвалидитетом, у овом случају девојчици са оштећеним видом, омогућено остваривање права на квалитетно образовање, равноправно са другом децом, потпуно је ирелевантно на који начин је школа то омогућила.

3.14. У изјашњењу директора школе наведено је да је мишљење Интерресорне комисије у погледу пружања потребне подршке у образовању М. М. испоштовано у децембру 2013. године, реализацијом споразума са школом за ученике оштећеног вида у З, а да ће се у другом полугодишту реализовати едукација учитељице. Повереница за заштиту равноправности изражава забринутост због чињенице да школа није препознала да је обезбеђивањем уџбеника и других наставних средстава за дете са оштећеним видом тек на крају првог полугодишта, М. М. стављена у неравноправан положај у односу на сву другу децу, која су од почетка школске године имала потребне уџбенике и наставна средстава. Такође, школа није показала да су постојали објективни и оправдани разлози због којих су уџбеници и наставна средства за М. М. обезбеђени тек у децембру 2013. године, иако је први разговор са мајком обављен још у мају 2013. године. Имајући у виду околности овог случаја, може се констатовати да школа није била адекватно припремљена за обезбеђивање квалитетног образовања М. М., не само на почетку школске године, већ и цело прво полугодиште. С друге стране, потребно је указати и да из изјашњења произлази да активности родитеља нису препознате као ресурс, већ пре као притисак на школу.

3.15. Евидентно је да је школа пропустила да пружи потребну подршку ученици са оштећеним видом од почетка школске године до краја првог полугодишта. Наиме, анализа прилога достављених уз притужбу и изјашњења показује да је до подношења притужбе школа спровела само трећину активности предвиђених индивидуалним образовним планом, и то само оне које се односе на прилагођавање простора. Повереница за заштиту равноправности констатује да је увођење инклузивног образовања у образовни систем Републике Србије велики корак у остваривању права сваког детета на квалитетно образовање, а такође представља и поштовање међународних обавеза које је држава преузела. Инклузиван образовни систем је такав систем који се прилагођава детету, уважавајући индивидуалне специфичности, уз поштовање принципа недискриминације. За М. М. је неопходно прилагодити образовни процес, посебно наставна средства, а школа је то учинила тек на крају првог полугодишта 18. децембра 2013. године, када су набављени уџбеници и наставна средства за ученике оштећеног вида. Повереница за заштиту равноправности наглашава да ученици не смеју да сносе последице неблаговременог и неадекватног поступања школе, а уједно указује да је било могуће благовремено створити услове неопходне за образовање М. М.

3.16. У изјашњењу И. П. О. наведено је да је званичну посету часу учитељице Д. С. обавила 18. октобра 2013. године, да се ученица М. М. видно узнемирила због њеног присуства и да је из тог разлога даљи рад М. М. „пратила тихо, улазећи у учионицу неким другим поводом и кроз разговоре са учитељицом“. Поред тога, И. П. О. није поткрепила доказима своје наводе о ангажовању у спровођењу и праћењу спровођења ИОП-а. Она је доставила доказе да је једном била на часу који похађа М. М. 18. октобра 2013. године, две белешке из дневника рада о контакту са родитељима ученице и доказ о обављеном разговору са мајком ученице пре уписа у школу 23. маја 2013. године. Други докази, који би показали на који начин је пратила спровођење ИОП-а или пружала подршку ученици са оштећеним видом, нису достављени уз изјашњење. Повереница за заштиту равноправности је става да се изостанак посматрања и вредновања школског часа, као и праћења остваривања индивидуалног образовног плана ученице, не може правдати узнемиреношћу ученице услед посете часу. Активности које се предузимају ради вредновања школског часа и праћења пружања подршке ученици са инвалидитетом не могу се спроводити успутно и незванично.

3.17. Повереница указује и да подршка која се пружа у школи детету са сметњама у развоју и инвалидитетом представља неизоставни део образовног система који је свима подједнако доступан. Наиме, циљ инклузивног образовања јесте развој пуног потенцијала ученика, развој личности, талената и креативности деце са сметњама у развоју и инвалидитетом, са циљем да у пуној мери учествују у слободном и толерантном друштву. Поред тога, циљ индивидуалног образовног плана је оптимални развој ученика, укључивање у вршњачки колектив и остваривање општих и посебних циљева образовања и васпитања. У том смислу је важно континуирано радити на обезбеђивању адекватних услова за образовање и обезбеђивање додатне подршке деци са сметњама у развоју и инвалидитетом, јер се ускраћивањем подршке ова деца стављају у неповољнији положај у односу на децу широке популације, што утиче на квалитет њиховог образовања.

3.18. Сагледавајући све околности овог случаја, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да су М. М, директор ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и И. П. О, педагошкиња школе, пропуштајући да за М. М. прибаве уџбенике и друга наставна средстава у складу са индивидуалним образовним планом и пруже јој потребну подршку у образовању, ставили М. М. у неповољнији положај у односу друге ученике, на основу њеног инвалидитета.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем М. М, директора ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и И. П. О, педагошкиње и одговорне особе за спровођење ИОП-а да пруже потребну подршку за образовање М. М, прекршене су одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности, на основу члана 33. става 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, препоручује М. М, директору ОШ „И.л.р.“ у В. Г. и И. П. О, педагошкињи школе да:

5.1. Предузму све неопходне радње и мере, свако из своје надлежности, којима ће обезбедити потребну подршку у образовању за М. М, у складу са њеним индивидуалним образовним планом.

5.2. Убудуће воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације.

5.3. Организују обуке и едукације за запослене у школи на тему дискриминације у образовању, посебно у односу на ученике којима је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању.

Потребно је да М. М, директор ОШ „И. л. р.“ у В. Г. и И. П. О. обавесте Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико М. М. и И. П. О. не поступе по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужбa Д. С. прoтив дирeктoрa и пeдaгoшкињe OШ ИЛР збoг дискриминaциje пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти oбрaзoвaњa