бр. 07-00-586/2021-02  датум: 22.2.2022.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује

ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ

Повереник за заштиту равноправности препоручује Граду Београду да предузме све неопходне мере и активности у оквиру своје надлежности којима ће обезбедити уједначавање положаја деце која похађају предшколску установу коју је основао Град Београд и деце која су принуђена да похађају приватну предшколску установу због недовољних капацитета установа чији је оснивач Град Београд, и то:

• у погледу несразмерног преваљивања економског терета за периоде одсуствовања у случају болести деце која похађају јавне предшколске установе и оне које морају да похађају приватне предшколске установе због недовољних капацитета јавних установа чији је оснивач Град Београд, као и у погледу контроле и надзора над радом ових установа;

• субвенционисања боравка трећег детета у предшколској установи у случајевима када дете због недостатка места у установама чији је оснивач Град Београд није могло да похађа ову установу;

Град Београд обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.

Образложење

Поверенику за заштиту равноправности обратило се више стотина законских заступника деце која похађају приватне предшколске установе наводећи да је Скупштина града Београда донела Одлуку о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у приватним предшколским  установама која износи 80% од економске цене и која се исплаћује родитељима чија се деца нису уписала у државне предшколске установе због мањка капацитета, односно из других оправданих разлога. Указано је да економску цену доноси градоначелник града Београда својом одлуком за сваку школску годину, те она у овом тренутку износи 28.015,00 РСД. Од утврђене економске цене, 80% се регресира родитељу – законском заступнику на текући рачун, док родитељ – законски заступник учествује са 20%. Према даљим наводима, у протеклих пет година крше се права деце која бораве у приватним предшколским установама стављањем у подређени положај у односу на децу која похађају државне установе и то у делу обрачуна накнаде дела трошкова који се регресирају родитељу односно законском заступнику детета. законски заступници деце сматрају да је накнада дела трошкова боравка деце у приватним предшколским установама садржана у одлуци града Београда јер се неједнако поступа у обрачуну износа накнаде. Како је прецизирано, за децу у државним предшколским установама учешће родитеља је 20% од економске цене, односно 5.600,00 РСД, док за дане када је дете болесно, родитељ на месечном нивоу плаћа око 2.800,00 РСД. Истакнуто је да родитељи односно законски заступници деце која због недостатка капацитета у државним предшколским установама похађају приватне предшколске установе, учествују са много више од 20% од утврђене економске цене јер се за сваки дан када дете одсуствује из приватне предшколске установе накнада дела трошкова коју родитељ добија од Секретаријата за образовање и дечју заштиту Града Београда умањује за 50%, чиме се учешће родитеља драстично повећава. У случају да је дете које похађа приватну предшколску установу болесно цео месец, законски заступник не може добити умањење прописано правилником који се примењује на државне предшколске установе, већ ће у приватној предшколској установи за тај месец добити накнаду дела трошкова у износу од 11.200,00 РСД, те ће га похађање приватне предшколске установе тог месеца коштати 16.800,00 РСД. Како је даље наведено, „за сваки изостанак у државном вртићу терет који носи родитељ се умањује, док се за сваки изостанак у приватном вртићу терет који носи родитељ повећава. Када је дете присутно сваког дана, разлике између приватног и државног вртића нема. Када је дете одсутно сваког дана, разлике на терет родитеља за децу из приватног је 14.000,00 РСД.”

У свом обраћању Поверенику, законски заступници су даље навели да се разлика прави и приликом уписа трећег детета. Наиме, приликом уписа трећег детета у државне предшколске установе када је родитељ у потпуности ослобођен плаћања дела накнаде, док то није случај када се ради о упису трећег детета у приватне предшколске установе.

Поред законских заступника родитеља чија деца похађају приватну предшколску установу из разлога што због недовољних капацитета нису могла да буду уписана у предшколску установу чије је оснивач Град Београд, Поверенику се обратила и Асоцијација приватних предшколских установа Србије. Асоцијација је навела да је Скупштина града Београда донела Одлуку о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској  установи чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији града Београда. У притужби је наведено да су спорне одредбе члана 1, члана 4. став 3, члана 6. став 4. и члана 9. Одлуке. Сматрају да наведене одредбе прописују додатне обавезе за установе чији су оснивачи друга физичка или правна лица у односу на оне чији је оснивач град Београд, али и додатне обавезе и мањи обим права за родитеље чија деца похађају приватне установе у односу на оне чија деца похађају државне установе. Даље наводе да су родитељи деце која похађају установе чији је оснивач град Београд већ привилеговани, зато што се накнада дела трошкова боравка деце у државним установама исплаћује самим установама, а не родитељима. Такође су указали на различити обрачун накнаде у случају одсуства детета, као и различиту обавезу вођења евиденције присутности путем Платформе за систем контроле присутности деце.

Имајући у виду да наведено различито поступање није у узрочној вези ни са једним личним свосјтвом прописаним Законом о забрани дискриминације, Повереник је обуставио поступке по притужби. Међутим, сагледавајући важност питања на које је указано, Повереник се обратио Граду Београду, и након добијања одговора и сагледавања стања, Граду Београду упутио ову препоруку мера у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. Закона о забрани дискриминације.

У изјашњењу Града Београда – Секретаријата за образовање и дечју заштиту је указао да законом није прописана висина цене услуге, учешће родитеља у цени услуге, као ни изузимање од обавезе плаћања за поједине категорије деце у приватним предшколским установама, већ се наведено односи само на предшколске установе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Наведене категорије ближе су одређене Правилником о мерилима за утврђивање економске цене програма васпитања и образовања у предшколским установама, који не обавезује приватне предшколске установе, како по питању утврђивања висине цене услуга, тако ни по питању учешћа корисника за дане одсуства детета, већ је исто предмет регулисања уговорних односа између приватне предшколске установе и корисника услуга. Посебно су апострофиране одредбе члана 12. наведеног правилника, којима је прописано да појединачно учешће родитеља, односно другог законског заступника детета као корисника услуга у месечној економској цени програма по детету, у складу са законом утврђује надлежни орган локалне самоуправе; за дане одсуства детета корисник плаћа износ од 100% наведеног износа, а у случају одсуства детета због болести, а на основу достављене потврде изабраног лекара – педијатра; у време коришћења годишњег одмора родитеља, односно другог законског заступника детета на основу увида у решење о коришћењу годишњег одмора за родитеља, односно другог законског заступника, као и због исказане потребе породице да дете не похађа вртић у трајању не дужем од десет радних дана у току радне године, учешће корисника у месечној економској цени програма износи 50%. Према даљим наводима Секретаријата, доношењем Одлуке о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији града Београда, Скупштина града Београда је дала могућност, која није прописана било којим позитивно-правним прописом као обавеза, да сви родитељи који нису уписали дете у једну од предшколских установа чији је оснивач град Београд, могу да упишу дете у приватну предшколску установу и да остваре право на накнаду дела трошкова, највише до 80% економске цене, из средстава буџета града, као и код предшколских установа чији је оснивач град Београд. Наведеном одлуком прописани су услови и начин остваривања овог права. Одредбом члана 6. став 4. Одлуке прописано је да се за дане одсуства детета, признаје 50% од дневног износа. Како је Секретаријат указао, то из разлога што плаћање трошкова у приватним предшколским установама за дане одсуства детета, зависи од утврђене цене услуга у приватним предшколским установама, али и од уговорених услова за плаћање. Поједине приватне предшколске установе наплаћују пун дневни износ у случају одсуства детета, док поједине умањују исти за одређени проценат, под одређеним условима, а што је предмет регулисања уговорних односа између приватне предшколске установе и корисника услуга. За разлику од јавних предшколских установа, приватне предшколске установе су самосталне у одређивању цене услуга за своје кориснике (које иду и до 500 евра месечно), као и начина плаћања. Како је Секретаријат нагласио, сходно наведеним позитивно-правним прописима који не регулишу на јединствен начин плаћање трошкова боравка деце у јавним и у приватним предшколским установама, не постоји ниједан правни основ по коме би се могло разматрати питање дискриминације деце у случају накнаде дела трошкова боравка деце у приватним предшколским установама из средстава буџета града Београда, које је уведено као додатно право.

С тим у вези, Повереник најпре констатује да је овлашћење града да пропише додатна услове, као што је у конкретном случају субвенција трошкова боравка деце у приватним предшколским установама због недостатка капацитета у установама чији је оснивач град, законом прописано право града.

Повереник даље подсећа да је Законом о основама система образовања и васпитања прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, те да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање.[2]

Закон о финансијској подршци породици[3] са децом прописано је у којим случајевима и под којим условима се обезбеђује накнада трошкова боравка у предшколској установи за децу без родитељског старања, за децу са сметњама у развоју и децу са инвалидитетом, за децу корисника новчане социјалне помоћи, као и регресирање трошкова боравка у предшколској установи деце из материјално угрожених породица. Чланом 11. овог закона прописана су права на финансијску подршку породици са децом, у смислу овог закона. Овим чланом прописано је да АП Војводина, општина, односно град могу, ако су обезбедили средства, да утврде и друга права, већи обим права од права утврђених овим законом и повољније услове за њихово остваривање.

Законом о предшколском васпитању и образовању[4] прописано је да делатност предшколског васпитања и образовања је делатност од непосредног друштвеног интереса и остварује се као јавна служба. Делатност предшколског васпитања и образовања, у смислу овог закона, јесте васпитање и образовање деце предшколског узраста. Под предшколским узрастом, у смислу овог закона, подразумева се узраст деце од шест месеци до поласка у основну школу. Делатност предшколског васпитања и образовања обавља се у предшколској установи, а изузетно може да се обавља и у школи, у складу са Законом и овим законом. Чланом 4. овог закона прописани су циљеви предшколског васпитања и образовања као подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развија своје капацитете, проширује искуства и изграђује сазнања о себи, другим људима и свету; васпитној функцији породице; даљем васпитању и образовању и укључивању у друштвену заједницу и развијању потенцијала детета као претпоставке за даљи развој друштва и његов напредак.

Чланом 35. став 2. Закона о друштвеној бризи о деци[5] прописано је да регресирање трошкова целодневног и полудневног боравка деце предшколског узраста обезбеђује се у укупном износу од 80% од економске цене просечно по детету, у предшколским установама које се налазе у мрежи установа коју утврди општина.

Чланом 1. Уредбе о критеријумима за доношење аката о мрежи јавних предшколских установа и аката о мрежи јавних основних школа[6] прописано је да се овом уредбом утврђују критеријуми за доношење акта о мрежи јавних предшколских установа и акта о мрежи јавних основних школа, чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе. Ставом 2. истог члана прописано је да се предшколске установе и основне школе из става 1. овог члана оснивају и просторно распоређују на начин који ће осигурати ширу доступност квалитетног предшколског васпитања и образовања и потпуни обухват ученика квалитетним основним образовањем и васпитањем.

Град Београд је донео Одлуку о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији града Београда,[7] којом је признато право на накнаду дела трошкова родитељима чија деца нису могла да упишу неку од предшколских установа чији је оснивач град Београд.

Чланом 10. став 1. Одлуке о правима детета у области финансијске подршке породици са децом на територији града Београда прописана је посебна мера, односно овим чланом прописано је да право на накнаду укупних трошкова у предшколској установи остварује треће и свако наредно дете у породици са троје и више деце, док је чланом 18. исте одлуке прописано да права из члана 10. и 11. ове одлуке има дете које користи услуге предшколске установе чији је оснивач град Београд.

Дакле, легитимна је одлука Града Београда да се определи за различите начине решавања бриге о деци, укључујући и јавно-приватна партнерства, односно да, уместо да гради предшколске установе, оснива нове или проширује капацитете већ постојећих установа чији је оснивач град, субвенционише боравак деце у предшколским установама чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији града Београда која због недостатка капацитета нису могла да се упишу у предшколску установу чији је оснивач локална самоуправа.

Повереник похваљује интенцију града да на овај начин обухвати што већи број деце предшколским васпитањем и образовањем и на тај начин допринесе јачању друштвене бриге о деци, подстицању запошљавања, усклађивању рада и родитељства, као и унапређењу популационе политике.

С обзиром да је опредељење града у последњих неколико година, да обавезу друштвене бриге о деци постиже субвенцијама а не ширењем сопствених капацитета, Повереник је мишљења да је у том случају потребно детаљније системски уредити односе између града и установа чији је оснивач друго правно или физичко лице. Нарочито је важно да на исти начин буде уређен положај деце која бораве у предшколским установама чији је оснивач град и деце која бораве у приватним предшколским установама због недостатка капацитета у јавним установама, посебно имајући у виду да је добијање субвенције за похађање приватне предшколске установе управо условљено прибављањем одбијенице која је и формални доказ о немогућности јединице локалне самоуправе да омогући детету упис у предшколску установу чији је оснивач локална самоуправа.

Стандарди које у области заштите права детета поставља Устав Републике Србије, показују јасну тежњу за обезбеђивањем доступности свих нивоа образовања. Ограничени капацитети предшколских установа чији је оснивач јединица локалне самоуправе често доводе до ускраћивања могућности за предшколско образовање и васпитање деци која се кроз конкурсне процедуре не квалификују за упис, имајући у виду високе цене боравка деце у приватним предшколским установама у случају одсуства субвенције. Град Београд препознао је овакво стање, те је доношењем Одлуке о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице значајно унапредио положај деце која похађају приватне предшколске установе прописујући субвенцију у истом износу. Иако је оваквим поступањем положај деце у јавним и приватним установама у највећој мери изједначен, и даље су присутне одређене разлике које се посебно односе на период одсуства деце из предшколских установа.

У изјашњењу Града Београда, наводи се да се 22.300 деце налазе ван система предшколског образовања и васпитања у установама чији је оснивач Град Београд, без њихове воље, што указује на шири значај овог питања и његов утицај на равноправан положај великог броја предшколске деце. Она се у том положају нису нашла својом избором, већ одлуком јединице локалне саоуправе да унапреди остваривање права из своје основне надлежности у области васпитања и образовања на начин да субвенционише боравак ове деце у приватним предшколским установама, па самим тим не би било оправдано на родитеље деце преваљивати несразмеран економски терет у односу на оне родитеље чија деца похађају неке од предшколских установа чији је оснивач Град Београд, за време болести детета.

На једнак начин требало би приступити и проблему пуног субвенционисања боравка трећег детета у породици у приватним предшколским установама која због недостатка капацитета нису нашла место у јавним предшколским установама, иако релевантни прописи у овом тренутку пуну субвенцију прописују само за јавне предшколске установе. Само на тај начин могу да се испуне и суштински циљеви закона и одлука који се односе на финансијску подршку породицама са децом, а који су донети услед изузетно негативних демографских тенденција у Републици Србији.

Не треба заборавити чињеницу да је омогућавање боравка деце у предшколским установама нужна претпоставка радног ангажовања родитеља, а у случају да дете не успе да оствари то право, у највећем броју случајева ће се то негативно одразити на радни статус мајке, односно у ширем смислу негативно утицати на положај жена у друштву и на тржишту рада. Успостављање стандарда према коме је предшколско образовање и васпитање било доступно свој деци под једнаким условима, имало би позитивне импликације између осталог и на популациону политику и генерално лоше демографске тенденције.

Усклађивање рада и родитељства, као и потреба за обезбеђивањем довољног броја места у вртићима и предшколским установама уз усклађивање радног времена ових установа са променама на тржишту рада, важан су предуслов за унапређење и положаја жена на тржишту рада.

Поред чињенице да је друштвена брига о деци законска обавеза, важан мотив за доношење ове препоруке Повереника је осигуравање најбољег интереса детета у погледу психо-социјалног развоја, где поред породице, управо вртић и вршњачка група представљају најважније чиниоце социјализације, нарочито у овом узрасту.

О значају и учешћу деце у предшколском васпитању и образовању сведочи студија УНИЦЕФ-а из 2018. године[8] у којој је наведено: „Предшколско васпитање и образовање (ПВО) има важан утицај на развој детета и представља основ за касниjи успех у животу у погледу даљег образовања, добробити, запошљивости и социjалног укључивања, нарочито за децу неповољног социо-економског статуса. Jавна улагања у ове програме доносе висок повраћај улагања и представљаjу сигурну стратешку интервенциjу усмерену на општи развој друштва. Програми ПВО имају највећи утицај на децу из депривираних заједница и породица, и надокнађују недостатак подршке за рано учење у најближем окружењу детета. Међутим, важно је нагласити да само квалитетни програми предшколског васпитања и образовања могу да произведу позитиван утицај – у супротном немају велики значај за рани развој детета. Упркос очигледним позитивним ефектима програма предшколског васпитања и образовања и повољном стратешком оквиру, Србија има једну од најнижих стопа учешћа деце у предшколском васпитању и образовању у поређењу са државама чланицама ЕУ – похађа га свега око 50% све деце узраста 3 до 5 година. Ова стопа је значајно нижа за неке од угрожених група, као што су деца ромске националности или деца са инвалидитетом. Србија би требало да искористи потенцијале које предшколско васпитање и образовање нуди за даљи економски раст и развој. То подразумева реализацију низа важних задатака: обезбеђивање приступачности и квалитета програма, развијање основа програма ПВО заснованог на савременој педагогији, подршка запосленима у систему ПВО, успостављање одговарајућих метода финансирања и управљања и развијање делотворног и поузданог система праћења и вредновања. Тиме би се остварили значајни добици, пошто квалитетни програми сами себе вишеструко исплаћују. Цена неактивности је трагичан губитак људског и економског потенцијала који не можемо себи да приуштимо“.

Према подацима Републичког завода за статистику, у школској 2020/21. години 216 570 деце похађало је предшколско васпитање и образовање. Деце узраста од шест месеци до три године било је 50 635 (23,4%), а деце од навршене три године до поласка у школу 165 935 (76,6%).[9] Стопа обухвата предшколским васпитањем и образовањем у Србији расте за све старосне групе, али је и даље испод циљева ЕУ за 2030. годину, а ситуација се додатно погоршала током пандемије ковида-19.[10]

Према подацима Републичког завода за статистику, у 2021. години у Србији је рођено 62.062 деце, док је преминуло 135.901 особа.[11] Један од фактора којима је могуће утицати на ове изузетно негативне демографске тенденције су и мере којима би се омогућио приступ предшколским установама свој деци под једнаким условима. Накнада трошкова боравка деце у предшколским установама уведена је непосредно после Другог светског рата. У периоду од 1992-2002. године субвенција је износила 80% економске цене боравка. Боравак за треће дете је био бесплатан у периоду од 1974-1990 и од 1992-2002 године (у општинама са негативним природним прираштајем)[12]. Када видимо да је мера субвенционисања боравка деце у предшколским установама настала још у тешким временима након окончања рата, јасно је да не може да постоји ваљано оправдање да не буде свеобухватно примењена и данас у неупоредиво бољем социјално-економском окружењу. Такође, она као начин инвестирања у људски капитал може да има искључиво позитивне ефекте како на демографске, тако и на економске тенденције. Према истраживањима УНИЦЕФ-а, једна од најделотворнијих и најефикаснијих јавних политика за свеопшти развој друштва, јесте политика раног развоја деце. Инвестирање у програме раног развоја деце осигурава повраћај средстава који је 4 до 5 пута виши од уложених средстава[13].

Имајући у виду наведено, Повереник за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, упућује ову препоруку мера за остваривање равноправности како би се уједначио положај деце која су невољно остала ван система јавних установа образовања и васпитања и оних која су у систему јавних установа, а нарочито:

• у погледу несразмерног преваљивања економског терета за периоде одсуствовања у случају болести деце која похађају јавне предшколске установе и оне које морају да похађају приватне предшколске установе због недовољних капацитета јавних установа чији је оснивач Град Београд, као и у погледу контроле и надзора над радом ових установа;

• субвенционисања боравка трећег детета у предшколској установи у случајевима када дете због недостатка места у установама чији је оснивач Град Београд није могло да похађа ову установу;

Град Београд је слободан да изнађе најекономичнији и најефикаснији модел, односно начин укључивања приватних предшколских установа у систем јавног образовања и васпитања деце како би се обезбедио њихов једнак третман, користећи се и искуством других локалних самоуправа на територији Републике Србије у којима се чињеница да је дете одсутно због болести или другог оправданог разлога не утиче на повећање дела накнаде коју родитељ сноси.

Повереник је свестан комплексности правних односа које произлазе из овог облика јавно-приватног партнерства у циљу остваривања законских обавеза локалне самоуправе, с обзиром на чињеницу да друштвена брига о деци није у надлежности само локалних самоуправа. С тим у вези, потребно је успоставити адекватну сарадњу са надлежним министратсвима али и другим друштвеним актерима у циљу превазилажења постојећих проблема и различитог положаја деце и њихових законских заступника у установама чији је оснивач Град Београд и оних који су остали ван тог система због недовољних капацитета.

Наведено становиште Повереника у овој препоруци, не треба тумачити на начин да би требало обезбедити субвенционисање боравка деце у приватним предшколским установама чак и у оним ситуацијама када се за похађање тих установа оптира добровољно иако постоје одговарајући смештајни капацитети у јавним установама, већ се оно односи на ситуације у којима јединица локалне самоуправе не може да обезбеди довољне смештајне капацитете у сопственим предшколским установама.

Град Београд, обавестиће Повереника за заштиту равноправности о предузетим мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема препоруке мера за остваривање равноправности.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.

[2] Закон о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС“ бр. 88/17, 27/18 – др. закон, 10/19, 27/18 – др. закон и 6/20), члан 3.

[3] „Службени гласник РС“, бр. 113/17, 50/18, 46/21 – одлука УС, 51/21 – одлука УС, 53/21 – одлука УС, 66/21 и 130/21

[4] „Службени гласник РС“, 18/10, 101/17, 113/17 – др. закон, 95/18 – др. закон, 10/19, 86/19 – др. закон, 157/20 – др. закон, 123/21 – др. закон и 129/21

[5] „Службени гласник РС“ бр. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/01, 16/02 – др. закон, 62/03 – др. закон, 64/03 – испр. др. закона,101/05 – др. закон,18/10 – др. закон и 113/17 – др. закон)

[6] „Службени гласник РС“, број 21/18

[7] „Службени лист Града Београда“, бр. 89/20

[8] Доступно на:  https://www.unicef.org/serbia/sites/unicef.org.serbia/files/2018-07/Predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje.pdf

[9] Доступно на: https://www.stat.gov.rs/sr-cyrl/vesti/20210416-predskolsko-vaspitanje-i-obrazovanje-2020/?s=1101

[10] Доступно на: https://www.unicef.org/serbia/kvalitetno-i-inkluzivno-pred%C5%A1kolsko-vaspitanje-i-obrazovanje

[11] Доступно на: https://www.stat.gov.rs/vesti/20220125-zivorodjeni-i-umrli-januar-decembar-2021/?s=1803

[12] Мирјана Рашевић, Петар Васић, „Образовање као фактор фертилитета и популационе политике у Србији“, (2017). Доступно на: http://iriss.idn.org.rs/39/1/Obrazovanje%20kao%20faktor%20fertiliteta%20i%20populacione%20politike%20u%20Srbiji.pdf

[13] UNICEF website (2017), ECD in Post-2015 Development Agenda and Why Early Childhood Development

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Препорука мера Граду Београду ради уједначавања положаја деце која похађају предшколску установу