бр. 07-00-424/2017-02  датум:  5.2. 2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе М. П. из Б. против општине Б, због дискриминације на основу инвалидитета узрокованог срчаном дисфункцијом. У притужби је наведено да је подносилац притужбе поднео захтев Општини Б. за бесплатно паркирање, те да је након пет месеци добио решење којим му се не признаје право на бесплатан паркинг јер не испуњава услове зато што је „срчани инвалид“. Подносилац притужбе сматра да је дискриминисан ускраћивањем права на повлашћено паркирање. У изјашњењу председника општине Б. је наведено да важећим Правилником није обухваћена категорија особа са инвалидитетом којој М. П. припада, и да се приликом одређивања услова у Правилнику, општина Б. руководила Правилником о утврђивању телесних оштећења, на основу чега су обухваћена само лица из најосетљивијих категорија. У поступку је утврђено да се у конкретном случају ради о посебној (афирмативној) мери којом се омогућава бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним паркиралиштима за одређене категорије особа са инвалидитетом за које Општина Б. сматра да се налазе у посебно неповољном положају и да им је потребно пружити посебну подршку ради постизања пуне равноправности. Прописивање овакве мере само за поједине категорије особа са инвалидитетом има објективно и разумно оправдање, имајући у виду да се према Уставу Републике Србије и Закону о забрани дискриминације прописивање посебних (афирмативних) мера ради постиизања пуне равноправност, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају не сматра дискриминацијом. Општина Б. је одредила посебне бенефиције за одређене категорије особа са инвалидитетом које сматра најосетљивијим. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да доношењем Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, а у којем је у члану 4. став 1. прописано да право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима, као и право на бесплатно коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене паркинг карте на територији Б. могу остварити само одређене категорије особа са инвалидитетом, Општина Б. ниje прекршилa одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим имајући у виду значај посебних мера за достизање пуне равносправности свих особа са инвалидитетом Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације даје препоруку мера за остваривање равноправности Општини Б. и препоручује да општина преиспита могућност измене Правилника у смислу давања повластице бесплатног паркинга и категорији особа са инвалидитетом којој М. П. припада, односно особама којима је према налазу, мишљењу и оцени органа вештачења утврђено кумулативно телесно оштећење 100%.

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности се обратио М. П. из Б. притужбом коју је поднео против општине Б, због дискриминације на основу инвалидитета узрокованог срчаном дисфункцијом.
• У притужби је, између осталог, навео:

• да му је решењем Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање утврђен I степен инвалидитета;
• да је до 2015. године од ЈП „Паркинг сервис“ К. добијао карту за бесплатно паркирање на обележеним местима за особе са инвалидитетом, али је од 2016. године уређење паркиралишта пренето на локалну самоуправу;
• да је у јануару 2016. године поднео захтев општини Б. и након пет месеци добио решење којим му се не признаје право на бесплатан паркинг јер не испуњава услове зато што је „срчани инвалид“;
• да је у непосредном разговору са председником општине дошао до сазнања да постоји став да би правилник требало да се промени и добио обећање да ће то бити учињено, али да се по овом питању ништа није урадило, па је 11. маја 2017. године поново поднео захтев за повлашћену паркинг карту;
• да при писању правилника којим се уређује паркирање нису консултовани здравствени стручњаци и да је прекршен Устав, Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Конвенција УН о правима особа са инвалидитетом;
• да због инвалидитета који има, а који је настао због срчане дисфункције, не може „ни 30 метара“ да хода;
• да сматра да је ускраћивањем права на повлашћено паркирање дискриминисан, јер није ништа мање особа са инвалидитетом у односу на некога ко је слабовид или има најмање 60% инвалидитета у доњем екстремитету, а ко може да оствари право на повлашћену паркинг карту.
  • У допуни притужбе од 14. новембра 2017. године, М. П. је навео да је након пет месеци од подношења захтева за остваривање права на бесплатно коришћење паркинг карте на јавним општим и посебним паркиралиштима на територији општине Б, добио решење да му се не признаје право на бесплатно коришћење ове паркинг карте.
  • У прилогу притужбе и допуне притужбе достављени су: 1) решење о утврђивању телесног оштећења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала К, бр. Д-143952 од 29. јануара 2008. године; 2) потврда о пријему поднеска од 22. јануара 2016. године и 11. маја 2017. године; 3) Решење општине Б. бр. 580-6/2017-02 од 27. октобра 2017. године; 4) Уверење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала К, бр. Д-143952 од 1. јуна 2016. године.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење општине Б.
  • У изјашњењу З. М, председника општине Б, наведено је:
• да је 1. априла 2016. године Општинско веће општине Б. донело Правилник о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица;
• да се подносилац притужбе, 14. априла 2016. године, обратио захтевом за коришћење повлашћене паркинг карте, те да је увидом у његову документацију утврђено да не испуњава услове за признавање овог права, о чему је донето решење;
• да је априла 2017. године Општинско веће општине Б. донело нови Правилник о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, којим су прописани услови за стицање права на повлашћену паркинг карту;
• да ни Правилником из 2017. године није обухваћена категорија особа са инвалидитетом којој М. П. припада, односно, није обухваћена категорија особа са инвалидитетом из главе V/Б тачка 6. и 9. Правилника о утврђивању телесних оштећења;
• да из наведених разлога подносиоцу притужбе није признато право на повлашћену паркинг карту, из чега произлази да није дискриминисан.
  • На захтев Повереника за заштиту равноправности да наведе на основу којих критеријума је Општина Б. донела одлуку да се право на бесплатно паркирање омогући наведеним категоријама особа са инвалидитетом, Општина Б. је допунила изјашњење дописом у којем је, између осталог, наведено да се Општина Б. приликом доношења Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица руководила Правилником о утврђивању телесних оштећења, на основу чега су обухваћена само лица из најосетљивијих категорија особа са инвалидитетом. Такође је наведено, да с обзиром да подносилац притужбе припада категорији V/Б Правилника о утврђивању телесних оштећења (особе са срчаним обољењима), која је бројчано најзаступљенија, у консултацији са другим општинама и градовима (К., Б., Н. С. и др.), а који такође нису уврстили ова лица у своје правилнике, Општина Б. је одлучила да поступи на исти начин.
  • У прилогу изјашњења достављени су: 1) решење општине Б. бр. 580-12/2016-02 од 14. маја 2016. године, 2) уверење Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала К. бр. Д-143952 од 5. маја 2016. године, 3) Правилник о начину и поступку остваривања на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица бр. 110-4/17-01 од 28. априла 2017. године и 4) Правилник о начину и поступку остваривања на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица бр. 020-298/16-01 од 1. априла 2016. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Чланом 4. став 1. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица бр. 110-4/17-01 од 28. априла 2017. године, прописано је да право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима, као и право на бесплатно коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене паркинг карте на територији Б. могу остварити категорије особа са инвалидитетом, под условом да су: 1) војни инвалиди; 2) цивилни инвалиди рата; 3) особе са губитком доњих екстремитета најмање 30% телесног оштећења; 4) особе са губитком горњих екстремитета најмање 60% телесног оштећења; 5) трајно оштећење доњих екстремитета – 70%; 6) трајно оштећење горњих екстремитета – 70%; 7) трајно оштећење слуха – 70%; 8) обољење бубрега које захтева трајну хемодијализу и 9) губитак вида на оба ока 100%, односно смањење обостраног вида – 90%.
• Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, филијала К, издао је уверење бр. Д.143952 од 5. маја 2016. године, у којем је наведено да код М. П. из Б. постоји телесно оштећење по глави V/Б тачка 6. Правилника о утврђивању телесних оштећења у висини од 80% и друго ТО по глави V/Б тачка 9. у висини од 50%, што кумулативно ТО износи 100%, утврђено налазом, мишљењем и оценом органа вештачења бр. 150 од 16. новембра 2007. године. Наведено је да се ово уверење издаје ради остваривања права на коришћење повлашћене паркинг карте за особе са инвалидитетом и друга лица.
• Решењем о утврђивању телесног оштећења Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, филијала К, бр. Д-143952 од 29. јануара 2008. године, М. П. из Б, код којег је било утврђено ТО III-ег степена, овим решењем утврђује се I степен телесног оштећења, почев од 1. октобра 2006. године, те с обзиром да је ново телесно оштећење настало као последица болести, нису испуњени законски услови за стицање права на новчану накнаду за телесно оштећење.
• Увидом у решење општине Б, Одељење за изворне приходе, привреду, јавне службе и финансије, бр. 580-12/2016-02 од 14. маја 2016. године, утврђено је да се М. П. не признаје право на бесплатно коришћење повлашћене паркинг карте на јавним општим и посебним паркиралиштима на територији општине Б, јер нису испуњени прописани услови. У образложењу овог решења наведено је да су код М. П. утврђена телесна оштећења, по глави V/Б тачка 6. и 9. Правилника о утврђивању телесних оштећења, која се односе на оштећење срчане функције. Имајући у виду да у члану 4. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, ова оштећења се не наводе као услов за остваривање права на повлашћену паркинг карту, није му признато право на бесплатно коришћење повлашћене паркинг карте на паркиралиштима на територији општине Б.
• Увидом у решење општине Б, Одељење за изворне приходе, привреду, јавне службе и финансије, бр. 580-6/2017-02 од 27. октобра 2017. године, утврђено је да се М. П. не признаје право на бесплатно коришћење повлашћене паркинг карте на јавним општим и посебним паркиралиштима на територији општине Б. јер нису испуњени прописани услови. У образложењу овог решења наведено је да су код М. П. утврђена телесна оштећења, по глави V/Б тачка 6. и 9. Правилника о утврђивању телесних оштећења, која се односе на оштећење срчане функције. Имајући у виду да у члану 4. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, ова оштећења се не наводе као услов за остваривање права на повлашћену паркинг карту, није му признато право на бесплатно коришћење повлашћене паркинг карте на паркиралиштима на територији општине Б.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене прилоге, као и антидискриминационе и друге прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета[4]. Одредбом члана 21. став 4. Устава Републике Србије прописано је да се не сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[5]. Такође, одредбама члана 8. овог закона прописано је да до повреде начела једнаких права и обавеза долази ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћује или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба члана Закона о забрани дискриминације којом је прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.
• Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[6] у члану 8. је прописано да се не сматрају повредом начела једнаких права и обавеза нити дискриминацијом: одредбе закона, прописа, као ни одлуке или посебне мере донете у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом, чланова њихових породица и удружења особа са инвалидитетом, којима се пружа посебна подршка, неопходна за уживање и остваривање њихових права под истим условима под којима их уживају и остварују други; као ни доношење, односно задржавање постојећих аката и мера чији је циљ отклањање или поправљање неповољног положаја особа са инвалидитетом којима се пружа посебна подршка.
• Законом о локалној самоуправи[7] прописано је да општина преко својих органа помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са лицима са посебним потребама као и са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима и подстиче активности и пружа помоћ организацијама инвалида и другим социјално-хуманитарним организацијама на својој територији;
• Статутом општине Б[8], поред осталог, прописано је да општина помаже развој различитих облика самопомоћи и солидарности са лицима са посебним потребама као и са лицима која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима и подстиче активности и пружа помоћ организацијама инвалида и другим социјално-химанитарим организацијама, на својој територији.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да оцени да ли је подносилац притужбе дискриминисан одредбом члана 4. став 1. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, бр. 110-4/17-01 од 28. априла 2017. године, на основу инвалидитета.
• Анализом одредбе члана 4. став 1. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, бр. 110-4/17-01 од 28. априла 2017. године, утврђено је да право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима, као и право на бесплатно коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене паркинг карте на територији Б. могу остварити одређене категорије особа са инвалидитетом. Стога, неспорно је да особе чији је инвалидитет узрокован разлозима која нису наведена у поменутој одредби Правилника немају право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима, као и право на бесплатно коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима на територији Б.
• Повереник за заштиту равноправности указује да је Уставом Републике Србије прописано да су пред уставом и законом сви једнаки, да је дискриминација забрањена, док је Законом о забрани дискриминације забрањено искључивање, ограничавање и давање првенства у односу на неко лично својство. Потребно је напоменути да формална једнакост, сама по себи, не значи да постоји и фактичка равноправност грађана и грађанки у погледу могућности уживања права. Многе друштвене групе налазе се у неједнаком положају јер постоје извесне околности које су препрека постизању суштинске једнакости. Зато члан 21. став 4. Устава Републике Србије и члан Закона о забрани дискриминације прописују могућности увођења посебних (афирмативних) мера ради подизања пуне равноправност, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају и утврђује да се оне не сматрају дискриминацијом. Такође, одредбом чл. 8. ст. 1. тач. 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да се не сматрају дискриминацијом одредбе закона, прописа, као ни одлуке или посебне мере донете у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом, чланова њихових породица и удружења особа са инвалидитетом, којима се пружа посебна подршка, неопходна за уживање и остваривање њихових права под истим условима под којима их уживају и остварују други. Дакле, суштина посебних (афирмативних) мера је да су усмерене само на одређене категорије лица којима је друштвени положај неповољнији и којима се применом ових мера омогућава достизање пуне равноправности.
• Неспорно је да је Општина Б. овлашћена да доноси правилник којим уређује правила која се односе на коришћење јавних паркиралишта на територији општине, као и да, сагласно томе, може да одређује које категорије грађана и грађанки ће имати право на одређене повластице везане за коришћење паркинг места на јавним паркиралиштима. Општина Б. према закону и Статуту има надлежност да подстиче солидарност и поштовање права особа са инвалидитетом, као и да пружа подршку особама са инвалидитетом и организацијама особа са инвалидитетом у поштовању и остваривању што вишег нивоа права која су овим лицима гарантована како домаћим тако и међународним прописима.
• Повереник за заштиту равноправности је ценио наводе из изјашњења Општине Б. да се приликом доношења Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица руководила Правилником о утврђивању телесних оштећења, на основу чега су обухваћена само лица која припадају најосетљивијим категоријама особа са инвалидитетом. Поред тога, наведено је да категорија особа са инвалидитетом којој подносилац притужбе припада бројчано најзаступљенија, те да у консултацији са другим општинама и градовима (К, Б, Н.С.), који такође нису у своје правилнике уврстили лица из наведене категорије, општина Б. није у свој Правилник уврстила особе са инвалидитетом из главе V/Б.

Стога, констатује се да је Општина Б. у складу са својим овлашћењима и финансијским могућностима, одредила категорије корисника којима може да пружи одређене повластице, односно, према којима примењује посебне мере. У конкретном случају, право на бесплатно коришћење повлашћене паркинг карте на јавним паркиралиштима на територији општине Б, омогућено је оним категоријама особа са инвалидитетом за које Општина Б. сматра да се налазе у нарочито неравноправном положају и да им је потребно пружити посебну подршку ради постизања пуне равноправности. Стога, Повереник за заштиту равноправности сматра да је на овај начин Општина Б. је одредила посебне бенефиције за одређене категорије особа са инвалидитетом за које сматра да се налазе у нарочито неравноправном положају и да им је потребно пружити посебну подршку ради постизања пуне равноправности. Такође, важно је истаћи да наведеним правилником није ускраћено право и свим другим категоријама особа са инвалидитетом да користе паркинг места, већ су одређене посебне бенефиције за одређене категорије особа са инвалидитетом које сматрају да су најосетљивије друштвене групе.

• Сагледавајући све чињенице и околности, Повереник за заштиту равноправности констатује да одредбом члана 4. став 1. Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, бр. 110-4/17-01 од 28. априла 2017. године, нису прекршене одредбе Закона о забрани дискриминације, јер се одређивање бенефиција за одређену групу у овом конкретном случају сматра посебном мером. Самим тим, Општина Б. није дискриминисала М. П. на основу његовог личног својства – инвалидитета.

Међутим, имајући у виду неспорну чињеницу да нису све категорије особа са инвалидитетом обухваћене повластицама које се пружају овим правилником, односно сазнања проистекла из овог предмета да се подноситељ притужбе због инвалидитета који је настао због срчане дисфункције изузетно отежано креће, Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује општини Б. да преиспита могућност измене Правилником о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, у смислу давања повластице бесплатног паркинга и категорији особа са инвалидитетом којој М. П. припада.

4. МИШЉЕЊЕ

Доношењем Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, а у којем је у члану 4. став 1. прописано да право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима, као и право на бесплатно коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене паркинг карте на територији Б. могу остварити само одређене категорије особа са инвалидитетом, Општина Б. ниje прекршилa одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Општини Б.:

5.1.  Да преиспита могућност измене Правилника о начину и поступку остваривања права на бесплатно коришћење обележених паркинг места на јавним општим и посебним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица у смислу давања повластице бесплатног паркинга и категорији особа са инвалидитетом којој припада подносилац притужбе, односно особама којима је према налазу, мишљењу и оцени органа вештачења утврђено кумулативно телесно оштећење 100%.

Општина Б. обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема овог мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4]  Устав Републике Србије, члан 21.

[5]  Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[6] „Службени гласник РС”, број 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник РС”, број 129/07, 83/14 и 101/16, члан 20. став 1. тачка 29.

[8] „Службени гласник  општине  Б.”, број 10/08, члан 23. став 1. тачка 29.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби М.П. против Општине Б. због ускраћивања права на повлашћено паркирање особа са инвалидитетом