бр. 337-00-24/2016-01 датум: 29. септембар 2016 године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереница за заштиту равноправности, даје
МИШЉЕЊЕ
на Нацрт националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2016-2020)
Министарство одбране је дописом број 1306-4 од 12. септембра 2016. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности Нацрт националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2016-2020) – (у даљем тексту: Нацрт акционог плана), ради давања мишљења. Поступајући по овом захтеву, дајемо мишљење на Нацрт акционог плана, са аспекта делокруга рада Повереника за заштиту равноправности.
Устав Републике Србије[2] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 4. прописано је начело једнакости тако што је регулисано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбама чл. 5-14. дефинисани су различити облици повреде начела једнакости, односно дискриминаторног поступања. Одредбама члана 20. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу равноправности полова, односно, начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Забрањено је ускраћивање права или јавно или прикривено признавање погодности у односу на пол или због промене пола. Забрањено је и физичко и друго насиље, експлоатација, изражавање мржње, омаловажавање, уцењивање и узнемиравање с обзиром на пол, као и јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
Пре уласка у оцену конкретних решења, Повереница за заштиту равноправности пружа подршку изради овог стратешког документа и настојању да се кроз остваривање стратешких циљева постигне већа безбедност жена у друштву и подстакне улога жена у изградњи мира и постконфликтном опоравку друштва. Повереник за заштиту равноправности, као независна државна институција, посебно је заинтересован за заштиту и унапређење родне равноправности коју препознаје као важан предуслов за развој породице и друштва у целини и на важност заступљености жена у систему безбедности и њиховог места и улоге у очувању мира и безбедности у Републици Србији.
Поводом појединих решења садржаних у Нацрту акционог плана, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да:
- У Нацрту акционог плана поред наведених Носиоца активности и партнера, код Партнера треба навести Повереника за заштиту равноправности и то:
- у првом поглављу под називом „Актери, институционална тела и механизми“, у активности 1.8.
- у другом поглављу под називом „Превенција“ у активности 1. и активности 2.10.
- у четвртом поглављу под називом „Заштита“ у активности 1. и
- у петом поглављу под називом „Опоравак“ у активности 6.
- У четвртом поглављу под називом „Заштита“ назив активности 4.4. „Успостављање делотворне заштите жена запослених или ангажованих у систему безбедности од свих облика насиља“ предлажемо да се измени назив активности тако да гласи: „Успостављање и контрола механизама делотворне заштите жена запослених или ангажованих у систему безбедности од свих облика насиља и дискриминације.“
Такође указујемо да је код првог поглавља „Актери, институционална тела и механизми“, изостављен кровни наслов на почетку табеле „Редни број, Активност, Носилац активности и партнери, Финансијски ресурси, Индикатори и Рок/период извршења“, где је неопходна техничка корекција, као и правилна нумерација петог поглавља „Опоравак“, тако да се редни број „5.“ наведе поред активности „5.1.“
У складу са изнетим, Повереник за заштиту равноправности сматра да знања и искуства из области родне равноправности, стечена како у поступању Повереника по притужбама, тако и кроз реализацију активности, програма и пројекта, спровођење анализа и израде извештаја, могу бити од значаја за достизање циљева постављених у Нацрту акционог плана.
При томе, треба имати у виду да се Повереник може, као и други независни државни органи, самоиницијативно или по позиву укључивати да саветодавно или на друге начине допринесе реализацији активности утврђених Нацртом акционог плана, које су у вези са обављањем послова из надлежности Повереника у обиму и на начин који не угрожава независност овог државног органа.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09, члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7)
[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21)
ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Бранкица Јанковић
Мишљење на Нацрт националног акционог плана за примену Резолуције 1325 Савета безбедности Уједињених нација – Жене, мир и безбедност у Републици Србији (2016-2020)