бр. 021-01-01523/2026-02 датум: 1.7.2026.
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1] да прати спровођење закона који се тичу забране дискриминације и препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник за заштиту равноправности упућује
ПРЕПОРУКУ МЕРА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ЗАШТИТЕ ОД ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Повереник за заштиту равноправности препоручује Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац““:
– да приликом закључивања уговора о раду на одређено време за нову школску годину поступају у складу са законом и начелом забране дискриминације, те да своје одлуке заснивају искључиво на објективним и професионалним критеријумима, а не на критеријумима који су у вези са личним својствима кандидата, као што су политичко убеђење, припадност политичкој, синдикалној или другој организацији или било које друго стварно или претпостављено лично својство прописано чланом 2. Закона о забрани дискриминације.
Против ове препоруке мера за остваривање равноправности, у складу са законом, није допуштена жалба нити било које друго правно средство.
Образложење
Поверенику за заштиту равноправности се током 2025. године обратио велики број просветних радника који су указивали да им, иако су дуги низ година радили у систему образовања, нису продужени, односно поново закључени уговори о раду на одређено време у школама, због њиховог учешћа у протестима, синдикалним активностима или другим видовима подршке подршке протестима. Према подацима из Редовног годишњег извештаја Повереника за заштиту равноправности за 2025. годину[2], број притужби у којима су подносиоци навели да су дискриминисани на основу чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама (70), као и на основу политичког убеђења (76) као личног својства, у области рада и запошљавања — најчешће у области просвете — готово се удвостручио у односу на претходну годину. Тренд подношења притужби по овим основима настављен је и током 2026. године, а Повереник је донео и већи број мишљења у којима је утврђена дискриминација на основу политичког убеђења, као и припадности политичкој и/или синдикалној организацији.
Анализом поднетих притужби уочено је да је у свим предметима заједничко то да запосленима у школама нису продужавани уговори о раду на одређено време, односно да са њима нису поново закључивани уговори, иако су своје радне обавезе обављали одговорно и професионално. С тим у вези, као кључно питање поставило се да ли су за такво поступање постојали објективни, оправдани и на закону засновани разлози, односно да ли је незакључивање нових уговора било у узрочно-последичној вези са личним својствима подносилаца притужби, пре свега њиховим политичким убеђењем или припадношћу политичкој и/или синдикалној организацији. Такође, треба напоменути да статути образовних институција прописују да се стручни органи, тимови и педагошки колегијум школе између осталог старају и о обезбеђивању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада; као и да вреднују резултате рада наставника и стручних сарадника, прате и утврђују резултате рада са ученицима у процесу образовања и васпитања, и решавају друга стручна питања образовно – васпитног рада.
Устав Републике Србије[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 11. прописује да свако има право на слободу мирног окупљања и слободу удруживања с другима, укључујући право да оснива синдикат и учлањује се у њега ради заштите својих интереса. Ставом 2. овог члана прописано је да за вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописана законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, или ради заштите права и слобода других. Чланом 14. ове конвенције забрањена је дискриминација, односно, прописано је да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[4], којим је у члану 2. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 16. овог закона прописано је да је забрањена дискриминација у областу рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, док заштиту од дискриминације из става 1. овог члана ужива лице у радном односу, као и лице које по било ком основу учествује у раду. Законом о забрани дискриминације у члану 25. став 1. овог закона забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији. Чланом 59. Закона о забрани дискриминације прописано је да ће се новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казнити за прекршај правно лице или предузетник ако дискриминише лице или групу лица због њихових политичких убеђења или припадности, односно неприпадности политичкој странци или синдикалној организацији. (члан 25. став 1). Новчаном казном од 20.000 до 100.000 динара казниће се за прекршај из става 1. овог члана одговорно лице у правном лицу, односно у органу јавне власти, као и физичко лице.
Закон о раду[5], у члану 18. забрањује непосредну и посредну дискриминацију лица која траже запослење као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуалну оријентацију, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовно стање, чланство у политичким организацијама и синдикатима или неко друго лично својствo.
Одредбом члана 155. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да радни однос на одређено време у установи заснива се на основу конкурса, спроведеног на начин прописан за заснивање радног односа на неодређено време. Изузетно, установа без конкурса може да прими у радни однос на одређено време лице: 1) ради замене одсутног запосленог до 60 дана; 2) до избора кандидата – када се на конкурс за пријем у радни однос на неодређено време не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове, а најкасније до 31. августа текуће школске године; 3) до преузимања запосленог, односно до коначности одлуке о избору кандидата по конкурсу за пријем у радни однос, а најкасније до 31. августа текуће школске године; 4) ради извођења верске наставе. Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време (став 9).
Поред тога, Повереник указује и Конвенцију бр. 111 о дискриминацији у запошљавању и занимању (1958), коју смо ратификовали, а која према члану 1(1)(а) Конвенције бр. 111 забрањује дискриминацију на основу политичког мишљења, чланства у синдикату или политичког уверења у запошљавању и занимању. МОР-ова пракса потврђује то да политичко мишљење и чланство у синдикату не могу бити основа за распоређивање на ниже радно место или отпуштање, осим у случајевима када је то оправдано инхерентним захтевима посла или потребама државне безбедности. МОР препоручује да државе чланице обезбеде ефективну заштиту запослених од дискриминације на основу политичког мишљења или синдикалног деловања. Један од таквих механизама је и поступак за заштиту од дискриминације пред Повереником.
Према резултатима истраживања Повереника за заштиту равноправности „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“[6] учесници истраживања у прва три основа по којима је дискриминација најприсутнија такође наводе политичко опредељење (55%). Према подацима Мреже универзитетских професора забележени су случајеви у којима 33 наставника широм Србије није добило продужетак уговора о раду. Они сматрају да постоји образац према којем директори нису продужили уговоре наставницима који су учествовали у протестима, док су онима који нису протестовали уговори продужени, што представља тешку дискриминацију. Према наводима Независног синдиката просветних радника Србије – НСПРС[7], више од 100 запослених у школама остало је без посла или без продужетка уговора у овој школској години због одмазде везане за учешће и подршку протестима. У публикацији је наведено да је Министарство просвете потврдило да је 25 директора школа смењено, а да је чак 75 директора поднело оставке, док су у Нишу локалне власти замениле читаве школске одборе у 26 школа.[8]
Посебно је потребно напоменути да професионалан, стручан и квалитетан кадар у образовању представља темељ сваког савременог и функционалног образовног система, будући да непосредно утиче на квалитет наставе, развој ученика и укупну стабилност образовних институција. С тим у вези, од посебног је значаја да се у области образовања обезбеде услови у којима се рад и напредовање запослених заснивају искључиво на стручности, резултатима рада и објективним критеријумима, уз пуно поштовање принципа једнакости и забране дискриминације,
Имајући у виду све наведено, Повереник у складу са чланом 33. став 1. тачка 9. упућује препоруку мера школи да приликом закључивања уговора о раду на одређено време за нову школску годину поступају у складу са законом и начелом забране дискриминације, те да своје одлуке заснивају искључиво на објективним и професионалним критеријумима, а не на критеријумима који су у вези са личним својствима кандидата, као што су политичко убеђење, припадност политичкој, синдикалној или другој организацији или било које друго стварно или претпостављено лично својство прописано чланом 2. Закона о забрани дискриминације.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 33. став 1. тaч. 9.
[2] https://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2026/03/PZR-RGI-2025.pdf
[3] Устав Републике Србије „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21
[4] Закон о забрани дискриминације, „Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21
[5] „Сл. гласник РС“, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017, 95/2018 – аутентично тумачење и 109/2025 – др. закон)
[6] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaj-o-percepciji-gradjana-i-gradjanki-o-diskriminaciji-u-srbiji/
[7] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
[8] chrome-extension://efaidnbmnnnibpcajpcglclefindmkaj/https://www.gradjanske.org/wp-content/uploads/2025/09/Pritisak-na-prosvetne-radnike_ce-1.pdf
ПОВЕРЕНИК ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ
Милан Антонијевић
594-26 Препорука мера Првој нишкој гимназији „Стеван Сремац“ 
