717-21 Утврђена дискриминација на основу припадности нац.мањини у образовању • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-00555/2021-02 датум: 22.2.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом више притужби AA против ББ), због дискриминације на основу националне припадности. У притужбама је наведено да се у ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ настава у већини одељења одвија на језику бошњачке националне мањине, док је ОШ „12. децембар“ одлуком проглашена за школу од посебног значаја за образовање бошњачке заједнице у Републици Србији. АА се, након обраћања наведених школа, обратио ББ у којима су дати предлози за именовање чланова/ица школских одбора у овим школама. У притужбама је наведено и да је ББ на седници одржаној 10. септембра 2021. године, донела решење бр. 06-31/2021-12-1 о именовању члана/ица школског одбора Основне школе „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и у гимназији „Јездимир Ловић“, неразматрајући предлоге Националног савет бошњачке националне мањине. Сматрају да је на овај начин повређен закон и дискриминисани припадници бошњачке националне мањине. У изјашњењу ББ је навела да је донела Решење бр. 06-31/2021-12-1 о именовању члана школског одбора Основне школе „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и у гимназији „Јездимир Ловић“, у Сјеници. У изјашњењу је такође наведено да су чланови школског одбора испред локалне самоуправе у наведеним школама именовани на предлог ББ , као једног од овлашћених предлагача дневног реда ББ , у складу са чланом 106. Пословника ББ („Општински службени гласник“ бр. 7/19,10/21,15/21). У току поступка утврђено је да је подноситељ притужбе поднео ББ предлоге лица за именовање чланова/ица школских одбора у наведеним школама, да је тим поводом ББ донела решење којим је именовала лица различита од лица које је Национални савет предложио, а да решење којим се врши именовање не садржи никакво образложење. Имајући у виду овако утврђено чињенично стање Повереник је приступио анализи релевантних прописа. Полазећи од одредаба Устава и закона као и садржине права националних мањина да учествују у одлучивању у области образовања, ББ је била у обавези да узме у разматрање предлоге за именовање лица у школске одборе у ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ и да о њима одлучује, односно образложи због чега те предлоге прихвата или не прихвата. Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности дао је мишљење да је пропуштањем да узме у разматрање предлоге АА за именовање чланова/ица школских одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“, ББ повредило одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације, па је ББ препоручено да отклони последице дискриминаторног поступања на начин што ће приликом именовања чланова/ица школских одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ разматрати предлоге ББ и донети решење са образложењем, као и да убудуће води рачуна да се придржава прописа о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Повереник за заштиту равноправности примио је више притужби АА у вези са избором чланова/ица школских одбора у школама у којима се у већини одељења настава спроводи на језику националне мањине, као и школама за које је утврђено да су од посебног значаја за ту националну мањину.

У притужбама АА је између осталог наведено:

да је ББ ( у даљем тексту:ББ ) на седници одржаној 10. септембра 2021. године, донела незаконито решење бр. 06-31/2021-12-1 о именовању члана школског одбора Основне школе „12. децембар“ у Сјеници;

да приликом доношења наведеног решења није испоштована законска процедура, чиме је прекршен члан 116. став 8. Закона о основама система образовања и васпитања, а којим је прописано да „национални савет предлаже чланове управног односно школског одбора- представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику те националне мањине или за коју је у складу са чланом 10. тачка 7а и чланом 17а овог закона, утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине;

да је АА Одлуком бр.220-09/2013 од 23. марта 2013. године прогласило ОШ „12. децембар“ у Сјеници за образовно васпитну установу од посебног значаја за образовање Бошњака, а која је објављена у Службеном гласнику;

да је ОШ „12 децембар“ у Сјеници упутила Захтев за разрешење члана школског одбора бр. 01-447/2021 од 18. јуна 2021. године и Захтев за именовање једног члана школског обора испред реда локалне самоуправе бр. 01-449/21 од 19. јуна 2021. године ББ којом се обавештава о поднетој оставци једног члана Школског одбора. Поред тога у захтеву се ББ обавештава да је школа проглашена за установу од посебног значаја од стране Бошњачког националног вијећа јер се образовно васпитни рад изводи на босанском језику у већини одељења;

да је АА упутило ББ предлог за именовање члана органа управљања у ОШ „12. децембар“ Сјеница из реда представника локалне самоуправе дописом бр. 691-09/20251 од 29. јуна 2021. године;

АА је на седници одржаној дана 10. септембра 2021. године самоиницијативно именовала члана Школског одбора из реда представника јединице локалне самоуправе у ОШ „12. децембар„ без уважавања предлога овлашћеног предлагача, односно АА националне мањине и без образложења за неименовање предложеног члана;

да је на наведени начин ББ прекршила одредбе Закона о основама система образовања и васпитања којом је прописано да јединица локалне самоуправе приликом именовања чланова органа управљања одлучује решењем о предлогу овлашћеног предлагача;

да је на наведени начин извршена и очигледна дискриминација у поступку именовања члана школског одбора ОШ „12. децембар“ у Сјеници из реда представника локалне самоуправе;

да је ББ на седници одржаној 10. септембра 2021. године, донела незаконито Решење о именовању чланова школског одбора основне школе „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи бр. 06-31/2021-06;

да приликом доношења решења није испоштована законска процедура, чиме је прекршен члан 116. став 8. Закона о основама система образовања и васпитања, а којим је прописано да „национални савет предлаже чланове управног односно школског одбора- представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику те националне мањине или за коју је у складу са чланом 10. тачка 7а и чланом 17а овог закона, утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине;

да како се у ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи образовно-васпитни рад одвија на језику националне мањине, односно на босанском језику у већини одељења, АА је у складу са Законом о националним саветима националних мањина овлашћено да предлаже чланове школског одбора- представнике јединице локалне самоуправе;

да је АА предлог члана органа управљања у ОШ „ Јован Јовановић Змај“ Раждагиња из реда представника локалне самоуправе дописом бр. 454-09/2021 од 12. априла 2021. године;

да је ББ на седници одржаној дана 10. септембра 2021. године самоиницијативно именовала чланове Школског одбора из реда представника локалне самоуправе у ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи, без уважавања предлога овлашћеног предлагача, односно АА и без образложења за неименовање предложених чланова;

да је на наведени начин ББ прекршила одредбе Закона о основама система образовања и васпитања којом је прописано да јединица локалне самоуправе приликом именовања чланова органа управљања одлучује решењем о предлогу овлашћеног предлагача;

да је на наведени начин извршена и очигледна дискриминација у поступку именовања члана школског одбора ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи из реда представника локалне самоуправе;

да је ББ на седници одржаној 10. септембра 2021. године, донела незаконито Решење о именовању чланова школског одбора основне школе „Јездимир Ловић“ у Сјеници бр.06-31/2021-10;

да приликом доношења решења није испоштована законска процедура, чиме је прекршен члан 116. став 8. Закона о основама система образовања и васпитања, а којим је прописано да „национални савет предлаже чланове управног односно школског одбора- представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику те националне мањине или за коју је у складу са чланом 10. тачка 7а и чланом 17а овог закона, утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине;

да је мандат органу управљања у гимназији „Јездимир Ловић“ у Сјеници истекао 20. децембра 2020. године, па је школа у складу са законским обавезама, 19. октобра 2020. године послала допис бр. 82-02/20 ББ са списком предложених чланова/ица за школски одбора из реда запослених и реда родитеља;

да је гимназија „ Јездимир Ловић“ Сјеница упутила допис бр. 17-02/21 9. марта 2021. године ББ којим обавештава вијеће о престанку мандата члановима школског одбора и да се настава спроводи на босанском језику у већини одељења.

да је АА упутило ББ предлоге за три члана школског одбора гимназије „Јездимир Ловић дописом бр. 331-09/2021 од 11. марта 2021. године;

да је тек након годину дана од првог дописа школе о престанку мандата члановима Школског одбора и након четири одржане седнице, ББ именовала чланове школског одбора из реда представника локалне самоуправе у гимназији „Јездимир Ловић“ у Сјеници, без уважавања предлога овлашћеног предлагача, тј. АА и без образложења за неименовање предложених чланова, чиме је прекршила Закон о основама система образовања и васпитања којим је прописано да скупштина јединице локалне самоуправе приликом именовања чланова органа управљања одлучује решењем о предлогу овлашћеног предлагача;

да је на наведени начин извршена и очигледна дискриминација у поступку именовања чланова школског одбора гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници из реда представника локалне самоуправе.

У прилогу притужби достављени су следећи докази: Захтев за разрешење члана школског одбора бр. 01-447/2021 од 18. јуна 2021. године; Захтев за именовање једног члана школског одбора испред реда локалне самоуправе бр.01-449/21 од 19. јуна 2021. године; Одлука АА бр. 220-09/2013 од 2013. године; Допис АА бр. 220-09/2021 од 29. јуна 2021. године; Решење о именовању члана школског одбора ОШ „12. децембар“ у Сјеници бр. 06-31/2021-12-1 од 10. септембра 2021. године; Допис АА упућен ББ бр. 454-09/2021 од 12. априла 2021. године; Решење о именовању чланова школског одбора основне школе „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи бр.06-31/2021-06; допис ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи упућен ББ бр.875-17/21 од 4. октобра 2021. године; Допис гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници упућен ББ бр. 82-02/20 од 19. октобра 2020. године; Допис гимназије „ Јездимир Ловић“ у Сјеници упућен ББ бр. 17-02/21 од 9. марта 2021. године; Допис АА бр. 331-09/2021 од 11. марта 2021. године; Решење о именовању чланова школског одбора гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници бр. 06-31/2021-10 од 10. септембра 2021. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка тражио изјашњење од ББ . ББ се, тек након поновљеног захтева за изјашњење бр. 07-00-00555/2021-02 од 2. децембра 2021. године, који је према подацима из повратнице ББ примила дана 9. децембра, изјаснила дописима на наводе из притужби, а које је Повереник примио 18. јануара 2022. године. У изјашњењима наведено је следеће:

да се ББ у свом раду увек придржава важећих законских прописа, заступајући и штитећи интересе свих грађана општине Сјеница;

да је ББ на седници одржаној дана 10. септембра 2021. године донела решење 06-31/2021-10 о именовање чланова школског одбора гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници, ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи и у ОШ „ 12. децембар“ у Сјеници;

да су чланови школског одбора испред локалне самоуправе у наведеним школама именовани на предлог општинског већа општине Сјеница, као једног од овлашћених предлагача дневног реда ББ, у складу са чланом 106. Пословника ББ („Општински службени гласник“ бр. 7/19,10/21,15/21);

да у свом раду ББ избором чланова школског одбора у наведеној школи ни на који начин није угрозила права на образовање националних мањина, али ни осталих који похађају ову школу или раде у истој;

да је циљ да образовање буде доступно свима, под истим условима, поштујући све различитости да сви у току школовања и у комуникацији користе свој језик, да слободно изражавају своје уверење, а да при том не угрожавају остале који такође имају та права, због чега ББ не би радила у супротности са циљевима за које се залаже.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у Захтев за разрешење члана школског одбора ОШ „12. децембар“ бр.01-447/2021 од 18. јуна 2021. године утврђено је да ова основна школа поднела захтев за разрешење члана школског одбора ВВ из Сијенице, на његов лични захтев. Такође је утврђено да је захтев упућен ББ.

Увидом у Захтев за именовање једног члана школског одбора испред реда локалне самоуправе ОШ „12. децембар“ у Сјеници бр-01-449/21 од 19. јуна 2021. године утврђено је да је овај захтев упућен ББ. Такође је утврђено да је решењем ББ бр.06-3/2020-13 од 3. марта 2020. године, испред реда локалне самоуправе за рад у школском одбору наведене основне школе именован ВВ, који је поднео оставку на место члана одбора. У образложењу решења између осталог наведено је да је чланом 12. став 1. тачка 2. Закона о националним саветима националних мањина прописано да се установа предшколског образовања, основног и средњег образовања и васпитања чији оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно васпитни рад изводи и на језику националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет предлаже чланове управног, односно школског одбора- представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је у складу са чланом 10. тач. 7а. и члана 11а. овог закона утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине.

Увидом у допис Националног савета бошњачке националне мањине који је упућен ББ бр. 691-09/2021 од 29. јуна 2021. године утврђено је да је оно доставило предлог за именовање ГГ за члана у органу управљања у ОШ „12. децембар“ у Сијенице из реда локалне самоуправе.

Увидом у Решење ББ бр. 06-31/2021-12-1 од 10. септембра 2021. године о именовању члана школског одбора ОШ „12. децембар“ у Сјеници утврђено је да се за члана школског одбора испред реда локалне самоуправе именује ДД .

Увидом у допис Националног савета бошњачке националне мањине бр. 454-09/2021 од 12. априла 2021. године утврђено је да су наведеним дописом предложена три лица за именовање у орган управљања ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи из реда представника локалне самоуправе и то ЂЂ , ЕЕ и ЖЖ. У допису је такође наведено да је Законом о националним саветима националних мањина у члану 12. став 1. тачка 2. и Законом о основама система образовања и васпитања у члану 116. став 8. прописано да у установама у којима се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине, односно АА у конкретном случају, предлаже чланове, представнике, управног, односно школског одбора из реда јединице локалне самоуправе.

Увидом у Решење о именовању чланова школског одбора основне школе „Јован Јовановић Змај“ које је донела ББ бр: 06-31/2021-06 од 10. септембра 2021. године утврђено је да се решењем именују чланови школског одбора ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи и то ИИ, ЈЈ, КК испред реда локалне самоуправе.

Увидом у допис ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Раждагињи који је упућен АА у Републици Србији утврђено је да се школа већ обраћала АА са захтевом да предложи три члана/ице за састав школског одбора а имајући у виду да се настава у овој школи у потпуности одвија на босанском језику. Такође је утврђено да је АА упутило свој предлог за чланове/ице школског обора дана 12. априла 2021. године, а да је документација ББ достављена априла 2021. године. Надаље је утврђено да је дана 10. септембра 2021. године на седници ББ именован орган управљања у школи али у чијем саставу се не налазе чланови које је АА предложило.

Увидом у допис који је гимназија „Јездимир Ловић“ у Сјеници упутила ББ од 19. октобра 2020. године утврђено је да се дописом предлажу чланови/ице школског одбора из реда запослених и из реда родитеља.

Увидом у допис гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници који је упућен Националном свету бошњачке националне мањине утврђено је да се дописом ово веће обавештава да се у гимназији у девет одељења настава одвија на српском језику, због чега дописом траже да АА у што краћем року дâ свој предлог за именовање чланова/ица школског одбора, а имајући у виду одредбе Закона о основама система образовања и васпитања.

Увидом у допис Националног савета бошњачке националне мањине бр.331 -09/2021 од 12. марта 2021. године утврђено је да су наведеним дописом предложена три лица за именовање у орган управљања у гиманзији „Јездимир Ловић“ из реда представника локалне самоуправе и то:ЛЛ, ЉЉ и ММ. У допису је такође наведено да је Законом о националним саветима националних мањина у члану 12. став 1. тачка 2. и Закон о основама система образовања и васпитања у члану 116. став 8. прописују да се установа у којима се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине, односно АА у конкретном случају, предлаже чланове, представнике, управног, односно школског одбора из реда јединице локалне самоуправе.
Увидом у Решење о именовању чланова школског одбора гимназије „Јездимир Ловић“ које је донела ББ бр 06-31/2021-06 од 10. септембра 2021. године утврђено је да се решењем именују чланови школског одбора гимназије „Јездимир Ловић“ у Сјеници и то испред реда локалне самоуправе:НН, ЊЊ и ОО. У образложењу решења наведено је да је чланом 115. Закона о основама система образовања и васпитања предвиђено да је орган управљања у школи школски обор, а да је чланом 116. истог закона прописано да се орган управљања чине по три представника из реда запослених, родитеља и три представника на предлог јединице локалне самоуправе. Такође је утврђено да је на предлог јединице локалне самоуправе био да се изаберу лица из диспозитива решења.

Повереник за заштиту равноправности је, поводом притужби АА, затражио да Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог као и Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а полазећи од члана 17. Закона о министарствима, а у вези са чланом 80. Закона о државној управи, достави мишљење поводом примене члана 116. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања у вези са чланом 12. став 1. тач. 2 Закона о националним саветима националних мањина. Дописом је посебно затражено да наведена министарства дају мишљење да ли предлог за именовање чланова школског одбора, у оним образовним установама у којима се у већини одељења настава одвија на језику националне мањине или које су проглашене за установе од посебног значаја за образовање националне мањине, даје национални савет националне мањине или јединица локалне самоуправе, и какав је поступак одлучивања поводом добијеног предлога, тј. да ли је јединица локалне самоуправе дужна да добијене предлоге уврсти у дневни ред седнице скупштине јединице локалне самоуправе, као и да у случају неименовања предложених чланова дâ образложење за неименовање предложених лица од стране националног савета националне мањине. Министарство просвете, науке и технолошког развоја доставило је мишљење поводом примене члана 116. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања у вези са чланом 12. став 1. тач. 2 Закона о националним саветима националних мањина, дана 28. јануара 2022. године. Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставило je Мишљење бр. 07-00-00004/2022-01 поводом примене члана 116. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања у вези са чланом 12. став 1. тач. 2 Закона о националним саветима националних мањина, дана 8. фебруара 2022. године.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја доставило је мишљење поводом примене члана 116. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања у вези са чланом 12. став 1. тач. 2 Закона о националним саветима националних мањина, дана 28. јануара 2022. године. У мишљењу је наведено да су чланом 116. Закона о основама система образовања и васпитања прописани услови за именовање органа управљања. Наиме, у складу са чланом 116. став 4. наведеног Закона, чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања. Појашњено је да када је у питању заштита националних мањина у установама образовања и васпитања, одредбама члана 116. ст. 7. и 8. прописано је да се у установи у којој се образовно васпитни рад изводи и на језику националне мањине, чланови органа управљања-представници јединице локалне самоуправе именују се уз прибављено мишљење одговарајућег савета националне мањине, а да уколико национални савет националне мањине не достави мишљење у року од 30 дана од дана пријема захтева, сматра се да је мишљење дато, док се у установи у којој се у свим или у већини одељења образовно-васпитини рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине предлаже три представника јединице локалне самоуправе у орган управљања. Надаље је наведено да су у одредбама става 9. истог члана прописани случајеви у којима за орган управљања не може да буде предложено ни именовано лице 1) које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање 3 месеца или које је правноснажно осуђено за кривична дела: насиље у породици, одузимање малолетног лица и злостављање малолетног лица или родоскрвнуће; за кривична дела примање или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полних слобода, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторно поступање 2) које би могло да заступа интересе више структура (родитеља, односно законских заступника, запослених у установи, представника јединице локалне самоуправе), осим чланова синдиката; 3) чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у органу управљања у складу са законом којим се уређује спречавање сукоба интереса при вршењу јавних функција; 4) које је већ именовано за члана органа управљања друге установе; 5) које је изабрано за директора друге установе; 6) које обавља послове секретара или помоћника директора те установе; 7) у другим случајевима, утврђеним законом. У мишљењу је такође наведено да имајући у виду надлежност јединице локалне самоуправе у поступку који спроводи ради именовања органа управљања, као и законом прописане случајеве у којима одређено лице не може бити именовано ни предложено за члана органа управљања, чланом 116. став 10. и 11. прописана су и одговарајућа овлашћења за скупштину јединице локалне самоуправе, и то да ако овлашћени предлагач не спроведе поступак у складу са овим законом или предложи кандидата супротно одредбама овог закона, скупштина јединице локалне самоуправе одређује рок за усклађивање са овим законом; и ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са овим законом, скупштина јединице локалне самоуправе именоваће чланове органа управљања без предлога овлашћеног предлагача. Одредбама члана 116. ст. 13. и 15. изричито је прописано да скупштина јединице локалне самоуправе доноси решење о именовању органа управљања које је коначно у управном поступку. Имајући у виду наведене чланове Закона, Министарство је мишљења да у установи у којој се у свим или у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине предлаже три представника јединице локалне самоуправе у орган управљања, али да уколико јединица локалне самоуправе, као надлежни орган у току спровођења поступка именовања органа управљања утврди да овлашћени предлагач (национални савет националне мањине) није спровео поступак у складу са овим законом, односно да је предложени кандидат супротно одредбама члана 119. став 9. одређује рок за усклађивање са овим законом, сагласно овлашћењу из члана 116. став 10. Закона, и ако овлашћени предлагач ни у датом року не поступи у складу са овим законом, да је скупштина јединице локалне самоуправе овлашћена да именује чланове органа управљања без предлога овлашћеног предлагача, сагласно овлашћењу из члана 116. став 11. Закона. Надаље, с обзиром да је одредбама члан 116. став 13. и 15. Закона прописано да скупштина јединице локалне самоуправе доноси решење о именовању органа управљања и да је решење о именовању, односно разрешењу органа управљања коначно у управном поступку, Министарство је мишљења да је потребно да решење садржи образложење (правни основ, разлози да доношење решења, релевантне чињенице) посебно уколико је јединица локалне самоуправе именовала чланове органа управљања без предлога овлашћеног предлагача, на основу члана 116. став 11. закона, као и да садржи поуку о правном леку. Такође, уколико је предлог националног савета националне мањине, као овлашћеног предлагача у одређеним ситуацијама, за члана органа управљања-представника јединице локалне самоуправе, спроведен, сачињен у складу са законом, мишљење Министарства је да је скупштина јединице локалне самоуправе дужна да усвоји њихов предлог, сходно решењу које је изричито прописано у члану 116. став 12. Закона, за предлог овлашћених предлагача за члана органа управљања из реда запослених у установи и родитеља. Када је у питању поступак одлучивања указано је на чињеницу да поједина, конкретна питања у вези са начином рада и одлучивања скупштине јединице локалне самоуправе у поступку именовања органа управљања нису прецизно уређена Законом те да се на њих примењују општи акти јединице локалне самоуправе.

Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог доставило је мишљење бр. 07-00004/2022-01 од 31.1.2022. године у вези са применом одредбе члана 12. став 1. тачка 2. Закона о националним саветима националних мањина у вези са чланом 116. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, у коме је наведено да из одредбе члана 12. став 1. тачка 2. Закона о националним саветима националних мањина произлази да је национални савет овлашћени предлагач, односно да предлаже чланове органа управљања- представнике јединице локалне самоуправе у установама образовања у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је утврђено да представља установу која је од посебног значаја за образовање припадника/ца националне мањине. У мишљењу је такође наведено да право предлагања чланова управног и школског одбора подразумева да без предлога националног савета јединица локалне самоуправе не би могла да изабере чланове одбора, док је са друге стране национални савет везан одредбама Закона о основама система образовања и васпитања којим је прописано која лица не могу бити изабрана у органе управљања у образовним установама. Надаље је појашњено да с обзиром да поступак именовања органа управљања у образовним установама регулише Закон о основама система образовања и васпитања, неопходно је прибавити и мишљење Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, достављене прилоге, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Одредбама члана 75. став 2 Устава прописано је да путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко својих представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом. Забрана дискриминације националних мањина загарантована је одредбама члана 76. Устава.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.^[4] Одредбом члана 24. Закона о забрани дискриминације забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
Одредбом члана 115. Закона о основама система образовања и васпитања^[5] прописано је ко чини орган управљања у јавној установи. Одредбама става 2. овог члана прописано је да је орган управљања у школи школски одбор. Одредбама члана 116. став 1. прописано је да орган управљања има девет чланова укључујући и председника, док је ставом два истог члана прописано да орган управљања чине по три представника из реда запослених у установи, родитеља, односно других законских заступника и три представника на предлог јединице локалне самоуправе. Истим чланом у ставу 5. прописано је да чланове органа управљања установе именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова органа управљања. Ставом 8. истог члана прописано је да у установи у којој се у свим или већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине предлаже три представника јединице локалне самоуправе у орган управљања. Ставом 13. истог члана прописано је да скупштина јединице локалне самоуправе доноси решење о именовању органа управљања, док је ставом 15. прописано да решење о именовању, односно разрешењу органа управљања коначно је у управном поступку.
Одредбом члана 11а. став 1. Закона о националним саветима националних мањина^[6] прописано је да је установа од посебног значаја за образовање националне мањине је установа образовањa и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или национални савет, у којој се традиционално или у значајној мери остварује Уставом загарантовано право припадника националних мањина на образовање и васпитање на свом језику, док је ставом 2. истог члана прописано да у установи из става 1. овог члана национални савет учествује у управљању у складу са законом. Надаље је истим законом у члану 12. став 1. тачка 2. прописано да у установама предшколског васпитања и образовања, и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет предлаже чланове управног, односно школског одбора – представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са чланом 10. тачка 7а) и чланом 11а овог закона, утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине.
Одредбама члана 3. Закона о заштити права и слобода националних мањина^[7] забрањен је сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи, према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама, као и да органи републике, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе не могу да доносе правне акте, нити да предузимају мере које су супротне ставу 1. овог члана.
Одредбом члана 105. став 1. Пословника о раду ББ[8] прописано је да дневни ред седнице предлаже председник Скупштине, док је истим чланом 105. став 2. прописано је да предлози који се могу уврстити у дневни ред седнице председнику Скупштине могу поднети: Општинско веће, одборничка група, одборник, радна тела Скупштине, као и предлагачи овлашћени законом, Статутом и одлукама Скупштине. Ставом 3. прописано је да у дневни ред седнице могу се уврстити само предлози, који су сачињени у складу са одредбама овог Пословника и који су председнику Скупштине достављени најкасније 7 дана пре дана одржавања седнице.
Одлуком о утврђивању образовно-васпитних установа које су од посебног значаја за образовање припадника Бошњачке националне заједнице у Републици Србији[9] прописане су установе које су од значаја за образовање Бошњака. Одредбом става тач. 4. ове Одлуке прописано је да је ОШ „12. децембар“ у Сјеници Образовно-васпитна установа која је од посебног значаја за образовање Бошњака.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, задатак Повереника је да испита да ли је ББ повредила одредбе Закона о забрани дискриминације у поступку избора чланова школског одбора у ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ где се настава у већини разреда одвија на језику бошњачке националне мањине, као и у ОШ „12. децембар“ која је установа од посебног значаја за образовање ове националне мањине.

Најпре, Повереник за заштиту равноправности констатује да је анализирао наведена питања са аспекта своје надлежности, док се није бавио евентуалним повредама неких других права која нису у надлежности овог државног органа.

Повереник такође констатује да је овом органу поднето више притужби против истог органа јединице локалне самоуправе. С обзиром на то да се у конкретном случају ради о истом правном основу као и чињеничном стању, поступци по поднетим притужбама су спојени.

Повереник констатује да је међу странама неспорно да се у ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ настава у већини разреда одвија на језику бошњачке националне мањине. Међу странама је такође неспорно да је ОШ „12. децембар“ проглашена за установу од посебног значаја за образовање бошњачке националне мањине. Такође је међу странама неспорно да је АА упутило предлоге за именовање чланова/ица школског одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“. Даље, Повереник констатује да међу странама није спорно да је ББ донела Решење о именовању чланова/ца одбора бр. 06-31/21-12-1 на седници скупштине општине која је одржана дана 10. септембра 2021. године којим су за чланове/ице школског одбора именована различита лица од оних које је предложио подноситељ притужбе. Наведено решење не садржи образложење.

Током поступка утврђено је да је ОШ „12. децембар“ у Сјеници је Одлуком о утврђивању образовно-васпитних установа које су од посебног значаја за образовање припадника Бошњачке националне заједнице у Републици Србији проглашена установом од посебног значаја за образовање бошњачке заједнице у Републици Србији. Ова школа је поднела Захтев за разрешење ВВ, члана школског одбора бр.01-447/2021 од 18. јуна 2021. године, који је упућен ББ. Надаље је констатовано да се поводом именовања члана/ице школског одбора у наведеној школи, СО Сјеници обратио подноситељ притужбе, са предлогом за именовање ГГа Гузоњића за члана школског одбора у овој основној школи. АА је овај предлог упутио, с обзиром на законом прописане надлежности које АА има у погледу учествовања у управљању у оним установама које су од значаја за образовање бошњачке заједнице у Републици Србији или у којима се у већини одељења настава одвија на језику ове националне мањине. Међутим, Повереник је констатовао да је ББ донела решење о именовању ГГ за члана школског одбора испред реда локалне самоуправе, као и да само решење не садржи образложење због којег се ово лице именује као члан школског одбора. Утврђено је и да ово решење не садржи разлог због којег се одбија предлог Националног савета бошњачке националне мањине за именовање ГГ. За школски одбор у ОШ „Јован Јовановић Змај“ подноситељ притужбе предложио је ДД, ЂЂ и ЕЕ, док је за чланове/ице школског одбора у гимназији „Јездимир Ловић“ предложио ЖЖ, ЕЕ и ЂЂ. Надаље је утврђено, да је по истом принципу, без уважавања предлога подносиоца притужбе, као и без образложења, ББ донело решење о именовању чланова/ица одбора у школи ОШ „Јован Јовановић Змај“ и у гимназији „Јездимир Ловић“, након предлога које је упутило Национално веће бошњачке националне мањине за наведене школе. Наиме, ББ је за ОШ „Јован Јовановић Змај“ именовало ИИ, ЈЈ и КК, док је у школском одбору гимназије „Јездимир Ловић“ ББ именовала ЛЛ, ЉЉ и ИИ.На основу овако утврђеног чињеничног стања може се констатовати да је ББ именовала лица које АА није предложио за именовање за чланове/ице школских одбора у овим школама.

Чланом 75. став 1. Устава Републике Србије прописано је да се припадницима националних мањина, поред права која су Уставом зајемчена свим грађанима, јемче додатна, индивидуална или колективна права, као и да се индивидуална права остварују појединачно, а колективна у заједници са другима, у складу са Уставом, законом и међународним уговорима. Ставом 2. истог члана је прописано да путем колективних права припадници националних мањина, непосредно или преко њихових представника, учествују у одлучивању или сами одлучују о појединим питањима везаним за своју културу, образовање, обавештавање и службену употребу језика и писма, у складу са законом, док је ставом 3. прописано да ради остварења права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати своје националне савете, у складу са законом. У складу са основним начелима Устава људска и мањинска права зајамчена Уставом се непосредно примењују и законом се може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остваривање појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајамченог права (члан 18.). Људска и мањинска права зајамчена Уставом могу законом бити ограничена ако ограничење допушта Устав, у сврхе ради којих га устав допушта, у обиму неопходном да се уставна сврха ограничења задовољи у демократском друштву и без задирања у суштину зајамченог права (члан 20. став 1). Даље је Уставом прописано да су при ограничавању људских и мањинских права, сви државни органи, а нарочито судови, дужни да воде рачуна о суштини права које се ограничава, важности сврхе ограничења, природи и обиму ограничења, односу ограничења са сврхом ограничења и о томе да ли постоји начин да се сврха ограничења постигне мањим ограничењем права (члан 20. став 3).

Поред Устава за поступање у овој правној ствари од утицаја је и примена одредба Закона о систему образовања и васпитања који уређује област система образовања, као и примена одредаба Закона о националним саветима националних мањина којима су прописана овлашћења која национални савет националне мањине има у погледу питања која су од значаја за националну мањину, а која се односе на област образовања.

Одредбама члана 115. Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да је орган управљања у школи школски одбор, док је одредбама члана 116. став 1. прописано да орган управљања има девет чланова укључујући и председника. Ставом 2. истог члана прописано је да орган управљања чине по три представника из реда запослених у установи, родитеља, односно других законских заступника и три представника на предлог јединице локалне самоуправе. Даљом анализом овог члана Закона, конкретно става 8. може се закључити да у оним школама у којима се у свим или већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине предлаже три представника јединице локалне самоуправе у орган управљања.

Даље, одредбом члана 11а. став 1. Закона о националним саветима националних мањина прописано је да је установа од посебног значаја за образовање националне мањине она установа образовањa и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе или национални савет, у којој се традиционално или у значајној мери остварује Уставом загарантовано право припадника националних мањина на образовање и васпитања на свом језику, док је ставом 2. истог члана прописано да у установи из става 1. овог члана национални савет учествује у управљању у складу са законом. Члану 12. став 1. тачка 2. овог закона, даље је прописано да у установама предшколског васпитања и образовања, и основног и средњег образовања и васпитања чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, у којима се образовно-васпитни рад изводи и на језику националне мањине, или у којима се изучава говор, језик или култура националне мањине као посебан наставни предмет, национални савет предлаже чланове управног, односно школског одбора – представнике јединице локалне самоуправе у установи у којој се у већини одељења образовно-васпитни рад изводи на језику националне мањине или за коју је, у складу са чланом 10. тачка 7а) и чланом 11а овог закона, утврђено да је од посебног значаја за образовање националне мањине.

Из одредбе члана 12. Закона о националним саветима националних мањина може се закључити да се прави јасна разлика између оних образовних установа у којима се настава одвија и на језику националне мањине у односу на оне школе у којима се настава одвија у већини на језику националне мањине, или је она проглашена за установу од посебног значаја за ту националну мањину. Наиме, у првом случају, јединица локалне самоуправе прибавља мишљење о кандидатима за органе управљања од националног савета, док у другом случају национални савет упућује предлог за именовање чланова/ица органа управљања јединици локалне самоуправе на одлучивање. Дакле, у другом случају се дају шира овлашћења националном савету у погледу учествовања у органима управљања, а пре свега имајући у виду сврху због кога су ова права дата националним саветима у области образовања, као и чињеницу да се ради о установама које су или од посебног значаја за националну мањину, или се у њима настава у већини одељења одвија на језику те националне мањине.

Што се тиче, начина одлучивања о предлозима кандидата/киња, који су упућени јединици локалне самоуправе, сам поступак избора спроводи се у складу са законом али и општим актима јединице локалне самоуправе, односно Пословником ББ. У члану 105. став 1. овог пословника прописано је да дневни ред седнице предлаже председник Скупштине, док је истим чланом у ставу 2. прописано да предлози који се могу уврстити у дневни ред седнице председнику Скупштине могу поднети: Општинско веће, одборничка група, одборник, радна тела Скупштине, као и предлагачи овлашћени законом, Статутом и одлукама Скупштине. Ставом 3. прописано је да у дневни ред седнице могу се уврстити само предлози, који су сачињени у складу са одредбама овог Пословника и који су председнику Скупштине достављени најкасније 7 дана пре дана одржавања седнице. Како је у ББ у свом изјашњењу навела, кандидата/киња за чланове школског одбора именовани су на предлог јединице локалне самоуправе, као једног од овлашћених предлагача дневног реда ББ. С тим у вези, а имајући у виду и претходно цитиране законске прописе неспорно је да је Национални савет законски предлагач кандидата/киња чланова/ица школског одбора у случајевима када се ради о школама које су од значаја за образовање бошњачке националне мањине, односно када се у њима образовно васпитни рад у већини одељења изводи на језику бошњачке националне мањине.

Министарство просвете, науке и технолошког развоја у мишљењу наводи да у установама у којима се у већини разреда или у свим одељењима настава изводи на језику националне мањине, национални савет националне мањине, предлаже три представника јединице локалне самоуправе.

На основу изјашњења које је ББ доставила, може се утврдити да се у конкретном случају радило о кандидатима/кињама који испуњавају услове прописане Законом о основама система образовања и васпитања. Уколико се пак радило о кандидатима/кињама који не испуњавају законске услове ББ није оставила додатан рок за отклањање недостатака, а што је била дужна да учини. У мишљењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја је појашњено да јединица локалне самоуправе у случајевима да национални савет није предложило кандидате/киње у складу са законом, тј. у случају да су предложена лица која, у складу са чланом 116. став 9, не могу бити изабрана, оставља се рок предлагачу да отклони сметње. Тек након тога је јединица локалне самоуправе овлашћена да сама именује кандидата/киње у складу са чланом 116. став 11. Закона. Увидом у приложене чињенице и доказе, утврђено је да је АА упутио дописе ББ, у којима предлаже кандидате/киње за избор у школске одборе у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“. Наиме, ове чињенице ББ није спорила у свом изјашњењу, нити је доставила доказе из којих би се могло утврдити супротно. Наиме, одредбом члана 45. Закона о забрани дискриминације прописано је да укoликo тужилaц учини вeрoвaтним дa je тужeни извршиo aкт дискриминaциje, тeрeт дoкaзивaњa дa услeд тoг aктa ниje дoшлo дo пoврeдe нaчeлa jeднaкoсти, oднoснo нaчeлa jeднaких прaвa и oбaвeзa снoси тужeни, док је ставом 3. истог члана прописано да се одрeдбe ст. 1-3. oвoг члaнa схoднo примeњуjу и нa пoступaк прeд Пoвeрeникoм. Надаље је у мишљењу Министарства, наглашено да у ситуацијама када је предлагање извршено у складу с законом, односно када предложени кандидати испуњавају све услове прописане овим законом, јединица локалне самоуправе је дужна да разматра предлоге националног савета националне мањине.

У мишљењу Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог у вези са применом Закона о националним саветима националних мањина, и то члана 12. став 1. тачка 2. наведено је да из ове одредбе закона јасно произлази да је национални савет овлашћени предлагач, односно да предлаже чланове органа управљања – представнике јединице локалне самоуправе у установама образовања у којима се настава претежно одвија на језику националне мањине или је установа која је проглашена од посебног значаја за образовање те националне мањине. Такође је наведено, да право предлагања чланова управног одбора и школског одбора подразумева да без предлога националног савета скупштине јединице локалне самоуправе не би могле да изаберу чланове одбора. Појашњено је да се избор кандидата/киња мора вршити у складу са Законом о основама образовања и васпитања, тј. да је овим законом прописано ко све не може бити предложен за кандидата/кињу за избор у органе управљања образовне установе.

Из свега наведеног произлази да национални савет, у конкретном случају АА јесте предлагач за именовање чланова/ица школског одбора када су у питању установе у којима се настава већински спроводи на језику националне мањине или је установа проглашена за установу од посебног значаја за образовање припадника/ица мањине, уместо јединице локалне самоуправе. Полазећи од релевантних прописа, као и утврђеног чињеничног стања у конкретном случају ББ је била дужна да узме у разматрање предлоге за именовање чланова/ица школских одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и у гимназији „Јездимир Ловић“, с обзиром да се ради од установама које су или од посебног значаја за припаднике/це бошњачке националне мањине, или се у њима настава у већини одељења одвија на језику националне мањине, као и да након разматрања донесе образложено решење о именовању чланова/ца. Пропуштањем да узме у разматрање предлоге АА ББ повредила је одредбе члана 6. и 24. Закона о забрани дискриминације. Оваквим поступањем ББ није узела у обзир овлашћења које АА има у погледу образовања припадника/ица националне мањине. Та овлашћења тичу се права на учествовање у управљању образовним установама које су од посебног значаја за образовање бошњачке националне мањине, или се настава у њима одвија на језику ове националне мањине. Како је већ наведено, ББ је по добијању предлога АА требало предлоге да разматра, а затим да донесе образложено решење којима би предлоге усвојила или одбила. Иако сам Закон, не садржи јасне одредбе које јединице локалне самоуправе обавезује да предлоге Националног савета бошњачке националне мањине усвоји, из духа законских одредби се може закључити да је била у обавези да ове предлоге разматра, а имајући у виду значај које ове установе имају за образовање и очување идентитета ове националне мањине.

С тим у вези, Повереник указује и на ранију одлуку Уставног суда^[10] у којој се управо говори о сврси коју права која су гарантована припадницима/цама националних мањина имају, а то је очување посебности сваке националне мањине – кроз области културе, образовања, обавештавања и у службеној употреби језика и писма. Учествовањем у одлучивању о појединим питањима из ових области или непосредним одлучивањем о појединим питањима, у складу са законом, национална мањина обезбеђује очување свог идентитета, те управо ради тога Устав, у члану 75. став 3, говори о „остварењу права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма“. Уставни суд је такође указао да потреба за утврђивањем и остваривањем додатних права припадника националних мањина проистиче из чињенице да за постизање стварне равноправности и једнакости положаја припадника националних мањина са осталим становништвом није довољно обезбедити им само једнака права са осталима и недискриминацију, већ је нужно пружити им и нека шира, додатна права.

Имајући у виду све наведено, као и чињеницу да ББ није доставила доказе да је у току поступка именовања чланова/ица школског разматрала предлоге Националног савета бошњачке националне мањине, који би ишли у прилог овим тврдњама, применом правила о прерасподели терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, Повереник констатује да ББ није доказала да је одлучивала о предложеним кандидатима/ињама за чланове/ице школских одбора, односно да је узела у разматрање предлоге Националног савета бошњачке националне мањине. На овај начин, ББ није водила рачуна о суштини права које је гарантовано бошњачкој националној мањини, као и о чињеници да се на тај начин постиже стварана равноправност са осталим становништвом кроз омогућавање учествовања у управљању у образовним установама које су од значаја за ову националну мањину. Због тога, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да је пропуштањем да узме у разматрање предлоге за именовање чланова/ица школских одбора, у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“, као и да по окончању поступка именовања донесе образложено решење ББ је повредила одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације.

МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да узме у разматрање предлоге АА за именовање чланова/ица школских одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“, као и да по окончању поступка именовања донесе образложено решење ББ је повредила одредбе чл. 6. и 24. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности, препоручује ББ да:

5.1. Отклони последице дискриминаторног поступања на начин што ће приликом именовања чланова/ица школских одбора у школама ОШ „12. децембар“, ОШ „Јован Јовановић Змај“ и гимназији „Јездимир Ловић“ узети у обзир предлоге АА приликом именовања чланова/ица школских одбора у овим школама.

5.2. Да убудуће води рачуна да се придржава прописа о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 55/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06, члан 21.

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2. став 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 88/17, 27/18 – др. закони, 10/19, 6/20, 129/21.

[6] „Службени гласник РС“, бр. 72/09, 20/14 – одлука УС, 55/14 и 47/18

[7] „Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18

[8] „Општински службени гласник“ СО Сјеница, бр. 7/19,10/21 и 15/21

[9] „Службени гласник РС“ , број 31/13

[10] Одлука Уставног суда („Службени гласник РС”, бр. 20/14)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

717-21 Утврђена дискриминација на основу припадности нац.мањини у образовању