Иницијатива за измену Закона о извршењу кривичних санкција и Кривичног законика у процесу усклађивања са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција)

бр. 011-00-8/2022-02  датум: 11.4.2022. године

 

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ

Маја Поповић, министарка

 

11000 БЕОГРАД

Немањина 22-26

 

Предмет: Иницијатива за измену члана 181. Закона о извршењу кривичних санкција  („Службени гласник РСˮ, бр. 55/2014 и 35/2019)

 

 

Поштована госпођо Поповић,

 

У складу са Законом о забрани дискриминације[1] прописано је да Повереник прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа у циљу унапређења равноправности и заштите од дискриминације.

 

С тим у вези, указујемо на одредбу члана 181. став 1. Закона о извршењу кривичних санкција којим је прописано да у случајевима када се осуђени за кривична дела против живота и тела, против полне слободе или против брака и породице, отпушта са издржавања казне затвора, односно условно отпушта, као и у случају бекства из затвора, завод ће обавестити жртву кривичног дела, док је ставом 2. прописано да обавештење из става 1. овог члана завод доставља жртви ако је она то тражила, и ако процена ризика завода указује на потребу превентивне заштите жртве. Међутим, према налазима различитих истраживања жртве у великом броју случајева не познају своја права и не захтевају да а у складу са наведеним чланом буду обавештене.

 

Повереник за заштиту равноправности анализирао је одредбу прописану чланом 181. Закона о извршењу кривичних санкција у односу на уставне одредбе, антидискриминациони законски оквир и међународне стандарде, с циљем унапређења једног од облика превенирања родно заснованог насиља.

 

Уставом Републике Србије[2] у члану 21. прописана забрана сваке дискриминације, непосредне или посредне, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав гарантује право на живот, прописујући да је људски живот неприкосновен (члан 24. став 1. Устава). С тим у вези, подсећамо да је и Европски суд за људска права, у више наврата, у својим одлукама[3] потенцирао да је родно засновано и породично насиље једно од најтежих форми дискриминације жена, са, често, најтежим последицама.

 

Уставна забрана дискриминације разрађена је Законом о забрани дискриминације[4] који забрањује сваку дискриминацију на основу пола, рода и родног идентитета, или било ког другог личног својства, односно ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

 

Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици[5] обавезује државе потписнице на потпуну посвећеност борби против насиља према женама, односно обавезује државе да предузму све неопходне законодавне или друге мере и да, са потпуном посвећеношћу спрече, истраже, казне и обезбеде репарацију за дела насиља обухваћена Конвенцијом.  Све опште обавезе (мере) које су предвиђене члановима 12-17. Конвенције морају да обухвате и одговарају специфичним потребама лица угрожених одређеним околностима, а предузетим мерама у средиште морају бити постављена људска права свих жртава. Посебно, Конвенција обавезује стране уговорнице да предузму све неопходне законодавне и друге мере заштите свих жртава од даљег насиља.  Конвенцијом су предвиђене и хитне мере заштите жртава, као што је обезбеђивање обавештености жртава, барем у случајевима када жртве и њихове породице могу бити у опасности, о бекству починиоца, односно привременом или трајном пуштању на слободу (члан 56. став 1. тачка б) Конвенције).

 

Закон о спречавању насиља у породици[6] изричито предвиђа и сарадњу у спречавању насиља у породици, односно предвиђа одређивање лица за везу која морају бити именована у полицијској управи, основном и вишем јавном тужилаштву, основном и вишем суду и центру за социјални рад (члан 24.), као и да се на подручју сваког основног јавног тужилаштва образује група за координацију и сарадњу (члан 25.) чије су обавезе утврђене овим законом.

 

Као део процеса заштите и подршке жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела одређених овим законом, предвиђен је и индивидуални план заштите и подршке жртви (члан 31.) којим су предвиђене мере заштите које морају, између осталог, да пруже безбедност жртви, да зауставе насиље, али и да спрече да се насиље понови.

 

Поред тога, чланом 4. овог закона прописано је да се овај закон примењује и на сарадњу у спречавању насиља у породици (чл. 24-27) у кривичним поступцима за кривична дела: 1) прогањање (члан 138а Кривичног законика); 2) силовање (члан 178. Кривичног законика); 3) обљуба над немоћним лицем (члан 179. Кривичног законика); 4) обљуба над дететом (члан 180. Кривичног законика); 5) обљуба злоупотребом положаја (члан 181. Кривичног законика); 6) недозвољене полне радње (члан 182. Кривичног законика); 7) полно узнемиравање (члан 182а Кривичног законика); 8) подвођење и омогућавање вршења полног односа (члан 183. Кривичног законика); 9) посредовање у вршењу проституције (члан 184. Кривичног законика); 10) приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетних лица за порнографију (члан 185. Кривичног законика); 11) навођење детета на присуствовање полним радњама (члан 185а Кривичног законика); 12) запуштање и злостављање малолетног лица (члан 193. Кривичног законика); 13) насиље у породици (члан 194. Кривичног законика); 14) недавање издржавања (члан 195. Кривичног законика); 15) кршење породичних обавеза (члан 196. Кривичног законика); 16) родоскврнуће (члан 197. Кривичног законика); 17) трговина људима (члан 388. Кривичног законика); 18) друга кривична дела, ако је кривично дело последица насиља у породици. Ставом 2. овог члана прописано је да се овај закон примењује и на пружање заштите и подршке жртвама кривичних дела из става 1. овог члана (у даљем тексту: кривична дела одређена овим законом).

 

Повереник подноси ову иницијативу за измену члана 181. Закона о кривичним санкцијама, прописивањем обавезе надлежних органа да, по службеној дужности у случајевима роднозаснованог и породичног насиља онако како је оно дефинисано у Закону о спречавању насиља у породици обавесте жртву о отпуштању осуђеног или његовом бекству из затвора, без обзира на процену ризика од стране завода у конкретном случају, како је наведено у ставу 2. овог члана. Такође, Повереник је мишљења да је и први став потребно допунити упућивањем на одредбе Закона о спречавању насиља у породици (члан 4) којим су прописана кривична дела у којима се овај закон примењује.

 

Повереник је у свом Редовном годишњем извештају о стању у области заштите равноправности за 2021. годину, посвећујући један део извештаја родно заснованом насиљу као једном од већих друштвених проблема, указао да су узроци насиља према женама веома комплексни и дубоко укорењени у традиционалне, патријархалне стереотипе о родним улогама у породици и широј заједници. Напори подизања свести о проблему насиља према женама и обезбеђење адекватне превенције и заштите, често су отежани у друштвима у којима је подређени положај жена друштвено прихваћен, где се насиље оправдава и где је приступ саветовању или информативним материјалима ограничен, укључујући информације о услугама подршке и заштите. У једној од општих препорука Повереника у овом извештају  посебно је указано на потребу спровођења редовног праћења и анализе појаве насиља и фемицида како би се деловало на узроке ових појава, као и потреби измене дефиниције сексуалног насиља засноване на концепту непостојања пристанка, због чега је Повереник Министарству правде поднео крајем 2021. године и иницијативу за измену Кривичног законика.

Као што Вам је познато, у овој иницијативу, бр. 011-00-00034/2021-02, Повереник је указао на потребу измене члана 120. којим је прописано кривично дело Недозвољеног прекида трудноће,  члана 178. којима је прописано кривично дело Силовање, члана 179.  којим је прописано кривично дело Обљубе над немоћним лицем, као и члана 250. којим је прописано кривично дело Преношења инфекције ХИВ вирусом. Повереник је у наведеној иницијативи указао на потребу усклађивања овог законика са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља  у породици (Истамбулска конвенција)[7], као и у погледу члан 179. КЗ-а у погледу са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом.

Имајући у виду међусобну повезаност ових закона, као и надлежност Министарства којим руководите и Ваш рад на решавању овог великог друштвеног проблема, у циљу унапређења равноправности и сузбијања насиља у нашем друштву које је неретко, са смртним исходом, предлажемо да размотрите и усвојите иницијативу за измену члана 181. Закона о кривичним санкцијама, као и да уколико нисте, размотрите Иницијативу за измену Кривичног законика.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 33. став 1. тачка 7.

[2] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06 и 115/21)

[3] Opuz v. Turkey – 33401/02https://hudoc.echr.coe.int/fre#{%22itemid%22:[%22002-1449%22]}

[4] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[5] „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 12/13

[6] „Службени гласник РС“, број 94/16

[7] Закон о потврђивању Конвенције Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 12/13)

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconИницијатива за измену Закона о извршењу кривичних санкција и Кривичног законика у процесу усклађивања са Конвенцијом о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици (Истанбулска конвенција) Download


 

 

 

Print Friendly, PDF & Email
back to top