бр. 07-00-255/2015-02   датум: 12.8.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку по притужби удружења Рома „Д.“ из Ј, која је поднета у име малолетне Т. Р, уз сагласност мајке Д. Р, против К. Б, запослене у ОШ „Г. Д.“ из Ј, због дискриминације на основу националне припадности. У притужби је наведено да је Т. Р. у. ОШ „Г. Д.“ и да јој је наставница К. Б. на часу биологије рекла „Па ти ускоро треба да се удаш“. У изјашњењу на наводе из притужбе, К. Б. је навела да такву реченицу није изговорила и да Т. Р. никада није дискриминисала по било ком основу. Повереница за заштиту равноправности је констатовала да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити шта је тачно К. Б. рекла Т. Р. на часу биологије. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљења да у конкретном случају није утврђено да је наставнице биологије К. Б. извршила акт дискриминације на основу националне припадности Т. Р.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење Рома  „Д.“ из Ј, коју је поднело у име малолетне Т. Р, уз сагласност мајке Д. Р, против К. Б, запослене у ОШ „Г. Д.“ из Ј.

1.2. У притужби је наведено:

– да је Т. Р. ученица шестог разреда ОШ „Г. Д.“ из Ј. и да је понављала шести разред два пута;

– да је на часу биологије наставница К. Б. питала Т. Р. колико има година, да јој је Т. Р. одговорила да има 14 година, а да јој је наставница рекла: „Па ти треба ускоро да се удаш“, а да јој је то рекла јер је ромске националности;

– да су после неколико дана ученици у школи почели да задиркују Т. Р. и да јој постављају питање да ли је трудна;

– да је мајка Т. Р. поводом овог случаја разговарала са разредним старешином и школским психологом, те да су јој они рекли да наставница биологије не сме да даје непримерене изјаве;

– да је била на разговору код директора школе, који је рекао да ће предузети потребне мере како би утврдио да ли је К. Б. рекла њеној ћерки „Па ти ускоро треба да се удаш“;

– да је наставница К. Б. позвала Д. Р. да дође на разговор у школу, али да до разговора није дошло;

– да Т. Р. не жели да настави школовање због задиркивања у школи.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење К. Б, наставнице биологије у ОШ „Г. Д“.

1.4. У изјашњењу К. Б, између осталог, наведено је:

– да је запослена у ОШ „Г. Д“, као наставница биологије од 1. септембра 2009. године;

– да Т. Р. предаје биологију од школске 2011/2012 године и да је у току последње четири године, посебну пажњу посвећивала у раду са њом;

– да се редовно консултовала са школским психологом и осталим наставницима, како би остварила што боље резултате у раду са Т. Р. јер не похађа редовно наставу, због чега не успева да успешно прати наставни план и програм;

– да спорије чита и пише, те да је из тог разлога примењује индивидуализовану наставу у раду са њом;

– да ученица не носи редовно школски прибор у школу, а да у петом разреду није имала уџбеник, иако је добила бесплатан комплет књига, те да јој је она дала њен примерак уџбеника да користи;

– да је у току школске 2011/2012 године обавила индивидуални разговор са мајком Т. Р, без повода и позива, док је она чекала у ходнику школе разредног старешину;

– да је укључена у рад са педагошким асистентом;

– да је ученица долазила на час биологије насмејана, да су нормално разговарале на часу без анимозитета и након што је њена мајка поднела притужбу;

– да је њен однос са Т. Р. идентичан као са осталим ученицима и да се није променио подношењем притужбе Д. Р;

– да је позвала родитеље Т. Р. писаним путем на разговор 23. фебруара 2015. године, као и да је њу усмено обавестила да позове родитеље на разговор, јер је била забринута за њене оцене у школи, јер већ трећи пут похађа шести разред, али да се родитељи нису одазвали на позив;

– да је 11. марта 2015. године, обавештена од директора и школског психолога да је Д. Р. долазила у школу и жалила се на њен рад;

– да је упутила писани позив родитељима Т. Р. да дођу на разговор заказан за 16. март 2015. године, али да се нису одазвали на позив, да је поново упутила позив да дођу на разговор заказан за 25. март 2015. године, али да се родитељи ни тада нису одазвали;

– да је 27. марта 2015. године, спремајући се да одведе ученике на општинско такмичење „Шта знаш о здрављу“ у организацији Црвеног крста, на улазу у школу наишла на мајку Т. Р;

– да јој се извинила јер није могла да је прими разговор, али да јој је рекла да је потребно да разговарају и да може да дође у било ком термину када је она у школи, уз претходно најављен долазак;

– да је Д. Р. одговорила да не може да дође на разговор због обавеза на послу и да јој је наставница предложила да на разговор може да дође отац детета;

– да није постигнут договор о термину разговора, али да сматра да је дошло до разговора, ситуација би била разрешена у кратком року и на најповољнији начин за дете;

– да ученицима не поставља приватна питања;

– да на часу биологије није питала Т. Р. колико има година, као и да јој није рекла да треба да се уда;

– да никада ученицима не говори шта треба да раде, мисле и како да се осећају, јер је свако дете посебна личност са својим потребама и жељама;

– да у току четири године, колико предаје биологију Т. Р, никада је није дискриминисала по било ком основу;

– да је укључивала у ваннаставне активности, као што је излет у природу и одлазак у позориште „Д“ у Б.

1.5. Уз изјашњење су поднета и следећа документа: 1) изјава директора школе М. У; 2) списак ученика који су ишли на представу у позоришту „Д.“ у Б; 3) позив Црвеног крста Панчево на општинско такмичење „Шта знаш о здрављу“, за ученике основних и средњих школа од 3. марта 2015. године и 4) фотокопије страница Дневника рада бр. 67, 69, и 77.

1.6. У изјави директора школе М. У. наведено је:

– да се мајка Т. Р. жалила на наставницу биологије К. Б, јер је упутила непримерену изјаву њеној ћерки;

– да је обавио разговор са К. Б. и да је она навела да су тврдње које је изнела Д. Р. апсолутно нетачне;

– да је К. Б. константно укључивала Т. Р. у све наставне и ваннаставне активности, као и да је по анкетама ученика проглашена за једну од најбољих наставница у прошлој години.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Т. Р. ученица шестог разреда ОШ „Г. Д.“ и да јој биологију предаје наставница К. Б;

2.2. Увидом у изјаву директора школе М. У, утврђено је да се мајка Т. Р. жалила директору на наставницу биологије К. Б, јер је упутила непримерену изјаву њеној ћерки. Поред тога, утврђено је да је директор разговарао са наставницом К. Б, која тврди да наводи мајке Т. Р. нису тачне;

2.3. Увидом у списак ученика који су ишли на представу 15. октобра 2013. године у позоришту „Д.“ у Б, утврђено је да је Т. Р. једна од 15 ученица и ученика одељења VI-2 које је К. Б. водила на представу;

2.4. Увидом у фотокопију страница Дневника рада бр. 67, 69, и 77, ОШ „Г. Д“, утврђено је да је 23. фебруара и 25. марта 2015. године К. Б. у колони напомена евидентирала да је позвала родитеље Т. Р. на разговор, такође је евидентирала да се родитељи нису одазвали на позив.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1 Приликом одлучивања у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности  ценила је наводе из притужбе и изјашњења,  доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије  у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.5. Законом о основама система образовања и васпитања такође је забрањена дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу.

3.6. Доношењем Стратегије за унапређивање положаја Рома у Републици Србији (2009), Влада Републике Србије поставила је као стратешки циљ унапређење положаја Рома у Републици Србији и смањење разлика које постоје између положаја ромске популације и осталог становништва. Овај документ се, поред других питања, бави и остваривањем права на образовање.

3.7. У делу Стратегије за унапређивање положаја Рома који се односи на стање у систeму oбрaзoвaњa, између осталог, наведено је и да су Рoми чeстo излoжeни рaзличитим oблицимa прикривeнe или oтвoрeнe дискриминaциje коју врше шкoлске влaсти, нaстaвници, шкoлскo oсoбље, друга дeца и рoдитeљи друге деце. Стратегија указује на проблем да су очекивања учитеља и наставника у вези са постигнућима ромске деце нижа, што доводи до смањивања подршке која се пружа ромским ученицима, снижавања критеријума, скраћивања градива, па и превођења у виши разред без савладавања градива. Такође, указано је и на праксу етикетирања школа са већим бројем ромске деце и праксу родитеља већинског становништва да из ових школа исписују децу, због става да такве школе не нуде довољан образовни ниво. Као неке од приоритета у побољшању положаја Рома, назначено је правовремено и ефикасно укључивање ромске деце у предшколско и основно образовање, између осталог стручним усавршавањем наставног особља за индивидуализован образовни рад и интерактивну наставу, а посебно за сузбијање стереотипа, предрасуда и дискриминације, као и систематско праћење и санкционисање дискриминације и других облика понашања заснованих на етничким и другим предрасудама у предшколским и школским срединама, посебно међу васпитачима, наставницима и особљем ових институција.

3.8. Према подацима MICS 2014 само 63% деце предшколског узраста из ромских насеља похађа или је похађало припремни предшколски програм у одговарајућем узрасту, само 69% деце узраста за полазак у основну школу из ромских насеља похађа први разред основне школе, 85% деце узраста од 6 -13 година похађа основну школу, док 15% деце не иде у школу. Од укупног броја деце из ромских насеља која упишу основну школу, само њих 64% је заврши. Да би постигла свој пуни потенцијал, свој деци је потребно квалитетно образовање, међутим ромска деца се неретко већ на почетку свог школовања сусрећу са непријатељским окружењем и налазе се у неједнаком положају, што повећава ризик од превременог напуштања школовања. Због тога школа и наставно особље имају појачану улогу и обавезу да покажу већи степен сензибилности у раду са ромском децом, као и да учине све што је у њиховој надлежности да пруже неопходну подршку како би се ромској деци пружила једнака могућност да користе своје законско право на образовање.

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.9. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је испитати да ли је наставница К. Б. на часу биологије, упутила непримерен коментар Т. Р, на основу њене припадности ромској националној мањини.

3.10. Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из притужбе да је наставница К. Б. на часу биологије рекла Т. Р: „Па ти ускоро треба да се удаш“, алудирајући на њену националну припадност. У изјашњењу на наводе из притужбе, К. Б. оспорава ове тврдње и наводи да такву реченицу није изговорила и да Т. Р. никада није дискриминисала по било ком основу. Повереница за заштиту равноправности указује да подносилац притужбе није доставио ни један доказ у прилог тврдњи да је К. Б. дискриминисала Т. Р. С друге стране, К. Б. наводи да је позивала родитеље Т. Р. неколико пута, писаним путем на разговор, јер је била забринута за Т. оцене, али се родитељи нису одазвали на позив. За ове тврдње, К. Б. је пружила доказе. Поред тога, у изјашњењу је наведено да је упутила још један позив родитељима Т. Р. да дођу на разговор, јер је била обавештена од директора и школског психолога да је Д. Р. долазила у школу и жалила се на њен рад, међутим родитељи се нису одазвали на позив. Увидом у фотокопије страница Дневника рада бр. 67, 69, и 77 ОШ „Г. Д.“ достављених у прилогу изјашњења, утврђено да је К. Б. у колони напомена евидентирала да је позвала родитеље Т. Р. на разговор заказан за 23. фебруар 2015. године и поново за 25. март 2015. године, као и да се родитељи нису одазвали на ове позиве. Поред тога, достављена је и изјава директора школе у којој је наведено да се мајка Т. Р. жалила на рад К. Б, јер је њеној ћерки упутила непримерену изјаву, због чега је директор школе обавио разговор са наставницом К. Б, која је навела да изјаве мајке Т. Р. нису тачне.

3.11. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду наводе из изјашњења да је К. Б. укључивала Т. Р. у наставне и ваннаставне активности, као што је нпр. позоришна представа „Дечаци Павлове улице“ у позоришту „Д.“ у Б. Увидом у списак ученика који су ишли на представу утврђено је да је Т. Р. једна од 15 ученица и ученика које је К. Б. водила на представу.

3.12. Повереница за заштиту равноправности констатује да се из чињеница и доказа који су понуђени не може утврдити да ли је К. Б, на часу биологије, упутила непримерен коментар Т. Р. у вези са њеном националном припадношћу, имајући у виду чињеницу да ни једна ни друга страна нису понудиле доказе којима би поткрепиле тврдње из притужбе и изјашњења.

3.13. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да због посебног социјалног и економског положаја у којем се налазе Роми у Србији, школа и наставно особље имају појачану улогу, а пре свега обавезу да деци ромске националности омогуће праћење наставе и учешће у другим васпитно-образовним активностима школе у условима без дискриминације и омаловажавања. Поред тога, школе и друге образовне институције имају обавезу да пруже заштиту ученицима од свих облика вршњачког насиља, као и да обезбеде разумевање и прихватање различитости, да код деце развијају дух толеранције и социјалне кохезије и адекватну припрему свих ученика за учење и рад у вршњачкој заједници.

3.14. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају није утврђено да је наставнице биологије К. Б. дискриминисала Т. Р. на основу њене припадности ромској националној мањини.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби удружења Рома „Д“, из Ј. која је у име малолетне Т. Р, уз сагласност мајке Д. Р, поднета против К. Б. запослене у ОШ „Г. Д.“ из Ј, није утврђено да је К. Б. прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба удуржења Д. против ОШ због дискриминације на основу националне припадности у области образовања