бр. 011-00-18/2019-02 датум: 11. 12. 2019. године
МИНИСТАРСТВО ЗДРАВЉА
Златибор Лончар, министар
11000 БЕОГРАД
Немањина 22-26
Предмет: Иницијатива за измену Правилника о условима и начину поступања
са посмртним остацима умрлог лица
Поштовани господине Лончар,
Повереник за заштиту равноправности у складу са овлашћењем из члана 33. тачка 7. Закона о забрани дискриминације[1], којим је прописано да Повереник прати спровођење закона и других прописа, иницира доношење или измену прописа ради спровођења и унапређивања заштите од дискриминације и даје мишљење о одредбама нацрта закона и других прописа који се тичу забране дискриминације, обраћамо Вам се са иницијативом да размотрите измене Правилника о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог лица[2], у делу у којем се односи на хигијенску обраду лица умрлог од заразне болести.
Наиме овим правилником прописују се услови и начин опремања, ископавања и преношења посмртних остатака умрлог лица и образац спроводнице. Одредбом члана 3. став 1. прописано је да је хигијенска обрада посмртних остатака умрлог лица купање, бријање, шишање, чешљање, обрада ноктију и слично, док је у ставу 2. прописано да се хигијенска обрада не обавља код лица умрлог од заразне болести.
Поверенику за заштиту равноправности обратила се организација које се баве заштитом особа које живе са ХИВ/АИДС-ом (у даљем тексту: УСОП) дописом у којем је наведено да се у Србији спроводи пракса неједнаког поступања према посмртним остацима особа са ХИВ-ом и вирусним хепатитисима јер се њихова тела не припремају за погреб на уобичајен начин, односно не врши се хигијенска обрада тела. Даље је наведено да се тела ових особа када премину ставе у црну кесу, која се отвара само када породица врши идентификацију, потом се врећа затвори, а преко вреће се стави гардероба. Затим се врећа ставља у лимени сандук који се затвори и ставља у дрвени сандук. Наведено је да овакав однос према преминулима погађа породицу и ближње, вређа њихова верска осећања, ужасава све особе које живе са ХИВ-ом у Србији, као и да овим особе које живе са ХИВ-ом бивају дискриминисане и стигматизоване и након смрти.
Устав Републике Србије у члану 21. утврђује да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације и забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], који у члану 2. став 1. прописује да је дискриминација свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана 27. став 1. закона забрањена је дискриминација лица или групе лица с обзиром на њихово здравствено стање, као и чланова њихових породица.
Одредбама члан 56. Закона о заштити становништва од заразних болести[4] прописано је да се посмртни остаци умрлих лица преносе, односно ископавају и преносе, на начин и под условима којима се спречава појава и преношење заразних болести, док је одредбама члана 65. прописано да министар прописује услове и начин отпремања, ископавања и преношења посмртних остатака умрлог лица и образац спроводнице.
У допису организације, између осталог, цитирано је и мишљење надлежних из Саветовалишта за ХИВ Градског завода за јавно здравље у Београду: „Коришћењем личне заштитне опреме и применом осталих стандардних мера предострожности, не постоји ризик за пренос ХИВ инфекција у контакту са особом која је преминула од или са ХИВ инфекцијом. ХИВ инфекција се не преноси ваздухом, већ контактом слузокоже или повређене коже крвљу, вагиналним секретом или семеном течношћу инфициране особе, што би значило незаштићеним сексуалним односом, употребом инфицираног прибора за инјектирање дрога и вертикалном трансмисијом са мајке на бебу, теже код тетовирања, постављањем пирсинга, или употребом туђег прибора за личну хигијену.“
Развојем медицинске и фармацеутске науке ХИВ инфекција није више непознаница за медицинске раднике, ризици од инфицирања и начини преношења инфекције су добро познати и предвидиви. Уз помоћ савремене науке достигнут је виши ниво заштите од преноса ХИВ-а, јер се доследним узимањем комбинованих антиретровирусних лекова постиже немерљива количина вируса у крви уз поступан опоравак имунолошког система[5] оболелог од ХИВ инфекције. Такође, већ дуго година користи се и тзв. PEP третмани (post ekspoziciona profilaksa). У питању је краткорочни третман антиретровирусним лековима у циљу смањења ризика од инфекције ХИВ-ом након изложености, која спречава пренос инфекције.
Анализом упоредне праксе у региону, може се констатовати да су прописани различити начини поступање са посмртним остацима преминулих од одређених заразних болести и са посмртним остацима преминулих од или са ХИВ инфекцијом. Наиме, правилником[6] је прописан посебан режим мера у случају поступања са посмртним остацима особа које су преминуле од таксативно наведених заразних болести (црни пришт, дифтерија, колера, куга, трбушни тифус, вирусне хеморагијске грознице (Ebola, Lassa Marburg, denge), жута грозница, vCJ (Morbus Creutzfeldt-Jakob) и синдром стеченог недостатка имунитета). Посмртни остаци ових особа третирају се са више заштитних мера од посмртних остатака особа преминулих од других заразних болести укључујући и ХИВ инфекцију.
Имајући у виду законски циљ мера заштите (спречавање појаве и преношење заразе), начин преношења ХИВ инфекције и напредак медицине, поставља се питање даље оправданости режима са посмртним остацима особа које су преминуле од или са ХИВ-ом, како их прописује Правилник у погледу обима хигијенске обраде лица умрлог од или са ХИВ-ом. Из тог разлога, Повереник за заштиту равноправности предлаже Министарству здравља да размотри иницијативу Повереника у делу у којем се односи на хигијенску обраду лица умрлог од или са ХИВ-ом сагледавајући савремена достигнућа медицинске и фармацеутске науке и медицинска сазнања о преносу ХИВ инфекције.
С поштовањем,
[1] „Службени гласник РС”, број 22/09
[2] „Службени гласни РС”, број 96/16
[3] „Службени гласни РС”, број 22/09
[4] „Службени гласник РС“, бр. 15/2016
[5] http://jazaspozarevac.org/baza-znanja/hiv/terapija/
[6] Правилник о увјетима и начину обављања опремања, пријеноса, пријевоза, кремирања, погреба и ископавања умрлих особа те о увјетима гледе простора и опреме правних и физичких особа за обављање опремања, пријеноса, пријевоза, кремирања, погреба и ископавања умрлих особа, „Народне новине“, бр. 116/2018, чланак 4.
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1425-19 Инициjaтивa зa измeну Прaвилникa пoступaњу сa пoсмртним oстaцимa 
