бр. 07-00-31/2013-02   датум: 12.6.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе С. К. из Н. С. против Н. А. из Н. С. због представке коју је у име Е. п. Н. С. поднео Унији послодаваца Србије 19. децембра 2014. године, као и саопштења за јавност Е. п. Н. С. од 7. октобра 2014. године. У притужби је наведено да Н. А, саопштењем и дописом Е. п. Н. С, дискриминисао С. К. на основу припадности хрватској националној мањини. У овим документима, поред осталог, наведено је да „Хрватско национално веће, сигурно није основано ради ширења хрватске културе и да би Унија послодаваца Србије требало да очисти своје редове“, док је у саопштењу за јавност поручио извесном хрватском привреднику „да може да обавести „лијепу његову“ да га више нико не рекетира зато што је вијећник Хрватске за Војводину“. У току поступка је утврђено да се изнети ставови односе на С. К, иако није наведен именом и презименом, с обзиром да се из садржине дописа несумњиво може утврдити да је у питању С. К. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је Н. А, директор Е. п. Н. С. упућивањем саопштења за јавност и представке Унији послодаваца Србије у којима су изражени ставови и идеје који су узнемиравајући и понижавајући, повредио достојанство С. К, као и других припадника и припадница хрватске националне мањине, чиме је прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је Н. А. препоручено да поводом навода изнетих у саопштењу и представци Е. п. Н. С, упути писмо извињења С. К, да позове на састанак представнике и представнице Хрватског националног већа, како би се непосредно информисао о раду и надлежностима већа, као и да убудуће не даје саопштења и изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница хрватске или било које друге националне мањине.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности обратио се С. К. из Н. С, притужбом коју је поднео против Н. А. из Н. С, због дискриминације на основу националне припадности.

1.2. У притужби је наведено:

– да Н. А, као директор Е. п, већ дужи временски период плаши грађане Н. С. причама да С. К. ради за хрватску обавештајну службу и да је по задатку дошао да трује грађане Н. С, жене децу, али и голубове и псе;

– да Н. А, посредством Е. п. Н. С, а некада лично и на отворен начин, жели да га ограничи и искључи из редовних токова живота у Србији и то због припадности хрватској националној мањини;

– да је своје намере јасно исказао у допису Е. п. Н. С, који је Унија послодаваца Србије примила 23. децембра 2014. године, у којем је навео да Унија послодаваца Србије има у сопственим редовима хрватске кадрове, да је председник Уније хрватски вијећник Хрватског националног вијећа за Војводину, да наведено вијеће сигурно није основано ради ширења хрватске културе и да би се успешно изборили против нелојалне конкуренције у сопственој земљи, Унија послодаваца Србије треба прво да очисти своје редове;

– да је Н. А. држао говоре против њега на трибинама у месној заједници С. и писао „научне радове“, кријући своје праве намере наводно иза екологије и бриге о грађанима;

– да је разлог таквом поступању Н. А, национална припадност подносиоца притужбе, односно то што је Хрват. Напоменуо је да је грађанин Републике Србије, да је рођен у Оџацима као и да су његови преци генерацијама грађани Републике Србије који су рођени у Србији;

1.3. Уз притужбу је, између осталог, доставио: 1) представку Е. п. Н. С од 19. децембра 2014. године, која је упућена Унији послодаваца Србије, 2) саопштење за јавност Е. п. Н. С од 7. октобра 2014. године, 3) фотокопију новинског чланка „nsreporter“ под називом „Салајачка зона смрти – трују нас. Зато све чешће оболевамо од рака“, 4) више решења Покрајинског секретаријата за заштиту животне средине и одрживи развој, 5) записник сектора за контролу и надзор Министарства животне средине и просторног планирања од 9. јула 2008. године о извршеном инспекцијском надзору, 6) рад Е. п. Н. С, аутора Б. И, М. П. и Н. А. под називом „Корупција као основ загађења животне средине урбаног дела насеља“, 7) снимак екрана интернет странице Хрватског националног вијећа на коме је кратка биографија и фотографија С. К. који се налази на листи вијећника, 8) вест са исте интернет странице „С. К. даровао 100 тисућа динара ХНВ-у“ и 9) више фотографија испод којих је написано „да ли препознајете (не)познатог „угледног“ ноћног посетиоца?“

1.4. Оцењујући да постоје изгледи да се ситуација на коју је С. К. указао у својој притужби разреши мирним путем, Повереница за заштиту равноправности предложила је спровођење поступка медијације, па је у складу са чланом 38. Закона о забрани дискриминације Н. А. упутила позив за спровођење поступка мирења 4. марта 2015. године. Међутим, како ни након протека остављеног рока Н. А. није одговорио на позив за спровођење поступка мирења, поступак по притужби је настављен.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације. Н. А. је упућен захтев да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе. Како се Н. А. у остављеном року није изјаснио, а захтев му је према одредбама Закона о општем управном поступку уредно достављен, Повереници за заштиту равноправности били су доступни наводи из притужбе и достављени писани докази.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У представци Е. п. Н. С. од 19. децембра 2014. године, коју је Унија послодаваца Србије примила 23. децембра 2014. године, између осталог, наведено је: „Поводом јавног протестног оглашавања Наслова у вези протежирања хрватских послодаваца у Србији, дужни смо да обавестимо наслов да у сопственим редовима има хрватске кадрове који раде на томе и који су доспели до самог врха Уније послодаваца Војводине… Председник Уније је хрватски вјећник Хрватског националног вијећа за Војводину, наведен на 12. месту списка хрватских вјећника у Републици Србији. Наведено вијеће сигурно није основано ради ширења хрватске културе у Србији… Посебно је за осуду његова привредна делатност која се обавља на забрањеном месту… исти државни органи који од 2006. године штите привредну делатност наведеног хрватског вјећника на законом забрањеној локацији, упркос тровању грађана, протежирају хрватске послодавце у Србији и уступају хиљаде и хиљаде хектара најплодније земље у Војводини, тајкунима из Хрватске. Да би се успешно изборили против нелојалне конкуренције у сопственој земљи, у чему Наслов у потпуности подржавамо, сматрамо да би Наслов прво требао да очисти своје редове.“ Представку је потписао директор Н. А.

2.2. Увидом у саопштење за јавност и јавни позив инспекцијским органима поводом протеста једног „привредника“ пред Основним судом у Новом Саду, које је издао Е. п. Н. С. од 7. октобра 2014. године, утврђено је се да се саопштење односи на извесног привредника који, како се наводи, илегално увози опасан хемијски отпад, трује Новосађане канцерогеним испарењима… годинама корумпира судије и инспекцијске органе…да је на 12. месту хрватских вијећника у Војводини, да се инфилтрирао у сам врх Друштва привредника Војводине… и да може да обавести „лијепу њихову“ да га више нико не рекетира зато што је вијећник Хрватске за Војводину“

2.3. Увидом у одштампани снимак странице интернет сајта Хрватског националног вијећа, утврђено је да је С. К. на 12. месту на листи вијећника Хрватског националног вијећа у Републици Србији.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, писане доказе који су приложени, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације, која у чл. 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Одредбама чл. 75. припадницима националних мањина је омогућено право да бирају националне савете, ради остваривања самоуправе у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, док се одредбама чл. 76. Устава Републике Србије  гарантује равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чл. 24. забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

3.6. Законом о заштити права и слобода националних мањина забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

3.7. Закон о националним саветима националних мањина регулише право на мањинску самоуправу у областима значајним за очување националног идентитета националних мањина (култура, образовање, обавештавање и службена употреба језика и писма) као и поступак избора чланова савета националних мањина.

Анализа навода из притужбе и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли су у представци Е. п. Н. С. од 19. децембра 2014. године и саопштењу за јавност од 7. октобра 2014. године, изнети узнемирујући и понижавајући ставови који вређају достојанство С. К. на основу његовог личног својства – националне припадности, односно, да ли се њима ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Да би се одговорило на питање да ли је директор Е. п. Н. С. Н. А. изнео дискриминаторне ставове, од кључне важности је правилна примена правила о прерасподели терета доказивања из чл. 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је Н. А. извршио акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на Н. А.

3.9. С. К. је учинио вероватним акт дискриминације, с обзиром да је, поред осталог, доставио представку Е. п. Н. С. од 19. децембра 2014. године и саопштење за јавност од 7. октобра 2014. године, у којима су изражени ставови који могу за последицу имати повреду достојанства лица и стварање непријатељског окружења, и то на основу припадности хрватској националној мањини. Такође, поднео је и доказе које садржину ових докумената доводе у везу са личношћу С. К, иако се он у њима не помиње директно, именом и презименом.

3.10. Н. А, директору Е. п. Н. С. упућен је најпре позив за спровођење поступка мирења 4. марта 2014. године, на који није одговорио у остављеном року, па му је затим упућен захтев да се изјасни о наводима и основаности притужбе. Н. А. се није изјаснио о наводима и основаности притужбе у остављеном року, иако му је захтев уредно достављен 27. априла 2015. године.

Имајући то у виду, Повереница за заштиту равноправности анализирала је наводе из притужбе и поднете писане доказе. У току поступка је утврђено да је у саопштењу за јавност Е. п. Н. С. издао саопштење за јавност 7. октобра 2014. године, у којем је наведено да извесни самозвани привредник илегално увози хемијски отпад из Немачке, трује Новосађане канцерозним испарењима, корумпира судије и инспекцијске органе. Из садржине саопштења може се закључити да се привредник на кога се текст односи, налази на 12. месту листе хрватских вјећника за Војводину. Текст саопштења за јавност завршава се поруком наведеном привреднику да може да обавести „лијепу његову“ да га више нико не рекетира зато што је вјећник Хрватске за Војводину.

У представци која је 19. децембра 2014. године упућена Унији послодаваца Србије, наведено је да је Е. п. Н. С. дужан да обавести наслов (Унију послодаваца Србије) да у сопственим редовима има хрватске кадрове који су доспели до самог врха Уније послодаваца Војводине… Председник Уније је хрватски вјећник Хрватског националног вијећа за Војводину наведен на 12. месту списка хрватских вјећника у Републици Србији. Да би се успешно изборили против нелојалне конкуренције у сопственој земљи, у чему Наслов у потпуности подржавамо, сматрамо да би Наслов прво требао да очисти своје редове.“

Увидом у одштампани снимак интернет странице Хрватског националног вијећа, утврђено је да се на 12. месту листе вијећника налази С. К. Имајући то у виду, недвосмислено се може закључити да се саопштење за јавност Е. п. Н. С. и представка упућене Унији послодаваца Србије односи на С. К.

С обзиром на све наведено, Повереница за заштиту равноправности констатује да је С. К. учинио вероватним акт дискриминације, због чега је терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, пребачен на Н. А. Како се Н. А. није изјаснио на наводе из притужбе, нити је оспорио аутентичност ових дописа, Повереница за заштиту равноправности је ове чињенице прихватила као доказане, у складу са правилом о прерасподели терета доказивања.

3.11. Повереница за заштиту равноправности констатује да је Н. А. у представци упућеној Унији послодаваца, на негативан начин оценио постојање и рад Хрватског националног вијећа, рекавши, између осталог, да оно сигурно није основано ради ширења хрватске културе у Србији. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је право на оснивање националних савета националних мањина у Републици Србији представља једно од уставних колективних права која се гарантују националним мањинама. Право на мањинску самоуправу, на овај начин, остварује се у областима културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика писма, па је самим тим од изузетне важности за очување мултикултуралности у Србији.

3.12. Повереница за заштиту равноправности није анализирала наводе из притужбе који се односе на изјаве Н. А. да С. К. ради за хрватску обавештајну службу и да је по задатку дошао да трује грађане Н. С, као и да је држао говоре против њега на трибинама у месној заједници С, с обзиром да ови наводи нису били поткрепљени доказима.

3.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да су у саопштењу за јавност Е. п. Н. С. од 7. октобра 2014. године и представци упућеној Унији послодаваца Србије од 19. децембра 2014. године, на више места изражени ставови који вређају достојанство припадника и припадница хрватске националне мањине. Поједине изјаве директно се односе на С. К, без обзира што није наведен именом и презименом, јер је евидентно да се може закључити о коме се ради кроз навођење привредне делатности којом се бави и позиције у Хрватском националном вијећу. Ови ставови су вређају достојанство С. К. и стварају увредљиво и непријатељско окружење.

3.14. Предмет велике забринутости Поверенице за заштиту равноправности је став Н. А. да би „Унија послодаваца Србије требало прво да очисти своје редове“, с обзиром да је стављен у контекст учешћа појединих припадника националних мањина у телима и организацијама Републике Србије. У конкретном случају, то је недвосмислено био позив Унији послодаваца Србије да искључи припаднике хрватске националне мањине из својих редова, односно да искључи С. К. који је председник Уније послодаваца Војводине и вијећник хрватског националног вијећа. Изражавањем таквих ставова и идеја подстиче се дискриминација и нетрпељивост према лицима због њиховог личног својства, у овом случају националне припадности. Овакве појаве у друштву, вишеструко су опасне и могу довести до несагледивих последица.

3.15. Имајући у виду све околности конкретног случаја, утврђено чињенично стање и примену правила о терету доказивања у дискриминационим поступцима, Повереница за заштиту равноправности констатује да је Н. А, у саопштењу за јавност Е. п. Н. С. од 7. октобра 2014. године и представци упућеној Унији послодаваца Србије од 19. децембра 2014. године, изразио идеје и ставове који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство С. К, као и других припадника и припадница хрватске националне мањине.

4. МИШЉЕЊЕ

Н. А, директор Е. п. Н. С, упућивањем саопштења за јавност Е. п. Н. С. од 7. октобра 2014. године и представке Унији послодаваца Србије од 19. децембра 2014. године, у којима је изразио идеје и ставове који су узнемирујући и понижавајући и којима се вређа достојанство С. К, као и других припадника и припадница хрватске националне мањине, прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Н. А, директору Е. п. Н. С:

5.1. Да упути писмо извињења С. К. поводом ставова изнетих у тексту саопштења за јавност од 7. октобра 2014. године и представке од 19. децембра 2014. године, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.2. Да позове на састанак представнике и представнице Хрватског националног вијећа како би се непосредно информисао о активностима и надлежностима Хрватског националног вијећа, у року од 15 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

5.3. Да убудуће не даје саопштења и изјаве којима се вређа достојанство припадника и припадница хрватске или било које друге националне мањине.

Потребно је да Н. А. обавести Повереницу за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Н. А. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

 Притужба С.К. против А.Н. због дискриминације на основу националне припадности