дел. бр. 526 датум: 22. 4. 2012.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђење мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Службени гласник РС“, бр. 22/2009), поводом притужбе удружења Ц. з. п. м. из Б, које заступа А. Ч. из Б, против Школе за основно и средње образовање „В.“ из Б, Повереница за заштиту равноправности доноси

МИШЉЕЊЕ

У поступку који је спроведен по притужби удружења Ц. з. п. м. из Б. против Школе за основно и средње образовање „В.“ из Б, због уписа деце ромске националности у ову школу у школској 2011/12 години, није утврђено да је извршена дискриминација ромске деце на основу претпостављеног личног својства – сметњи у развоју, па се поступање Школе за основно и средње образовање „В.“ из Б. не може квалификовати као дискриминаторно.

О б р а з л о ж е њ е

Повереница за заштиту равноправности примила је притужбу Ц. з. п. м. из Б. изјављену против Школе за основно и средње образовање „В.“ из Б. (у даљем тексту ШОСО „В.“), поводом уписивања деце ромске националности у ову школу без мишљења интерресорне комисије и због непоштовања прописаних процедура за упис. Подносиоци притужбе сматрају да је тиме извршена дискриминација ромске деце на основу претпостављеног личног својства – сметњи у развоју.

У притужби је, поред осталог, наведено:

– да се ШОСО „В.“ дискриминаторно понаша претежно према деци ромске националности тако што им ускраћује право на једнако образовање, а што се огледа у проценту заступљености ромских ученика у овој школи и непоштовању дефинисаних процедура уписа када су у питању ромски ученици;

– да су деца ромске националности смештена у „специјалну школу“ по основу претпостављеног здравственог стања, тј. претпостављених сметњи у развоју;

– да се то што деца ромске националности слабо познају српски језик и проблеми које имају у савлађивању градива, тумачи као сметња у развоју и разлог за њихово смештање у „специјалну школу“;

– да су таквим поступањем ШОСО „В.“ погођена „ако не и циљана“ деца из породица лошег имовног стања, како би због материјалних олакшица родитељи лакше прихватили да се њихова деца упишу у „специјалну школу“;

– да је школске 2011/12. године у ШОСО „В.“ уписано 15-оро деце ромске националности у први разред без мишљења интерресорне комисије, што је супротно важећим прописима, као и да је 5-8 ученика старијих разреда пребачено из редовних основних школа у ову „специјалну школу“ без икакве документације;

– да је од укупно 126 ученика ове „специјалне школе“, чак 108 ромске националности;

– да „иако наводно постоји“ сагласност родитеља ових ученика, родитељима нису појашњене разлике, односно, мане образовања у „специјалној школи“, већ су им само предочене предности које ће имати у виду бесплатне ужине, превоза и слично, што је родитеље лошег имовног стања определило да дају сагласност за упис деце у „специјалну школу“;

– да су основне школе из којих су ромска деца исписана, укључене у ДИЛС пројекат Министарства просвете и науке и имају обезбеђена материјална средства да ромској деци из сиромашних породица обезбеде ужину, школски прибор и превоз до школе.

Уз притужбу су, накнадно, поднети следећи докази: извештај о предузетим мерама за превођење ученика ромске националности из ШОСО „В.“ у редован образовни систем и записник са састанка тима ДИЛС/РЕФ – „Oбразовна инклузија Рома“ са члановима општинског тима одржаног 28. новембра 2011. године.

Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чл. 35. ст. 4. и 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење ШОСО „В.“, у којем је наведено следеће:

– да су се ШОСО „В.“ у септембру 2011. године обратили родитељи 13-оро деце ромске националности са писаним захтевом за упис деце у први разред и родитељи петоро деце ромске националности са писаним захтевом за пребацивање деце из „редовне школе у специјалну школу“;

– да у тренутку када су родитељи поднели захтеве, нису били испуњени услови из чл. 98. ст. 7. Закона о основама система образовања и васпитања , односно, да због непостојања мишљења општинске Интерресорне комисије, ШОСО „В.“ није могла да изврши упис ове деце (13+5);

– да се ШОСО „В.“ по службеној дужности и у законом прописаном року од 7 дана за свако дете, по редоследу пријема писаног захтева родитеља, обратила општинској Интерресорној комисији ради утврђивања права на додатну подршку упућивањем у школу за децу са сметњама у развоју;

– да се ШОСО „В.“ поново обратила општинској Интерресорној комисији 21. октобра 2011. године, са захтевом да се убрза процедура око добијања мишљења и одлучивања о даљем школовању деце;

– да је ШОСО „В.“ до јануара 2012. године добила мишљење за три детета са препоруком за наставак образовања и васпитања у школи за образовање ученика са сметњама у развоју, уз већ постојећу сагласност родитеља;

– да је проблем око наводног уписа и дискриминаторног става ШОСО „В.“ према деци ромске националности добио „јавно значење“ укључивањем канцеларије ДИЛС програма у Србији одељења Министарства просвете и науке у Зајечару. ШОСО „В.“ је добила задатак да предузме мере за хитно пребацивање све деце ромске националности у редовне школе, закључно са 9. 12. 2011. године, без обзира на захтев родитеља и на текућу процедуру пред општинском Интересорном комисијом, након чега су сва деца (10+5) почев од 12. децембра 2011. године пребачена у редовне школе;

– да је извршен и ванредни инспекцијски надзор и контрола „(не)законитог“ уписа деце у ову школу, по писаној представци, и да је истим надзором утврђено да школа није извршила упис деце ромске националности (13+5), као и да је поступала у складу са законом;

– да у ШОСО „В.“ у оквиру основне школе има 63 ученика ромске националности од укупно 86 ученика, као и да је све до 2010. године школа могла да уписује ученике искључиво на основу решења некадашње општинске Комисије за разврставање. Од наведеног броја, тренутно је првом разреду троје деце, а у другом разреду шесторо деце ромске националности.

– да су сви старији ученици уписани искључиво на основу решења Комисије за разврставање о „разврставању у категорију менталне ометености“, као и да превага да ромска деца уписују ову школу постоји преко 30 година;

– да су о овом тренду редовно обавештавани општина и просветна „власт“, да су сви подаци садржани у редовно и обавезно подношеним годишњим плановима и извештајима о раду ШОСО „В.“, али да нико никада није тражио разлоге за овакво стање нити предлагао решења за превазилажење оваквог тренда;

– да се ШОСО „В.“ бави васпитањем и образовањем деце „ометене у развоју“ и не разликује децу по националној припадности, као и да се сматра одговорном према сваком детету и обавезном да поступа у најбољем интересу детета;

– да сви ученици у ШОСО „В.“, укључујући и децу ромске националности, испољавају „реално заостајање у менталном развоју и укупно лоша образовна постигнућа“ и да ова школа чини све да свој деци пружи образовање до нивоа фунционалне писмености;

– да су напори које је ШОСО „В.“ предузимала и које ће предузимати и убудуће потврђени позитивним изјавама канцеларије ДИЛС пројекта и давањем прилике да ШОСО „В.“ буде део пројекта и програма са циљем унапређења инклузивног образовања;

ШОСО „В.“ је уз изјашњење доставила и следеће прилоге: записник просветне инспекције ОУ Бор о извршеном инспекцијском надзору у ШОСО „В.“ дел. број: 614-64/11-III-06 од 13.12.2011. године, извештај о предузетим мерама за превођење ученика ромске националности из ШОСО „В.“ у редован образовни систем дел. број: 980/1 од 12. децембра 2011. године, одговор ДИЛС/РЕФ координатора за образовну инклузију Рома и потврду о одобрењу гранта из ДИЛС пројекта за унапређење капацитета школа за образовање деце са сметњама у развоју.

Повереница за заштиту равноправности је у току поступка, на основу изјашњења и достављених прилога подносиоца притужбе и ШОСО „В.“, утврдила да су на почетку школске 2011/2012. године за упис у први разред ШОСО „В.“ захтеве поднели и родитељи десеторо деце чија документација није била комплетна, односно, није постојало мишљење општинске Интерресорне комисије, због чега ова деца нису могла бити уписана у ШОСО „В.“.

У току поступка утврђено je и да је ШОСО „В.“, по службеној дужности, иницирала покретање поступка за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке за децу чији су родитељи поднели захтев за њихово уписивање у ШОСО „В.“, као и да интерресорна комисија није одлучила у прописаном року по овим захтевима. Из записника о извршеном инспекцијском надзору ШОСО „В.“ број: 614-64/11-III-06 од 13. децембра 2011. године утврђено је да је ШОСО „В.“ дописом бр. 779 од 21. октобра 2011. године захтевала од општинске Интерресорне комисије да интензивира рад и донесе мишљење за десеторо деце, као и да је о овом проблему ШОСО „В.“ обавестила Школску у праву у Зајечару.

Даље, у периоду од 17. до 22. новембра 2011. године, ШОСО „В.“ су се обратили и родитељи још петоро деце, такође без мишљења интересорне комисије, са захтевом да њихова деца наставе школовање у ШОСО „В.“ – један захтев за четврти разред, три за пети и један за шести разред. Увидом у Записник о извршеном инспекцијском надзору у ШОСО „В.“ који је извршила Просветна инспекција, Одељења за инспекцијске послове Општинске управе Бор број: 614-64/11-III-06 од 13. децембра 2012. године утврђено је да деца која нису имала мишљење интерресорне комисије (10 ученика/ца првог разреда и пет ученика/ца виших разреда) нису ни била уписана у ШОСО „В.“, као и да ови ученици нису била ни на настави.

На основу достављених прилога утврђено је и да је у решавање овог случаја било укључено више различитих актера, као и да је одржана конференција случаја 28. новембра 2011. године на којој су присуствовали представници ДИЛС/РЕФ, представници општине Бор, представници учесника у пројекту „Образовна инклузија Рома“, представници ШОСО „В.“, просветни саветник Школске управе Зајечар, кординатор свих основних школа у Бору, представници ромске национале заједнице и др. На овој конференцији је, између осталог, договорено да се сва деца која немају мишљење интерресорне комисије врате у редовне школе, као и да се заједничким радом свих актера реши проблем до 9. децембра 2011. године. Поступајући у складу са овим договором, ШОСО „В.“ је преузела обавезу да у сарадњи са педагошким асистентима организује родитељске састанке, на којима ће обавестити родитеље који су поднели захтеве да им се деца образују у ШОСО „В.“, о свим закључцима конференције случаја, а пре свега о томе да је договорено да ће деца наставити школовање у „редовним школама“ и то најкасније од 9. децембра 2011. године.

Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006) у чл. 21. прописује да су пред Уставом и законом сви једнаки и да је забрањен сваки облик дискриминације по било ком основу.

Уставна забрана дискриминације је разрађена Законом о забрани дискриминације, те је одредбом чл. 2. ст. 1. т. 1. дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Закон о забрани дискриминације чл. 19. забрањује дискриминацију у области образовања и прописује да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, а забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или их искључити из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.
Закон о основама система образовања и васпитања у чл. 98. регулише упис ученика у основну школу, тако што прописује, између осталог, да у школу за образовање ученика са сметњама у развоју могу да се упишу деца на основу мишљења интерресорне комисије за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке ученику уз сагласност родитеља.
Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику уређени су ближи услови за процену потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детету и ученику и састав и начин рада интерресорне комисије. Процена потреба за пружањем додатне образовне, здравствене или социјалне подршке детета и ученика заснива се на целовитом и индивидуализованом приступу, заснованом на једнаким могућностима у сагледавању потреба детета и ученика, са циљем да се пружањем одговарајуће подршке омогући друштвена укљученост кроз приступ правима, услугама и ресурсима. Додатна подршка обезбеђује се без дискриминације по било ком основу сваком детету из друштвено осетљивих група, коме је услед социјалне ускраћености, сметњи у развоју, инвалидитета, тешкоћа у учењу и других разлога потребна додатна подршка у образовању, здравству или социјалној заштити. Чланом 5. је прописано да се процена потреба детета за пружањем додатне подршке врши по захтеву родитеља/старатеља и по службеној дужности, на иницијативу образовне, здравствене или установе социјалне заштите, односно пружаоца услуге социјалне заштите, уз сагласност родитеља/старатеља детета. Састанак интерресорне комисије ради разматрања захтева, односно, иницијатива за покретање поступка процене одржава се у року од седам дана од дана добијања захтева.

Кључно питање које се у овом случају поставља јесте да ли су поступањем ШОСО „В.“ поводом захтева десеторо родитеља ромске националности да њихова деца буду уписана у ову школу и захтева петоро родитеља родитеља ромске националности да њихова деца наставе школовање у овој школи, ова деца дискриминисана, тј. да ли је ШОСО „В.“ прекршила прописе о забрани дискриминације на које се указује у притужби.

У току поступка утврђено је да су родитељи поднели захтеве за упис деце ШОСО „В.“, као и да је ШОСО „В.“, по пријему ових захтева, иницирала покретање поступка по службеној дужности за добијање мишљења интерресорне комисије. Поред тога, утврђено је и да интерресорна комисија није донела мишљења у року који је прописан Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику, те да због непостојања мишљења комисије, ШОСО „В.“ није ни могла да изврши упис деце у први разред. Ова ситуација је довела до тога да деца која нису имала мишљење интересорне комисије, а чији су родитељи поднели захтеве за њихов упис у ШОСО „В.“, формално не буду уписана ни у једну школу у периоду од септембра до децембра 2011. године. Такође, чињеница је и да су у тренутку подношења притужбе Центра за права мањина из Београда, сва деца која нису имала мишљење интересорне комисије за упис у ШОСО „В.“ или за наставак школовања у овој установи образовања, била већ уписана у „редовне школе“.

На основу утврђених чињеница, достављених доказа и релевантних прописа, не може се утврдити да је у конкретном случају ШОСО „В.“ дискриминаторно поступала предузимајући активности у вези са уписом деце ромске националности која нису имала мишљење интерресорне комисије у ову школу. Наиме, одлука о томе да ли ће дете бити уписано у „редовну“ или „специјалну“ школу не зависи од школе, већ од мишљења интерресорне комисије и сагласности родитеља. ШОСО „В.“, након пријема захтева за упис деце у школу без мишљења интерресорне комисије, иницирала је покретање поступка за прибављање мишљења, односно, поступила је у складу са прописима који регулишу упис деце у школу.

У односу на тврдње да су поступањем ШОСО „В.“ у погледу уписивања ромске деце у школу, циљана деца из породица лошијег имовног стања, и то тако што су родитељима предочене предности образовања у „специјалној школи“ које се односе на бесплатан превоз, ужине и друге олакшице у току целокупног школовања, Повереница за заштиту равноправности констатује да Центар за права мањина није понудио ниједан доказ којима би ове тврдње учинио вероватним. На истинитост ових тврдњи не указују ни чињенице које су у току поступка утврђене.

У погледу свих тврдњи из притужбе које се односе на висок проценат заступљености ромске деце у овој школи, Повереница за заштиту равноправности указује да је реч о опису затеченог стања које је последица вишедеценијске образовне политике. Потребно је напоменути и да су прописи који су донедавно важили у области образовања, али и целокупан друштвени контекст и положај припадника и припадница ромске националне мањине у нашем друштву, произвели забрињавајуће последице у вези са образовањем ромске деце и довели до тога да велики број ромске деце образовање стиче у школама за образовање деце са сметњама у развоју, иако немају било какве сметње у развоју.

Охрабрујуће је да је начин на који је сада регулисана област образовања и васпитања, такав да је могуће спречити овај тренд, односно, да упис у школе за образовање деце са сметњама у развоју није могућ уколико за то не постоје оправдани разлози, образложени у мишљењу интерресорне комисије и уз сагласност родитеља. Законом о основама система образовања и васпитања из 2009. године, промењен је приступ образовању деце са сметњама у развоју, па је између осталог, процедура уписа у школу за образовање деце са сметњама у развоју јасно прописана, тако што сада школа за образовање деце са сметњама у развоју нема могућност да одлучује о пријему конкретног детета. Променом приступа образовању омогућено је свој деци да се упишу у редовне школе, без обзира да ли имају сметње у развоју или не, и то тако што се промовишу инклузивно образовање, једнаке шансе и недискриминација, уз олакшавање процедуре за упис у школу. С друге стране, процедура за упис у школу за децу са сметњама у развоју, сложенија је него раније.

Повереница за заштиту равноправности сматра да је неопходно да сви друштвени актери предузму мере из своје надлежности, како би се свеукупан положај ромске националне мањине побољшао. Поражавајућа је чињеница да је, и поред мера које су усмерене на побољшање положаја Рома, ова национална мањина још увек једна од најугроженијих друштвених група у Србији, као и да мере које се предузимају још увек нису довеле до битнијег унапређења услова живота припадника и припадница ове националне мањине.

На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да чињеница да у овом конкретном случају није утврђено да је ШОСО „В.“ дискриминаторно поступала према деци ромске националности, не искључује могућност да је у овом случају било повреде неких других права, које нису у надлежности овог државног органа.

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. став. 1. тачке. 1. Закона о забрани дискриминације, дала је мишљење да није утврђено да је ШОСО „В.“ дискриминаторно поступала према деци ромске националности поступајући по захтевима њихових родитеља да се деца упишу у ШОСО „В“.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ
РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

Притужба Ц. з. п. м. прoтив Школе зa oснoвнo и срeдњe oбрaзoвaњe збoг дискриминације пo oснoву инвaлидитeтa у oблaсти oбрaзoвaњa и вaспитaњa