бр. 07-00-629/2021-02  датум: 7.3.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе AA, коју је поднео у име BB и ББ, изјављене против две градске општине Ниша и то: градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања. У притужби је наведено да постоји различито поступање приликом  обрачуна и исплате накнаде у Градским општинама Палилула и Градским општинама Нишка Бања, у односу на све остале градске општине, јер ове две градске општине Ниша члановима већа због старосног доба и остварене пензије, надокнаду за рад обрачунавају и исплаћују тако што се од утврђеног износа надокнаде за рад општинског већника тај износ умањује или им се уплаћује паушал у висини 30% од пуне надокнаде за рад. У изјашњењу на притужбу Градске општине Палилула, између осталог је наведено да је већник ББ војни старосни пензионер и није запослен на сталном раду у Градској општини Палилула, те да у складу са тим, остварује право на плату у висини разлике између пензије и плате коју би примао на тој функцији, да није остварио право на пензију. У изјашњењу Градске општине Нишка Бања, између осталог је наведено да ВВ функцију већника у Градској општини Нишка Бања не обавља на сталном раду, због чега му је признато право на накнаду у висини разлике између износа плате коју би остварио да функцију члана већа врши на сталном раду и другог примања које остварује, односно пензије. У току поступка, Повереник је, у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, затражио и од Градске општине Пантелеј, Цервени Крст и Медијана, да се изјасне и овом органу пруже информацију да ли се прави разлика у исплати плате/накнаде чланова Општинског већа и уколико се прави, из којих разлога и у складу са којим прописама. Поступајући по наведеном захтеву, Поверенику је, у остављеном року изјашњење доставила Градска општина Пантелеј која је навела да веће Градске општине Пантелеј има пет чланова од којих су три на сталном раду у овој општини, док су два запослена код другог послодавца и нису на сталном раду, као и да се плате члановима већа обрачунавају и исплаћују у складу са Правилником о платама изабраних и постављених лица у органима Градске општине Пантелеј. У току поступка, прибављено је и мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе поводом примене прописа којима се уређује право на плату/накнаду и њихову висину, члановима општинског/градског већа у јединицама локалне самоуправе, који су корисници пензија. Након спроведеног поступка, утврђено је да су ББ и ВВ корисници пензија, те да функцију члана већа у Градској општини Палилула и Градској општини Нишка Бања не обављају на сталном раду. Утврђено је, такође, да право на накнаду за обављање функције већника ВВ чини разлика између износа плате коју би остварио да функцију члана већа Градске општине Нишка Бања врши на сталном раду и другог примања које остварује, односно прензије. Даље, утврђено је да је ББ одређена  месечна накнада у износу од 30% од укупног износа плате коју би примао за функцију коју врши да је на сталном раду у органима и службама града. Утврђено је, такође, да је члановима већа у Градској општини Палилула, Нишка Бања и Пантелеј право на плату/накнаду утврђено појединачним решењем послодавца, као и да обрачун и исплата плате/накнаде зависи од тога, да ли члан већа функцију обавља на сталном раду у градској општини или не (зато што је запослен код другог послодавца, или је  корисник пензије). Дакле, основ обрачуна и исплате плате/накнаде већницима су појединачна решења којима је утврђен радно-правни статус члана већа у општини, односно да ли функцију члана већа обавља на сталном раду, или не обавља на сталном раду, као и појединачно утврђени коефицијенти за обрачун и исплату плате. Због тога је Повереник констатовао да право на плату/накнаду које се признаје члановима већа у градским општинама Ниша није у вези са њиховим годинама живота, због чега старосно доба не може бити основ дискриминације, како је наведено у притужби. Даље, Министарство државне управе и локалне самоуправе, је у мишљењу, које је доставило Поверенику, између осталог, навело да уколико члан општинског или градског већа није на сталном раду у органу јединице локалне самоуправе, остварује право на накнаду за свој рад, о чему у сваком појединачном случају одређује послодавац. С обзиром да није долазило до промене у делу уређења прописа који се односе на елементе и обрачун плата, односно накнада плата функционера, у том делу наставља сходно да се примењује члан 42. Закона о радним односима у државним органима којим је прописано да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију. Имајући у виду све наведено, као и да је у конкретном случају појединачним решењима утврђен радно-правни статус чланова већа у Градској општини Палилула и Градској општини Нишка Бања, као и право на плату/накнаду, Повереник је указао да овај орган нема овлашћена да испитије и утврђује основ или законитост ових решења у складу са позитивним прописима који уређују положај и право на плату функционера-чланова општинског већа. У складу са поуком о правном леку из наведених решења, против њих се, у прописаном року, може покренути и спор пред надлежним судом. Након спроведеног поступка и утврђеног чињеничног стања у овом предмету, Повереник је донео мишљење да у поступку по притужби  АА, коју је поднео у име ББ и ВВ, против Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА, коју је поднео у име ББ и ВВ, изјављеном против две градске општине Ниша и то: Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања, због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

– да је од шест чланова градског и општинског већа, четворици чланова признат стални рад на функцију већника, док за два члана општинског већа и то Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања није;

–  да постоји различито поступање, односно дискриминаторски однос, приликом обрачуна и исплате накнаде у Градској општини Палилула и Градској општини Нишка Бања, у односу на све остале градске општине, као и града Ниша;

– да градске општине града Ниша, ГО Црвени Крст, ГО Пантелеј, ГО Медијана, када се ради о већницима градског, односно општинског већа својим већницима исплаћују пуну надокнаду за обављени рад у висини утврђеног паушала и исплату ове надокнаде обрачунавају  у пуном износу, без обзира на то да ли је већник остварио право на пензију и колики је износ пензије коју већник прима из фонда ПИО;

– да Градска општина Палилула и Градска општина Нишка Бања већницима који су остварили право на пензију, надокнаду за рад обрачунавају и исплаћују тако што се од утврђеног износа надокнаде за рад општинског већника тај износ умањује или им се уплаћује паушал у висини 30% од пуне надокнаде за рад општинског већника, у зависности шта је за њих повољније;

– да је приликом одлучивања о праву већника, односно о његовој висини накнаде за рад, неопходно имати у виду да су ранија законска решења садржавала овакав вид обрачуна, а ради се о одредби члана 42. Закона о радним односима у државним органима, међутим, примена овог прописа је престала и он се више не примењује на запослене у аутономним покрајинама и локалним самоуправама. Наиме, наведени пропис је престао да се примењује 1.12.2016. године, када је ступио на снагу Закон о запосленима у аутиномним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, чијом је одредбом члана 202. став 1. прописано да даном примене овог закона престаје примена Закона о радним односима у државним органима. На основу овог члана, престала је да важи и цитирана одредба члана 42. тог закона, која је била регулисала право функционера који је остварио право на пензију;

– да се у конкретном случају ради о дискриминаторном односу према већнику у општинском већу ГО Палилула и већнику у општинском већу у ГО Нишка Бања.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања.
• У изјашњењу председника Градске општине Палилула, између осталог, наведено је:

• да је Градска општина Палилула послодавац ББ, већника у овој општини, да веће Градске општине Палилула броји шест чланова, од којих је један председника Градске општине;
• да су председника Градске општине Палилула и тројица већника запослени на сталном раду у Градској општини Палилула;
• да је већник ББ војни старосни пензионер и није запослен на сталном раду у Градској општини Палилула, док је један већник у радном односу код другог послодавца где остварује плату, због чега такође није запослен на сталном раду у Градској општини Палилула;
• да је Градска општина Палилула од Министарства државне управе и локалне самоуправе затражила мишљење у вези примене прописа, и да је добила одговор;
• да мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе потврђује начин сагладавање радно-правног положаја већника ББ од стране ГО Палилула као правилан, као што потврђује и висину накнаде одређене за његов рад. У складу са тим, ББ остварује право на плату у висини разлике између његове пензије и плате коју би примао на тој функцији, да није остварио плату на пензију;
• да се Градска општина Палилула, још једном преиспитујући своје решење о висини плате већника ББ, обратила и Државној ревизорској институцији у Београду, која је допис даље упутила на Министарство државне управе и локалне самоуправе, чије мишљење је Градска општина Палилула већ прибавила пре тога;
• да у конкретном случају нема дискриминације на основу старосног доба, која је истакнута у притужби ББ, као и да би другачијим поступањем дискриминацију могуће учинити у односу на остале већнике Градске општине Палилула, који су, за разлику од већника ББ, запослени у Градском већу ове општине на сталном раду и не остварују друге приходе.
  • Уз изјашњење на притужбу достављенo je решење ГО Палилула од 3.9.2020. године, за обављање функице члана већа ББ и утврђеним коефицијентом за обрачун и исплату плате и мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе.
  • У изјашњењу председника Градске општине Нишка Бања, између осталог, наведено је:
• да је ВВ изабран за члана већа Градске општине Нишка Бања 2.9.2021. године, и да је корисник пензије;
• да ВВ функцију већника у Градској општини Нишка Бања не обавља на сталном раду, због чега му је признато право на накнаду у висини разлике између износа плате коју би остварио да функцију члана већа ГО Нишка Бања врши на сталном раду и другог примања које остварује, односно пензије;
• да је ВВ захтевао од Комисије за административна и мандатско-имунитетска питања да буде на сталном раду и да прима пун износ плате, који захтев му је одбијен, уз образложење и мишљења Министарства државне управе и локалне самоуправе;
• да се Партија уједињених пензионера Србије-ПУПС- Градски одбор Ниш, 05.2021.године обратила Скупштини градске општине Нишка Бања -Одбору за мандатно имунитетска питања предлогом за изједначавање права за надокнаду за рад функционера у Градским општинама Града Ниша;
• да је Комисија за административна и мандатно имунитетска питања у одговору ПУПС-у навела да ова комисија доноси опште и појединачне акте из области остваривања права у вези са радом и радним односима изабраних и постављених лица. Такође је у одговору наведено да се ради о појединачном праву члана већа (функционера) који се више пута обраћао овој комисији и да је био благовремено обавештен о одлукама и правним основама за доношење, као и да је искористио сва правна средства пред комисијом;
• да Градска општина Нишка Бања сматра да у конкретном предмету нема елемената дискриминације из разлога што се о правима и обавезама свих чланова Већа одлучује применом прописа који регулишу наведену материју, као и да су општа и појединачна акта, чији је доносилац Градска општина Нишка Бања током 2020 и 2021. године била предмет свих могућих екстерних контрола.
  • Уз изјашњење је достављена Одлука о избору председника општине, заменика председника и чланова већа Градске општине Нишка Бања, решење од 7.9.2020. године, за обављање функице члана већа ВВ и утврђеним коефицијентом за обрачун и исплату плате, и привремено решење о утврђивању права на старосну пензију Фонда ПИО од 19.5.2015. године.
  • Повереник за заштиту равноправности је у складу са чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације, затражио и од других градских општина у Нишу, и то Градске општине Пантелеј, Цервени Крст и Медијана, да се изјасне и овом органу пруже информацију да ли се прави разлика у исплати плате/накнаде чланова Општинског већа и уколико се прави, из којих разлога и у складу са којим прописама. Поступајући по наведеном захтеву, Поверенику је, у остављеном року изјашњење доставила Градска општина Пантелеј која је навела да веће Градске општине Пантелеј има пет чланова од којих су три на сталном раду у овој општини, док су два запослена код другог послодавца и нису на сталном раду. Наведено је, такође, да су Правилником о платама изабраних и постављених лица у органима Градске општине Пантелеј бр.48/20-01 од 07.09.2020.године утврђени коефицијенти за обрачун плата функционера, односно изабраних, постављених и именованих лица у органима Градске општине Пантелеј, те се плате члановима већа обрачунавају и исплаћују у складу са наведеним правилником. Правилником је предвиђено да изабрано лице које остварује зараду у другом предузећу, установи или самостално обавља делатност, има право на месечну накнаду у висини разлике између зараде коју остварује и плате коју би примало за функцију коју врши да је на сталном раду у органима Градске општине.
  • Повереник је, у току поступка, дописом од 7.2.2022. године, затражио и мишљење Министарства државне управе и локалне самоуправе поводом примене прописа којима се уређује право на плату/накнаду и њихову висину, члановима општинског/градског већа у јединицама локалне самоуправе, који су корисници пензија.
  • Министарство државне управе и локалне самоуправе је дописом од 21.2.2022. године, Поверенику доставило одговор поводом захтева за давање мишљења, у коме је, између осталог, наведено:
• да уколико је функционер (члан општинског или градског већа) према Закону о локалној самоуправи и Закону о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе искористио своје право да буде на сталном раду у органу јединице локалне самоуправе, сходно радноправном статусу остварује и право на плату, односно уколико није на сталном раду остварује право на накнаду за свој рад, о чему у сваком појединачном случају одлучује послодавац овог лица;
• да Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе није унео промене у, до тада утврђеним елементима плата функционера и службеника, нити њиховој висини, а у мери у којој су плате препознате као део напредовања службеника у служби, односно каријерног развоја запослених;
• да је, имајући у виду, да су институти који се тичу радноправног статуса запослених, од њихових звања, запошљавања па до заштите права из радног односа, у потпуности уређени новим законским решењима, одредбом члана 202. Закона прописано је да на запослене у јединицима локалне самоуправе, његовим ступањем на снагу престаје сходна примена Закона о радним односима у државним;
• да је због тога мишљења да престанак сходне примене Закона о радним односима у државним органима на запослене у јединицама локалне самоуправе, може да се посматра само оквирно правима које Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе уређује, односно кроз престанак сходне примене института који су у потпуности уређени новим законским решењима. Политика раста плата запослених у јавном сектору Републике Србије, јасно се одређује кроз фискална правила и годишњи раст основице за запослене у јединицима локалне самоуправе и изражава се кроз све прописе којима се уређују елементи плата свих запослених, те и функционера у јединицама локалне самоуправе. С обзиром да није долазило до промене у делу уређења прописа који се односе на елементе и обрачун плата, односно накнада плата функционера, мишљења смо да у том делу наставља сходно да се примењује члан 42. Закона о радним односима у државним органима којим је прописано да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију;
• да овакво опредељење произлази и из одредбе члана 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору, којим је прописано да ће се посебним законима за поједине категорије запослених у јавном сектору, одредити да запослени задржава затечену плату на радном месту на које је био распоређен, односно чије послове обавља на дан почетка примене посебних закона, уз одређивање начина прилагођавања те плате, којим ће се обезбедити усаглашавање са платом коју би остварио применом одредаба овог и посебних закона, који мора бити постепен и прилагођен буџетским ограничењима. До почетка примене посебних закона, право на плату и друга примања из радног односа запослени у органима, организацијама, службама и агенцијама оствариваће на основу прописа који су до тада на снази.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У поступку је утврђено, на основу навода притужбе и изјашњења, као и решења Градске општине Палилула- Одбор за административне и мандатно-имунитетска питања бр. 35/20-02/1 од 3.9.2020. године, да је ББ члан већа Градске општине Палилула и да функцију члана већа не обавља на сталном раду.  Наведеним решењем ББ одређена је месечна накнада у износу од 30% од укупног износа плате коју би примао за функцију коју врши да је на сталном раду у органима и службама града, а која се обрачунава на основу коефицијената за обраћун и исплату плате 7,7% и основице за обрачун плате.  На основу изјашњења Градске општине Палилула, утврђено је, такође, да веће ове општине има укупно шест чланова, од којих су четворица запослена на сталном раду, а двојица нису запослена на сталном раду, с обзиром да је један члан већа корисник војне пензије а један је запослен код другог послодавца.
• На основу навода притужбе, изјашњења и решења Комисије за административна и мандатно-имунитетска питања од 7.9.2020. године утврђено је да је ВВ члан већа Градске општине Нишка Бања, који функцију не обавља на сталном раду. Наведеним решењем ВВ је признато право на накнаду коју чини разлика између износа плате коју би остварио да функцији члана већа Градске општине Нишка Бања врши на сталном раду и другог примања које остварује, односно пензије. Утврђено је, такође, на основу изјашњења Градске општине Нишка Бања да је ВВ захтевом тражио да  буде на сталном раду у Градској општини, али да је његов захтев одбијен, уз образложење, као и да је искористио сва правна средстав пред Комисијом.
• На основу изјашњења Градске општине Пантелеј, утврђено је да веће Градске општине Пантелеј има пет чланова од којих су три на сталном раду у општини, а два су запослена код другог послодавца и нису на сталном раду у Градској општини Пантелеј.
• На основу навода из изјашњења градске општине Палилула, Градске општине Нишка Бања и Градске општине Пантелеј утврђено је да се члановима већа градских општина Ниша право на плату/накнаду утврђује појединачним решењима послодавца- јединице локалне самоуправе, односно органа у њеном саставу, као и да одређивање плате/накнаде зависи од радно-правног статуса, односно да ли члан већа функцију обавља на сталном раду у градској општини или не обавља на сталном раду (запослен код другог послодавца, корисник пензије), као и појединачно утврђених коефицијената за обра
• У мишљењу Министарства државне управе и локалне самоуправе од 21.2.2022, између осталог, наведено је да како није долазило до промене у делу уређења прописа који се односе на елементе и обрачун плата, односно накнада плата функционера, у том делу наставља сходно да се примењује члан 42. Закона о радним односима у државним органима којим је прописано да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности и заштите од дискриминације.
• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[4].
• Чланом 45. став 1. Закона о локалној самоуправи[5] прописано је да су чланови општинског већа изабрана лица у органу јединице локалне самоуправе, који сходно ставу 9. овог члана могу бити на сталном раду у општини. Такође, према члану 66. став 5. наведеног закона, одредбе овог закона које се односе на општинско веће примењују се на градско веће.
• Одредбом члана 3. став 1. Законом о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе[6] прописано је да се запосленима у смислу овог закона сматрају функционери који на основу законом или покрајинским прописом утврђене обавезе или овлашћења, имају обавезу, односно користе право да буду на сталном раду ради вршења дужности, службеници и намештеници. Ставом 2. истог члана прописано је да је функционер изабрано, именовано, односно постављено лице (осим службеника на положају) у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно у органима градске општине, као и у службама и организацијама које они оснивају према посебном пропису. Чланом 4. став 2. закона прописано је да је послодавац функционера, службеника и намештеника у јединицама локалне самоуправе – јединица локалне самоуправе. Чланом 202. овог закона прописано је да даном почетка примене овог закона на функционере, службенике и намештенике у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе престаје сходна примена Закона о радним односима у државним органима[7].
• Чланом 42. Закона о радним односима у државним органима[8] прописано је да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију.

Анализа навода притужбе, изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Повереник најпре констатује да је према наводима из притужби, притужба поднета због дискриминаторног поступања градских општина Ниша и то: Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања, према ББ који је члан већа градске општине Палилула и ВВ, који је члан већа Градске општине Нишка Бања. У притужби се наводи да се дискриминаторско поступање односи на обрачун и исплате плате/накнаде већницима у ове две општине Ниша, због старосног доба, а у односу на све остале већнике садашњег као и ранијег сазива општинског и градског већа Ниша. Наиме, већници ББ и ВВ су корисници пензија, због чега функцију члана већа не обављају на сталном раду, а Градска општина Палилула и Нишка Бања накнаду за рад обрачунавају и исплаћују тако што се од утврђеног износа накнаде за рад општинског већника тај износ умањује, или им се уплаћује паушал у висини 30% од пуне накнаде за рад општинског већника.
• Имајући у виду садржину притужбе, као и појам дискриминације из члана 2. Закона о забрани дискриминације, Повереник истиче да је за утврђивање дискриминације у сваком конкретном случају непходно: 1) да је неко лице (или група лица) стављен у неоправдано лошији положај у односу на друго лице у истој или сличној ситуацији; 2) да постоји лично својство које је основ дискриминације и 3) да постоји узрочно последична веза између личног својства и конкретног акта дискриминације.
• На основу утврђеног чињеничног стања, Повереник констатује да су лица у чије име је поднета притужба корисници пензија, те да функцију члана већа у Градској општини Палилула и Градској општини Нишка Бања не обављају на сталном раду. Утврђено је, такође, да право на накнаду за обављање функције већника ББ чини разлика између износа плате коју би остварио да функцију члана већа Градске општине Нишка Бања врши на сталном раду и другог примања које остварује, односно прензије. У образложењу решења које је донео председник Комисије за административна и мандатно-имунитетска питања за већника ВВ, наведено је, између осталог да су параметри за обрачун плате утврђени на основу Правилника о платама изабраних и постављених лица у органима Градске општине Нишка Бања. Даље, утврђено је да је ББ одређена месечна накнада у износу од 30% од укупног износа плате коју би примао за функцију коју врши да је на сталном раду у органима и службама града, а која се обрачунава на основу коефицијената за обраћун и исплату плате 7,7% и основице за обрачун плате. У  образложењу решења које је донео председник Одбора за административна и мандатно-имунитетска питања за већника ББ, наведено је, између осталог, да је основ доношења решења Закон о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе и Правилник о платама изабраних и постављених лица у органима Градске општине Палилула.
• Имајући у виду наведено, у даљем току поступка предмет анализе је било поступање градских општина Ниша приликом обрачуна и исплате плате/накнаде чланова општинског већа. С тим у вези, Повереник најпре констатује да се на основу утврђеног чињеничног стања у овом предмету може закључити да је већницима у градским општинама Ниша и то: Градској општини Палилула, Нишка Бања и Пантелеј право на плату/накнаду утврђено појединачним решењем послодавца, који је у конкретном случају јединица локалне самоуправе, као и да обрачун и исплата плате/накнаде зависи од тога, да ли члан већа функцију обавља на сталном раду у градској општини или не (зато што је запослен код другог послодавца, или је корисник пензије). Према томе, на основу наведеног, даље се може закључује да право на плату/накнаду које се признаје члановима већа у градским општинама Ниша није у вези са њиховим годинама живота, због чега старосно доба не може бити основ дискриминације, како је наведено у притужби. Ово посебно ако се има у виду да се приликом обрачуна и исплате плате узима у обзир чињеница  да ли изабрани члан већа функцију већника обавља на сталном раду или не обавља на сталном раду у општини, као и појединачно утврђени коефицијети за обрачун и исплату плате.
• Имајући у виду овакав начин обрачуна накнаде за већнике у чије име је поднета притужба, као и навода притужбе да је пропис (одредба члана 42. Закона о радним односима у државним органима) којим је било регулисано право на плату функционера који су острарили право на пензију престао да важи, Повереник је у току поступка прибавио и мишљење Министарства за државну управу и локалну самоуправу о примени позитивних прописа којима се уређује право на плату/накнаду члановима општинског и градског већа у јединицама локалне самоуправе који су корисници пензија. У наведеном мишљењу министарство је, између осталог, навело да „с обзиром да није долазило до промене у делу уређења прописа који се односе на елементе и обрачун плата, односно накнада плата функционера, мишљења смо да у том делу наставља сходно да се примењује члан 42. Закона о радним односима у државним органима којим је прописано да изабрана лица, осим лица на сталним функцијама (судије, јавни тужиоци), која су пре избора на функцију остварила право на пензију имају право на део плате у висини разлике између њихове пензије и плате коју би примали на тој функцији да нису остварили право на пензију. To опредељење, по нашем мишљењу, произилази и из одредбе члана 39. Закона о систему плата запослених у јавном сектору.“
• С обзиром на ове наводе министарства у погледу тумачења спорних одредаба, а имајући у виду и да мишљења органа државне управе нису обавезујућа, у складу са чланом 80. Закона о државној управи, те да су у конкретном случају у питању појединачна акта/решења којим се утврђује радно-правни статус чланова већа у Градској општини Палилула и Градској општини Нишка Бања, као и право на плату/накнаду, Повереник указује да овај орган нема овлашћена да испитије и утврђује основ или законитост ових решења у складу са позитивним прописима који уређују положај и право на плату функционера-чланова општинског/градског већа. Повереник указује да, у складу са поуком о правном леку из наведених решења, против њих се, у прописаном року, може покренути и спор пред надлежним судом. Поред тога, Повереник истиче и да су, према наводима из изјашњења, појединачни и општи акти којима је одлучено о праву на накнаду члановима већа у општини Нишка Бања и Палилула била предмет интерних и екстерних контрола, а које су потврдиле као правилан начин сагледавања радноправног положаја већника и висину накнаде за њихов рад.

3.14. На основу свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да у конкретном случају нема повреде права из Закона о забрани дискриминације, односно неоправданог прављења разлике на основу било ког личног својства које је прописано чланом 2. Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА, коју је поднео у име ББ и ВВ, против Градске општине Ниша и то: Градске општине Палилула и Градске општине Нишка Бања, нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 129/07,83/14 – др. закон, 101/16 – др. закон, 47/18 и 111/21 – др. закон

[6] „Службени гласник РС“, бр. 21/16,113/17,113/17 – др. закон, 95/18 и 114/21

[7] „Службени гласник РС”, бр. 48/91, 66/91, 44/98 – др. закон, 49/99 – др. закон, 34/01 – др. закон, 39/02, 49/05 – УС, 79/05 – др. закон и 23/13 – УС

[8] „Службени гласник РС“, бр. 48/91, 66/91, 44/98-др.закон, 49/99-др.закон, 34/01-др.закон, 39/02,49/05-УС, 79/05-др.закон, 23/13-УС, 118/13-др.закон  и 21/16-др.закон

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

799-21 Притужба против две градске општине Ниша – није утврђена дискриминација