бр. 07-00-611/2021-02  датум:  28.6.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбe АА против ББа, власника клуба „МБ“ у Смедеревској Паланци због дискриминације на основу припадности ромској националној мањини. Овим поводом Поверенику се обратио и Национални савет Ромске националне мањине. У притужби и допуни притужбе је наведено да је подноситељка притужбе покушала да уђе у клуб „МБ“, заједно са сином ВВ, али да им то власник клуба ББ није дозволио, као и да ју је том приликом вређао, упућивао псовке и погрдне речи у вези са њиховом националном припадношћу вичући: „Забрањујем свим црним људима Циганима да ми приђу локалу“, „Циганима забрањујем да уђу у мој локал не дозвољавам ником да приђе локалу, марш напоље смрдљиви Цигани, згазићу Вас све..“. У притужби је даље наведено да је један од младића указао да је такво понашње дискриминаторно, на шта је ББ бурно реговао. Поводом овог догађаја подноситељка притужбе се обратила полицији, те је као доказ уз притужбу поднела изјаве, односно службене белешке о обавештењу примљеном од грађана које су дали она и ВВ пред Полицијском управом Смедерево. ББ се није изјаснио на наводе из притужбе, иако му је притужба уредно достављена. Имајући у виду наведено, приликом доношења мишљења у овом предмету, важна је примена правила о терету доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, према којем, за случај да је акт дискриминације учињен вероватним, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, сноси онај за кога се тврди да је извршио дискриминацију. Након спроведеног поступка и изведених доказа, Повереник је дао мишљење да је ББ повредио одредбе члана 6. и 12, а у вези са чланом 24. Закона о забрани дискриминације. ББ је препоручено да упути писано извињење подноситељки притужбе, као и да убудуће не поступа дискриминаторно и не забрањује улазак у клуб припадницима ромске националне мањине.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА против ББа власника клуба „ГГ“ у Смедеревској Паланци због дискриминације на основу припадности ромској националној мањини. Овим поводом Поверенику се обратио и Национални савет Ромске националне мањине. У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:

• да се у ноћи између 13. и 14. новембра 2021. године догодио инцидент око 00:45 часова, односно да је поднoситељки притужбе и њеном сину забрањен улаз у наведени клуб, зато што су Роми;
• да ју је након покушаја да купи улазницу на вратима клуба и покаже ковид „пасош“, обезбеђење клуба избацило, зато што је забрањен улаз „Циганима црнима“;
• да су се обратили обезбеђењу како би оно позвало власника клуба, који је изашао, након чега му се подноситељка притужбе представила и објаснила да „је вршњацима потребно да буду заједно и да се друже“;
• да је на то ББ одговорио: „Забрањујем свим црним људима Циганима да ми приђу локалу“, након чега је наставио да виче и омаловажава је пред неколицином људи испред локала;
• да је ББ викао: „Циганима забрањујем да уђу у мој локал не дозвољавам ником да приђе локалу, марш напоље смрдљиви Цигани, згазићу Вас све..“
• да је један од младића указао да је такво понашње дискриминаторно, на шта је ББ бурно реговао и зграбио младића за главу обема рукама и стискао;
• да је подноситељка притужбе покушала да раздвоји младића и ББа и да се младић тресао од страха;
• да је подноситељка притужбе указала да младић има здравствених проблема и да је дијабетичар, када ју је ББ одгурнуо више пута и запретио да ће их „све згазити“;
• да му је потом објаснила да је такво понашање забрањено законом, на шта је ББ одговорио да га „боли уво“ за закон и опсовао државу, закон итд;
• да нико од присутних младића није реаговао, већ су „навијали“ за власника локала и стајали на његовој страни и добацивали „шта ће нам брате Цигани“;
• да се од такве масе подноситељка притужбе уплашила и позвала полицију којој су дали изјаве о догађају;
• да је уплашена за своју децу и Роме и Ромкиње који желе да се друже са својим вршњацима;
• да је вакцинисана и да је поседовала ковид „пасош“ да други који су улазили у локал нису имали ништа од тога, а ипак им је приступ клубу био дозвољен;
• да су се тим поводом обратили и Националном савету ромске националне мањине и општини;
• да нема сазнања да ли је покренут кривични поступак, да она лично није покренула поступак по приватној тужби због недостатка средстава, али да се нада да овај догађај неће остати некажњен.

Уз притужбу су достављени следећи докази: 1) Службена белешка о обавештењу примљеном од грађана ВВ ПС Смедеревска Паланка од 14. новембра 2021. године; 2) Службена белешка о обавештењу примљеном од грађана/ке АА ПС Смедеревска Паланка од 14. новембра 2021. године.

• У циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Повереник за заштиту равноправности затражио је изјашњење од власника клуба ББа, који је примио притужбу са прилозима. Међутим, до дана састављања овог мишљења ББ се није изјаснио на наводе из притужбе.
• Повереник се у више наврата обратио Вишем јавном тужилаштву у Смедереву, ради добијања обавештења да ли је Више јавно тужилаштво поступало по кривичној пријави подноситељке притужбе у вези са спорним догађајем од 14. новембра 2021. године, односно да ли је поднело оптужни акт, имајући у виду одредбе чл. 36. ст. 1. и 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације.
• Више јавно тужилаштво у Смедереву је дописом КТР бр. 377/22 од 20. маја 2022. године, који допис је Повереник примио 7. јуна 2022. године, обавестило Повереника да је тужилаштво дана 25. марта 2022. године донело одлуку да нема основа за покретање кривичног поступка у овој правној ствари.

1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Службену белешку о обавештењу примљеном од грађана бр. едд 594082/2021 од 14. новембра 2021. године утврђено је следеће: да је АА 14. новембра око 00:45 налазила у Смедеревској Паланци, када ју је позвао син ВВ, и рекао јој да одмах дође до клуба „ГГ“ јер не може да уђе у клуб. Након позива упутила се до клуба „ГГ“ и по доласку питала радника обезбеђења који је стајао на вратима да позове власника клуба да изађе, на шта јој је одговорио да му је „газда клуба“ рекао да је забрањен улаз за Роме и да изађе напоље. Такође је из обавештења утврђено да је након неког времена изашао ББ , власник клуба, да му се АА представила, и питала га због чега је Ромима забрањен улаз, на шта је он одговорио да је то његов локал и да не може да уђе ни један „Циганин“ да је он то забранио. На те његове речи, ВВ, који је такође био присутан, рекао је да је такво понашње дискриминаторно, да је он волонтер Уједињених нација, показао му волонтерску картицу, а власник клуба је исту бацио на под, почео да гура АА, како би се физички супротставио ВВ , а сво време је вређао речима: „мени Цигани не требају у кафићу, све ћу вас згазити“. Такође је у обавештењу наведено да је ВВ рекао да ће га пријавити инспекцији, након чега је ББ одговорио: „Је л хоћете да вас све згазим сад овде, мајку вам јебем циганску“. Након тога је АА позвала полицију.

• Увидом у Службену белешку о обавештењу примљеном од грађана бр. едд 594082/2021 од 14. новембра 2021. године утврђено је: да је ВВ 14. новембра 2021. године око 00:45 часова био у близини клуба „ГГ“ да је хтео да уђе, али да му је пришао власник клуба ББ и обратио се речима: „Јебем ти матер циганску и смрдљиву“ на шта му је одговорио да је то дискриминација и да ће довести инспекцију да му затвори клуб. Затим му је показао „волонтерску картицу за Роме“, коју је он узео и бацио на земљу, и почео да га стиска за врат и наставио да вређа речима: „Смрдљиви цигани, нећу да Вас гледам овде, све ћу да вас разбијем, згазићу вас“.

• Увидом у допис Вишег јавног тужилаштва у Смедереву КТР бр. 377/22 од 20. маја 2022. године утврђено је да је ПС у Смедереву дана 13. децембра 2021. године, доставила Вишем јавном тужилаштву у Смедереву извештај бр. 230-43589/21 од 16. новембра 2021. године, а поводом догађаја од 14. новембра 2021. године, када је АА из Смедеревске Паланке надлежним полицијским службеницима пријавила да је њеном сину ВВ власник дискотеке „МБ“ у Смедеревској Паланци ББ забранио да уђе у наведени објекат јер је припадник ромске националне мањине, као и да их је критичном приликом вређао, њеног сина хватао за главу и упућивао им увредљиве речи. У допису је наведено да је поводом сачињеног извештаја формиран предмет КТР бр. 747/21, да је поступајући заменик јавног тужиоца, ради вршења провера, упутио захтев за прикупљање потребних обавештења, како би се утврдило да ли је те вечери у клубу било још припадника/ца ромске националне мањине и како би се са њима обавили разговори, а нарочито на околности да ли су ранијем периоду имали проблема са пријављеним лицем, затим да ли им је познато да је тог дана ББ вређао ВВ . У допису је даље наведено да је након извршених провера и достављања извештаја ПС Смедеревска Паланка ПО 2/22, од 9. фебруара 2022. године, анализом прикупљених података, посебно изјава других лица припадника ромске националне мањине који су навели да су у ранијем периоду, као и критичне вечери без икаквих проблема долазили и боравили у наведеном угоститељском објекту, тужилаштво дана 25. марта 2022. године донело одлуку да нема основа за покретање кривичног поступка.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
• Устав Републике Србије^[2] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

• Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације^[4], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.

• Комитет Уједињених нација за елиминисање расне дискриминације усвојио је 2000. године Општу препоруку XXVII под називом „Дискриминација Рома“^[5]. Комитет је препоручио да државе уговорнице Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације усвоје мере и да настоје да охрабре кроз јединствен дијалог, консултације и друге адекватне мере, унапређење односа између ромских и неромских заједница, нарочито на локалном нивоу, промовисањем толеранције и превазилажења предрасуда и стереотипа на обе стране, да промовишу напоре за прилагођавање и адаптирање и искључивање дискриминације, омогућавајући да све особе у пуном обиму остварују људска права и слободе.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1, прописује да дискриминaциja и дискриминaтoрскo пoступaњe oзнaчaвajу свaкo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликe или нejeднaкo пoступaњe, oднoснo прoпуштaњe (искључивaњe, oгрaничaвaњe или дaвaњe првeнствa), у oднoсу нa лицa или групe кao и нa члaнoвe њихoвих пoрoдицa, или њимa блискa лицa, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, a кojи сe зaснивa нa рaси, бojи кoжe, прeцимa, држaвљaнству, нaциoнaлнoj припaднoсти или eтничкoм пoрeклу, jeзику, вeрским или пoлитичким убeђeњимa, пoлу, рoду, рoднoм идeнтитeту, сeксуaлнoj oриjeнтaциjи, пoлним кaрaктeристикaмa, нивooм прихoдa, имoвнoм стaњу, рoђeњу, гeнeтским oсoбeнoстимa, здрaвствeнoм стaњу, инвaлидитeту, брaчнoм и пoрoдичнoм стaтусу, oсуђивaнoсти, стaрoснoм дoбу, изглeду, члaнству у пoлитичким, синдикaлним и другим oргaнизaциjaмa и другим ствaрним, oднoснo прeтпoстaвљeним личним свojствимa (у дaљeм тeксту: личнa свojствa). Члaнoм 6. прoписaнo je дa нeпoсрeднa дискриминaциja пoстojи aкo сe лицe или групa лицa, збoг њeгoвoг oднoснo њихoвoг личнoг свojствa у истoj или сличнoj ситуaциjи, билo кojим aктoм, рaдњoм или прoпуштaњeм, стaвљajу или су стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj, или би мoгли бити стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj. Чланом 12. Закона о забрани дискриминације прописано је да је зaбрaњeнo je узнeмирaвaњe, пoнижaвajућe пoступaњe и пoлнo и рoднo узнeмирaвaњe, кoje имa зa циљ или прeдстaвљa пoврeду дoстojaнствa лицa или групe лицa нa oснoву њихoвoг личнoг свojствa, a нaрoчитo aкo сe тимe ствaрa зaстрaшуjућe, нeприjaтeљскo, дeгрaдирajућe, пoнижaвajућe и уврeдљивo oкружeњe. Чланом 24. став 1. прописано је да је зaбрaњeнa дискриминaциja нaциoнaлних мaњинa и њихoвих припaдникa нa oснoву нaциoнaлнe припaднoсти, eтничкoг пoрeклa, вeрских увeрeњa и jeзикa.

• Законом о заштити права и слобода националних мањина^[6] који поставља стандарде у заштити мањина, у члану 3. прописано је да је забрањен је сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој основи, према националним мањинама и лицима која припадају националним мањинама.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужбе, у конкретном случају је потребно испитати да ли је ББ било којом радњом или пропуштањем повредио одредбе Закона о забрани дискриминације поводом догађаја испред клуба „ГГ“ чији је он власник, који се одиграо у ноћи између 13. и 14. новембра 2021. године.

3.9. Имајући у виду да је притужбу поднела АА у своје име и да није достављена сагласност других лица, Повереник у поступку није утврђивао да ли је евентуално акт дискриминације учињен према другим лицима. Такође, с обзиром да се подноситељка притужбе поводом наведеног догађаја већ обратила полицији Повереник у вези са наведеним догађајем није подносио кривичну пријаву али се у циљу утврђивања да ли је у конкретном случају покренут судски поступак обраћао надлежном тужилаштву. Више јавно тужилаштво у Смедереву је у свом допису навело да је након предузимања неопходних радњи у поступку, закључило да у конкретном случају нема елемента кривичног дела из члана 317. Кривичног законика: Изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости. Како у конкретном случају није покренут судски поступак, није било сметњи да се поступак пред Повереником спроведе.

3.10. Да би се одговорило на питање да ли је у конкретном случају поступање ББа било дискриминаторно од значаја је и примена правила о прерасподели терета доказивања из члaна 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подноситељка притужбе треба да учини вероватним да је претрпела акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно, начела једнаких права и обавеза, лежи на ББ.

3.11. Подноситељка притужбе је детаљно описала догађај наводећи да је по позиву сина ВВ , дошла испред клуба „ГГ“, због проблема на улазу у клуб. Наиме, том приликом ВВ је, када је тражила да уђе у клуб, то било онемогућено. Након тога, од радника на улазу је тражила да позове и  разговара са власником ББ, који је по позиву изашао испред клуба. Према наводима из притужбе, она му се представила и обратила питањем због чега Роми не могу да уђу у локал. На наведено питање, добила је одговор да „цигани“ не могу да уђу у локал. Према даљим наводима притужбе, власник локала се обратио сину подностељке притужбе а када му је он указао да је такво поступање дискриминација, ушао је са њим у расправу и у физички контакт. Том приликом је ББ вређао речима: „Мени цигани не требају у кафићу, све ћу вас згазити“, „Јел хоћете да вас све згазим сад овде, мајку вам јебем циганску“, „Смрдљиви цигани, циганштуро, све ћу вас згазити, уништити“, „јебем вам циганско порекло, згазићу вам целу нацију, ви не треба да постојите“.

3.12. ВВ, који је присуствовао догађају потврдио је у свом исказу у МУП ПУ Смедерево, да је 14. новембра 2022. око 00:30 часова, дошло до расправе између њега и АА, са једне стране и ББа са друге стране, да их је вређао на националној основи и да им није био дозвољен улазак у клуб.

3.13. Имајући у виду све наведено, може се констатовати је да је АА учинила вероватним акт дискриминације, да јој није допуштен улазак у клуб као и да је те вечери доживела непријатности због тога што је припадница ромске националне мањине, да су јој упућене погрдне речи, којима је повређено њено достојанство, и чиме је створено непријатељско и узнемиравајуће окружење. Такође, сама чињеница да је АА наведени догађај пријавила полицији, указује на то да се поводом инцидента који је пријавила осећала застрашено, узнемирено и повређено.

3.14. Са друге стране, ББ, на коме је обавеза да докаже да услед наведеног акта није дошло до повреде начела једнакости, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације, није доставио изјашњење на наводе из притужбе, иако је уредно примио захтев за изјашњење, а самим тим ни доказе којима би оспорио наводе из притужбе.

3.15. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације, забрањена је непосредна дискриминација која постоји ако се лица стављају у неповољнији положај због свог личног својства. Повереник указује да је  за одлучивање у овој правној ствари од значаја и члан 12. Закона о забрани дискриминације којим је прописано да је зaбрaњeнo узнeмирaвaњe, пoнижaвajућe пoступaњe и пoлнo и рoднo узнeмирaвaњe, кoje имa зa циљ или прeдстaвљa пoврeду дoстojaнствa лицa или групe лицa нa oснoву њихoвoг личнoг свojствa, a нaрoчитo aкo сe тимe ствaрa зaстрaшуjућe, нeприjaтeљскo, дeгрaдирajућe, пoнижaвajућe и уврeдљивo oкружeњe.

3.16. С тим у вези, Повереник је узео у обзир достављене службене белешке о обавештењу примљеном од грађана из којих се утврђује да је подноситељки притужбе био забрањен улазак у клуб и да је понашање ББа изазвало осећај понижења и деградираности, као и страх код подноситељке притужбе. Повереник нарочито истиче да је ограничавање и онемогућавање пружања било које услуге лицу или групи лица на основу њиховог личног својства Уставом и законом забрањено. Пружалац услуге, угоститељске или било које друге, у обавези је да поштује прописе Републике Сррбије, што укључује и Закон о забрани дискриминације. Такође, коришћење термина као што су „цигани“, „циганштура“, друштвено је неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, која је једна од најмаргилизованијих друштвених група. Повереник указује на чињеницу да је на Првом светском конгресу Рома, који је одржан 8. априла 1971. године, усвојен и међународни назив Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине, са значењем „прљаве, губаве и недодирљиве особе“.

3.17. Повереник даље указује да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022-2030. године у којој је наведено да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији. И пракса Повереника показује да су припадници ромске националне мањине најчешће изложени дискриминацији и стигматизацији у друштву. Наиме, према подацима који су садржани у Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину, највећи број притужби због дискриминације на основу националне припадности поднет је због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине (77,1%). Поред тога, у истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“ сваки трећи испитаник (35%) сматра да однос према Ромима није исти као према другим грађанима, те да трећина анкетираних има јасан став о дискриминацији Рома. У истраживању Повереника „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ наведено је да грађани и грађанке на првом месту перципирају Роме као најугроженију групу (50% испитаника/ица), као и да је према овој категорији становништва изражена социјална дистанца. Такође, резултати Истраживања социјалних односа између етничких заједница у Србији, Института за друштвене науке показују да највиши степен социјалне дистанце припадници српске националности исказују према припадницима ромске националне мањине. Степен одбијања је у већини модалитета већи у односу на дистанцу према осталим националним мањинама. Одбијање је мање приликом остваривања „општих“ социјалних контаката (живот у заједничкој земљи, познанство…), а већи је приликом остваривања личних односа. У Истраживању је наведено да је највећи степен етничке дистанце испољен према Ромима јер чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, а 28,5% прихватило би их за супружника.

3.18. Имајући у виду све наведено, Повереник је, применом правила о терету доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације, дао мишљење да је у конкретном случају дошло до повреде начела једнакости.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА, утврђено је да је ББ повредио одредбе члана 6. и 12. став 1. у вези са одредбама члана 24. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ:

5.1. Да упути писано извињење Здравки Симић због дискриминаторног поступања.

5.2. Да убудуће не поступа дискриминаторно и не забрањује улазак у клуб припадницима ромске националне мањине.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1]   Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21)

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21 и 16/22

[3] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[4]  Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 31/67

[5] садржај препоруке доступан на: https://tbinternet.ohchr.org/_layouts/15/treatybodyexternal/Download.aspx?symbolno=INT%2fCERD%2fGEC%2f7499&Lang=en

[6] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени. лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон, 97/13 – одлука УС и 47/18

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

781-22 Утврђена дискриминација на основу припадности ромској нац.мањини у области пружања услуга