бр. 07-00-00545/2022-02   датум: 24.2.2023.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је AA поднело против ББ због дискриминације особа са инвалидитетом. У притужби је наведено да особе са инвалидитетом не могу да користе услуге стоматолошке и гинеколошке службе, јер се наведене службе налазе на спрату, у објекту у ком не постоји лифт или платформа, чиме су особе са инвалидитетом онемогућене да користе здравствене услуге. У изјашњењу ББ између осталог је наведено да је тачно да у ББ не постоји лифт, али да то није разлог због кога би некоме било ускраћено пружање здравствене заштите, те да је свакој особи којој је потребно пружити услугу стоматолошке или гинеколошке службе, које се налазе на првом спрату установе, омогућено да од стране два лица на столици буду изнете до ординације, како би им била пружена здравствена заштита. У изјашњењу је такође наведено да  није познато да било који дом здравља у Србији има уграђен лифт, а да то није ни могуће учинити из техничких разлога у ББ . У прилогу изјашњења нису достављени докази.  С тим у вези неспорно је да објекат ББ није у потпуности приступачан особама са инвалидитетом. Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом,  прописана је обавеза власника, односно корисника да обезбеди приступ објекту у јавној употреби као и адаптацију објекта у циљу приступачности особама са инвалидитетом без обзира на степен њихове инвалидности, при чему је наведеним законом дефинисан појам објекта у јавној употреби где се посебно издвајају објекти у области здравства. Позитивним прописима Републике Србије несумњиво је прописана дужност обезбеђивања приступачности објеката и површинама у јавној употреби, укључујући и здравствене установе, што је само један од елемената ширег права на приступ. У Општем коментару бр. 2 Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитета за права особа са инвалидитетом наведено је да ће здравствена и социјална заштита остати недоступна особама са инвалидитетом уколико су зграде у којима се услуге здравствене и социјалне заштите пружају неприступачне.  Полазећи од прописа који су обавезујући у погледу обезбеђивања приступачности објеката у јавној употреби особама са инвалидитетом Повереник је дао мишљење да је ББ , пропуштањем да обезбеди приступачност услугама стоматолошке и гинеколошке службе, повредио одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбом члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. ББ је препоручено да обезбеди приступачност службама стоматологије и гинекологије особама са инвалидитетом у складу важећим прописима и стандрадима приступачности, као и да убудуће воде рачуна да не крше законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

• Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу АА против ББ . У притужби је  између осталог наведено да:

• особе са инвалидитетом не могу да користе услуге стоматолошке и гинеколошке службе, јер се наведене службе налазе на спрату, у објекту у ком не постоји лифт или платформа;
• да су на наведени начин особе са инвалидитетом онемогућене да користе здравствене услуге.

1.2. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка прибављено изјашњење  ББ.

1.3. У изјашњењу законског заступника ББ, директора ВВ наведено је :

• да у потпуности оспоравају све наводе из притужбе;
• да је тачно да у ББ не постоји лифт, али да то није разлог због кога би некоме било ускраћено пружање здравствене заштите;
• да је свакој особи којој је потребно пружити услугу стоматолошке службе која се налази на првом спрату установе, омогућено од стране два лица да на столици буду изнете до ординације, а како би им била пружена здравствена заштита;
• да није познато да било који дом здравља у Србији има уграђен лифт, а да то није ни могуће учинити из техничких разлога у ББ ;
• да ББ има изграђене платформе на улазу у установу, на који начин је омогућено особама са инвалидитетом да несметано приступе у простор Дома здравља, а након чега се алтернативним решењем, омогућава приступ ординацијама и лекару.

1.4.  Уз изјашњење законског заступника ББ нису достављени докази.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у сајт ББ утврђено је да се у оквиру објекта налази служба стоматолошке заштите као и служба гинекологије. Такође је утврђено да се на сајту налазе и фотографије улаза у дом здравља, па је утврђено да на улазу у објекат постоји рампа за особе са инвалидитетом.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и антидискриминационе прописе.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности^[3].

• Република Србија је 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[4], чији је циљ да унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[5]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да „усвоји одговарајуће законодавне, административне и друге мере за остваривање права признатих Конвенцијом; предузме све одговарајуће мере у циљу мењања или укидања постојећих закона, прописа, обичаја и праксе који представљају дискриминацију према особама са инвалидитетом; уздржава се од свих поступака или пракси који нису у складу са Конвенцијом, као и да обезбеди да државни органи и институције делују у складу са Конвенцијом^[6].“
• Устав Републике Србије^[7], у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да нeпoсрeднa дискриминaциja пoстojи aкo сe лицe или групa лицa, збoг њeгoвoг oднoснo њихoвoг личнoг свojствa у истoj или сличнoj ситуaциjи, билo кojим aктoм, рaдњoм или прoпуштaњeм, стaвљajу или су стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj, или би мoгли бити стaвљeни у нeпoвoљниjи пoлoжaj. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописни су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом став 2. прописано је да свaкo имa прaвo нa jeднaк приступ oбjeктимa у jaвнoj упoтрeби (oбjeкти у кojимa сe нaлaзe сeдиштa oргaнa jaвнe влaсти, oбjeкти у oблaсти oбрaзoвaњa, здрaвствa, сoциjaлнe зaштитe, културe, спoртa, туризмa, oбjeкти кojи сe кoристe зa зaштиту живoтнe срeдинe, зa зaштиту oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa и сл.), кao и jaвним пoвршинaмa (пaркoви, тргoви, улицe, пeшaчки прeлaзи и другe jaвнe сaoбрaћajницe и сл.), у склaду сa зaкoнoм. Надаље је одредбом члана 26. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
• Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[8] одредбом члана 13. став 1. прописано је да је зaбрaњeнa дискриминaциja нa oснoву инвaлиднoсти у пoглeду дoступнoсти услугa и приступa oбjeктимa у jaвнoj упoтрeби и jaвним пoвршинaмa, ставом два истог члана прописано је да се пoд услугoм, у смислу oвoг зaкoнa, смaтрa свaкa услугa кojу, уз нaкнaду или бeз њe, прaвнo или физичкo лицe пружa у oквиру свoje дeлaтнoсти, oднoснo трajнoг зaнимaњa. Ставом 3. прописано је да се пoд oбjeктимa у jaвнoj упoтрeби, у смислу oвoг зaкoнa, смaтрajу сe: oбjeкти у oблaсти oбрaзoвaњa, здрaвствa, сoциjaлнe зaштитe, културe, спoртa, туризмa или oбjeкти кojи сe кoристe зa зaштиту живoтнe срeдинe, зaштиту oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa и сличнo, а ставом 5. тачка 1. прописано је да дискриминaциja нa oснoву инвaлиднoсти у пoглeду дoступнoсти услугa нaрoчитo oбухвaтa 1. oдбиjaњe пружaњa услугa oсoби сa инвaлидитeтoм, oсим aкo би пружaњe услугe угрoзилo живoт или здрaвљe oсoбe сa инвaлидитeтoм или другoг лицa, тачком 2. пружaњe услугe oсoби сa инвaлидитeтoм пoд другaчиjим и нeпoвoљниjим услoвимa oд oних пoд кojимa сe услугa пружa другим кoрисницимa, oсим aкo би пружaњe услугe пoд рeдoвним услoвимa угрoзилo живoт или здрaвљe oсoбe сa инвaлидитeтoм или другoг лицa, као и одбијање да сe изврши тeхничкa aдaптaциja oбjeктa нeoпхoднa дa би сe услугa пружилa кoриснику сa инвaлидитeтoм. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.

3.6. Законом о планирању и изградњи^[9] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају  пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

3.7. Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање особама са инвалидитетом, деци и старим особама^[10], одредбом члана 1. став 1. прописано је да се овим прaвилникoм прoписуjу сe ближe стaндaрди кojи дeфинишу oбaвeзнe тeхничкe мeрe и услoвe зa плaнирaњe, прojeктoвaњe и изгрaдњу oбjeкaтa, кojимa сe oсигурaвa нeсмeтaнo крeтaњe и приступ oсoбaмa сa инвaлидитeтoм, дeци и стaрим oсoбaмa, док је ставом 4. прописано да приступaчнoст, у смислу oвoг прaвилникa, oднoси сe и нa рeкoнструкциjу и aдaптaциjу пoстojeћих oбjeкaтa, кaдa je тo мoгућe у тeхничкoм смислу. Одредбом члана 2. прописано је да су обjeкти зa jaвнo кoришћeњe, у смислу oвoг прaвилникa jeсу: бaнкe, бoлницe, дoмoви здрaвљa, дoмoви зa стaрe, oбjeкти културe, oбjeкти зa пoтрeбe држaвних oргaнa, oргaнa тeритoриjaлнe aутoнoмиje и лoкaлнe сaмoупрaвe, пoслoвни oбjeкти, пoштe, рeхaбилитaциoни цeнтри, сaoбрaћajни тeрминaли, спoртски и рeкрeaтивни oбjeкти, угoститeљски oбjeкти, хoтeли, хoстeли, шкoлe и други oбjeкти. Надаље је одредбом члана 10. став 1. прописано да  зa сaвлaдaвaњe висинских рaзликa у стaмбeним и стaмбeнo пoслoвним згрaдaмa и oбjeктимa зa jaвнo кoришћeњe, aкo ниje мoгућa примeнa стeпeницa и стeпeништa или рaмпи, примeњуjу сe пoдизнe плaтфoрмe, док је одредбом става 2. прописано да се зa сaвлaдaвaњe висинских рaзликa у стaмбeним oбjeктимa измeђу спрaтoвa мoгу изузeтнo примeњивaти пoсeбни лифтoви у oблику сeдиштa или плaтфoрмe, кojи сe крeћу пo шинaмa прeкo крaкoвa стeпeништa, тзв. „eскaлифтoви“.

• Стратегијом за унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године^[11] као општи циљ прописано је изједначавање могућности особа са инвалидитетом у уживању свих грађанских, политичких, економских, социјалних и културних права, уз пуно поштовање њиховог достојанства и индивидуалне аутономије, обезбеђивања независности, слободе избора и пуне и ефективне партиципације у свим областима друштвеног живота, укључујући и живот у заједници. Поред општег циља, као један од посебних циљева прописана је повећана друштвена инклузија особа са инвалидитетом који ће се између осталог реализовати доследним спровођењем прописа, уз појачање инспекцијског надзора, континуираним радом, дугорочном сарадњом и заједничким планирањем и обезбеђивањем фондова ради унапређивања стања у погледу приступачности јавних објеката, саобраћајне инфраструктуре и превозних средстава у јавном превозу путника, приступачности информација и комуникација, као и услуга намењених јавности.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет притужбе као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је ББ дискриминисао особе са инвалидитетом необезбеђивањем приступачног прилаза службама стоматолошке заштите и гинекологије. Сагласно томе, предмет анализе у овом случају односи се на утврђивање постојања евентуалне дискриминације особа са инвалидитетом са аспекта обезбеђивања приступа поједниним деловима објекта у јавној употреби, на основу Закона о забрани дискриминације и Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

• У конкретном случају међу странама у поступку неспорно је да се службе стоматолошке и гинеколошке заштите налазе на првом спрату, као и да објекат нема лифт којим је могуће стићи до наведених служби дома здравља. Међутим, оно што је спорно међу странама јесте да ли је на овај начин онемогућено особама са инвалидитетом да добију ове услуге здравствене заштите.

• У том смислу, Повереник је извршио анализу релевантних прописа којима је прописано да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота. Такође, Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом прописано је да је зaбрaњeнa дискриминaциja нa oснoву инвaлиднoсти у пoглeду дoступнoсти услугa и приступa oбjeктимa у jaвнoj упoтрeби и jaвним пoвршинaмa. Под oбjeктимa у jaвнoj упoтрeби, смaтрajу сe: oбjeкти у oблaсти oбрaзoвaњa, здрaвствa, сoциjaлнe зaштитe, културe, спoртa, туризмa или oбjeкти кojи сe кoристe зa зaштиту живoтнe срeдинe, зaштиту oд eлeмeнтaрних нeпoгoдa и сличнo. Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање особама са инвалидитетом, деци и старим особама прописано да  зa сaвлaдaвaњe висинских рaзликa у стaмбeним и стaмбeнo пoслoвним згрaдaмa и oбjeктимa зa jaвнo кoришћeњe, aкo ниje мoгућa примeнa стeпeницa и стeпeништa или рaмпи, примeњуjу сe пoдизнe плaтфoрмe, док је одредбом става 2. прописано да се зa сaвлaдaвaњe висинских рaзликa у стaмбeним oбjeктимa измeђу спрaтoвa мoгу изузeтнo примeњивaти пoсeбни лифтoви у oблику сeдиштa или плaтфoрмe, кojи сe крeћу пo шинaмa прeкo крaкoвa стeпeништa, тзв. „eскaлифтoви“.

• Пре свега, Повереник констатује да ББ, а у смислу наведених законских одредби представља зграду у јавној употреби, а с обзиром на то да се у њој пружају здравствене услуге, због чега је неопходно да овај објекат буде приступачан свим лицима.

• Имајући у виду да је међу странама неспорно да зграда у којој се налази ББ, као и да се службе стоматолошке и гинеколошке заштите налазе на спрату, на који особе са инвалидитетом не могу да приступе, Повереник је ценио наводе из изјашњења да је обезбеђен алтернативни начин приступа овим службама особама са инвалидитетом. Наиме, ББ је у ту сврху обезбедио два лица која ће у столици пренети особу са инвалидитетом, а како би услуга могла да јој буде пружена. У том смислу, Повереник указује да ношење особа које су корисници/це колица представља непријатно искуство за особе са овом врстом инвалидитета. Додиривање помагала за кретање, укључујући и колица, представља повреду личног простора особе са инвалидитетом, уколико се чини без њеног пристанка. Због тога ношење особе која је корисник/ца колица како би савладала физичку баријеру не представља адекватну алтернативу за мере којима се омогућава приступачност објеката. Повереник надаље указује да преношње и ношење особе која користи колица представља и додатан ризик од повређивања, нарочито у ситуацијама када је потребна додатна потпора неког дела тела. Надаље, на овај начин, вређа се и достојанство особе са инвалидитетом и код ње се ствара осећај немоћи.

• Такође, Повереник је ценио и наводе из изјашњења да у зграду ББ није могуће уградити лифт из техничких разлога. Међутим, да би се могли прихватити овакви наводи ББ било је неопходно да буду достављени докази из којих би се то могло са сигурношћу утврдити, што Дом здравља није учинио. Поред тога, и да у конкретном случају није могуће уградити лифт којим би се савладавале висинске разлике, треба имати у виду да се за савладавање висинских препрека не морају искључиво користити лифтови. Наиме, у ту сврху могу се користити и друге техничке опције за савладавање висинских препрека, које су детаљно описане и разрађене Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Тако у случајевима када ниje мoгућa примeнa стeпeницa и стeпeништa или рaмпи, могу се применити пoдизнe плaтфoрмe, док се сaвлaдaвaњe висинских рaзликa у стaмбeним oбjeктимa измeђу спрaтoвa мoгу изузeтнo примeњивaти пoсeбни лифтoви у oблику сeдиштa или плaтфoрмe, кojи сe крeћу пo шинaмa прeкo крaкoвa стeпeништa, тзв. „eскaлифтoви“.

3.15. Повереник за заштиту равноправности указује да међународни уговори, Устав Републике Србије и законски оквир у овој области, несумњиво намећу дужност надлежним органима да предузму све потребне мере ради обезбеђивања приступа објектима и површинама у јавној употреби, укључујући и здравствене установе, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе.

3.16. Са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за самосталан живот особа са инвалидитетом и њихово активно и равноправно учешће у свим сферама друштвеног живота, на равноправној основи. Социјална инклузија представља одраз демократичности и праведности једног друштва, под којом се подразумева стварање услова и уклањање свих врста баријера како би се обезбедило активно учешће и остваривање свих људских права особама из друштвено осетљивих група. С друге стране, неопходно је нагласити да се неприступачношћу јавних површина и објеката, особе са инвалидитетом доводе у ситуацију у којој им је онемогућено или веома отежано остваривање основних људских права, која су доступна свим другим грађанима и грађанкама. Будући да је приступачност резултат примене техничких стандарда помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне, интелектуалне карактеристике, или године старости, осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад у објектима у јавној употреби, у које свакако спадају и здравствене установе, Повереник истиче да необезбеђивање само једног од прописаних обавезних елемента приступачности може довести особе са инвалидитетом у ситуацију тзв. „прекинутог ланца кретања” и тиме их онемогућити да равноправно са другима остварују права и услуге из здравствене заштите.

3.17. Такође, Повереник подсећа и да је у Општем коментару бр.2 Конвенције о правима особа са инвалидитетом Комитета за права особа са инвалидитетом наведено да ће здравствена и социјална заштита остати недоступне особама са инвалидитетом уколико су зграде у којима се услуге здравствене и социјалне заштите пружају неприступачне.^[12]

3.18. Такође, Стратегијом о унапређењу положаја особа са инвалидитетом коју је Република Србија донела за период од 2020. године до 2024. године као један од посебних циљева предвиђена  је повећана друштвена инклузија особа са инвалидитетом који ће се између осталог реализовати доследним спровођењем прописа, уз појачање инспекцијског надзора, континуираним радом, дугорочном сарадњом и заједничким планирањем и обезбеђивањем фондова ради унапређивања стања у погледу приступачности јавних објеката, саобраћајне инфраструктуре и превозних средстава у јавном превозу путника, приступачности информација и комуникација, као и услуга намењених јавности.

3.19. Повереник констатује да је са аспекта забране дискриминације и обавезе омогућавања особама са инвалидитетом да користе услуге здравствене заштите под једнаким условима као и друга лица, ББ, у обавези да предузме све неопходне мере у циљу обезбеђивања приступачности објекта и услуга како би се особама са инвалидитетом, омогућило несметано кретање и приступ здравстеној заштити.

4. МИШЉЕЊЕ

ББ, пропуштањем да обезбеди приступачност услугама стоматолошке и гинеколошке службе,  повредио је одредбе члана 6. 17. и 26. Закона о забрани дискриминације а у вези са одредбoм члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује ББ да:

• Обезбеди приступачност службама стоматологије и генекологије особама са инвалидитетом у складу са важећим прописима и стандрадима приступачности.
• Да убудуће воде рачуна да не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21, члан 33.

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, „Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09

[5] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[6] члан 4. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] „Службени гласник РС“, бр 98/06 и 115/21

[8] „Службени гласник РС“, број 33/06; члан 13.

[9] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21

[10] „ Службени гласник РС“ , број 22/15

[11] „Службени гласник РС“, број 44/20.

[12] Комитет за права особа са инвалидитетом, Једанаесто заседање 31 март –11 април 2014, Општи коментар бр. 2 (2014) Члан 9: Приступачност; садржај доступан на http://www.ljudskaprava.gov.rs/sites/default/files/dokument_file/opsti_komentar_2_pristupacnost_cl_9.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

767-22 Утврђена дискриминација на основу инвалидидтета као личног својства