бр. 07-00-576/2021-02  датум: 22.2.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Удружења грађана A. A., против осигурања Б. Б. због дискриминације лица на основу старосног доба, у области пружања услуга путног здравственог осигурања. Удружење грађана А. А., обавестило је Повереника за заштиту равноправности о намери да спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“. Добровољна испитивачица дискриминације је посетила осигуравајућу компанију на Новом Београду, са циљем да се иформише о условима за закључење здравственог путног осигурања. Пошто је навела разлог свог доласка, запослени је информисао да је старија госпођа и да њихова компанија  „осигурава путнике до 85 година старости“. У изјашњењу осигуравајућег друштва је, између осталог наведено да се према условима осигурања, осигуравајућег друштва покривају осигурани случајеви за лица до навршене 85 године живота, и да није било неоправданог прављења разлике у односу на лица млађа од ње, већ је на наведени начин легитимно и у складу са одредбама ЗОО, извршена процена ризика осигураног случаја као будућег неизвесног догађаја, који је независан од воље уговарача и сходно тој процени одређена је прихватљивост ризика за ову услугу осигурања. Повереник је истако да је неспорно да је осигурање Б. Б., као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности је навео да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 85 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од  осигурања Б. Б. у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама преко 85 година не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству, ни под којим условима, што указује да не постоји сразмерност између овако рестриктивног ограничења и циља који се желео постићи. Године живота, саме по себи, не значе да ће нужно наступити и осигурани ризик, због чега је неопходна индивидуална процена ризика. Повереник за заштиту равноправности је у донео мишљења да је  прописивањем горње старосне границе од 85 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству осигурање Б. Б.повредило одредбе чл. 6, 17. ст. 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења грађана А. А. против осигурања Б. Б., због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да je Удружење грађана А. А., обавестило Повереника за заштиту равноправност о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга путног здравственог осигурања од стране осигуравајућих агенција“, како би непосредно проверили да ли запослени у осигуравајућим агенцијама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације;
• да је ситуационо тестирање спроведено 3. августа 2021. године, тако што је тестерка посетила пословниц осигурања Б. Б. на Новом Београду у пратњи В. В., координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана А. А., како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, јер је планирала да летује у Албанију;
• да је разговарала са запосленим у пословници и да је у разговору навела да је рођена 1940. године, а да је њен супруг старији од ње. Запослени у пословници је информисао да је граница за осигурање „старијих грађана“ 85 година стaрости, с тиме да је за „старосно доба“ између 70 и 85 година премија 100% увећана у односу на остале осигуранике;
• да је упитала запосленог у посовници зашто је старосна граница 85 година, и да је добила одговор да је „систем тако подешен“ и да он не може ништа да уради по том питању;
• да је запослени у пословници навео да су пружали услугу путног здравственог осигурања професору, који је често путовао на конгресе у иностранство, али када је напунио 85. година нису могли да закључе путно здравствено осигурање јер га „систем више није препознао, због чега је њему било жао“;
• да није било потребе за контролним тестирањем с обзиром да је у разговору јасно речено да су године живота разлог због којег не може да се уплати осигурање.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 3) Обавештење о резултатима ситуационог тестирања зА осигурање Б. Б.; 4) Извештај тестерке.
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[2], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Г. Г., председника Извршног одбора.
  • У изјашњењу Д. Д., чланице Извршног одбора између осталог наведено је:
• да Акционарско друштво за осигурање Б. Б. делатност обавља у складу са законом, општим актима, актима пословне политике, правилима струке и актуарске струке као и добрим пословним обичајима;
• да при закључивању уговора о осигурању поступа недискриминаторно, транспарентно и професионално, узимајући у обзир потребе али ценећи и ризике који могу да наступе у одређеним ситуацијама;
• да је у циљу тачне процене чињенице да ли се у делатности осигурања, као и у конкретном случају може говорити о елементима дискриминације, неопходно разумевање струке осигурања и правила на којима се заснивају односи уговорних страна који се успостављају у уговорима о осигурању;
• да су институти који чине правна обележја уговора о осигурању успостављени Законом о облигационим односима, који почивају на императивним нормама уз могућност да се од њих одступи само где је то допуштено или уколико се уговарачима пружа могућност да поступе како хоће;
• да се алеоторност уговора о осигурању огледа у чињеници да у моменту уговарања нису позната укупна узајамна давања између уговорних страна, и да предмет уговора о осигурању може да буде догађај који је неизвестан, који је настао без знања и искључиве воље осигураник, који је могућ и дозвољен;
• да се императивност одредби о покривању ризика који мора бити неизвестан, превасохно односи на осигураваче, те је друштво у обавези да о овој чињеници води рачуна приликом успостављања уговорног односа са осигураником који је могућ и дозвољен;
• да осигуравач то чини на основу статистичких и других актуарских података већ у моменту развоја производа и конципирања услова и тарифа осигурања, те да уколико у том процесу дође до закључка да ризик има обележја извесности у било ком смислу (и у смислу извесности његовог остварање због година живота),осигуравач има право и обавезу да својим актима пословне политике дефинише одређена искључења;
• да доказ о императивности ових одредби у погледу неизвесноти ризика представља одредба члана 898. став 2. ЗОО који дефинише између осталог, да је уговор о осигурању ништав ако је у моменту његовог закључења било елемената извесности да ће наступити;
• да су од значаја и одредба члана 908. ЗОО које у одређеним ситуацијама омогућавају осигуравачу да поништи уговор о осигурању уколико су околности везане за ризик такве да ризик не би био прихваћен у осигурање;
• да се према наводима из притужбе госпођа Димитријевић информисала о путничком здравственмо осигурању са асистенцијом за време боравка осигураника у иностранству;
• да се према условима осигурања, осигуравајућег друштва покривају осигурани случајеви за лица до навршене 85 године живота;
• да је приликом уговарања путничког здравственог осигурања старост осигураника околност од значаја за оцену ризика, за ограничење осигурања на осигуранике до 85 година старости постоји објективно и разумно оправдање са легитиним циљем;
• да наведеним поступањем није било неоправданог прављења разлике између госпође Димитријевић у односу на лица млађа од ње, а која је заснована на годинама живота, већ је на наведени начин легитимно и у складу са одредбама ЗОО, извршена процена ризика осигураног случаја као будућег неизвесног догађаја, који је независан од воље уговарача и сходно тој процени одређена је прихватљивост ризика за ову услугу осигурања;
• да је Друштво приликом развоја и унапређења производа путничког здравственог осигурања одредило старосну границу и тарифу, водећи рачуна пре свега о процени ризика, користећи информације из поузданих извора, оних које су релевантне за конкретан производ осигурања, и да је Друштво извршило оправдану сегментацију имајући у виду ризике;
• да је Друштво свој став изградило на низу стручне литературе и искуствених података, и да су доставили табеларни приказ критеријума које треба задовољити да би ризик био осигурљив, из стручне литературе „Limits of insurability“ аутора Брауч Берлинера, и да су у трећој колони дате оцене ризика за потенцијално путно осигурање, и да је старост одлучујући фактор за процену ризика;
• да је Друштво одлучило да конкретним осигурањем покрије осигуране случајеве за лица до навршене 85 године живота, узимајући у обзир статистичке податке везане за табелу морталитета, на основу које је евидентно да смртност након навршених 85 година живота у великој мери расте;
• да је друштво приликом доношења одлуке о ограничењу приступне старости тражило алтернативе које би што мање утицале на принцип једнаког третмана, али ограничење приступне старости било је једино могуће решење имајући у виду да једно од основних правила у делатности осигурања јесте да осигуравач мора поступати у интересу „ризичне заједнице осигураника“, те да мора водити рачуна о правилној селекцији ризика које прима у осигуравајуће покриће по сваком производу осигурања појединачно. Како се не би догодила ситуација да због прихвата „тешких ризика“ у осигурање који носе виши стпен могућности остварења, захтева повећање резерви, а што подразумева повећање премије осигурања за комплетну „заједницу осигураника“;
• да је пракса препозната у земљама Европске уније, те је Друштво своје поступање ускладило са домаћим прописима, тако и са европском праксом;
• да имајући у виду наведено приликом одређивања границе „приступне старости у предметно осигурање“, Друштво не поступа дискриминаторно с обзиром да старосно доба не посматра као лично својство осигураника због којег се одређена лица стављају у неравноправан положај, или се неоправдано прави разлика или неједнако поступање у односу на друга лица у истој или сличној ситуацији, већ старосно доба представља основни параметар у процени ризика осигурања у конкреној врсти осигурања – путничком здравственом осигурању;
• да Друштво сматра да није поступило противно Закону о забрани дискриминације, те да наведено не представља дискриминацију у смислу Закона, те да је описано поступање Друштва објективно и разумно оправдано легитимним циљем.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У извештају о спроведеном ситуационом тестирању од 4. августа године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме, у извештају је наведено да је (тестерка) трећег августа 2021. године, посетила пословницу осигурања Б. Б. на Новом Београду у пратњи В. В., координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана Б. Б., како би се информисала о условима путног здравственог осигурања, јер је планирала да летује у Албанију. Наведено је да је разговарала са, запосленим у пословници, и да је у разговору навела да је рођена 1940. године, а да је њен супруг старији од ње. Запослени у пословници је информисао да је граница за осигурање „старијих грађана“ 85 година стaрости, с тиме да је за „старосно доба“ између 70 и 85 година премија 100% увећана у односу на остале осигуранике. Истакнутo je да је тестерка упитала запосленог у посовници зашто је старосна граница 85 година, и да је добила одговор да је „систем тако подешен“ и да он не може ништа да уради по том питању.
• У изјави тестрке наведено је да је „дана 3. августа 2021. године, у 8:30 часова заједно са госпођом Надеждом Сатарић посетила Осигурававјућу компанију осигурање Б. Б. на Новом Београду, са циљем да се иформишем о условима за закључење здравственог путног осигурања јер са својим супругом планирам путовање у Албанију. Пошто сам рекла разлог свог доласка, господин који је би за пултом рекао ми је: Видим да сте старија госпођа па морам одмах да Вам напоменем да наша компанија осигурава путнике до 85 година старости“.
• У изјашњењу осигурање Б. Б. није оспорило наводе из притужбе да не пружају услугу путног осигурања лицима која су старија од 85 године. Навели су да се Према условима осигурања, осигуравајућег друштва покривају осигурани случајеви за лица до навршене 85 године живота;
• Увидом у интернет страницу осигурања Б. Б. утврђено је и за пакет путног осигурања Међународно путно осигурање наведено да га могу закључити све особе до 85 година живота – домаћи и страни држављани који имају пријављено пребивалиште на територији Србије.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[3]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[4] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 6. Закона o забрани дискриминације прописано je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. ст. 1.-3. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да је  забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга. Различито поступање на основу старосног доба не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су: 1) постављање посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање, укључујући и услове у погледу зараде и престанка радног односа, за омладину, старије и лица која имају обавезу издржавања или старања, а са циљем подстицања њиховог укључивања на тржиште рада или обезбеђивања њихове заштите; 2) одређивање минималних услова у погледу старосног доба, радног искуства или година службе за приступ запошљавању или обезбеђивању одређених предности у вези са запошљавањем; 3) одређивање највише старосне границе за попуњавање радних места, која се заснива на захтевима везаним за додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање за одређено радно место или на потреби за разумном дужином радног стажа пре испуњавања услова за остварење права на пензију.

• Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[5] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је Акционарско друштво за осигурање Б. Б. прописивањем да услугу путног здравственог осигурања не пружа особама старијим од 85 година повредило одредбе Закона о забрани дискриминације ставивши ова лица у неоправдано неповољнији положај само на основу њиховог старосног доба, односно година живота.
• С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање ваљаног доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. С тим у вези, према члану 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају. Ситуационо тестирање представља метод доказивања дискриминације, а један од циљева ове методе је да се докаже да постоји пракса да се особе које поседују одређено лично својство, у упоредивој ситуацији, неповољније третирају у односу на особе које не поседују то лично својство.
• Наиме, у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у просторијама пословнице Акционарског друштва за осигурање Б. Б. на Новом Београду 3. августа 2021. године, исход тестирања је показао да постоји вероватноћа у постојање дискриминације приликом осигурања лица за време пута и боравка у иностранству и то према особама старијим од 85 године живота, што је констатовано у извештају о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 4. августа 2021. године. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примена правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба.
• На основу утврђеног чињеничног стања, и то извештаја о спроведеном ситуационом тестирању дискриминације од 3. августа 2021. године, као и изјаве тестерке, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је осигурање Б. Б. пружило доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.
• Повереник најпре констатује да је осигурање Б, Б, у изјашњењу навело да се у складу са Општим условима за путничко здравствено осигурање са асистенцијом за време боравка у иностранству (о којем се тестерка информисала) покривају осигурани случајеви за лица до навршене 85. године живота, домаће држављане и стране држављане, под условом да имају пребивалиште, односно дозволу за привремени боравак или стално настањење у Републици Србији. Увидом на интернет страницу осигурањА утврђено је и за пакет путног осигурања Међународно путно осигурање наведено да га могу закључити све особе до 85 година живота – домаћи и страни држављани који имају пријављено пребивалиште на територији Србије.
• Повереник је посебно имао у виду наводе изјашњења да је успостављен однос сразмерности између учињеног разликовања и циља коме се тежило, узимајући у обзир природу путничког здравственог осигурања, а посебно идентификацију и процену ризика, као и императивност одредби Закона о облигационим односима о природи ризика који се може осигурати.
• Због тога је Повереник посебно анализирао да ли је различито поступање осигуравајућег друштва на основу старосног доба разумно и објективно оправдано легитимним циљем, као и да ли су начини остваривања тог циља примерени и нужни. Неспорно је да осигуравајућа друштва имају легитимни циљ да у складу са Законом о осигурању и Законом о облигационим односима прописују услове уговора о осигурању и идентификују, процењују и мере ризике којима је осигуравајуће друштво изложеном у свом пословању, као и да је потпуно легитимно, разумно и оправдано да осигуравајуће друштво тежи да послује у правцу остваривања профита и заштите од ризика. Даље је потребно анализирати да ли постављање горње старосне границе као услова за пружање услуге примерен и нужан начини остваривања циља.
• У изјашњењу осигуравајућег друштва је наведено, између осталог, да је утврдило да старосно доба преко 85 година представља ризик који није у складу са алеаторном природом уговора о осигурању, те представља ризик који нема еквивалентно плативу премију осигурања, односно обрачуном адекватне премије осигурања уговор би изгубио своју алеаторну природу (могло би се говорити о једнакости престација уговорних страна). Повереник пре свега указује да су алеаторни уговори они код којих у моменту њиховог закључења није позната висина и узајамни однос престација, односно, не зна се тачно ко шта прима и шта ко дугује. Код алеаторних уговора се у тренутку закључења уговора не зна за коју ће страну настати право, а за коју обавеза као и колика ће бити висина обавезе, већ то зависи од неког неизвесног и временски неодређеног догађаја^[6]. Код уговора о осигурању алеаторност подразумева неизвесност да ли ће наступити осигурани случај. Чињеница смрти је неспорна за свако људско биће, а старосно доба није само по себи гаранција да ће чињенице наступити пре или касније. Због тога је старосно доба само један од фактора за процену ризика и алеаротност уговора о осигурању постоји без обзира на старосно доба осигураника јер наступање чињенице смрти не зависи само од старосног доба (већ и од здравственог стања, ризичног понашања, па чак и случаја).
• Повереник, надаље, констатује да процена ризика, као и обавеза осигуравајућег друштва да дугорочно испуњава своје обавезе одговорним преузимањем ризика, могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о осигурању, али никако не могу бити фактор који искључује пружање услуге осигурања одређеном кругу лица. Повереник, надаље, констатује да се у конкретном случају ради о пружању услуге која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, услуга осигурања лица за време путовања и боравка у иностранству мора бити доступна свим особама.
• Такође осигуравајуће друштво је у изјашњењу навело да Закон о облигационим односима пружа могућност осигуравачу да „не предузима ризик ако је његово наступање извесно“, и да „доказ императивности одредби у погледу неизвесноти ризика“ представља одредба члана 898. став 2. Закона о облигационим односима [7] која прописује да је уговор о осигурању ништав ако је у часу његовог закључења већ настао осигурани случај, или је тај био у наступању, или је било извесно да ће наступити, или ако је већ тада била престала могућност да он настане. Поводом ових навода Повереник истиче да се уговор о путном здравственом осигурању закључује између осигуравајућег друштва и лица које је изразило жељу за овом врстом услуге, те је у том смислу разумно да осигуравајуће друштво врши индивидуалну процену клијената на основу низа фактора за процену ризика при склапању уговора о путном осигурању, како би се обезбедила сразмерност између предузете мере и циља који се желео постићи. Из тог разлога, није прихватљиво да се а приори одреди граница од 85 година старости, а нарочито се не може прихватити да ове године живота представљају „околност да је извесно да ће осигурани случај наступити“, обзиром да је „наступање осигураног случаја“ условљено низом различитих околности.
• Дакле евидентно је да не постоји сразмера између предузетих мера, да се особама старијим од 85 године, не пружа услуга путног здравственог осигурања због процене да је за та лица ризик смрти изузетно висок, и да би угрозио пословање осигуравајућег друштва, с обзром да би се циљ који се жели постићи могао остварити и на други начин који не би у потпуности искључио могућност да особе старије од 85 године закључе уговор о осигурању лица за време путовања и боравка у иностранству. Наиме осигуравајућем друштву су на располагању друге методе којима може да се постигне баланс између „пословног ризика“ и могућности пласирања услуге путног здравственог осигурања особама старијим од 85 година живота, као што су: потврда о здравственом стању клијента, ценовни оквир, случајеви које покрива путно здравствен осигурање и др.
• Поводом навода из изјашњења да је пракса постављања границе старости за путно осигурање препозната у земљама Европске уније, Повереник пре свега указује да се на територији Републике Србије примењује домаће законодавство и да норме закона других држава нису обавезујуће на територији Републике Србије. Међутим у том контексту Повереник наводи да је Република Србија у процесу преговора о приступању Европској Унији, који се између осталог састоји у хармонизцији законодавства Републике Србије са комунираним правом Европске Уније, и да је Директивом ЕУ бр. 2016/97[8] Европског Парламента која се односи на осигуравајућа друштва и сектор осигурања, између осталог наведено да је Директива донета како би „Потрошачи/клијенти имали исти ниво заштите упркос разликама између канала дистрибуције. Како би се гарантовала примена истог нивоа заштите и да потрошачи могу имати користи од упоредивих стандарда, посебно у области пружања ислуга и информација које се односе на сектор осигурања“. У директиви је истакнуто такође „да су тренутне финансијске турбуленције нагласиле важност обезбеђивања ефикасне заштите потрошача у свим финансијским секторима. Стога је потребно ојачати поверење клијената и учинити регулаторни третман дистрибуције производа осигурања уједначенијим како би се обезбедио адекватан ниво заштите свих корисника услуге осигурања широм Уније без дискриминације“(тачке 6. и 10. преамбуле диркетиве). Ова Директива неће утицати на овлашћење држава чланица да предузимају одговарајуће и недискриминаторске мере поводом неправилности у раду пружалаца услуге осигурања на њеној територији које су у супротности са домаћим законским одредбама, у мери у којој је то неопходно (члан 9. став 1).

Такође у том контексту, сведочи и пример из праксе надлежног органа за заштиту од дискриминације Румуније^[9] из 2020. године где је једногласно утврђено „да наметање максималне старосне границе при склапању уговора о путном здравственом осигурању представља дискриминацију према Румунском законодавству. Савет је закључио да таква пракса, која преовлађује у сектору осигурања, представља акт дискриминације на основу година старости, јер представља акт искључења/одбијања приступа јавним здравственим услугама, за поједине категорије грађана. Чланови Савета су једногласно усвојили одлуку и обавезали осигуравајуће куће да измене услове пословања који се односе на године старости приликом склапање уговора о путном здравственом осигурању“.

• Неспорно је да је осигурање Б. Б,, као и сва друга друштва за осигурање, овлашћено да утврђује услове осигурања којим уређује своје пословање, али сви акти друштава за осигурање морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области делатности осигурања, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 85 година, које желе да буду осигуране за време путовања и боравка у иностранству од осигурања Б. Б. у томе спречене, будући да ова осигуравајућа кућа особама старосне доби од преко 85 година не пружа услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству. С обзиром на наведено, Повереник је мишљења да ускраћивање пружања услуге осигурања за време путовања и боравка у иностранству особама старијим од 85 године није примерен и нужан начини остваривања циља осигуравајућег друштва (одговорно пословање и приступање ризицима).
• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је осигурање Б. Б., прописивањем горње старосне границе од 85 година живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем горње старосне границе од 85 године живота као услов за услугу осигурања за време путовања и боравка у иностранству Акционарско друштво за осигурање Б. Б., прекршило је одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Акционарском друштву за осигурање Б. Б. да усклади услове за осигурање лица за време пута и боравка у иностранству у својим интерним општим актима са антидискриминационим прописима, тако што ће прописати могућност осигуравања и лица преко навршених 85 година живота.

Потребно је да Акционарско друштво за осигурање Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Акционарско друштво за осигурање Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[3] Закон о забрани дискриминације, број 22/09 и 52/21

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 98/06)

[5] Препорука СM/Rec(2014)2  усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године

[6] Ђорђе Николић, Облигационо право, Приручник за полагање правосудног испита, Београд: Projuris

[7] „Службени лист СФРЈ“, бр. 29/78, 39/85, 45/89 – одлука УСЈ и 57/89, „Службени лист СРЈ“, бр. 31/93, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 18/20

[8] Дирктива ЕУ бр.2016/97. доступно на: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CELEX%3A32016L0097

[9] Одлука Румунског савета за борбу против дискриминације из 2020. године, доступно на: https://www.cncd.ro/wp-content/uploads/2021/01/Hotarare-470-2020-1.pdf

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

742-21 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства старосно доба