бр. 07-00-573/2021-02  датум: 21.4.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднело Удружења грађана A. A.  против банке Б. Б., због дискриминације лица на основу старосног доба, у области пружања услуга коришћења кредита код банака. Удружење грађана обавестило је Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,[1] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга коришћења кредита код банака“, како би непосредно проверили да ли запослени у банкама приликом пружања својих услуга поштују Закон о забрани дискриминације. У притужби је даље наведено да је добровољна испитивачица дискриминације (13. септембра 2021. године, у 9:00 часова посетила пословницу банке на Новом Београду у пратњи, В. В. координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана А. А., како би се информисала о условима за доделу готовинског динарског кредита за грађане старије од 80 година. У изјашњењу банка није оспорила  наводе из притужбе да не одобравају кредите лиицма старијим од 80 година, јер сматрају да банка не спада у круг лица која пружају јавне услуге, и да је дужна да управља кредитним ризиком. Ценећи све ризике и имајући у виду природу кредита одобравање кредита грађанима старијим од 80 година носило би неупоредиво већи кредитни ризик за банку. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 80 година, које желе да поднесу захтев за готовински динарски кредит банци у томе онемогућени, будући да ова банка особама старијим од 80 година живота не разматра ове захтеве. Повереник за заштиту равноправности не оспорава право банака да врше процену кредитне способности и кредитног ризика у сваком појединачном случају, јер имају легитиман и на закону заснован интерес да пласирањем средстава обезбеде одговарајућу добит, што подразумева и адекватну процену кредитног ризика приликом одобравања коришћења одређене услуге. Међутим, то не даје право банкама да искључују, односно, онемогућавају приступ банкарским услугама читавим групама грађана на основу неког личног својства, у овом случају старосног доба. Стога је Повереник донео мишљење да је прописивањем услова да корисници кредита могу бити искључиво лица до 80 година старсоти, банка Б. Б. , повредила одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбу Удружења грађана А. А. против банке Б. Б. из Београда, због дискриминације на основу старосног доба.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да je Удружење грађана А. А., обавестило Повереника за заштиту равноправности о намери да, у складу са чл. 46. ст. 4. Закона о забрани дискриминације,[2] спроведе ситуационо тестирање „потенцијалне дискриминације лица на основу старосне доби, у области пружања услуга коришћења кредита код банака“, како би непосредно проверили да ли запослени у банакама приликом пружања својих услуга поштују правила о забрани дискриминације;
• да је добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) 13. септембра 2021. године, у 9:00 часова посетила пословницу банке Б. Б. на Новом Београду у пратњи, координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удружења грађана А. А., како би се информисала о условима за доделу готовинског динарског кредита за грађане старије од 80 година;
• да је разговарала са запосленим у пословници банке и да је добила информацију „да банка не одобрава кредите особама које имају више од 80 година старости, већ само до 74 године и 10 месеци старости, и то под условом да отплату последње рате кредита морају да изврше до момента када напуне 79 година и 10 месеци старости“;
• да је на тај начин извршена дискриминација на основу година старости;
• да није било потребе за контролним тестирањем с обзиром да је у разговору јасно речено да су године живота разлог због којег не може да поднесе захтев за доделу готовинског динарског кредита.
  • У прилогу притужбе је достављено: 1) Обавештење о намери спровођења ситуационог тестирања; 2) Извештај о спроведеном ситуационом тестирању за банку Б. Б.; 3) Обавештење о резултатима ситуационог тестирања за банку Б. Б..
  • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације^[3], те је затражио изјашњење на наводе из притужбе од Г. Г., председника Извршног одбора.
  • У изјашњењу, директора одељења развоја и управљања производима за физичка лица и заменика директора сектора за послове са становништвом, наведено је:
• да је притужба у целости неоснована, и да у конкретном случају не постоји дискриминација на основу старосне доби;
• да банка не спада у круг лица која пружају јавне услуге или која су дужна да закључе уговор са свим грађанима, и да у том смислу не постоји обавеза банке да одобрава кредите лицима старијим од 80 година;
• да је постојање овог вида дискриминације у конкретном случају искључено на основу Закона о забрани дискриминације, који у члану 23. став 3. прописује да „Различито поступање на основу старосне доби не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем;
• да је према члану 38. Одлуке о управљању ризицима банке, прописано да је банка дужна да управља кредитним ризиком на нивоу појединачних пласмана и на нивоу целокупног кредитног портфолија, а ради преузимања кредитног ризика и управљања тим ризиком банка успоставља одговарајући кредитни процес, који обухвата процес одобравања пласмана и процес управљања ризиком;
• да имајући у виду природу кредита и да клијент своје обавезе измирују оброчно, као и просечан животни век у Републици Србији, јасно је да одобравање кредита грађанима старијим од 80 година носи неупоредиво већи кредитни ризик за банку;
• да банка у циљу обезбеђивања кредита, клијентима обезбеђује полису животног осигурања, а услови уговарања животног осигурања зависе од осигуравајућих друштава и управо су исти разлог одређивања старосне границе с обзиром да уговор о животном осигурању не може трајати након навршених 80 година живота, јер представља старосну границу постављену од стране осигуравајућег друштва са којим банка има сарадњу;
• да је према одредби члана 41. став 3. Закона о банкама, прописано да банка слободно одучује о избору клијента, уз примену начела аутономија воље у складу са Законом о облигационим односима;
• да имајући у виду наведено, банка сматра да нису основани наводи из предметне притужбе;
• да се основаност навода да је повређена забрана дискриминације сагледа у контексту банкарског пословања и уговорних односа у привреди;
• да је у пресуди Апелационог суада у Нишу, бр. Гж 959/2020 од 19. маја 2020. године, која се односи на поступање осигуравајућег друштва, утврђено да године живота клијента јесу чињеница која се узима за процену ризика;
• да у конкретном случају нису испуњени услови за постојање дискриминације на основу старосне доби, јер старосна граница за одобравање готовинских динарских кредита представља вид минимизације ризика банке, и представља разумно оправдан легитиман циљ.

1.6. У прилогу притужбе су доставили сажетак пресуде Апелационог суда у Нишу – Билтен Апелациониг суда у Нишу бр. 1/2020.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У обавештењу о резултатима спроведеног ситуационог тестирања од 13. септембра 2021. године, наведени су подаци о тестеру, о контролору/ки ситуационог тестирања, затим тестираном правном лицу, опис ситуације и резултати тестирања. Наиме наведено је да је добровољна испитивачица дискриминације (тестерка) 13. септембра 2021. године, у 9:00 часова посетила пословницу банке Б.Б. на Новом Београду у пратњи, В. В. координаторке ситуационог тестирања и председнице управног одобора Удуржења грађана А. А., како би се информисала о условима за доделу готовинског динарског кредита за грађане старије од 80 година. Да је разговарала са запосленим у пословници банке и да је добила информацију „да банка не одобрава кредите особама које имају више од 80 година старости, већ само до 74 године и 10 месеци старости, и то под условом да отплату последње рате кредита морају да изврше до момента када напуне 79 година и 10 месеци старости“.
• У изјашњењу банка Б. Б., није оспорила  наводе из притужбе да не одобравају кредите лиицма старијим од 80 година, јер сматрају да банка не спада у круг лица која пружају јавне услуге, и да је дужна да управља кредитним ризиком. Ценећи све ризике и имајући у виду природу кредита одобравање кредита грађанима старијим од 80 година носило би неупоредиво већи кредитни ризик за банку.
• Увидом у сажетак пресуде Апелационог суда у Нишу Гж бр. 959/2020, утврђено је да су тужени као осигуравач и Удружење, закључилу уговор о осигурању чланова уговарача у складу са условима осигурања лица од последица несрећног случаја и допунских услова за колективно комбиновано осигурање пензионера. Да ја 2014. године донет нови Закон о осигурању и да је осигурани ризик од болести сврстан у животно осигурање, а у ранијем закону је био сврстан у неживотно осигурање, и да је осигуравајуће друштво са удуржењем пензионера потписало анекс уговора због измена у закону, а анекс је допупуњен тако што је поред већ уговорених разлога престанка осигурања одређено да према допунским условима за колективно осигурање пензионера од последица несрећног случаја, могу се осигурати лица до 85. година старости. Апелациони суд је навео да у конкрентом случају измене услова осигурања од ризика смрти или због болести на тај начин што престаје осигурање када осигураник напуни 85 година старости, не представља дискриминацију, тужиља није дискриминисана, с обзиром да приликом уговарања различитих врста животног осигурња године старости осигураника јесу околност од значаја за оцену ризика.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је независни државни орган установљен Законом о забрани дискриминације^[4]. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

Одредбама члана 6. Закона o забрани дискриминације прописано je да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај или би могли бити стављени у неповољнији положај. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

Такође, с обзиром на чињенице и околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантне су и одредбе члана 23. ст. 1.-3. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да је  забрањено дискриминисати лица на основу старосног доба. Старији имају право на достојанствене услове живота без дискриминације, а посебно, право на једнак приступ и заштиту од занемаривања и узнемиравања у коришћењу здравствених и других јавних услуга. Различито поступање на основу старосног доба не сматра се дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су: 1) постављање посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање, укључујући и услове у погледу зараде и престанка радног односа, за омладину, старије и лица која имају обавезу издржавања или старања, а са циљем подстицања њиховог укључивања на тржиште рада или обезбеђивања њихове заштите; 2) одређивање минималних услова у погледу старосног доба, радног искуства или година службе за приступ запошљавању или обезбеђивању одређених предности у вези са запошљавањем; 3) одређивање највише старосне границе за попуњавање радних места, која се заснива на захтевима везаним за додатно образовање, односно стручно оспособљавање и усавршавање за одређено радно место или на потреби за разумном дужином радног стажа пре испуњавања услова за остварење права на пензију.

• Одредбама члана 5. став 1. тачка 1. и 2. Закона о заштити корисника финансијских услуга[5] прописано је да сновна начела заштите корисника, у смислу овог закона, јесу следећа: 1) право на равноправан однос с даваоцем финансијске услуге, 2) право на заштиту од дискриминације;
• Препоруком Комитета министара Савета Европе o промоцији људских права старијих особа (2014)[6] Комитет је потврдио права старијих особа и препоручио државама чланицама мере у циљу борбе против дискриминације на основу старосног доба. Посебан осврт дат је на области недискриминације, самосталности и партиципације, заштите од насиља и злостављања, социјалне заштите и запошљавања, неге и уређења правног система. Између осталог, државама чланицама је препоручено да старије особе уживају своја права и слободе без дискриминације по било ком основу, укључујући и старосно доба, као и да старије особе треба да добију одговарајуће ресурсе које им омогућавају да имају адекватан животни стандард и учествују у јавном, економском, друштвеном и културном животу.

Анализа навода притужбе, изјашњења и доказа са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је банка Б. Б.., прописивањем да одобравање готовинских динарских кредита не пружа особама старијим од 80 године повредила одредбе Закона о забрани дискриминације ставивши ова лица у неоправдано неповољнији положај само на основу њиховог старосног доба, односно година живота.
• С обзиром да је притужба поднета на основу ситуационог тестирања дискриминације, Повереник најпре истиче да је основна сврха ситуационог тестирања обезбеђивање ваљаног доказа на којем ће се базирати вођење самог поступка за заштиту од дискриминације. С тим у вези, према члану 46. став 3. Закона о забрани дискриминације, добровољни испитивач дискриминације је лице које се свесно изложило дискриминаторском поступању у намери да непосредно провери примену правила о забрани дискриминације у конкретном случају. Ситуационо тестирање представља метод доказивања дискриминације, а један од циљева ове методе је да се докаже да постоји пракса да се особе које поседују одређено лично својство, у упоредивој ситуацији, неповољније третирају у односу на особе које не поседују то лично својство.
• Наиме, у конкретном случају, након спроведеног ситуационог тестирања дискриминације у разговору са службеником банке у пословници на Новом Београду 13. септембра 2021. године, исход тестирања је показао да постоји вероватноћа постојања дискриминације приликом одобравања динарских готовинских кредита и то према особама старијим од 80 године живота. С тим у вези, Повереник истиче да је у конкретном случају релевантна примену правила о пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, уколико подносилац притужбе учини вероватним акт дискриминације терет доказивања да није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је поднета притужба.
• На основу утврђеног чињеничног стања, Повереник констатује да су подносиоци притужбе учинили вероватним акт дискриминације, у смислу члана 45. Закона о забрани дискриминације. Дакле, даље је потребно утврдити да ли је банка пружила доказе да у конкретном случају није дошло до повреде начела једнакости.
• Повереник је посебно анализирао наводе изјашњења да се према Закону о забрани дискриминације различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем. Наиме, одредбама члана 23. став 1. овог закона забрањена је дискриминација на основу старосног доба, док је ставом 2. прописано право старијих на једнак приступ и заштиту у коришћењу јавних услуга. Истим чланом прописан је изузетак када се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом – уколико је објективно и разумно оправдано легитимним циљем, а посебно легитимно утврђеном политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања, и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, као што су случајеви постављања посебних услова за запошљавање, обављање послова и додатно образовање, приступ запошљавању или обезбеђивање одређених предности у вези са запошљавањем и за попуњавање радних места (став 3.). Анализом овог члана Закона јасно је да је законодавац прописао да се различито поступање на основу старосног доба не сматра дискриминацијом у колико је објективно оправдано легитимним циљем и ако су начини остваривања тог циља примерени и нужни, док је као посебно легитимне циљеве законодавац набројао циљеве утврђене политиком запошљавања, циљевима тржишта рада, додатног образовања и обуке, односно стручног усавршавања и набројао три посебна случаја у области рада и запошљавања. Банка Б. Б. сматра да прописивање горње старосне границе као услова за одобравање кредита није дискриминација јер је мотивисано искључиво проценом ризика.
• Због тога у конкретном случају, задатак Повереника је да цени да ли је различито поступање банке на основу старосног доба разумно и објективно оправдано легитимним циљем, као и да ли су начини остваривања тог циља примерени и нужни. Неспорно је да банке имају легитимни циљ да у складу са Закономом о банкама и Законом о облигационим односима прописују услове уговора о кредиту и идентификују, процењују и мере ризике којима је банка изложена у свом пословању, као и да је потпуно легитимно, разумно и оправдано да банка тежи да послује у правцу остваривања профита и заштите од ризика. Даље је потребно анализирати да ли постављање горње старосне границе као услова за пружање услуге примерен и нужан начини остваривања циља.
• У изјашњењу банке је између осталог наведено да банка не спада у круг лица које пружају јавне услуге, или која су дужна да закључе уговор са свим грађанима, и да у тм смислу не постоји обавеза банке да одобрава кредите лицима старијим од 80 година. Даље је наведено да одобравање кредита лицима старијим од 80 годна представља кредитни ризик за банку и да је према Закону о банкама прописано да банка слободно одлучује о избору клијената.

Повереник констатује да процена ризика, као и обавеза банке да дугорочно испуњава своје обавезе одговорним преузимањем ризика, могу утицати на услове под којима ће некој особи бити понуђено закључење уговора о кредиту, али никако не могу бити фактор који искључује пружање ове услуге одређеној групи лица.

У конкретном случају, очигледно је да због старосног доба које је прописано као услов за одобравање кредита, одређени број корисника пензија не може да користи ову услугу само због свог личног својства – старосног доба. Тиме се они лишавају могућности да банка процени њихову кредитну способност, на основу упоредивих и објективних критеријума и да им одобри тражени кредит, уколико су кредитно способни.

• Повереник, надаље, констатује да се у конкретном случају ради о пружању услуге која се нуди неограниченом броју лица и која је дизајнирана да задовољи одређени интерес који је типичан за широк круг субјеката. Наиме, одредбама члана 2. став 1. тачка 2) Закона о заштити корисника финансијских услуга, банкарске услуге су дефинисане као услуге које банка пружа корисницима ових услуга по основу уговора о кредиту, уговора о депозиту, уговора о издавању и коришћењу кредитних картица, уговора о дозвољеном прекорачењу рачуња, као и друге услуге које банка пружа у скалду са законом. Чланом 9. истог закона је прописано да је општим условима пословања давалац финансијске услуге дужан да обезбеди примену добрих послованих обичаја, добру пословну праксу и фер однос према кориснику, као и усклађеност ових услова с прописима. Тим поводом, Повереник указује да, иако је Законом о банкама[7] прописано да банка слободно одлучује о избору клијента, услови избора клијента, као и општи услови пословања, морају бити у складу са позитивним прописима и правним поретком Републике Србије. Сагласно томе, с аспекта Закона о забрани дискриминације, уговор о кредиту мора бити доступан особама, без дискриминације.
• Повереник је ценио наводе из изјашњења банке Б. Б. да „банка слободно одлучује о избору клијента, што подразумева примену начела аутономије воље и значи да су уговорне стране слободне при избору уговорног партнера са којима ће закључити уговор, као и у погледу избора врсте и садржине уговора који ће закључити“. Повереник за заштиту равноправности не оспорава право банака да врше процену кредитне способности и кредитног ризика у сваком појединачном случају, јер имају легитиман и на закону заснован интерес да пласирањем средстава обезбеде одговарајућу добит, што подразумева и адекватну процену кредитног ризика приликом одобравања коришћења одређене услуге. Међутим, то не даје право банкама да искључују, односно, онемогућавају приступ банкарским услугама читавим групама грађана на основу неког личног својства, у овом случају старосног доба. Свака банкарска услуга мора да буде доступна свим грађанима под једнаким условима, а у појединачним случајевима банке имају овлашћење да процењују да ли одређени клијент испуњава услове за коришћење одређене банкарске услуге.
• Такође Повереник је анализирао наводе који се односе на пресуду Апелационог суда у Нишу, донету на основу тужбе коју је поднело удружење пензионера против осигуравајућег друштва. Апелациони суд је навео да у конкрентом случају изменама услова осигурања ризика смрти због болести и/или последица несрећног случаја на тај начин што престаје осигурње када осигураник напуни 85 година старости, тужиља није дискриминисана, с обзиром да приликом уговарања различитих врста животног осигурња године старости осигураника јесу околност од значаја за оцену ризика. Суд је истако да је у конкретном случају осигуравајуће друштво изменило услове осигурања јер је у међувремену усвојен нови Закон о осигурању, који је осигурани ризик због болести и последице несрећног случаја сврстао у врсту животног осигурања, а претходни закон када је и закључен уговор између удружења пензионера и осигуравајућег друштва је сврставао ову врту осигурању у неживотно осигурање. Апелациони суд је навео да „је спорна измена услова дозвољена и оправдана јер године живота осигураника, за животно осигурање, представљају чињеницу која је од значаја за процену и мерење ризика осигурања и од утицаја су на услове под којима неком лицу може бити понуђено осигурање, односно на престанак осигурања под ранијим условима.“ Дакле, није у питању иста правна ситуација и околности конкретног случаја се битно разликују. Суд се позвао на одредбе Закона о осигурању, при чему је утврдио да године старости осигураника јесу околност од значаја за оцену ризика, али не и искључење целе групе осигураника. Када је у питању банкарска услуга као што је кредит, дужина трајања живота корисника банкарске услуге јесте будући, неизвесни догађај независан од искључиве воље уговарача, али није осигурани случај
• Повереник сматра да уговор о осигурању живота и/или последица несрећног случаја и болести није упоредив са уговором о кредиту. Наиме уговор о животном осигурању је везан искључиво и само за личност осигураника, и осигурана суме се исплаћује након смрти или инвалидитета или теже болести осигураника зависно од врсте закљученог животног осигурања. С друге стране уговор о кредиту између банке и клијента представља уговорни однос у којем Банка може да захтева од клијента да обезбеди инструменте обезбеђења, у облику и са садржином задовољавајућем за банку. Наиме оредредбом члан 57. став 1. Општих услова пословања банке прописано је да банка са клијентом уговара инструменте обезбеђења потраживања, који могу бити: наменски депозит; меница; гаранција – јемство друге банке, јемство правног лица/физичког лица/пољопривредника; гаранција – јемство државе, фондова или других институција; ручна залога на покретној имовини; залога на хартијама од вредности; хипотека на непокретности; уступање и залагање потраживања и права; фидуција; осигурање пласмана; друге врсте обезбеђења прихватљиве за Банку у складу са одлуком надлежног органа Банке. Дакле на основу наведеног банци Б. Б. је на располагању широк избор средстава обезбеђења приликом склапања уговора о кредиту.
• Дакле евидентно је да не постоји сразмера између предузетих мера, да се особама старијим од 80 године, не пруже кредитне услуге због процене да је за та лица ризик смрти изузетно висок, и да би угрозио пословање банке, с обзиром да би се циљ који се жели постићи могао остварити и на други начин који не би искључио могућност да особе старије од 80 године закључе уговор кредиту. Наиме банци су на располагању друге методе којима може да се постигне баланс између „пословног ризика“ и могућности пласирања услуге готовинског кредита особама старијим од 80 година.
• Неспорно је да је банка Б. Б. овлашћена да утврђује услове одобравња кредита којим уређује своје пословање, али сви акти банке морају да буду усклађени са Уставом и законским прописима, како оним из области финансија, тако и са другим прописима Републике Србије, укључујући и прописе који забрањују дискриминацију. Повереник за заштиту равноправности истиче да према одредби члана 6. Закона о забрани дискриминације, до непосредне дискриминације долази када су појединац или група лица због њиховог личног својства стављени у неповољнији положај у односу на појединца или групу који се налазе у истој или сличној ситуацији, а који немају то лично својство. У конкретном случају, очигледно је да су особе старије од 80 година, које желе да поднесу захтев за готовински динарски кредит од банке Б. Б. у томе спречене, будући да ова банка особама старосног доба преко 80 године не пружа могућност одобравања кредита. С обзиром на наведено, Повереник је мишљења да ускраћивање пружања услуге доделе готовинских динарских кредита особама старијим од 80 године није примерен и нужан начини остваривања циља банке (управљање ризицима, одговорно пословање).
• Повереник за заштиту равноправности подсећа да је поступајући по притужбама грађана и грађанки које су се односиле на услуге које банке нуде физичким лицима, упутио препоруку Народној банци Србије ради отклањања дискриминације на основу старосног доба у пружању банкарских услуга. Такође, банци Б. Б. упућена је препорука мера за остваривање равноправности бр. 021-02-231/2015-02 од 11. августа 2015. године, у којој је препоручено да банка предузме све неопходне мере како би елиминисала дискриминаторни услов горње границе старосног доба за коришћење банкарских услуга.
• Имајући у виду све наведено, Повереник за заштиту равноправности је мишљења да је банка Б. Б. прописивањем услова да корисници кредита могу бити искључиво лица до 80 година старости повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Прописивањем услова да корисници кредита могу бити искључиво лица до 80 година старости,  банка Б. Б., повредила је одредбе чл. 6, 17. став 1. и чл. 23. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује банци Б. Б. да усклади критеријуме и услове за пружање услуге кредита намењене корисницима пензија са антидискриминационим прописима и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико банка не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[4] Закон о забрани дискриминације, број 22/09 и 52/21

[5] „Службени гласник РС“ бр. 36/11 и 139/14

[6] Препорука СM/Rec(2014)2  усвојена на 1192. састанку Комитета министара Савета Европе 19. фебруара 2014. године

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 107/2005, 91/2010 и 14/2015, члан 41. став 3.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

739-21 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства старосно доба