бр. 07-00-538/2021-02   датум: 28.2.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе АА, поднете у име малолетне ћерке, против Опште болнице „Свети Лука“ у С, због дискриминације на основу инвалидитета. У притужби је наведено да је дечије одељење Опште болнице неприступачно деци са инвалидитетом која за кретање користе колица. Такође је наведено да до међуспрата постоји бетонска рампа која не испуњава стандарде за несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом. Наиме, како је ћерка подноситељке притужбе била смештена на болничко лечење, током боравка и одласка на специјалистичке прегледе ван одељења, због неприступачности објекта била је спуштана низ степенице. Даље је наведено да дечије одељење не поседује тоалетна колица уз помоћ којих би особе са инвалидитетом могле да одржавају личну хигијену, те је самим тим и право на личну хигијену онемогућено особама у колицима. У изјашњењу Опште болнице наведено је да је ћерка подноситељке притужбе на дечијем одељењу била хоспитализована у периоду од 10. до 21. септембра 2021. године. Даље је наведено да је објекат у којем је смештено дечије одељење изграђен 1950. године, као и да први спрат објекта користи ОЈ физикална медицина и рехабилитација, која поседује засебан улаз из дворишта, док се на другом спрату налази дечије одељење. У изјашњењу је такође наведено да од дворишне стазе постоји коса раван од бетона чији један део чини степениште, као и да коса раван са степеништем и рукохватом води до улазних врата објекта, те да од улазних врата постоји степениште са рукохватом које води до улазних врата дечијег одељења. Наведено је да је у више наврата разматрана могућност изградње косе равни до самих улазних врата дечијег одељења, међутим да адекватно и безбедно грађевинско-техничко решење није могло да буде пронађено у постојећим условима. Наиме, у изјашњењу је указано да како би се овај вид препреке превазишао и омогућио безбедан приступ непокретним пацијетима и пацијенткињама особље одељења увек пружа неопходну помоћ у транспорту уз и низ степенице, од улазних врата зграде до улаза на одељење. Такође је наведено да су тоалети на одељењу реновирани и да имају приступ прилагођен особама са инвалдитетом, али да не постоје тоалетна колица, већ да особље на одељењу пружа потребну помоћ при одржавању хигијене свим пацијентима са инвалидитетом. По спроведеном поступку, Повереник је дао мишљење да дечије одељење Опште болнице „Свети Лука“ није приступачно за особе са инвалидитетом које за кретање користе колица, чиме су повређене одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбом члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом. Општој болници „Свети Лука“ у С. је препоручено да обезбеди тоалетна колица зa oдржaвaњe личнe хигиjeнe пацијената са инвалидитетом, да до обезбеђивања пуне приступачности, било новим распоредом унутар објекта или на други начин организује рад и предузме све потребне мере у циљу обезбеђивања приступачности дечијег одељења особама које за кретање користе колица или се отежано крећу, као и да убудуће воде рачуна да не крше законске прописе о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

• Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА у име своје малолетне ћерке, против Опште болнице „Свети Лука“ у С, због дискриминације на основу инвалидитета.
• У притужби је, између осталог, наведено:

• да је дечије одељење на коме је њена ћерка била смештена септембра 2021. године, које се налази на првом спрату, неприступачно особама са инвалидитетом;
• да до међуспрата постоји „рампа“, бетонска која не испуњава ни један стандард који осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом;
• да је њена ћерка због упале плућа била смештена на болничком лечењу;
• да је током боравка и одласка на специјалистичке прегледе ван одељења, ћерку у колицима спуштала низ степенице;
• да дечије одељење не поседује тоалетна колица уз помоћ којих би особе са инвалидитетом могле да одржавају личну хигијену.

1.3. У допуни притужбе, између осталог је, наведено:

• да се дечије одељење налази на првом спрату изнад физијатрије која је у приземљу;
• да су тоалети делимично прилагођени особама са инвалидитетом што се тиче купања, док за остале потребе нису у складу са нормативом о приступачности, као и да не поседују тоалетна колица тако да је самим тим и право на личну хигијену онемогућено особама у колицима;
• да је прилаз радиологији и ултразвучном кабинету приступачан уколико пацијент не борави на дечијем одељењу, као и да уколико се консултативни прегледи те врсте обављају, неопходно је да се пацијент поново спушта и враћа на одељење низ степенице које представљају додатни ризик како за пацијента, тако и за све особе које у томе учуствују;
• да је у временском периоду од 25. јануара 2022. године, њена ћерка поново боравила на дечијем одељењу, као и да процедура приликом доласка није била промењена;
• да је дете било позитивно на Ковид-19 вирус, због чега је била пребачена у приземље зграде, где је физијатрија уступила просторије за Ковид-19 позитивне пацијенте;
• да је за спуштање ћерке у приземље зграде, дежурна докторка позвала обезбеђење и делимично безбедно дете је било спуштено;
• да је из приземља рендген кабинет приступачан особама са инвалидитетом;
• да пацијенти позитивни на Ковид-19 са пратиоцима нису имали никакву могућност одржавања личне хигијене јер нису смели да се мешају са децом на одељењу, као и да наредних осам дана, колико је дете било смештено на одељењу, ћерку није имала где да окупа, иако се ради о лежећем пацијенту које не регулише свингере и мора да носи пелене.

Уз притужбу je, као прилог достављена Копија отпусне листе ћерке подноситељке притужбе Опште болнице „Свети Лука“ од 21. септембра 2020. године и две копије фотографија косе рампе за особе са инвалидитетом на прилазу дечијег одељења.

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом чланом 37. Закона о забрани дискриминације,[1] па је у току поступка затражио изјашњење од ББ, в.д. директора Опште болнице „Свети Лука“ у С.

1.5. У изјашњењу Опште болнице „Свети Лука“, између осталог, наведено је:

• да је др ВВ, спец. педијатар, кардиолог, начелница Службе за педијатрију доставила потребне податке в.д. директору;
• да је ћерка подноситељке притужбе, ГГ, на дечијем одељењу била хоспитализована у периоду од 10. до 21. септембра 2021. године;
• да је објекат у којем је смештено дечије одељење изграђен 1950. године;
• да први спрат објекта користи ОЈ физикална медицина и рехабилитација, која поседује засебан улаз из дворишта, док се на другом спрату налази дечије одељење;
• да од дворишне стазе постоји коса раван од бетона чији је један део степениште, као и да коса раван са степеништем и рукохватом води до улазних врата, али да од улазних врата постоји степениште са рукохватом које води до улазних врата дечијег одељења;
• да је у више наврата разматрана могућност изградње косе равни до самих улазних врата дечијег одељења, међутим адекватно и безбедно грађевинско-техничко решење није могло да буде пронађено у постојећим условима;
• да особље одељења увек пружа неопходну помоћ у транспорту уз и низ степенице, од улазних врата зграде до улаза на одељење, особама – „деци са посебним потребама“, као и непокретним пацијентима и пацијенткињама који захтевају преношење носилима, како би се овај вид препреке превазишао и омогућио безбедан приступ;
• да су тоалети на одељењу реновирани и да имају приступ прилагођен особама са инвалидитетом, али да не постоје „тоалетна колица“, већ да особље на одељењу пружа потребну помоћ при одржавању хигијене свим пацијентима са инвалидитетом, као и њиховим родитељима;
• да се специјалистички консултативни прегледи (изузев рендген дијагностике и ултразвучне дијагностике) обављају на самом одељењу где долазе консултанти, као и да је прилаз ОЈ за радиологију и ултразвучну дијагностику, где се обављају рендгентски и ултразвучни прегледи, прилагођен особама са инвалидитетом.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у отпусну листу Опште болнице „Свети Лука“ од 21. септембра 2020. године, утврђено је да је ћерка подноситељке притужбе, особа са инвалидитетом и да је била хоспитализована на дечијем одељењу Опште болнице у периоду од 10. до 21. септембра 2021. године. Поред тога увидом у отпусну листу утврђено је да је дана 10. септембра 2020. године, обављен рендгентски преглед, док је 15. септембра 2020. године обављен ултразвучни преглед.

2.2. У поступку је увидом у приложене фотографије утврђено да од дворишне стазе постоји коса раван од бетона чији један део чини степениште, као и да коса раван са степеништем и рукохватом води до улазних врата објекта, али према наводима подноситељке притужбе бетонска рампа не испуњава стандарде за несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом. Даље, а на основу навода притужбе и изјашњења болнице неспорно је да се дечије одељење налази на спрату изнад ОЈ физикалне медицине и рехабилитације, да коса раван до самих улазних врата дечијег одељења не постоји, као и да дечије одељење није приступачно особама са инвалидитетом. Утврђено је да особље одељења пружа неопходну помоћ у транспорту уз и низ степенице од улазних врата зграде до улаза на одељење, како би се омогућио безбедан приступ непокретним пацијентима и пацијентима који захтевају преношење.

2.3. Поред тога на основу навода притужбе и изјашњења болице утврђено је да је током боравка и одласка на специјалистичке прегледе ван одељења, подноситељка притужбе ћерку у колицима морала да спушта низ степенице, као и да је прилаз ОЈ за радиологију и ултразвучну дијагностику, где се обављају рендгентски и ултразвучни прегледи, приступачан уколико пацијент не борави на дечијем одељењу. Даље је утврђено да су тоалети на дечијем одељењу делимично прилагођени особама са инвалидитетом у погледу купања, као и да не поседују тоалетна колица уз помоћ којих би особе са инвалидитетом могле да одржавају личну хигијену.

3. РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом доношења мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2.  Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2]  као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије[3] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Република Србија ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[4], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[5]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Те мере, које укључују и идентификацију и уклањање препрека и баријера приступачности, односе се, између осталог на зграде, путеве, превозна средства и друге погодности у затвореном и на отвореном простору, укључујући школе, стамбене објекте, здравствене објекте и радна места. Надаље, чланом 25. став 1.  Конвенције прописано је да државе стране уговорнице признају особама са инвалидитетом право на остваривање највишег могућег стандарда без дискриминације засноване на инвалидитету, као и да ће државе стране уговорнице предузети све одговарајуће мере како би особама са инвалидитетом омогућиле приступ здравственим услугама, водећи рачуна о полу, укључујући и рехабилитацију у вези са здрављем.

3.5. У Општем коментару број 6 о равноправности и недискриминацији од 26. априла 2018. године, Комитет УН за права особа са инвалидитетом указао је да су приступачност и разумно прилагођавање два засебна концепта закона и политика о равноправности: (а) обавезе приступачности односе се на групе и морају се спроводити постепено, али безусловно, (б) обавезе разумног прилагођавања су индивидуализоване, односе се директно на сва права и могу бити несразмерно ограничене. Даље је указано да, због тога што постепено остваривање приступачности зграда у окружењу, јавног превоза и информативних и комуникацијских услуга може да потраје, разумно прилагођавање се у међувремену може искористити као средство за пружање приступа појединцу, као непосредна обавеза.

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), у складу са законом.  Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[6], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 13. овог закона изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби.  Ставом 3. овог члана прописано је да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом. Поред тога, одредбом члана 16. став 1. овог закона прописано је да је власник објекта у јавној употреби, дужан да обезбеди приступ објекту у јавној употреби свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета, док је ставом 2. прописано, да ову обавезу има и друго лице на које је пренето право коришћења, осим ако је са власником, односно надлежним органом уговорено другачије. Ставом 3. истог члана, прописано је да је власник објекта у јавној употреби дужан да изврши адаптацију објекта у циљу задовољавања услова за испуњавање обавезе из става 1. овог члана.

3.8. Законом о планирању и изградњи^[7] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају  пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

3.9. Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[8] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење за особе са инвалидитетом, као и посебних уређаја у њима. Приступачност, у смислу овог правилника, резултат је примене техничких решења у пројектовању и грађењу грађевина, којима се особама са инвалидитетом омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад у тим грађевинама на једнакој основи као и осталим особама. Одредбом члана 2. Правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају, између осталог и објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе, као и пословни објекти. Одредбама члана 3. прописано је да су особе смањене покретљивости особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, као и да је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Даље, правилником је објашњено на које начина превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге). Одредбама члана 17. овог правилника, између оталог, прописане су димензије ширине улазних врата, неопходне за несметан пролаз особа са инвалидитетом, које се крећу уз помоћ колица, док је чланом 18. став 2. прописано да подови у стамбеним и другим просторијама не могу имати висинске разлике нити друге препреке (прагове), а ако их имају оне не могу бити више од 2 центиметра и морају бити заобљених ивица.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.10. Имајући у виду садржину притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је Општа болница „Свети Лука“ ставила у неповољнији положај ћерку подноситељке притужбе, на основу инвалидитета као личног својства.

3.11. Повереник указује да је за анализу у конкретном предмету битно посебно правило о терету доказивања, прописано чланом 45. став 2. Закона о забрани дискриминације. Наиме, према овом правилу, подносилац притужбе треба да учини вероватним да је лице против кога се подноси притужба извршило акт дискриминације због неког његовог личног својства, а уколико то учини, терет доказвања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнакости, односно начела једнаких права и обавеза, лежи на лицу против кога је притужба поднета.

3.12. Повереник за заштиту равноправности најпре констатује да је подноситељка притужбе доказима достављеним уз притужбу учинила вероватним акт дискриминације, односно пружила доказе да се здравствена услуга њеном детету не пружа на исти начин као и деци која за кретање не користе колица.

3.13. Даље, Повереник констатује да међу странама није спорно да је дете подноситељке притужбе било хоспиталозовано на дечијем одељењу у периоду од 10. до 21. септембра 2021. године. Из навода притужбе и изјашњења неспорно је да се дечије одељење налази на спрату изнад ОЈ физикалне медицине и рехабилитације која поседује засебан улаз из дворишта. Такође, Повереник констатује да је неспорно да од дворишне стазе постоји коса раван од бетона која води до улазних врата, али да је од улазних врата даље степениште са рукохватом које води до улазних врата дечијег одељења, те самим тим дечије одељење није приступачно особама са инвалидитетом. Наведено не спори ни Општа болница наводећи у свом изјашњењу да је разматрана изградња косе равни до самих улазних врата дечијег одељења, али да није нађено адекватно решење, као и да особље одељења пружа неопходну помоћ у транспорту уз и низ степенице од улазних врата зграде до улаза на дечије одељење.

3.14. Даље подноситељка притужбе истиче да су тоалети делимично прилагођени особама са инвалидитетом када је реч о купању, док за остале потребе нису у складу са нормативом о приступачности, као и да болница не поседује тоалетна  колица, тако да је самим тим и право на личну хигијену онемогућено особама у колицима. Општа болница „Свети Лука“ је делимично оспорила ове наводе изјаснивши се да су тоалети на одељену реновирани и да имају приступ прилагођен особама са инвалидитетом, али да не поседују „тоалетна колица“. У свом изјашњењу даље наводе да особље на одељењу пружа потребу помоћ при одржавању хигијене свим пацијентима са инвалидитетом, као и њиховим родитељима.

3.15. Применом правила о пребацивању терета доказивања Општа болница „Свети Лука“ није доставила доказе да је у ранијем периоду предузимала одређене активности у погледу обезбеђивања приступачности дечијег одељења, те да није пронађено адекватно и безбедно грађевинско-техничко решење у постојећим условима. Такође, нису достављени ни докази да су тоалети у потпуности приступачни особама са инвалидитетом. Наводи да особље одељења пружа помоћ при транспорту уз и низ степенице од улазних врата зграде до улаза на одељење, као и приликом одржавања хигијене не мења чињеницу да дечије одељење где је ћерка подноситељке притужбе била хоспитализована септембра 2021. године, није приступачно деци са инвалидитетом која за кретање користе колица. Повереник подсећа на законске одредбе и обавезу власника односно корисника објеката у јавној употреби у погледу приступачности како објеката тако и услуга, нарочито када су у питању објекти из система здравствене и социјалне заштите. Такође, Повереник је мишљења да је приликом организације рада здравствене установе требало имати у виду и обезбеђивање приступачности одељења и деци са инвалидитетом.

3.16. Повереник указује да обезбеђивање приступачности објеката и услуга представља предуслов за самосталан живот особа са инвалидитетом на равноправној основи. Посебно треба уважити чињеницу да различити третман код деце са инвалидитетом изазива осећај понижености и искључености. Повереник указује да уколико само један од елемената приступачности није испуњен, особа са инвалидитетом ће се наћи у ситуацији тзв. „прекинутог ланца кретања“, односно биће доведена у ситуацију немоћи, у којој нема могућност да самостално функционише и оствари сва Уставом и законом загарантована права.

3.17. Повереник констатује да је са аспекта забране дискриминације и обавезе омогућавања особама са инвалидитетом да користе услуге здравствене заштите под једнаким условима као и друга лица, Општа болница „Свети Лука“ у обавези да предузме све неопходне мере у циљу обезбеђивања приступачности објекта и услуга како би се особама са инвалидитетом, посебно оним који за кретање користе колица омогућило несметано кретање и приступ здравстеној заштити.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби против Опште болнице „Свети Лука“ у С. због неприступачности дечијег одељења особама са инвалидитетом које за кретање користе колица повређене су одредбе члана 6, 17. и 26. Закона о забрани дискриминације, а у вези са одредбoм члана 13. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Општој болници „Свети Лука“ у С:

5.1. Да обезбеди тоалетна колица зa oдржaвaњe личнe хигиjeнe пацијентима са инвалидитетом.

 5.2. Да, до обезбеђивања пуне приступачности, Општа болница „Свети Лука“, било новим распоредом унутар објекта или на други начин организује рад и предузме све потребне мере у циљу обезбеђивања приступачности дечијег одељења особама које за кретање користе колица или се отежано крећу.

5.3. Да убудуће воде рачуна да не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Општа болница „Свети Лука“ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Општа болница „Свети Лука“ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21

[3]„Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 42/09)

[5] Конвенција о правима особа са инвалидитетом,  члан 1. став 1.

[6] „Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16

[7] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19 – др. закон, 9/20 и 52/21

[8] „Службени гласник РС“, бр. 22/15

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

695-21 Мишљење по притужби против опште болнице због дискриминације по основу инвалидитета