бр. 011-00-13/2023-02 датум: 2.6. 2023. године
Поступајући у оквиру законом прописане надлежности[1], Повереник за заштиту равноправности, даје
МИШЉЕЊЕ
на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања
Министарство просвете је дописом број 011-00-165/2023-04, од 16.маја 2023. године, доставило Поверенику за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник) Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама образовања и васпитања, са образложењем и предлогом одредаба које се мењају, ради давања мишљења.
Поступајући по овом допису са аспекта делокруга рада Повереника, мишљења смо да је потребно још једном размотрити одредбе члана 32. ст. 2. и 3. Нацрта закона којима су предложене измене члана 187. Закона о основама система образовања и васпитања. Наиме, чланом 187. став 2. тачка 2) Закона о основама система образовања и васпитања прописано је да се у буџету Републике Србије обезбеђују средства за остваривање предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом, док се предложеним изменама ово право сужава тако што је предложено да се финансијска средства обезбеђују само за остваривање припремног предшколског програма за рад са децом са сметњама у развоју и инвалидитетом у развојној групи у предшколској установи. Овако предложеним законским решењем сужава се већ дато право да сва деца са сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на предшколски програм на терет буџета Републике Србије, односно да и деца која су у редовним предшколским групама, односно у инклузивним групама буду обухваћена овим финансирањем. Наведена измена би могла да има за последицу одвраћање родитеља деце са сметњама у развоју и инвалидитетом да своју децу уписују у редовне, инклузивне групе, већ у развојне групе.
Такође, сада важећи члан 187. став 2. тачка 3). Закона о основама система образовања и васпитања прописује да се из буџета Републике Србије обезбеђују средстава за остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу. Нацртом закона сужено је ово право на остваривање предшколског програма за рад са децом на болничком лечењу у одговарајућој здравственој установи, у болничкој групи, при чему у образложењу нису дати разлози за овакво сужавање права, због чега се не може утврдити ratio legis овог предложеног законског решења, нити његова усклађеност са антидискриминационим прописима. С тим у вези, мишљења смо да је ову одредбу потребно још једном размотрити.
Одредбама члана 33. Нацрта закона у члану 189. став 1. у тачки 1) после речи: „по детету“ додају се речи: „изузетно у висини од 100% од економске цене по детету уколико јединица локалне самоуправе има обезбеђена средства за те намене“. Наведеном одредбом се допуњује норма важећег закона која се односи на обезбеђивање средстава за остваривање делатности предшколског васпитања и образовања (полудневни и целодневни боравак, исхрана, нега и превентивна заштита деце предшколског узраста) из буџета јединица локалних самоуправа. С тим у вези, Повереник је мишљења да је наведену одредбу потребно још једном размотрити на начин да се оваква погодност не односи само на локалне самоуправе које су довољно развијене и имају средства за те намене. Предложено решење може утицати на још већи диспаритет између развијених и неразвијених локалних самоуправа, што се директно одражава и на економски и социјални стандард грађана те самим тим и на њихову равноправност. Мишљења смо да је важно свој деци обезбедити исте услове посебно када је у питању предшколско васпитање и образовање. Повереник указује и на одредбу члана 94. Устава Републике Србије којом је прописано да се Република Србија стара о равномерном и одрживом регионалном развоју, у складу са законом. Чланом 3. Закона о регионалном развоју[2] између осталог је прописано да се подстицање регионалног развоја заснива, између осталог, на следећим начелима: начелу целовитости (спровођење политике регионалног развоја на целој територији Републике Србије) (тачка 1); начелу синхронизације (интеграција, координација и комплементарност и усклађивање регулативе, институција и активности Владе и аутономних покрајина, јединица локалне самоуправе, других институција и организација и међународних партнера у планирању и спровођењу политике регионалног развоја) (тачка 2); начелу солидарности и једнаких могућности за све (социјална димензија развоја, подстицање развоја недовољно развијених подручја и посебно угрожених или маргинализованих група становништва) (тачка 3); начелу равномерности регионалног развоја (подстицање бржег развоја недовољно развијених региона и јединица локалне самоуправе) (тачка 11); начелу одрживости и унапређења животног стандарда (повећање животног стандарда садашњих генерација, уз обезбеђење повећања свих развојних потенцијала будућих генерација) (тачка 12.). С обзиром да претежно у развијеније локалне самоуправе спадају градови и/или локалне самоуправе које се налазе у развијенијим регионима, овакво предложено решење додатно продубљује ову неједнакост и може да утиче да још више људи напусти мање развијене локалне самоуправе или одређена рурална или сеоска подручија које немају средства за различите помоћи и подршку грађанима, и да флуктуира према градовима, односно јединицама локалне самоуправе које су боље развијене и које имају средства да пруже већу подршку.
[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09 и 52/21), члан 1. и члан 33. став 1. тачка 7.
[2] „Службени гласник РС“, бр. 51/09, 30/10 и 89/15 – др. закон
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
341-23 Мишљење на Нацрт закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања