317-19 Mишљeњe пo притужби у oблaсти кoришћeњa oбjeкaтa и пoвршинa збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa

01. мар 2021.

бр. 07-00-250/2019-02  датум:

 

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА, у своје и у име и уз сагласност својих родитеља ББ и ВВ, поднела против чланова руководства Скупштине стамбене заједнице ГГ, (у даљем тексту: Стамбена заједница) ДД, ЂЂ и ЖЖ, због дискриминације на основу инвалидитета. Подноситељка је у притужби, између осталог, навела да је купила стан у улици ЕЕ како бу и њему живела са својим родитељима који су стари и теже покретни, и у којем би обављала своји професију – адвокатуру. Даље, појаснила је да је њеном оцу, ББ који је особа са инвалидитетом која се креће уз помоћ колица, отежан приступ згради и онемогућен приступ стану на наведеној адреси због постојања одређених баријера, као и да је за издавање „одговарајућих“ одобрења за извођење и легализацију радова на отклањању препрека за особе са инвалидитетом, потребна одлука скупштине станара коју у конкретном случају није могуће „исходовати“ због „очигледне опструкције и негативне кампање њеног руководства“. Наиме, у притужби је појашњено да руководство скупштине станара „у дужем временском периоду“ спречава породицу подносилаца притужбе да прикупи потребне сагласности, и то тако што „опструира“ одржавање седнице скупштине станара на којој би се одлучивало о наведеном питању и одбија да у дневни ред седница скупштине уврсти питање решавања проблема приступачности, а да је од „бројних“ радова који су изведени на дворишној страни зграде грађевинској инспекцији пријавило „само оне радове“ који су се односили на уклањање баријера и омогућавање ББ да приступи згради и стану. Такође, истакнуто је да се на чланове скупштине станара ГГ „врши притисак“ да повуку претходно издате сагласности и да је спречавањем доношења одлуке Стамбене заједнице члановима породице подносилаца притужбе онемогућено пресељење у стан на адреси ЕЕ. У изјашњењу Стамбене заједнице, између осталог, наведено је да је одмах након куповине предметног стана, подноситељка притужбе почела „мењати изглед зграде која ужива заштиту“ без одобрења надлежног органа. Даље је наведено, да је ове „нелегалне радове“ Стамбена заједница пријавила грађевинској инспекцији која их је након изласка на терен обуставила, и да су од тог тренутка настале несугласице са адвокаткињом АА, „која је у читаву причу без икакавог основа укључила и своје родитеље“, с обзиром да они „већ имају своје пребивалиште и услован стан на ИИ“. У изјашњењу је истакнуто да питање рампе није стављено на дневни ред „јер је исто већ раније покренуто и иницирано без предлога било кога“, као и да су се у марту 2019. године обратили ЈП Градско стамбено ради постављања рампе „јер је то друштвено потребно и пожељно“. Такође, Стамбена заједница је негирала наводе да је подноситељки притужбе предлагано да се усели у стан без породице „јер стамбену заједницу не интересује ко ће живети у предметном стану, већ да сви чланови домаћинства уколико живе на наведеној адреси на њој буду и пријављени, а да је на наведеној адреси пријављена само АА“. У току постука, а ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереник се обратио Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ(у даљем тексту: Завод) који је потврдио да предметни објекат у улици ЕЕ ужива претходну заштиту и да њему, као надлежном органу, није поднет захтев за адаптацију објекта у смислу обезбеђивања приступачности особама са инвалидитетом, нити је дата сагласност на пројектну документацију на предметну интервенцију. Такође, појашњено је да за сваку интервенцију на објекту који је у надлежности службе заштите, потребно да се власник или корисник објекта обрати Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ као надлежној установи заштите са предложеним идејним решењем и „осталим потребним документима“, која између осталог чини одлука/сагласност Стамбене заједнице за интервенције на заједничким деловима објекта. Такође, утврђено је да је Стамбена заједница грађевинској инспекцији пријавила радове које је подноситељка притужбе предузела ради обезбеђивања приступачности стана, након што је она 2. децембра 2018. године поднела молбу за сазивање седнице скупштине станара по овом питању. Даље, Повереник констатује да су сведок КК и сведокиња ЛЛ потврдили да је подноситељка притужбе у „више наврата“ подносила захтеве руководству Стамбене заједнице у којима је инсистирала на заказивању седнице скупштине станара на којој би се прибавила сагласност за извођење радова у циљу обезбезбеђивања приступачности стана њеном оцу који је корисник колица, као и да је руководство Стамбене заједнице одбило да приступи на седницу коју је заказала за 2. јул 2019. године са утврђеним дневним редом „издавање сагласности за извођење радова на отклањању препрека за инвалиде ради приступности у стан 1 улаз 1“. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду правило из члана 45. Закона о забрани дискриминације у складу са којим је терет доказивања на лицу против којег је притужба поднета, Повереник констатује да Стамбена заједница није доставила доказ да је одржана седница скупштине стамбене заједнице ради давања сагласности подносиоцима притужбе за извођење радова у циљу адаптације и прилагођавања стана број 1, потребама ББ који се креће уз помоћ колица, а на основу које би подносиоци притужбе била у могућности да се захтевом за давање одобрења за извођење наведених радова обрате Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ, као надлежном органу. Даље, приликом заузимања става у овом предмету Повереник је имао у виду и начин на које руководство Стамбене заједнице поступало према подноситељки притужбе, односно према њеним захтевима за сазивањем скупштине станара ради прикупљања потребне сагласности. С тим у вези, Повереник констатује да из достављених доказа произлази да је подноситељки притужбе предлагано да иде „од врата до врата“ и да „свим станарима објасни у чему је њен проблем“, да јој је „забрањивано“ да се руководству Стамбене заједнице обраћа поводом наведеног питања „док им не измири обавезе за претходни месец“, као и да је поводом истоветног захтева који је упутила  26. маја 2019. године, а у којем је предложила и доношење одлуке о обележавању паркинг места за особе са инвалидитетом и приступ улазу зграде колицима, Стамбена заједница обавестила подноситељку притужбе да је седница сазвана ради „решавања проблема мачака на крову и у дворишту, и да то о чему она прича није предмет разговора.“ Поред наведеног, Повереник је такође имао у виду да је подноситељка у притужби навела да је од ње тражено да достави доказ о инвалидитету свог оца, као и доказ о својини на стану. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду да је поред становања, предметни простор намењен и обављању професије подноситељке притужбе, односну пружању адвокатских услуга, Повереник је мишљења да су неодржавањем седнице ради давања сагласности за извођење радова на стану број 1 у улици ЕЕ, на основу које би, поред остале потребне документације, подносиоци притужбе били у могућности да надлежном органу поднесу захтев за адаптацију објекта у смислу обезбеђивања приступачности особама са инвалидитетом, чланови руководства Стамбене заједнице ГГ прекршили одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације, а да су начином на који су поступали према захтевима подноситељке притужбе за прикупљање неопходне сагласности ради извођења радова којима би се ББ обезбедио приступачан улаз у стан, исказали непријатељски, понижавајућ и увредљив став, како према подноситељки притужбе на основу личног својства њеног оца, тако и према групи лица, односно особама са инвалидитетом којој припада и ББ, чиме су повређене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Због тога је руководству Стамбене заједнице ГГ препоручено да одмах по укидању мере забране окупљања коју је прописала Влада Републике Србије, закажу седницу скупштине Стамбене заједнице ГГ са дневним редом : прикупљање сагласности за извођење радова на стану број 1 у улазу број 1, као и да донесу одлуку о наведеном питању у складу са одредбама Закона о становању и одржавању зграда; да породици подносилаца притужбе упуте писано извињење због дискриминаторног поступања и да са мишљењем Повереника упознају све чланове скупштине стамбене заједнице ГГ, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратила АА из ЈЈ у своје име и у име и уз сагласност својих родитеља, ББ и ВВ, против чланова руководства Скупштине стамбене заједнице ГГ, (у даљем тексту: скупштина станара) ДД, ЂЂ и ЖЖ, због дискриминације на основу инвалидитета.
    • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је ББ, особа са инвалидитетом која се креће уз помоћ колица, а да је његова супруга ВВ теже покретна, и да су обоје пацијенти Градског завода за геронтологију и палијативно збрињавање ЈЈ;
  • да је из наведених разлога њихова ћерка АА, купила стан у улици ЕЕ, улаз I, стан број 1 у ЈЈ, како би у њему живела са својим родитељима и бринула о њима и у којем би, уједно, обављала своју професију – адвокатску делатност;
  • да је због постојања баријера за особе са инвалидитетом, ББ отежан приступ згради и онемогућен приступ стану на наведеној адреси, а да Општина ММ на чијој се територији налази зграда, за издавање „одговарајућих“ одобрења за извођење и легализацију радова на отклањању препрека за особе са инвалидитетом захтева одлуку скупштине станара коју у конкретном случају није могуће „исходовати“ због „очигледне опструкције и негативне кампање њеног руководства“;
  • да се неприступачност згради огледа у чињеници да је особама са инвалидитетом онемогућен прилаз возилом : место поред бетонске стазе није означено као паркинг за особе са инвалидитетом, док се на самој стази налазе празне бетонске жардињере које због густине паркирања аутомобила у дворишту онемогућавају прелазак из кола у колица, као и да је двориште поплочано калдрмом по којој је кретање инвалидским колицима „готово немогуће“;
  • да је постојеће препреке које онемогућавају прилаз стану инвалидским колицима могуће отклонити „минималним радовима“ (са дворишне стране зграде налазе се врата од терасе стана чијим проширењем би се подносиоцу притужбе омогућило да несметано уђе у стан и користи све просторије), због чега се подноситељка притужбе у више наврата обраћала руководству скупштине станара са захтевом да се закаже седница скупштине станара или да представник руководства присуствује прикупљању писмених сагласности станара како би се породици омогућило да прикупи потписе који су неопходни за издавање одговарајућих одобрења за извођење и легализацију радова које је у циљу отклањања постојећих баријера у конкретном случају потребно извести;
  • да руководство скупштине станара „у дужем временском периоду“ онемогућава породицу да прикупи потребне сагласности и то тако што „опструира“ одржавање седнице скупштине станара на којој би се одлучивало о наведеном питању, затим „одбија“ да у дневни ред седница скупштине станара уврсти питање решавања приступачности, и не жели да учествује у прикупљању појединачних писмених сагласности станара, због чега је члановима породице онемогућено да се уселе у предметни стан;
  • да се пропуштање којим се „врши и подстрекава дискриминација према подносиоцу притужбе и његовој породици“ огледа и у „дискриминаторном избору приоритета рада седница скупштине станара“ – предност се даје решавању проблема који су „неупоредиво мање озбиљни и хитни“ (нпр.постављање видео надзора на капији и решавање проблема мачака на крову), а не предузимају се активности у циљу уклањања баријера због којих је особама са инвалидитетом приступ згради отежан;
  • да је руководство скупштине станара „без оправданог разлога“ пропустило да у дневни ред прве седнице скупштине станара од 3. новембра 2018. године, уврсти питање издавања одобрења за извођење радова на обезбеђењу приступачности, а да су друга и трећа седница сазване „тек након четири месеца“ и да истима није претходило обавештење да ће предмет одлучивања бити решавање проблема приступачности особа са инвалидитетом, већ је у позиву наведено да је дневни ред седнице „решавање проблема адвоката АА“;
  • да руководство скупштине станара није поступило по захтеву АА за сазивање четврте седнице, као и да „неуредним вођењем документације“ спречавају могућност утврђивања недоступних чланова како би се обезбедио кворум на будућим седницама, чиме „избегавају“ доношење „било какве одлуке“;
  • да је руководство скупштине станара на седницама „пропагирало ставове, идеја и мишљења којима је подстрекнута дискриминација“, а да на седници од 3. марта 2019. године нису подржали предлог за доношење одлуке о сагласности за извођење радова и „злонамерно“ су презентовали постојеће предлоге породице подносиоца, „чиме су осујетили покушај прибављања сагласности и подстакли неке станаре да пропуштањем наредне седнице омогуће њено одржавање, а због чега одлука за наставак радова није донета“;
  • да су на седници одржаној 17. марта 2019. године, представници руководства скупштине станара „отворено“ изјавили да се противе свим предложеним решењенима подноситељке притужбе и тражили оно за које су знали да је неприхватљиво, као и да су „изнели нетачну информацију да су Градском стамбеном предузећу поднели захтев за отклањање баријера“;
  • да су три пута захтевали промену облика и позиције врата од терасе стана, а када је по наведеним захтевима поступљено изјавили су да „они то нису тражили“ и обавестили станаре да постављање врата на место предвиђено грађевинском дозволом која је издата ранијем власнику стана може угрозити статику зграде што је поједине станаре који су дали сагласност навело да „промене став“;
  • да су на обе седнице приликом упознавања станара са наведеном ситуацијом „указивали на могућност слободног одлучивања“ и изјавили „да није нужно да непокретном човеку буде омогућено да борави на тераси свог стана“;
  • да су једино од породице подносилаца притужбе, без навођења разлога, захтевали да достави доказ о стицању својине на стану, доказ о инвалидитету и доказ о промени адресе пребивалишта ББ, што је због „притиска“ и учињено, услед чега је доведена у питање свакодневна палијативна нега подносиоца притужбе на адреси на којој живи, као и да су подноситељки притужбе предложили да се без родитеља усели у стан.
    • У допунама притужбе, између осталог, наведено је :
  • да су ББ од септембра 2018. године онемогућени улаз на капију, улаз у стан и излаз на терасу стана због неприлагођености истих особама са инвалидитетом, чиме је стављен у неједнак положај у односу на остале станаре који немају инвалидитет;
  • да се неједнако поступање руководства скупштине станара према подносиоцима притужбе огледа у чињеници да станарима зграде који су вршили адаптације, а које се нису односиле на отклањање препрека за особе са инвалидитетом, није тражено „враћање у пређашње стање“;
  • да „није евидентирано“ да је руководство скупштине станара поднело захтев за постављање рампе за особе са инвалидитетом, због чега се породица обратила ЈП „Градско стамбено“ са наведеним захтевом, али да оно није могло да поступа по наведеном јер захтев није оверио председник скупштине станара;
  • да је руководство скупштине станара „на различите начине“ спречавало доношење одлуке на основу које је било могуће поднети захтев за отклањање препрека за особе са инвалидитетом, и то : избегавањем да се у дневни ред седница одржаних 3. новембра (којој је присуствовало 39 чланова) и 21. децембра 2018. године уврсти питање отклањања препрека за особе са инвалидитетом; одбијањем да закажу седницу скупштине станара у периоду од децембра 2018. године до марта 2019. године; спречавањем да се на скупштинама седнице станара одржаним 2. марта и 17. марта 2019. године гласа о предлогу подносилаца притужбе; спречавањем одржавања седнице скупштине станара заказаним за 26. мај и 2. јул. 2019. године, избегавањем да на основу писмених изјашњења већине чланова скупштине стамбене заједнице донесе одлуку и „антипропагандом и ширењем дезинформација“;
  • да је због незаказивања седнице о одлучивању по њеном предлогу, подноситељка притужбе „сама“ заказала седницу скупштине станара за 2. јул 2019. године са утврђеним дневним редом : „издавање сагласности за извођење радова на отклањању препрека за инвалиде ради приступности у стан 1 улаз 1“ на коју није приступио управник зграде, као ни станари који су ускратили да се писмено изјасне;
  • да руководство скупштине станара одлуку о сагласности да се поднесе захтев за издавање одобрења надлежног органа није донело ни након прибављања писмених изјашњења већине чланова скупштине, од којих се већина сагласила са предлогом подноситељке притужбе (10 из децембра + 16 Железнице Србије из маја + 15 из јуна и јула), што је било могуће на основу члана 42. став 2. Закона о становању;
  • да управник зграде одбија да на основу изјашњења већине чланова скупштине стамбене заједнице донесе одговарајућу одлуку, иако је одлуку од 3. новембра 2018. године којом је именован за управника и на основу које је донет Правилник скупштине станара којим је прописана обавеза да му станари плаћају накнаду, донео на исти начин;
  • да наведено поступање управника зграде представља „очигледан“ доказ различитог поступања када је реч о обезбеђивању приступачности особама са инвалидитетом, у односу на „идентичне правне ситуације“ у којима је одлуке „по другим питањима“ доносио на основу писмених сагласности станара;
  • да чињеница да је предметни простор, између осталог, намењен и пружању адвокатских услуга представља додатни разлог да се омогући отклањање препрека за особе са инвалидитетом и да је од скупштине станара тражено да донесе одлуку којом би било омогућено подношење захтева надлежном органу који ће одлучити који радови на отклањању препрека су прихватљиви;
  • да ће подносиоци притужбе извршити само оне радови које буде одобрио надлежни орган, те да поступање руководства скупштине станара у конкретном случају не представља „оправдавајући разлог за ускраћивање сагласности“;
  • да је председник скупштине станара спречио гласање на седници скупштине која је одржана 26. маја 2019. године када је сазнао да подноситељка притужбе поседује 26 писмених изјашњења, а да је седницу одржану 18. октобра 2019. године прекинуо у тренутку када је подноситељка притужбе предложила да се гласа о приступачности, иако би на обе седнице била донета „позитивна одлука“ чак и да су сви присутни гласали против;
  • да као изговор за поступање услед којег је онемогућено отклањање препрека за особе са инвалидитетом користе поступак који су иницирали пред инспекцијом „у намери да обуставе радове и поново саграде до сада отклоњене препреке“, као и да су инспекцији слали нетачне наводе и ускраћивали информације из којих би било могуће закључити да је поступање по налогу било немогуће јер није одржана ниједна седница скупштине станара са кворумом, а да је промену позиције врата захтевао управник зграде као услов за издавање сагласности, коју потом није ни издао;
  • да је „приликом преузимања стана у посед“ садашњи председник скупштине станара у присуству KK и ЉЉ изјавио да „приступност инвалида неће бити проблем и да ће се око тога лично ангажовати“;
  • да је председник скупштине станара, у присуству НН, на дан прикупљања сагласности за избор председника, на питање подноситељке притужбе да ли ће истовремено прикупљати сагласности у вези обезбеђивања приступачности изјавио да хоће, због чега је и добио сагласност подносилаца притужбе за свој избор;
  • да је на након прве одржане седнице на којој нису прикупљени потписи за обезбеђивање приступачности, председник скупштине станара у присуству бројних сведока изјавио да неће организовати посебну седницу, али да ће потписи бити прикупљени, као и да је током наредних месеци избегавао њихово прикупљање под изговором „да сад не може“;
  • да је заменик председника скупштине станара, ЂЂ, неколико пута договарао да подноситељка притужбе дође у одређено време како би ишли да прибаве сагласност станара, али да је сваки пут изјавио да неће „јер зна да су сви против“;
  • да су НН, КК и ЉЉ више пута били присутни када је руководство скупштине станара тражило да се балконска врата преместе на позицију из грађевинске дозволе, уз обећање да ће у том случају „исходовати сагласност станара“, али да ни након поступања по њиховим захтева то нису учинили;
  • да је подноситељка притужбе замолила представнике скупштине станара да приликом поделе „тагова“ станарима за приступ капији, истовремено од њих прикупе и потребне сагласности, али да је одбијена речима да им „не пада на памет“;
  • да су „прикривајући податке и записник са седнице скупштине станара која је одржана 21. децембра 2018. године“, о којој подносиоци притужбе нису били обавештени јер није заказана на „уобичајан“ начин, представници руководства „довели у заблуду“ подносиоце притужбе о броју одржаних седница скупштине и тиме их спречили да „реагују на чињеницу“ да је пред скупштину станара заказану за 2. март 2019. године било одржано две седнице, из чега произлази да су на наведеној седници постојали услови за утврђивање кворума, чиме су спречили доношење одлуке о отклањању препрека за особе са инвалидитетом;
  • да из записника са седнице од 21. децембра 2018. године, а у који су добили увид након 9 месеци инсистирања, произлази да обезбеђивање приступачности није било предвиђено као тачка дневног реда, нити је било предмет расправљања и одлучивања те седнице скупштине, иако је породица у више наврата тражила да руководство скупштине станара ово питање стави на дневни ред;
  • да према подацима из РГЗ зграда састоји од 61 посебног дела и да се о захтеву за издавање сагласности за отклањање препрека за особе са инвалидитетом писмено изјаснило више од половине власника-корисника, и то : децембар 2018. године – 10, мај 2019. године Железнице Србије (које су уписане као власник 16, а корисник 10 посебних делова, док за кориснике преосталих шест станова није достављен доказ о основу коришћења) и јул 2019. године још 13 власника-корисника посебних делова;
  • да је на последње три седнице скупштине станарa било присутно 17, односно 16, односно 12 чланова скупштине станара, те да би у случају достављања ажурираног списка власника и корисника станова било могуће утврдити недоступне чланове скупштине и на тај начин омогућити одржавање седнице што руководство својим активностима и пропуштањем спречава;
  • да је одбијањем да печатом скупштине станара овери одлуку донету на основу писмених изјашњења већине чланова скупштине станара која су достављена за седницу одржану 2. јула 2019. године заједнице, председник скупштине станара спречио подносиоце притужбе да поднесу захтев за извођење радова на отклањању препрека;
  • да је од „бројних“ радова који су изведени на дворишној страни зграде, руководство скупштине станара инспекцији пријавило „само оне радове који су се односили на уклањање баријера“ и омогућавање ББ да приступи згради и стану, као и да имају сазнања да руководство скупштине стамбене заједнице „врши притисак“ на чланове скупштине станара да повуку претходно издате сагласности;
  • да је на седници скупштине станара одржаној 18. октобра 2019. године ЂЂ изјавио да је захтев за отклањање препрека за „инвалиде“ одбијен, да су дате сагласности повучене и да више не постоји могућност да скупштина одлучује о том питању, а да је ДД одбио да омогући подносиоцима притужбе увид у „повучене сагласности“;
  • да је на истој седници ЂЂ обавестио станаре да „има сазнања да су клијенти адвоката АА већином инвалиди, те да би постављањем дизалице исту користили и њени клијенти, па би инвалиди стално долазили у двориште“;
  • да је ДД одбио предлог подноситељке притужбе да се „питање приступачности“ стави на гласање, након чега је председник скупштине станара ЖЖ прекинуо седницу речима : „седница је завршена“;
  • да је комунална инспекција општине ММ након бројних захтева које је породица поднела у 2018. и 2019. години, 19. новембра 2019. године упутила допис председнику скупштине станара у улици ЕЕ у којем је између осталог наведено да је особама са инвалидитетом потребно омогућити несметан приступ стамбеној згради;
  • да због свега наведеног подносиоци притужбе нису у могућности да заврше адаптацију стана, а самим тим ни да се уселе у предметни стан и исти користе за становање и обављање делатности регистроване у истом простору.

Уз притужбу су у виду прилога достављени следећи докази : 1) Налаз, мишљење и оцена Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 21. фебруара 2018. године; 2) фотокопија извода електронске личне карте за ББ; 3) молба од 2. децембра 2018. године; 4) допис од 10. фебруара 2019. године; 5) допис од 11. априла 2019. године; 6) мејл кореспонденцијe са руководством скупштине стамбене заједнице Савска 19; 7) допис Градског стамбеног предузећа од 31. маја 2019. године; 8) записнике о инспекцијском надзору од 24. децембра 2018. године, 5. фебруара и 6. марта 2019. године; 9) допис Градске општине ММ од 19. новембра 2019. године; 10) решење Секретаријата за инспекцијске послове градске управе града ЈЈ од 20. јануара 2020. године.

 

1.4. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је од руководства Скупштине стамбене заједнице ГГ у Београду, затражено да се изјасни о наводима притужбе.

  • У изјашњењу председника скупштине стамбене заједнице ГГ, ЖЖ, између осталог, наведено је:
  • да стамбена заједница ГГ „ни у чему није повредила права подносилаца притужбе јер су ствари унеколико другачије“;
  • да је „срж проблема“ настао у тренутку када је АА, „адвокаткиња по вокацији“, купила стан у улазу број 1 у улици ЕЕ, на јавном надметању и принудној продаји канцеларије адвоката ШШ који је коришћен као пословни простор;
  • да је именована одмах након куповине предметног стана почела са рушењем преградних зидова и избијањем постојећих прозора, чиме је без одобрења почела мењати изглед зграде која, између осталог, ужива заштиту у складу са Законом о културним добрима;
  • да је због чињенице да се зграда налази под заштитом, те да се изглед зграде не сме мењати без одобрења, стамбена заједница 11. децембра 2018. године нелегалне радове подноситељке притужбе пријавила грађевинској инспекцији која је након изласка на терен обуставила даље радове, као и да су од тог тренутка настале несугласице са адвокаткињом АА, која је „у читаву причу без икакавог основа укључила и своје родитеље“;
  • да је стамбена заједница више пута „ургирала“ код грађевинске инспекције да АА наложи враћање у првобитно стање (последњи захтев за хитно поступање ради обуставе нелегалних радова у самом стану поднели су 19. априла 2019. године);
  • да су наводи подносилаца притужбе неосновани у целости и да је нетачно да је предметни стан купљен како би АА у њему живела са својим родитељима, „јер њени родитељи већ имају своје пребивалиште и услован стан на ИИ“;
  • да стамбена заједница ГГ „никада не би ускратила некоме право које му по закону припада, а нарочито не инвалидном лицу“, као и да су се у марту 2019. године обратили ЈП Градско стамбено ради постављања рампе „јер је то друштвено потребно и пожељно како би права инвалидних лица у целости била испоштована“;
  • да је 31. маја 2019. године од Градског стамбеног предузећа стигао одговор у којем обавештавају стамбену заједницу да ће њихове техничке службе изаћи на лице места како би утврдиле да ли постоје услови за постављање рампе из чега произлази да су нетачни наводи подноситељке притужбе да стамбена заједница није поднела захтев;
  • да у конкретном случају „није проблем рампа“, као и да су нетачни наводи из притужбе да је породица подносилаца притужбе стављена у неповољнији положај „по било чему“, односно да је „једино тачно да АА покушава изводити незаконите радове на згради и нарушити стабилност исте“;
  • да су „нетачни“ наводи да је стамбена заједнице „исказала нетрпељивост према било коме, а нарочито не према инвалидном лицу, јер то пре свега не би било морално ни друштвено прихватљиво понашање“;
  • да скупштина стамбене заједнице није ставила на дневни ред питање рампе „јер је исто већ раније покренуто и иницирано без предлога било кога, а што се види из приложених доказа“;
  • да је нетачан и неистинит навод да је АА предлагано да се усели у стан без породице „јер стамбену заједницу не интересује ко ће живети у предметном стану, већ да сви чланови домаћинства уколико живе на наведеној адреси на њој буду и пријављени“, као и да је на наведеној адреси пријављена само АА.

Уз изјашњење достављени су следећи докази : 1) дописи Секретаријату за инспекцијске послове града ЈЈ од 11. децембра 2018. године, 22. јануара 2019. године, 7. и 15 марта 2019. године и 19. априла 2019. године и 2) дописи Јавног предузећа „Градско стамбено“ од 8. априла 2019. године и 31. маја 2019. године.

  • Ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања, а у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности се дописом обратио Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ(у даљем тексту : Завод).
  • У допису Завода, између осталог, наведено је :
  • да се у складу са Законом о културним добрима, предметни објекат у улици ЕЕ налази у оквиру „Комплекса станова Министарства саобраћаја и железнице“ које је евидентирано као добро које ужива претходну заштиту;
  • да је за сваку интервенцију на објекту који је у надлежности службе заштите, потребно да се власник или корисник објекта обрати Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ као надлежној установи заштите, са предложеним идејним решењем и осталим потребним документима, ради утврђивања појединачних услова за предузимање мера техничке заштите и издавање сагласности за интервенције на интегралном делу добра под претходном заштитом којима се могу проузроковати промене изгледа или облика добра;
  • да је реализација планиране предметне интервенције на објекту могућа уколико се прибаве услови за предузимање мера техничке заштите и потребне сагласности, а који представљају позитиван став службе заштите после разматрања могућности за реализацију сваке појединачне интервенције на објекту, што надлежна установа заштите цени посебно у сваком конкретном случају у зависности од врсте интервенције и датим параметрима у планским документима;
  • да је увидом у целокупну документацију и списе којима Завод располаже, а која се односи на објекат у улици ЕЕ, утврђено да није поднет захтев за адптацију предметног објекта у смислу обезбеђења приступачности особама са инвалидитетом, те да нису утврђени услови за предузимање мера техничке заштите нити је дата сагласност на пројектну докуметацију за предметну интервенцију;
  • да је странка у поступку пред Заводом дужна да докаже постојање правног интереса за одређену интервенцију прилагањем одговарајућег правног основа који се разликује у зависности од врсте интервенције, а ради утврђивања услова за предузимање мера техничке заштите и давање сагласности на пројекат и документацију надлежне установе заштите;
  • да је тачно да се за радове на посебном делу објекта који је у власништву више лица тражи оверена сагласност других сувласника уколико није поднет заједнички захтев, а да је за радове који се предузимају на заједничким деловима зграде потребно да захтев поднесе Стамбена заједнице предметног објекта или да странка, односно инвеститор радова, достави достави одлуку/сагласност Стамбене заједнице за интервенције на заједничким деловима објекта;
  • да у поступку пред Заводом није потребна достава појединачне оверене сагласности станара предметног објекта, будући да Стамбена заједница доноси одлуке законом прописаном већином гласова станара;
  • да немају увид у идејно решење предметне интервенције, због чега нису у могућности да прецизирају потребну документацију за одлучивање, али да је „претпоставка“ да би предметна интервенција обухватила степениште и ходник стамбене зграде који представљају заједничке просторије;
  • да је у том случају потребно поднети захтев за утврђивање услова за предузимање мера техничке заштите за приступачност предметног објекта особама са инвалидитетом, као и захтев за давање сагласности на пројектну докуметацију, као и да ће по добијању наведених захтева Завод размотрити могућност за извођење радова тражене интервенције.
    • Ради потпуног и правилног утврђивања чињеничног стања, Повереник за заштиту равноправности је у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, затражио и изјаве лица које је подноситељка у притужби означила као сведоке/иње : ЊЊ, КК, ЛЛ, ОО, ЉЉ и ПП. С тим у вези, Повереник најпре констатује да су од предложених лица своје изјаве доставили само сведокиња ЛЛ и сведок КК.
    • У изјави сведокиње ЛЛ, између осталог, наведено је :
  • да јој је познато да је ББ непокретан и да се креће једино уз помоћ колица којима не може сам да управља, као и да није у могућности ни да устане, ни да хода, „а камоли да се пење по степеницама да би дошао до стана“;
  • да је АА купила стан у улици ЕЕ како би у њему живела са својим родитељима и истовремено обављала адвокатску делатност, будући да не може да се одваја од оца који је тешко болестан и мајке која је стара и не може да брине о њему, нарочито када му позли;
  • да „ДД, ЂЂ, ЖЖ онемогућавају да се отклоне препреке за приступ инвалида у предметни стан“ и да се из њиховог понашања „јасно види“ да се не ради о вањском изгледу зграде, него о нетрпељивости према „инвалидима“;
  • да је била присутна када је у октобру 2018. године породица ступила у посед стана у улици ЕЕ и да је том приликом био присутан и „комшија ДД“ који је рекао да ће се кандидовати за управника зграде и да ће се „лично ангажовати“ како би било решено питање приступа ББ стану;
  • да је „у периоду од октобра до марта“ АА у више наврата, у њеном присуству, „молила ДД и ЂЂ“ да се закаже седница скупштине Стамбене заједнице да би се гласало о „приступу инвалида“ или да иду са њом да сакупљају потписе јер она не познаје станаре;
  • да је учествовала у сакупљању потписа да се отклоне препреке за приступ „инвалида“ тако што би се поставила дизалица до терасе у углу дворишта и да су јој том приликом неки од станара рекли да неће да потпишу јер су управник и руководство СЗ против тога и да „неће да се замерају“;
  • да је УУ у телефонском разговору изјавио да одбија да потпише сагласност „јер је руководство СЗ против тога“, а да је власник стана на другом спрату телефоном позвао АА да јој да сагласност, а онда јој је јавио да не долази јер му је председник СЗ рекао да се он томе противи;
  • да је 2. јула 2019. године приступила на седницу коју је подноситељка притужбе заказала у 18 часова, а да је председник скупштине ДД у 18,30 часова на „вајбер групи станара ЕЕ“ послао поруку да је спречен да приступу на седницу, као и да је у приближно исто време поруку исте садржине послао и ЖЖ;
  • да је 18. октобра 2019. године приступила на седницу скупштине станара у својству пуномоћнице ББ, будући да је на седници требало да се расправља о отклањању препрека за „инвалиде“, а да су ДД и ЂЂ најпре захтевали да напусти седницу јер нема пуномоћје, а када им је показала пуномоћје ЖЖ је рекао да оно није важеће јер није оверено код јавног бележника;
  • да је са терасе стана АА чула да је „ДД рекао да је сазнао да АА заступа углавном инвалиде и да би постављањем дизалице у двориште и њеним клијентима који су инвалиди било омогућено да долазе у њену канцеларију, па би инвалиди стално долазили у двориште“;
  • да је из „бројних комуникација са лицима на која се односи пријава“ схватила да „не воле инвалиде“ и да желе да спрече да се ББ усели у стан , „а нарочито се плаше да ће АА у будућности заступати инвалиде и да ће они из тог разлога пролазити кроз заједничко двориште.“
    • У изјави сведока КК, између осталог, наведено је :
  • да је почетком 2019. године био на пробном раду код адвокаткиње АА који се одвијао у неусловном стану у којем живе њени родитељи, иако му је првобитно речено да ће канцеларија пословати у улици ЕЕ у који је намеравала да се пресели са својим родитељима;
  • да је наведену ситуацију прихватио као „привремено решење“ јер се уверио да је њеном оцу који је „инвалид“ нужно њено присуство, али када је схватио да су „момци“ који воде скупштину станара „решени да спрече усељење инвалида у њихову зграду и да је неизвесно када ће се адаптација простора завршити“, а што је закључио на основу њиховог опхођења које се огледало у постављању нереалних захтева и „завлачења око седнице скупштине“, био је принуђен да прекине са радом у њеној канцеларији и закључи уговор о обављању приправничке праксе код другог адвоката;
  • да му је познато да је АА на основу грађевинске дозволе издате претходном власнику њеног стана започела отклањање препрека за приступ „инвалида“ згради и стану у улици ЕЕ, али да је због „неусклађености“ појединих делова дозволе, грађевинска инспекција захтевала измену грађевинске дозволе;
  • да је општина ММ захтевала да се у циљу отклањања препрека за приступ „инвалида“ прикупи сагласност скупштине станара из свих улаза у улици ЕЕ, а да је подноситељка притужбе имала сагласност само станара из свог улаза;
  • да су „момци који воде скупштину станара“ на разне начине опструирали да се створе услови да „инвалид“ живи у предметном стану, и то тако што су најпре ускраћивали сарадњу, а касније постављали разне услове и затим се „отворено борили да препреке за приступ инвалида на тераси и у стан не буду отклоњене“;
  • да је више пута током јануара и фебруара 2019. године био присутан када је АА „наговарала“ управника зграде да сазове седницу скупштине станара да би одлучили о давању сагласности за отклањање препрека за „инвалиде“ или да заједно иду да сакупљају потписе, односно да јој се да списак станара како би она сама прибавила сагласности;
  • да је управник зграде више пута обећао да ће учинити „нешто од тога“, али да ништа није учинио, као и да је изјавио да се он лично не противи да се њеном оцу омогући приступ у стан и на терасу, али да не може ништа да учини док се томе противе остали чланови руководства, будући да све одлуке доносе заједно;
  • да је ДД најпре заказао подноситељки притужбе време у које треба да дође како би ишли да прикупе сагласност од станара, а затим изјавио да неће да иде са њом;
  • да су „управник и ДД“ три пута тражили да се промени позиција балконских врата уз образложење да ће јој у том случају дати неоходну сагласност скупштине станара, као и да је било очигледно да се у конкретном случају ради о „иживљавању“ јер се радило о „бесмисленим“ променама, као и да су након сваких промена постављали нови захтев;
  • да му је подноситељка притужбе рекла да на седници скупштине станара почетком марта руководство „није дозволило“ да се гласа о обезбеђивању приступачности јер није било кворума, а да су на седници која је одржана средином марта тражили да уклони балконска врата за које је постојала грађевинска дозвола и кроз која једино може да се прође колицима, а да остави она кроз која није могуће проћи колицима и за које не постоји дозвола;
  • да га је током лета обавестила да је председник скупштине станара прекинуо седницу на коју је донела потписе станара, као и да је она сазвала нову седницу за коју има сазнања да је руководство стамбене заједнице „агитовало“ да станари не дођу, а да је од станара који су дали сагласност тражено да је повуку;
  • да је пре одржавања седнице коју је подноситељка притужбе заказала за 2. јул 2019. године у 18 часова, дошао у стан АА и да може да потврди да је она код себе имала писана изјашњења већине станара;
  • да су „ДД и ЂЂ на вајбер групи станара јавили да не могу да дођу“, да „ЖЖ“ такође није био присутан и да је на одржаној седници сачињен записник по узору на претходне записнике на којима су одлуке донете на основу писменог гласања, а у којем је наведено да је АА доставила писмене сагласности станара;
  • да сматра да су се руководиоци скупштине станара „заинатили“ у намери да „шиканирају инвалида и његову породицу“ и спрече да „инвалид“ живи у њиховој згради, јер су знали да ББ неће живети у стану у ЕЕ уколико не буде могао да уђе и изађе из стана, као и да су грађевинској инспекцији пријављивали само оне радове које је породица Бобић вршила у циљу отклањања препрека за особе са инвалидитетом, док друге радове нису ни пријављивали ни процесуирали;
  • да ББ осим инвалидитета и чињенице да не може да живи у свом стану, тешко пада сазнање да због његовог инвалидитета, његова ћерка и поред знатних финансијских средстава које је уложила у куповину стана, живи и ради у непримереним условима за адвокатску професију и трпи „шиканирање“ од руководства скупштине станара.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

2.1. Увидом у Налаз, мишљење и оцену Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање од 21. фебруара 2018. године, утврђено је да је у налазу, између осталог, констатовано да је ББ потпуно непокретан и да се креће уз помоћ колица. Даљим увидом утврђено је да је налазу констатовано да се именовани „вертикализује уз јачу асистенцију, стоји уз придржавање, ослоњен на руке, седа уз помоћ, ход не остварује“, као и да постоји потреба за помоћи и негом од стране другог лица од дана поднетог захтева 29. децембра 2017. године, због болести трајно.

2.2.  Увидом у читач електронске личне карте утврђено је да је ББ рођен 18. јануара 1932. године у Републици Хрватској, као и да има пребивалиште на адреси у ЈЈ, општина ММ, улица ЕЕ.

2.3.  Увидом у молбу за заказивање седнице скупштине станара и издавање сагласности за омогућавање прилаза „инвалидном“ лицу до стана број 1 улаз 1, од 2. децембра 2018. године, утврђено је да је наведена молба упућена председнику скупштине станара ГГ. Даљим увидом утврђено је да је у молби подноситељке притужбе, АА између осталог наведено да је њен отац ББ, лице од 86 година са утврђеним инвалидитетом које не може да се креће без инвалидских колица, да колицима не може сам да управља, као и да је потребно да се сазове скупштина станара на којој ће се од осталих власника станова у згради тражити да донесу одлуку којом су сагласни да се са дворишне стране зграде ЕЕ у углу дворишта, постави монтажно-демонтажна вертикална електрична подизна платформа за „инвалиде“, у габаритима прописаним за неометано маневрисање инвалидских колица, а којом би преко терасе био омогућен прилаз инвалидских колица у стан број 1, улаз 1 у улици ЕЕ; односно да се постави улазна рампа за кретање „инвалида“ до терасе стана број 1, с обзиром да је због недовољне ширине унутрашњег степеништа и чињенице да је ради прилаза у стан неопходно прећи 2 прилазна степеништа, те да не постоји могућност уградње унутрашње инвалидске платформе у улазу број 1, у улици ЕЕ због чега је онемогућен улазак у стан који је подноситељка притужбе купила искључиво из разлога како би била у могућности да брине о свом оцу. Даљим увидом у молбу утврђено је да је подноситељка притужбе тражила да се седница закаже и у циљу разматрања могућности да се постојећи прозорски отвор на тераси стана број 1, улаз 1 ЕЕ који се налази са дворишне стране зграде, преиначи у врата и да изврши одговарајућу адаптацију терасе и њене ограде којом би се омогућило несметано маневрисање инвалидских колица ради уласка у стан, као и да председник скупштине станара, у вези свега наведеног, потпише потребну документацију и исту овери печатом Скупштине станара. Такође, утврђено је да подноситељка притужбе у молби навела да предложено решење „не би значајно утицало на спољни изглед зграде“, јер се на свим становима у тој вертикали врата налазе на том месту, као и да је истакла да би платформа у нултом положају била 10 центиментара виша од постојећег нивоа дворишта, док би у подигнутом положају била на висини од 2 метара, чиме је омогућен „несметан“ пролаз, да се ради о углу дворишта „који се иначе слабо користи“ и да платформа не би блокирала постојеће прозорске отворе на подрумима. Повереник констатује да је подноситељка притужбе у молби такође навела да је „вољна“ да на место подзида постави покретни елемент у боји фасаде како „вањски“ изглед зграде не би био промењен, као и да је замолила председника скупштине станара да предузме све мере на које је овлашћен како би предложена одлука била што пре донета, јер без сагласности станара породица није у могућности да „исходује“ потребне дозволе од надлежних органа, па самим тим ни да се усели у стан. Увидом у молбу утврђено је да је подноситељка притужбе поред наведеног замолила председника скупштине станара да од Јавног предузећа „Градско стамбено“ затражи постављање прилазне рампе за особе са инвалидитетом или одобрење средстава за изградњу поменуте платформе.

2.4.   Увидом у допис од 10. фебруара 2019. године утврђено је да је наведени допис АА упутила председнику скупштине станара у улици ЕЕ, којим је  поново замолила председника да закаже седницу скупштине станара ради доношења одлуке о издавању сагласности за измену грађевинске дозволе која се односи на терасу стана број 1 у улазу 1 у ЕЕ и циљу њеног усклађивања са постојећим прописима, вањским изгледом зграде и приступу „инвалидима“, а у циљу поступања по налозима грађевинске инспекције. Даљим увидом, утврђено је, да је у допису између осталог навела да димензије ширине терасе и излазних врата на терасу нису усклађене са стандардима приступачности које прописују Закон о планирању и изградњи и Правилник о техничким условима приступачности, будући да су наведени прописи донети након издавања грађевинске дозволе, како би се особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућио несметан приступ, кретање, боравак и рад, као и да би изградња на начин предвиђен грађевинском дозволом представљала прекршај из члана 206. Закона о планирању и изградњи, што је у конкретном случају важно јер је њен отац непокретно лице, а мајка старија особа. Повереник констатује да је подноситељка у свом допису указала да тражене „побољшице“ не би ишле на штету осталих сувласника зграде и не би битно утицале на досадашњи начин коришћења дворишта, а да би се ускраћивањем тражене сагласности породици онемогућило коришћење предметног стана, јер је приступ степеништем немогућ. Дописом је тражила да јој се достави записник са седнице и начину на који су гласали чланови скупштине станара, као и да је указала да ће сазвати седницу уколико до 24. фебруара 2019. године то не учини председник скупштине станара.

2.5.   Увидом у допис Републичке дирекције за имовину Србије 04 број : 351-58/2019 од 11. априла 2019. године утврђено је да је АА 28. фебруара 2019. године поднела захтев за издавање сагласности за извођење радова којима би се обезбедила могућност приступа инвалидским колицима на тераси у приступ стану број 1, у улици ЕЕ и то постављањем платформе за подизање инвалидских колица. Даљим увидом, утврђено је да је у допису, између осталог, наведено да се према подацима катастра непокретности Републичког геодетског завода може закључити да је Република Србија власник одређених посебних делова у згради, у ЕЕ чији су корисници „Железнице Србије“ а.д. Београд. Даљим увидом утврђено је да подноситељка захтева истим дописом обавештена да је Републичка дирекција за имовину Републике Србије сагласна да АА поднесе захтев надлежном органу за добијање одобрења за извођење радова којима би се обезбедила могућност приступа инвалидским колицима на терасу стана и приступ стану број 1, у улици ЕЕ, и то постављањем платформе за подизање инвалидских колица, о њеном трошку. Повереник констатује да је истим дописом подноситељки притужбе указано да је потребно да се истоветним захтевом обрати корисницима посебних делова зграде у улици ЕЕ акционарском друштву „Железнице Србије“.

2.6.    Увидом у допис број 355-305/2019 од 19. новембра 2019. године утврђено је да је наведени допис Градска општина ММ упутила управнику стамбене заједнице ГГ у ЈЈ, ДД поводом поднеска АА. Даљим увидом утврђено је да је у допису, између осталог, наведено да је у складу са Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, потребно омогућити несметано кретање особама са инвалидитетом, односно приступ стамбеној згради; да скупштина стамбене заједнице доноси одлуке обичном већином гласова присутних чланова који имају право гласа о одређеном питању у складу са чланом 44. став 1. Закона о одржавању стамбених зграда, као и да иницијативу за заказивање седнице скупштине може поднети и сваки власник посебног дела, а ако управник не закаже седницу на захтев власника посебног дела у року од 10 дана, власник посебног дела је може заказати сам о чему обавештава управника зграде.

2.7.  Увидом у мејл коресподенцију од 5. марта 2019. године утврђено је да је са мејла Џ на мејл Х у 16:50 часова послата порука следеће садржине : „Јављам се по Вашем захтеву, једини начин како би сте Ви сакупили све потписе за оно што тражите јесте да идете од стана од стана и објасните свим станарима Ваш проблем. Пошто нисмо у обавези да Вам доставимо сва документа, једино што можемо учинити јесте да на Ваш предлог сазовемо скупштину поново 16. Марта. Да ли ће то бити баш тај датум или дан пре тј. после, јавићемо Вам до краја недеље.“ Увидом у одговор на наведени мејл утврђено је да је истог дана у 17:09 часова са мејла Х послата порука на мејл Џ у којој је између осталог наведено : „Молим да ме обавестите, да ли је са садржајем вашег последњег дописа упознат председник скупштине станара и да ли исти треба да сматрам обавештењем да председник скупштине станара неће заказати наредну седницу у року од 10 дана.“

2.8.  Увидом у мејл коресподенцију од 6. марта 2019. године утврђено је да је са мејла Х на мејл Џ у 17:55 часова послата порука у којој је између осталог наведено: „ Поштовани председниче скупштине станара, обавештавам вас да сам због неблаговремног поступања по мом захтеву за заказивање седнице скупштине станара претрпела штетне последице од инспекцијских органа. Како се материјална штета коју трпи моја породица не би и даље увећавала молм вас да без одлагања обавестите грађевинску инспекцију да сам благовремено у више наврата тражила заказивање седнице скупштине станара и да затражите да застане са поступањем, до одржавања седнице скупштине станара на којој ће бити одлучено о прибављању сагласности за издавање одобрења за извођење радова. Да хитно захтевате од градског стамбеног постављање приступне рампе за савладавање висинске разлике до стана 1 у улазу 1 на високом приземљу зграде. Да предузмете одговарајуће активности како би се мом оцу који је инвалид обезбедио приступ стану и да ме обавестите о предузетом, а уколико скупштина станара није у могућности да обезбеди приступност, да м се изда сагласност да исто сама организујем постављањем вертикалне платформе и одговарајућом адаптацијом….. Да ме обавестите да ли сте до сада предузимали кораке у циљу решавања приступности мом оцу који је инвалид…Да информишете станаре зграде о правима инвалида на равноправност и приступ стану као и о чињеници да изведени радови одступају од грађевинске дозволе утолико што је прозорски парапет за 30 центиментара краћи од дозволом предвиђеног, а да је постојећи зидни отвор за 15 центиментара ужи од дозволом предвиђеног, како би одлука скупштине о којој овиси могућност да наша породица користи стан била законита.“ Увидом у одговор на наведени мејл утврђено је да је истог дана у 19:12 часова са мејла Џ послата порука на мејл Х у којој је наведено : „Поштована АА нисте извршили финансијске обавезе према Стамбеној заједници за претходни месец, које су по правилнику станара. Док не извршите обавезе не можете се обраћати Стамбеној заједници, такође по правилнику станара.“

2.9. Увидом у мејл од 8. марта 2019. године утврђено је да је са мејла Џ на мејл Х у 11:32 часова послата порука следеће садржине : „ Молим Вас да нам пошаљете доказ о власништву, као и доказ да је Ваш отац инвалид. Ми немамо никакав доказ за било шта. Ви сте нам то рекли само усменим путем. У РГЗ-у стан се и даље води на ШШ.“

2.10. Увидом у мејл од 9. марта 2019. године утврђено је да је исти послат са мејла Х на мејл Џ као и да је у истом, између осталог, наведено : „Пошто сам у општини добила информацију да уз захтев за измену грађевинске дозволе треба да приложим сагласност скупштине станара, а око издавања те сагласности већ месецима имамо проблем, молим вас да неко од руководства скупштине станара оде са мном у општину да заједно питамо шта тачно треба да садржи сагласност коју траже, како бисмо имали чисту ситуацију. Молим да имате у виду да се ради о хитној ствари, јер моја породица због ове ситуације није у могућности да користи стан.“

2.11.  Увидом у мејл од 11. марта 2019. године утврђено је да је са мејла Џ на мејл Х у 21:50 часова послата порука следеће садржине : „ Скупштина станара је заказана као што сте и тражили за суботу 16. март. О свему можемо разговарати тада. Молим Вас да нас више не узнемиравате јер ћемо бити принуђени да се жалимо Заштитнику грађана.“, као и : „ Ми Вас не спречавамо нити можемо да Вас спречимо да се уселите у стан, ако је то Ваш стан, а што се тиче навода да смо Вам тражили да померате врата, не, ми смо Вам само тражили да радите по грађевинској дозволи и ништа више од тога. А што се тиче тражене документације молимо Вас да нам је доставите јер ми немамо никакав доказ ни о пријави и власништву над станом, нити о томе да је Ваш отац инвалид.“

2.12. Увидом у мејл од 15. марта 2019. године утврђено је да је исти послат са мејла Х да је као прималац мејла означен „ДД“ као и да је у истом, између осталог, наведено : „Обзиром да сам на данашњем састанку у општини сазнала да имате идејно решење које сматрате бољим од оног што сам предложила, обавештавам вас да је мени једино битно да се реши проблем приступности тераси и у стан, а свеједно ми је на који начин ће то бити технички решено уколико мене неће изложити додатним трошковима. Поново вас молим да поднесете захтев Градском стамбеном да они реше овај проблем.“

2.13. Увидом у мејл од 26. маја 2019. године утврђено је да је исти послат са мејла Х на адресу Џ поводом „предстојеће“ седнице скупштине стамбене заједнице. Даљим увидом, утврђено је да је подноситељка притужбе у мејлу, између осталог, изнела следеће захтеве : да се изврши ажурирање списка власника посебних делова зграде и да јој се ажуриран списак достави најмање 4 сата пре почетка одржавања заказане седнице „с обзиром да ће на седници скупштине бити изнето питање од ког зависи усељење њене породице у стан који су купили пре више од пола године“; затим доказ да је рукководство скуштине стамбене заједнице поднело захтев градском стамбеном предузећу за обезебеђивање приступачности до стана за подносиоца притужбе; да се на седници предложи доношење одлуке на основу које ће бити омогућено обележавање паркинг места за особе са инвалидитетом и приступ улазу зграде колицима, као и прикупљање сагласности за подношење захтева за издавање одобрења за извођење радова у циљу отклањања баријера за подносиоца притужбе; да руководство укаже станарима да због постојећих неприступачности подносиоци притужбе нису у могућности да се уселе у стан. Даље, наведено је да је потребно указати станарима и на чињеницу да је подноситељка притужбе на дан преузимања поседа на стану од председника скупштине стамбене заједнице добила потврду да ће „предузети све што је у његовој моћи да се што пре реши проблем приступачности, затим да је први писмени захтев поводом решавања наведеног проблема, а којем су претходили бројни усмени, доставила у децембру 2018. године како станари не би били „у заблуди“ да се пре извођења радова није обраћала скупштини стамбене заједнице, а да је измештање позиције балконских врата, на позицију предвиђену грађевинском дозволом коју је од надлежних органа исходовао ранији власник стана, извршила по захтеву руководства скупштине стамбене заједнице. Такође, утврђено је да је подноситељка притужбе предложила да уколико на предстојећој седници не буде кворума, руководство закаже поновљену седницу и да о датуму њеног одржавања обавести присутне станаре. Затим, утврђено је да је истог дана, 26. маја 2019. године у 11:16 сати послат одговор са мејл адресе Џ на мејл адресу Х следеће садржине : „ Данашња седница скупштине станара је сазвана због решавања проблема крова и мачака у дворишту. То о чему Ви причате није предмет разговора. Нисте поступили по налогу грађевинске инспекције, уз то обавезе према стамбеној заједници поново нису измирене.

2.14. Увидом у мејл од 18. јула 2019. године утврђено је да је исти послат са мејла Х на мејл Џ као и да је у истом, између осталог, наведено: да су неосновани разлози за прекидање седнице на коју је подноситељка притужбе доставила сагласност довољног броја власника посебних делова зграде, због чега су постојали услови за доношење одлуке о издавању одобрења везаног за обезеђивање приступачност њеном оцу који је корисник колица; да уколико руководство сматра да није било услова за доношење наведене одлуке 26. маја 2019. године, одлуку којом се издаје сагласност донесе са датумом од 2. јула 2019. године када је приступила на седницу како би председнику скупштине стамбне заједнице доставила писмена изјашњења већине чланова скупштине стамбене заједнице, а на коју он није дошао нити је „овластио замену“; да из дописа Градског стамбеног предузећа произлази да приступ преко унутрашњег степеништа, на којем инсистира руководство, није могућ и да је неопходно да се отклоне препреке како би се омогућило да њен отац колицима уђе у стан или да подноситељки притужбе издају сагласност јер је наоснову постојеће ситуације њеном оцу који је корисник колица онемогућено да приступи стану, због чега је цела породица спречена да се пресели у предметни стан.

2.15.   Увидом у пријаву од 11. децембра 2018. године утврђено је да су станари зграде ГГ, исту упутили Секретаријату за инспекцијске послове града са молбом да грађевинска инспекција изађе на терен у ЕЕ, улаз 1 како би проверила извођење радова на стану број 1.

2.16.  Увидом у записник о инспекцијском надзору број 356-1139/2018 од 24. децембра 2018. године утврђено је да је предмет инспекцијског надзора контрола извођења радова у улици ЕЕ улаз I, стан број 1 и да је изласком на лице места на наведеној адреси и у присуству инвеститора АА између осталог утврђено да : инвеститор није прибавио одобрење надлежног органа за извођење грађевинских радова на објекту у улици ЕЕ. Даљим увидом утврђено је да је у записнику забалежена изјава у којој је подноситељка притужбе навела да је радове на адаптацији стана у поменутом објекту започела крајем новембра 2018. године, како би омогућила болесном оцу који је корисник колица улаз у стан; да за радове на постављању балконских врата уместо постојећих прозора на дворишној фасади није прибавила одобрење јер је сматрала да ако се радови изводе у циљу обезбеђивања приступа стану особи са инвалидитетом, дозвола није потребна, као и да је одмах по сазнању да је за планиране радове неопходна дозвола надлежног органа, покренула поступак прикупљања потписа станара и подношења захтева за заказивање седнице стамбене заједнице а којој би се донела одлука о давању сагласности на радове на дворишној фасади објекта. Такође, утврђено је да је као мера за отклањање незаконитости од инвеститора тражено да достави оверене копије технићке документације ради утврђивања претхдног стања изгледа фасаде.

2.17. Увидом у пријаву од 22. јануара 2019. године утврђено је да су станари зграде ГГ исту упутили Секретаријату за инспекцијске послове града са молбом да „поступе по записнику који су донели“ поводом радова који се изводе на стану број 1 у улици ЕЕ улаз 1, „без икакве дозволе и сагласности.“

2.18. Увидом у записник о инспекцијском надзору број 356-1139/2018 од 5. фебруара 2019. године утврђено је да је предмет инспекцијског надзора контрола извођења радова у Београду у улици ЕЕ улаз I, стан број 1, а да је као разлог за допунски инспекцијски надзор наведено утврђивање потпуног чињеничног стања по питању обима изведених радова на наведеној адреси. Даљим увидом утврђено је да је у записнику забалежена изјава у којој је подноситељка притужбе навела да је све радове на адаптацији стана извела како би свом оцу обезбедила да улази и излази из стана, као и да је навела да јој је намера да постави вертикалну подизну платформу зато што исту није могуће поставити на унутрашњем степенишном прилазу због димаензија улаза и степеништа. Такође, утврђено је да је између осталог као мера за отклањање незаконитости од инвеститора тражено да изврши измену грађевинске дозволе због промене инвеститора и да у року од 30 дана прибави измену грађевинске дозволе, иначе ће се у противном наложити уклањање радови који су изведени а који нису у складу са издатом дозволом.

2.19. Увидом у записник о инспекцијском надзору број 356-1139/2018 од 6. марта 2019. године утврђено је да је предмет инспекцијског надзора контрола извођења радова у улици ЕЕ улаз I, стан број 1, а да је као разлог за допунски инспекцијски надзор наведено утврђивање потпуног чињеничног стања по питању обима изведених радова на наведеној адреси. Даљим увидом утврђено је да је у записнику забалежена изјава у којој је подноситељка притужбе између осталог навела да је у вези налога из претходног записника предузела следеће радње : председнику скупштине станара поднела више писаних захтева за заказивање седнице скупштине станара, с обзиром да је према информацијама које је добила у општини, услов за издавање грађевинске дозволе сагласност станара; да седница скупштине која је била заказана за 2. март 2019. године и да је истог дана поднела захтев за одржављање поновљене седнице у року од 10 дана и да је обавестила председника да ће она заказати седницу за 16. март 2019. године. Такође, утврђено је да је као мера за отклањање незаконитости инвеститору наложено да објекат врати у првобитно стање и уклони све радове које је извео без претходно прибављеног одобрења надлежног органа.

2.20. Увидом у допис од 19. априла 2019. године утврђено је да је Стамбена заједница ГГ Секретаријату за инспекцијске послове града упутила захтев за информације од јавног значаја, а којим је тражено да им се „без одлагања“ доставе сви записници о инспекцијском надзору који је вршен у улици ЕЕ поводом радова на стану број 1 који је у власништву АА. Даљим увидом утврђено је да је у захтеву између осталог наведено да је упркос налозима грађевинске инспекције, АА наставила са радовима, иако није прибавила потребну докуметацију, као ни сагласност станара.

2.21.  Увидом у допис ЈП Градско стамбено од 31. маја 2019. године, утврђено је да је допис упућен управнику стамбене заједнице ГГ поводом захтева за постављање рампе за особе са инвалидитетом. Даљим увидом утврђено је да је у допису између осталог наведено да је наведени захтев упућен 15. марта 2019. године као и да ће стручна служба изласком на терен утврдити да ли постоје услови за уградњу прилазне рампе за особе са инвалидитетом у складу са Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама.

2.22. Увидом у допис ЈП Градско стамбено који је упућен управнику стамбене заједнице а поводом захтева за постављање рампе за особе са инвалидитетом, утврђено је да је изласком стручне екипе терен  констатовано да нема техничких услова за постављање рампе за „инвалиде“.

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереник за заштиту равноправности је приликом одлучивања у овом предмету имао у виду наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

 

Правни оквир  

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
  • Повереник указује да је Република Србија усвојила Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом[5], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства[6]. Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеде приступ, равноправно са другима, физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационе и комуникационе технологије и системе, као и другим погодностима и услугама које стоје на располагању јавности. Мере које укључују идентификовање и уклањање баријера за приступ, односе се, између осталог и на зграде.
  • У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет за права особа са инвалидитетом најпре је истакао да је приступачност предуслов за самосталан живот и пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштву, као и да без приступа физичком окружењу, превозу, информацијама и комуникацијама, укључујући информационо комуникационе технологије и системе, и друге услуге и погодности отворене за или намењене јавности, особе са инвалидитетом не би имале једнаке могућности за учешће у друштву у којем живе. Такође, Комитет је навео да особе са инвалидитетом треба да имају једнак приступ свим добрима, производима и услугама намењеним јавности на начин који ће поштовати достојанство тих особа и осигурати равноправно и ефикасно коришћење. Комитет сматра да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Такође, Комитет истиче да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом. Даље, је наведено да право на приступачност загарантовано Конвенцијом има корен у постојећим људским правима, као што су право на једнак приступ јавним службама и сервисима гарантовано Међународним пактом о грађанским и политичким правима[7] (члан 25 ц) и право на приступ било ком месту или услузи намењеним јавности, гарантовано Међународном конвенцијом о укидању свих облика расне дискриминације[8] (члан 5 ф).
  • Такође, Закључна запажања Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом[9] са препорукама за заштиту и унапређење положаја особа са инвалидитетом у наредном извештајном периоду (CRPD/C/SRB/CO/1), које је Републици Србији након представљања овог извештаја упутио Комитет за права особа са инвалидитетом УН, садрже и препоруку која се односи на израду свеобухватног плана приступачности и охрабривање у примени универзалног дизајна у свим областима, прикупљање и обраду статистичких података о особама са инвалидитетом и услугама које им се пружају и других.[10] Наиме, Комитет је упутио Републици Србији препоруку да развије свеобухватан план за обезбеђивање приступачности уз ефикасан надзор и мапу пута која ће поставити полазне тачке за уклањање постојећих препрека и да промовише универзални дизајн за све зграде, јавне сервисе и јавни транспорт, као и приступачност информација и медија, посебно електронских медија, а све у складу са Општом препоруком број 2 која се односи на приступачност. Такође, Комитет је упутио препоруку да држава чланица између осталог одреди довољно средстава за надзирање спровођења стандарда приступачности, уз подршку ажуриране националне базе података на својој територији, да утврди делотворне санкције за одвраћање које се могу наметнути због неспровођења и укључи организације особа са инвалидитетом у овај процес.
  • Закон о забрани дискриминације[11] дефинише дискриминацију као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Поред тога, одредбом члана 17. став 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), у складу са законом. Чланом 26. став 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
  • Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[12], поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом члана 3 овог закона прописано је да су јединице локалне самоуправе дужне да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби. Истим чланом забрањено је одбијање да се изврши техничка адаптација објекта неопходна да би се услуга пружила кориснику са инвалидитетом.
  • Законом о планирању и изградњи[13] уређују се, између осталог, услови и начин уређења простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката. Одредбама члана 5. прописано је да се зграде јавне и пословне намене, као и други објекти за јавну употребу, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак, односно коришћење у складу са одговарајућим техничким прописима чији су саставни део стандарди који дефинишу обавезне техничке мере и услове пројектовања, планирања и изградње, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама. Одредбом члана 135. став 8. истог закона прописано је да се за изградњу или извођење радова на грађевинском земљишту или објекту који је у власништву више лица, као доказ о одговарајућем праву прилаже и оверена сагласност тих лица, а ако се изводе радови на надзиђивању, прилаже се и уговор закључен у складу са посебним законом.
  • Закона о становању и одржавању зграда[14] у члану став 1. тачка 8. прописује да скупштина стамбене заједнице доноси одлуку о предузимању радова на заједничким деловима зграде, док је ставом 2. исте одредбе прописано да скупштина стамбене заједнице одлучује на седници, али се одлуке могу доносити и давањем писаних изјава ван седнице. Одредбом члана 43. став 4. овог закона прописано је да уколико је власник посебног дела недоступан, његов глас се не урачунава у кворум, односно укупан број гласова у поступку одлучивања. Сматра се да је власник посебног дела недоступан уколико се три пута узастопно не одазове на седницу скупштине стамбене заједнице на коју је уредно позван, а да при томе није обавестио управника, односно стамбену заједницу о разлозима свог неодазивања. Чланом 45. истог закона прописано да кворум за одржавање и рад седнице скупштине чини обична већина од укупног броја гласова чланова који имају право гласа по одређеном питању, ако одлуком стамбене заједнице није одређен већи број гласова. Ставом 2. истог члана закона прописано је ако се седница скупштине није могла одржати због недостатка кворума, поново се сазива најраније три, а најкасније 30 дана од дана када је седница требало да буде одржана, са истим предложеним дневним редом (поновљена седница), док је ставом 3. прописано да кворум за одржавање и рад поновљене седнице чини 1/3 укупног броја гласова чланова, ако одлуком стамбене заједнице није одређен већи број гласова.
  • Законом о културним добрима[15] прописано је да ствари и творевине за које се претпоставља да имају својства од посебног значаја за културу, уметност и историју, уживају заштиту у складу с одредбама овог закона (у даљем тексту: добра која уживају претходну заштиту), док је чланом 8. прописано да се културно добро и добро које ужива претходну заштиту не сме оштетити, уништити, нити се без сагласности, у складу с одредбама овог закона, може мењати његов изглед, својство или намена. Одредбама члана 36. став 1. тачка овог закона прописано је да сопственик добра које ужива претходну заштиту дужан да прибави услове за предузимање мера техничке заштите и прибави сагласност надлежне установе заштите за предузимање мера и радова на добру којима се могу проузроковати промене изгледа, облика или намене добра или повредити његова својства, док је чланом 101. став 1. истог закона, између осталог, прописано да сагласност на пројекте и документацију за извођење радова на непокретним културним добрима и културним добрима од великог значаја даје надлежни завод за заштиту споменика културе.
  • Правилником о поступку спровођења обједињене процедуре електронским путем[16] прописано је да се поступак за издавање грађевинске дозволе покреће подношењем захтева надлежном органу кроз Централни информациони систем за електронско поступање у оквиру обједињене процедуре у поступцима за издавање аката у остваривању права на изградњу и употребу објеката (CIS), уз који се између осталог прилаже сагласност сувласника, оверена у складу са законом, ако се гради или се изводе радови на грађевинском земљишту или објекту који је у сувласништву више лица.
  • Правилником о техничким стандардима планирања, пројектовања и изградње објеката, којима се осигурава несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим особама[17] детаљно се прописују услови за планирање простора и пројектовање објеката за јавно коришћење. Одредбом члана 2. правилника регулисано је који се објекти могу сматрати објектима за јавно коришћење, па је између осталог прописано да ту спадају и објекти за потребе државних органа, органа територијалне аутономије и локалне самоуправе. Особе смањене покретљивости су према одредбама члана 3. овог правилника особе са физичким или сензорним инвалидитетом, старе особе, труднице, и/или друге особе чија је могућност несметаног кретања повремено или трајно смањена услед баријера са којима се сусрећу у окружењу, док је препрека физичка, комуникацијска и/или оријентацијска сметња која постоји у простору, а која особу може ометати и/или спречавати у несметаном приступу, кретању, боравку, примању неке услуге и/или раду. Истим чланом прописано је да је приступачност резултат примене техничких стандарда у планирању, пројектовању, грађењу, реконструкцији, доградњи и адаптацији објеката и јавних површина, помоћу којих се свим људима, без обзира на њихове физичке, сензорне и интелектуалне карактеристике, или године старости осигурава несметан приступ, кретање, коришћење услуга, боравак и рад. Одредбама члана 5. правилника прописано је да су обавезни елементи приступачности: 1) елементи приступачности за савладавање висинских разлика; 2) елементи приступачности кретања и боравка у простору – стамбене и стамбено-пословне зграде и објекти за јавно коришћење и 3) елементи приступачности јавног саобраћаја. Правилником је даље објашњено на које начине превазићи одређене баријере (рампа, коса раван, визуелна и звучна најава и друге).

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења и достављених прилога са аспекта антидискриминационих прописа

 

3.14. Имајући у виду предмет притужбе, као и надлежност Повереника за заштиту равноправности, у конкретном случају потребно је испитати да ли је руководство Скупштине стамбене заједнице ГГ (у даљем тексту : Стамбена заједница) својим поступањем, односно пропуштањем, дискриминисало ББ на основу његовог личног својства – инвалидитет, и уколико јесте, да ли су тиме у неоправдано неповољнији положај стављени остали чланови његове уже породице, супруга ВВ и ћерка АА.

3.15. Повереник најпре констатује да није спорно да је ББ особа са инвалидитетом која се креће уз помоћ колица и да има пријављено пребивалиште на адреси у општини ММ улица ЕЕ. Даље, неспорно је да на улазу у зграду број 1 у ЕЕ постоје архитектонске баријере у виду степеница, због којих је особама са инвалидитетом које се крећу уз помоћ колица отежан улаз у зграду. Такође, није спорно да се зграда на наведеној адреси налази у оквиру „Комплекса станова Министарства саобраћаја и железнице“ које је евидентирано као добро које у складу са Законом о културним добрима ужива претходну заштиту, као и да је за предузимање радова којима се могу прозроковати промене изгледа, облика или намене предметног објекта, неопходно прибавити сагласност надлежне установе заштите, односно у конкретном случају Завода за заштиту споменика културе града ЈЈ. Даље, на основу увида у достављене доказе може се констатовати да није спорно да се подноситељка притужбе више пута обраћала Стамбеној заједници са захтевом да се закаже седница на којој би се од станара који живе на адреси ЕЕ, прикупила сагласност за извођење радова ради адаптације стана број 1, улаз 1, на наведеној адреси, како би се њеном оцу који се креће уз помоћ колица омогућио несметан приступ згради и улазу у зграду, као и да је ова сагласност само један од услова за издавање одобрења надлежног органа.

3.16. Полазећи од навода притужбе да је због постојања баријера ББ који се креће уз помоћ колица отежан приступ згради и онемогућен приступ стану број 1 у улици ЕЕ због чега подносиоци притужбе нису у могућности да се преселе у предметни стан, а имајући у виду да планиране адаптације подразумевају радове на заједничким деловима зграде за које је у складу са Законом о становању и одржавању зграда потребна сагласност/одлука скупштине стамбене заједнице, Повереник је најпре анализирао да ли је и које мере Стамбена заједница предузела у циљу доношења одлуке скупштине станара о наведеном питању.

3.17. Наиме, Повереник констатује да је у изјашњењу Стамбене заједнице, између осталог, наведено да је „одмах по куповини стана, АА без одобрења надлежног органа, почела да изводи радове којима се мења изглед зграде која се налази под заштитом“. Даље, наведено је да је из тих разлога Стамбена заједница 11. децембра 2018. године, „нелегалне радове“ пријавила надлежној инспекцији која их је обуставила, као и да су од тог тренутка настале несугласице са подноситељком притужбе „која је без икаквог основа у читаву причу укључила и своје родитеље“. Ценећи ове наведено, може се констатовати да није спорно да у тренутку отпочињања радова на стану број 1 у улици ЕЕ подноситељка притужбе није имала одобрење надлежног органа за њихово извођење, што, уосталом, призлази и из записника о инспекцијском надзору од 6. марта 2019. године. Наиме, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереник се поводом конкретног случаја обратио Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ, који је потврдио да предметни објекат у улици ЕЕ ужива претходну заштиту и да њему, као надлежном органу, није поднет захтев за адаптацију објекта у смислу обезбеђивања приступачности особама са инвалидитетом, нити је дата сагласност на пројектну документацију на предметну интервенцију. Такође, појашњено је да за сваку интервенцију на објекту који је у надлежности службе заштите, потребно да се власник или корисник објекта обрати Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ као надлежној установи заштите са предложеним идејним решењем и „осталим потребним документима“, која између осталог чини одлука/сагласност Стамбене заједнице за интервенције на заједничким деловима објекта. Дакле, из наведеног произлази да подноситељка притужбе није могла прибавити сагласност надлежног органа, док најпре не прибави сагласност станара зграде у улици ЕЕ коју је оверила Стамбена заједница. С тим у вези, важно је истаћи да сама сагласност Стамбене заједнице не значи да ће радови бити изведени, већ одлуку о томе, на основу потребне докуметације од којих је оверена сагласност само један од формалних предуслова за давање одобрења надлежног органа, доноси Завод за заштиту споменика културе града ЈЈ.

3.18. Даље, Повереник констатује да се Стамбена заједница није изјаснила на наводе из притужбе да „руководство скупштине станара у дужем временском периоду онемогућава породицу да прикупи потребне сагласности и то тако што између осталог онемогућава одржавање седница на којима би се одлучивало о наведеном питању, не жели да учествује у прикупљању појединачних писмених сагласности станара заједно са подноситељком притужбе, као и да су одбијањем да печатом овере одлуку донету на основу писмених изјашњења већине станара, подносиоце притужбе спречили да надлежном органу поднесу захтев за извођење потребних радова у циљу уклањања препрека.“ С тим у вези, приликом оцене ових навода, Повереник је поред достављених доказа имао у виду и изјаве сведока.

Наиме, из достављених доказа произлази да је подноситељка притужбе 2. децембра 2018. године упутила молбу управнику Стамбене заједнице у којој је, између осталог, тражила заказивање седнице скупштине станара „ради издавања сагласности за извођење радова на стану број 1 којима би се њеном оцу, који се креће уз помоћ колица, омогућио несметано кретање кроз стан и излаз на терасу стана“, да је седница скупштине станара „по овом питању“ заказана за 3. март 2019. године, а да се од тренутка подношења молбе до заказивања седнице, Стамбена заједница два пута, и то 11. децембра 2018. године и 22. јануара 2019. године, пријавама обраћала грађевинској инспекцији. С тим у вези, а имајући у виду да је увидом у дописе које је Стамбена заједница слала грађевинској инспекцији утврђено да је, између осталог, указивала на опасност да радови које је подноситељка притужбе отпочела у циљу омогућавања приступачности стана њеном оцу представљају опасност по стабилност зграде, као и да их изводи без одобрења надлежног органа и без потребних сагласности, нејасно је из којих разлога је седница скупштине станара сазвана тек након четири месеца. Даље, нејасно је из којих разлога је, како је то у притужби наведено, у позиву за седницу скупштине станара која је заказана за 3. март 2019. године као дневни ред седнице наведено „решавање проблема адвоката АА“, а не решавање проблема приступачности особа са инвалидитетом, будући да из напред наведеног произлази да је Стамбена заједница била упозната са ситуацијом у којој се налази подноситељка притужбе, односно њени родитељи, а пре свега отац. Такође, Повереник констатује да је подноситељка притужбе навела да се на поновљеној седници 17. марта 2019. године, а која је одржана због недостатка кворума на седници заказаној за 3. март 2019. године, руководство скупштине станара „отворено“ противило свим предлозима подноситељке притужбе и „инсистирало“ на оним решењима за која су знали да их остали станари неће прихватити, као и да су изнели „нетачну информацију да су поднели захтев за отклањање баријера.“ С тим у вези, а имајући у виду да је у изјашњењу наведено да „питање рампе није стављено на дневни ред седнице јер је исто већ раније било покренуто и иницирано без било кога“, Повереник констатује да из достављених доказа произлази да се Стамбена заједница захтевом за постављање прилазне рампе за особе са инвалидитетом ЈП „Градско стамбено“ обратила 15. марта 2019. године, односно након подношења молбе подноситељке притужбе 2. децембра 2018. године у којој је истакла и тај захтев.

3.19. Затим, Повереник констатује да је приликом оцене навода притужбе да руководство Стамбене заједнице у дужем временском периоду „опструира“ одржавање седнице на којој би се прикупила сагласност станара за адаптацију стана подносилаца притужбе, имао и виду изјаве сведока. Наиме, сведок КК је, између осталог, навео да је био присутан када је подноситељка притужбе, „више пута“ током јануара и фебруара 2019. године „инсистирала“ да управник Стамбене заједнице сазове скупштину на којој би се одлучивало о давању сагласности за извођење потребних радова у циљу отклањања препрека које спречавају пресељење у стан њене породице, односно да јој достави списак станара како би сама од њих прибавила сагласност. Такође, навео је да је био присутан и у тренутку одржавања седнице коју је подноситељка притужбе заказала за 2. јул 2019. године, као и да „може да потврди да је пред наведену седницу, на коју руководство Стамбене заједнице није приступило, подноситељка притужбе код себе имала писана изјашњења већине станара“, због чега сматра да су руководиоци скупштине станара „заинатили у намери да спрече пресељење инвалида у њихову зграду, јер су знали да ББ неће живети у стану у ЕЕ уколико не буде могао да уђе и изађе из стана“. Такође, изјавио је да наведено потврђује и чињеница да су грађевинској инспекцији пријављивали само оне радове које је породица вршила у циљу отклањања препрека за особе са инвалидитетом, „док друге радове нису ни пријављивали ни процесуирали“. Наводе сведока потврдила је и сведокиња ЛЛ, која је између осталог изјавила да има сазнања да је у периоду од октобра 2018. године до марта 2019. године, подноситељка притужбе „молила“ чланове руководства да закажу седницу на којој би се дала сагласност станара да се на стану породице Бобић изведу радови којима би се Богдано Бобићу омогућило несметано кретање и излаз на терасу стана или да заједно са подноситељком притужбе иду да прикупљају потписе станара. Даље, сведокиња је навела да је учествовала у сакупљању потписа станара за давање сагласности за извођење потребних радова и да су јој том приликом неки од станара, рекли да неће да потпишу јер знају да је руководство Стамбене заједнице „против тога“, због чега не желе да им се „замерају“. Такође, потврдила је да руководство Стамбене заједнице није приступило на седницу коју је подноситељка притужбе заказала за 2. јул 2019. године са дневним редом „издавање сагласности за извођење радова на отклањању препрека за инвалиде ради приступности у стан 1 улаз 1“, и навела да је из „бројних комуникација са руководством закључила да не воле инвалиде и да желе да спрече да се ББ усели у стан“, као и да се „нарочито плаше да ће АА у будућности заступати инвалиде, због чега ће они пролазити кроз заједничко двориште.“

3.20.  Имајући у виду наведено, Повереник подсећа да је Република Србија ратификовала Конвенцију о правима особа са инвалидитетом чиме се обавезала на њену пуну имплементацију у домаће законодавство. С тим у вези, неопходно је истаћи да Конвенција под дискриминацијом на основу инвалидитета подразумева сваку разлику, искључивање или ограничење по основу инвалидитета, што има за циљ или ефекат нарушења или поништења признавања, уживања или вршења, равноправно са другима, свих људских права и основних слобода у политичкој, економској, друштвеној, културној, цивилној или било којој другој области. Конвенцијом су обухваћени и сви облици дискриминације, укључујући и ускраћивање разумног прилагођавања, а државе уговорнице се обавезују да забране сваку дискриминацију по основу инвалидитета и гарантују особама са инвалидитетом једнаку и ефикасну правну заштиту од дискриминације по било ком основу. Чланом 9. Конвенције између осталог је прописано да ће у циљу омогућавања самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота, државе уговорнице предузети одговарајуће мере које између осталог подрзумевају и уклањање баријера за приступ зградама. У Општем коментару број 2 (2014), на члан 9. Конвенције о правима особа са инвалидитетом, Комитет је навео да приступачност треба обезбедити за све особе са инвалидитетом, без обзира на врсту потешкоћа са којом се особа сусреће и без прављења било каквих разлика по било ком личном својству особе са инвалидитетом, као и да ускраћивање приступа треба сматрати актом дискриминације, без обзира на то да ли га је починио неко из јавног или приватног сектора. Даље, Повереник указује да Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом изричито забрањује одбијање да се изврши техничка адаптација објекта која је неопходна како би се особи са инвалидитетом омогућио приступ објекту, док Закон о планирању и изградњи у члану 5. између осталог прописује да се зграде јавне и пословне намене, морају пројектовати, градити и одржавати тако да свим корисницима, а нарочито особама са инвалидитетом, деци и старим особама, омогућавају несметан приступ, кретање и боравак. Такође, Повереник указује и на Закон о забрани дискриминације који у члану 6. између осталог прописује да непосредна дискриминације постоји ако се лице због његовог личног својства, ставља или је стављено у неповољнији положај, или би могло бити стављено у неповољнији положај, било којим актом, радњом или пропуштањем.

3.22. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду правило из члана 45. Закона о забрани дискриминације у складу са којим је терет доказивања на лицу против којег је притужба поднета, Повереник констатује да Стамбена заједница није доставила доказ да је одржана  седница скупштине стамбене заједнице на којој би се станари изјаснили у вези са потребној сагласности за извођење радова у циљу адаптације и прилагођавања стана број 1 потребама ББ који се креће уз помоћ колица,  а на основу које би подносиоци притужбе била у могућности да се захтевом за давање одобрења за извођење наведених радова, обрате Заводу за заштиту споменика културе града ЈЈ, као надлежном органу.

3.22. Поред наведеног, Повереник указује да је приликом заузимања става у овом предмету имао у виду и поступање руководства према подноситељки притужбе, односно према њеним захтевима за сазивањем скупштине станара ради прикупљања потребне сагласности. С тим у вези, Повереник констатује да је увидом у мејл коресподенцију од 5. марта 2019. године утврђено да је Стамбена заједница између осталог предложила подноситељки притужбе да иде „од врата до врата“ и да „свим станарима објасни у чему је њен проблем“, односно од 6. марта 2019. године у којој је поводом захтева притужиље да се хитно закаже заказивање седнице скупштине станара ради доношења одлуке о наведеном питању, обавештена да се „не може обраћати Стамбеној заједници док им не измири обавезе за претходни месец“. Даље, увидом у мејл коресподенцију од 26. маја 2019. године утврђено је на захтев да се на седници која је заказана за тај дан од станара прикупи сагласности како би подносиоци притужбе били у могућности да се обрате надлежном органу ради добијања сагласности за неопходне адаптације, али и да се предложи доношење одлуке о обележавању паркинг места за особе са инвалидитетом и приступ улазу зграде колицима, Стамбена заједница обавестила подноситељку притужбе да је седница сазвана ради „решавања проблема мачака на крову и у дворишту, и да то о чему она прича није предмет разговора.“ Даље, Повереник је такође имао у виду изјаве сведока који су потврдили наводе притужбе да је ДД „заказао“ подноситељки притужбе време у које је потребно да дође како би ишао са њом да од станара прикупе потребне сагласности, а затим је одбио уз образложење да „неће да иде са њом, јер зна да су сви станари против.“ Такође, Повереник констатује да је Стамбена заједница у свом изјашњењу негирала наводе из притужбе да је АА предложено да се у стан усели без родитеља, уз образложење да Стамбену заједницу „једино интересује да се сви чланови домаћинства пријаве на тој адреси ако живе, а да је на предметној адреси пријављена само АА“. С тим у вези, неопходно је истаћи да је увидом у електронски читач личне карте ББ утврђено да он такође има пребивалиште на адреси ЕЕ. Такође, Повереник констатује да је у притужби наведено да је Стамбена заједница тражила да подноситељка притужбе достави доказ о инвалидитету свог оца, као и доказ о својини на стану, који се „очигледно“ није доводио у питање када је у питању регулисање обавеза према Стамбеној заједници.

3.23. Ценећи све напред наведено, а имајући у виду да Закон о забрани дискриминације у члану 12. забрањује узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, Повереник сматра да је поступањем поводом захтева за прикупљање сагласности станара улице ЕЕ ради извођења радова којима би се ББ обезбедио приступачан улаз у стан, руководство Стамбене заједнице исказало непријатељски, понижавајућ и увредљив став, како према подноситељки притужбе на основу личног својства њеног оца, тако и према групи лица, односно особама са инвалидитетом којој припада и ББ, који је уз то и старо и болесно лице.

3.23.   Повереник је имао у виду и остале наводе притужбе који су се односили на неправилности у раду руководства Стамбене заједнице, али исти нису били предмет анализе, с обзиром да наведено није у надлежности овог државног органа.

3.24.  На крају, Повереник за заштиту равноправности указује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, на равноправној основи, и истиче да обезбеђивање приступачности није и не сме да буде индивидуална борба особа са инвалидитетом, већ резултат заједничке борбе друштва као целине.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби АА, ББ и ВВ против чланова руководства Стамбене заједнице ГГ и то ДД, ЂЂ и ЖЖ утврђено је да :

  • Неодржавањем седнице ради давања сагласности за извођење радова на стану број 1 у улици Савска 19, на основу које би, поред остале потребне документације, подносиоци притужбе били у могућности да надлежном органу поднесу захтев за адаптацију објекта у смислу обезбеђивања приступачности особама са инвалидитетом, чланови руководства Стамбене заједнице ГГ прекршили су одредбе члана 6. и 26. Закона о забрани дискриминације.
  • Поступањем по захтевима за сазивањем скупштине станара ради прикупљања потребне сагласности за извођење радова у циљу обезбеђивања приступачности стана број 1 у улици ЕЕ, чланови руководства Стамбене заједнице ГГ створили су непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење у односу на ББ на основу његовог личног својства – инвалидитет и АА на основу личног својства њеног оца, чиме су прекршене одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

 

  1. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује члановима руководства Стамбене заједнице ГГ:

  • Да одмах по укидању мере забране окупљања коју је прописала Влада Републике Србије закажу седницу скупштине Стамбене заједнице ГГ са дневним редом : прикупљање сагласности за извођење радова на стану број 1 у улазу број 1, што је предуслов да се ББ омогући несметан приступ стану, као и да донесу одлуку о наведеном питању у складу са одредбама Закона о становању и одржавању зграда.
  • Да породици упуте писано извињење због дискриминаторног поступања.
  • Да са мишљењем Повереника за заштиту равноправности упознају све чланове скупштине стамбене заједнице ГГ.
  • Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крше антидискриминационе прописе.

 

Потребно је да Стамбена заједница ГГ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Стамбена заједница ГГ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[5] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом („Службени гласник РС – Међународни уговори”, бр. 42/09)

[6] Члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[7] Закон о ратификацији Међународног пакта о грађанским и политичким правима („Службени лист СФРЈˮ, број 7/71)

[8] Закон о ратификацији Међународне конвенције о укидању свих облика расне дискриминације („Службени лист СФРЈ“, број 31/67)

[9] www.ljudskaprava.gov.rs

[10] Извештај надлежних власти Републике Србије у вези са применом препорука број 34. и број 54. Комитета за права особа са инвалидитетом у вези са Иницијалним извештајем Републике Србије о примени Конвенције о правима особа са инвалидитетом, у вези са препоруком 54, Влада Републике Србије, 8. мај 2017. године, стр 1 и 2 – Доступно на интернет адреси: http://www.ljudskaprava.gov.rs/sh/node/19868

[11] „Службени гласник РСˮ, бр. 22/09 чл.2.

[12] „Службени гласник РСˮ, бр. 33/06 и 13/16

[13] „Службени гласник РС”, бр. 72/09, 81/09 – испр., 64/10 – одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13 – одлука УС, 50/13 – одлука УС, 98/13 – одлука УС, 132/14, 145/14 и 83/18

[14] Закон о становању и одржавању зграда („Службени гласник РС”, бр.104/16)

[15] („Службени гласник РС”, бр. 71/94, 52/11 – др. закон и 99/11 – др. закон) члан 4.

[16] („Службени гласник РС”, бр. 113/15, 96/16 и 120/2017) члан 16. став 2. тачка 6.

[17] „Службени гласник РС”, број 22/15

 

 

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

microsoft-word-icon317-19 Mишљeњe пo притужби у oблaсти кoришћeњa oбjeкaтa и пoвршинa збoг дискриминaциje нa oснoву инвaлидитeтa Download

Print Friendly, PDF & Email
back to top