265-21 Није утврђена дискриминација на основу инвалидитета • Повереник за заштиту равноправности

07-00-609/2020-02 датум: 29.11.2021.године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је АА поднео против ББ. У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је да је Влада Републике Србије донела Уредбу о утврђивању Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-Cov-2 (у даљем тексту:Уредба), која се односила на финансијску помоћ спортским организацијама у олимпијском и параолимпијском спорту. Даље, наведено је да је Уредбу спроводила Влада Републике Србије преко Министарства омладине и спорта (у даљем тексту: Министарство), уз сарадњу са надлежним националним спортским савезима и да је ТАС надлежан национални спортски савез за два спорта, олимпијски спорт – теквондо и параолимпијски спорт – теквондо, због чега је „морао“ да предвиди помоћ спортским организацијама у свом саставу које се баве и параолимпијским спортом. У притужби се даље наводи да је Управни одбор ББ-а 28. новембра 2020. године, утврдио критеријуме и донео Правилник о рангирању клубова чланица ББ(у даљем тексту: Правилник), у чијем процесу израде нису учествовали представници спортиста са инвалидитетом, „што представља кршење права особа са инвалидитетом да буду активно укључени у све процесе доношења одлука о њиховим правима и обавезама на свим нивоима“, као и да су критеријуми за одабир клубова који се предлажу за помоћ Владе Републике Србије постављени тако да су привидно једнаки за све „али су у стварности такви да се сви резултати које су остварили теквондо спортисти признају и рачунају, док се резултати које су остварили паратеквондо спортисти не бодују, иако су постигнути на основу званичних правила такмичења теквондо и паратеквондо спорта“. Такође, истакнуто је да се у образложењу одлуке о одабиру спортских организација које ББ предлаже за помоћ по Уредби „свесно погрешно скреће пажња на Параолимпијски комитет Србије, као неког преко којег се помажу клубови који се баве пара спортом“. У изјашњењу ББ-а, између осталог, наведено је да се примена Уредбе, која је предмет притужбе, односила на реализацију Програма помоћи спортским организацијама које су чланови националних гранских савеза у индивидуалним, групним и параолимпијским спортовима, а да АА није надлежни национални грански савез за паратеквондо, који једино може бити корисник Програма. Даље, наведено је да су Програмом из буџета Републике Србије обезбеђна средства за три групе спортова, а да је тачком V Уредбе, „Начин реализације Програма“, утврђено да избор спортских организација и испуњеност услова из Уредбе врше надлежни национални грански савези. Истакнуто је да је за параолимпијске спортове надлежни национални грански савез био Параолимпијски комитет Србије (у даљем тексту: ПОКС), а да је ББ био надлежан „само у домену реализације програма, односно финансијске помоћи која се односила на индивидуалне спортове у грани теквондо спорта, о чему сведочи и уговор који је закључен са Министарством. Према даљим наводима из изјашњења ББ је у циљу најобјективнијег могућег избора израдио Правилник којим су утврђени критеријуми у складу са Уредбом, односно Програмом, да се све спортске организације у ББ-у баве теквондо спортом, док неке у оквиру исте организације развијају и паратеквондо спорт, као и да је укупан резултат клуба представљао збир резултати свих такмичара, и теквондиста и паратеквондиста, истог клуба у свим узрасним категоријама. Након спроведеног поступка и изведених доказа, утврђено је да помоћ предвиђена Програмом није била предвиђена за све гране спорта и за све спортске организације, како у олимпијском тако и у параолимпијском спорту, већ само за максимално осам најбоље избодованих клубова у свакој од три предвиђене гране спорта, као и да средства нису дељена спортистима већ спортским организацијама. Даље, Повереник констатује да је из достављених доказа неспорно да је 1. децембра 2020. године, ББ са Министарством закључио уговор о реализацији програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, као и да је предмет овог уговора била додела бесповратних финансијских средстава спортским организацијама у грани спорта теквондо. С тим у вези, може се констатовати да је неспорно да ББ није добиo новац која је Уредбом и Програмом опредељен за параолимпијске спортове, као и да су право на помоћ по основу овог уговора имале спортске организације које се баве граном спорта теквондо и које су чланице ББ-а. Поводом начина расподеле средстава клубовима које су чланице ББ-а, Повереник констатује да је одредбом члана 2. Правилника прописано да се рангирање клубова чланица ББ-а врши бодовањем према критеријумима који су утврђени на основу резултата такмичара клуба у олимпијској и параолимпијској дисциплини (борби), на највећим међународним такмичењима, у кадетској, јуниорској и сениорској категорији, чиме су потврђени наводи из изјашњења који се односе на вредновање укупних резултата клубова. Поводом питања надлежности ПОКС-а за расподелу средстава предвиђених Уредбом, Повереник констатује да је из достављених доказа неспорно да је ПОКС подео захтев Министарству за финансијску подршку према програму Уредбе, на основу којег је између Министарства и ПОКС-а закључен уговор о реализацији Уредбе, као и да су средства у складу са одлуком УО ПОКС-а дељена клубовима, који су непосредно или посредно учлањени у ПОКС. Увидом у Одлуку ПОКС-а о томе ко има право да конкурише за финансијска средства опредељена Уредбом за параолимпијске спортове преко овог комитета, може се контатовати да су то право могле да искористе и оне спортске организације које нису чланице ТАС-а, али су непосредно учлањене у ПОКС. Поводом навода притужбе да је Правилник дискриминаторан, Повереник најпре констатује да АА није чланица ББ-а и да се на њега овај Правилник не односи. Имајући у виду одредбу члана 35. став 3. Закона о забрани дискриминације, одредбу члана 4. Закона о спорту, као и став Врховног касационог суда изнет у Рев 853/2014, односно чињеницу да је у конкретном случају познат број спортских организација које су чланице ББ-а, као и број тевондиста, односно паратеквондиста на које се наведени Правилник односи, Повереник констатује да АА није активно легитимисан за подношење притужбе у овом делу, због чега се није упуштао у даљу оцену критеријума који су постављени у Правилнику. Свеобухватном анализом навода притужбе, изјашњења и оценом достављених доказа утврђено је да ББ-а није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА

Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио АА против ББ.
У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је:

– да је Влада Републике Србије донела Уредбу о утврђивању Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-Cov-2 (у даљем тексту: Програм), која се односила на финансијску помоћ спортским организацијама у олимпијском и параолимпијском спорту за које је опредељено 1.100.000.000,00 динара;

– да програм спроводи Влада Републике Србије преко Министарства омладине и спорта, а уз сарадњу са надлежним националним спортским савезима;

– да је ББ на основу Правилника МОС о надлежним националним спортским савезима за спортске гране у области спорта у Републици Србији, надлежан национални спортски савез за два спорта, олимпијски спорт – теквондо и параолимпијски спорт – теквондо и да „уколико је неко надлежан за две гране спорта треба подједнако да води рачуна о спортистима из оба спорта“;

– да је у складу са Законом о спорту, ББ дужан да донесе спортска правила у гранама спортова за које је надлежан и која морају бити у складу са правилима међународног надлежног савеза, док се у случају неусклађености примењују правила Међународног надлежног савеза, као и да је на основу Уредбе ББ„морао“ да предвиди помоћ спортским организацијама у свом саставу које се баве и параолимпијским спортом подједнако као и спортским организацијама олимпијског спорта, поготово јер се велики број спортиста са инвалидитетом бори за квалификовање на Параолимпијске игре;

– да је Управни одбор ТАС-а 28. новембра 2020. године, утврдио критеријуме и донео Правилник о рангирању клубова чланица ББ (у даљем тексту: Правилник), који није прослеђен чланицама ББ-а, већ је без обавештења постављен на интернет страницу ББ-а 30. новембра 2020. године у 15:12 часова, „уз измену дела Уредбе где се дугогодишње обављање делатности мења у најмање 10 година које, по њима, клубови чланови ББ-а треба да испуне уколико желе да конкуришу за помоћ по овој Уредби“;

– да у процесу израде Правилника нису учествовали представници спортиста са инвалидитетом, „што представља кршење права особа са инвалидитетом да буду активно укључени у све процесе доношења одлука о њиховим правима и обавезама на свим нивоима“, а да су за овај Правилник подносиоци притужбе сазнали 1. децембра 2020. године, када им је стигао допис ББ-а којим чланове обавештава о избору клубова које предлаже за помоћ по Уредби;

– да су критеријуми за одабир клубова који се предлажу за помоћ Владе Републике Србије постављени тако да су привидно једнаки за све, „али су у стварности такви да се сви резултати које су остварили теквондо спортисти признају и рачунају, док се резултати које су остварили паратеквондо спортисти не бодују иако су постигнути на основу званичних правила такмичења теквондо и паратеквондо спорта;

– да је услов из конкурса ББ-а за дугогодишњу традицију од најмање 10 година обављања делатности дискриминаторан за клубове који се претежно баве параолимпијским спортом теквондо, јер је тај спорт покренут у Србији тек 2015. године, „па сходно томе клубови који се баве параолимпијским спортом теквондо нису ни могли да имају толику дугогодишњу традицију“;

– да су „прописивањем привидно једнаких услова, на овај начин, клубови који се баве паратеквондо спортом стављени у очигледно неповољнији положај и да им је онемогућено да конкуришу за финансијску помоћ“;

– да су увидом у сајтове других надлежних националних гранских спортских савеза и критеријума који су постављени за исплату помоћи, „утврдили да за њихове клубове овакви услови нису постојали“;

– да су критеријуми постављени Правилником „дискриминишући“ за клубове који се баве параолимпијским спортом теквондо из „три разлога“: 1) постављени критеријуми да би се признао резултат је исти и за олимпијски и за параолимпијски спорт теквондо, „иако сама спортска правила нису иста за ове спортове“;

– да Светска теквондо федерација признаје остварене резултате ако су задовољени следећи критеријуми: 1) олимпијски спорт теквондо-такмичар мора да има макар једну победу, да на међународном такмичењу учествују минимум 4 државе и да је у свакој тежинској категорији минимално по 4 учесника, а за 2) параолимпијски спорт теквондо- такмичар мора да учествује у макар једној борби, да на међународном такмичењу учествује минимум 5 држава и најмање 20 такмичара укупно;

– да је „очигледно да су прописани критеријуми за параолимпијски спорт теквондо нижи како би се омогућила пуна равноправност особама са инвалидитетом“;

– да је број паратеквондо спортиста „двоструко мањи“ и да у неким категоријама нема довољно такмичара да би оствариле две победе, као и да је управо због тога Светска теквондо федерација поставила различите критеријуме како би афирмисала спорт особа са инвалидитетом;

– да УО ББ-а „свесно заменарује правила, како своје кровне организације, која мора да поштује, тако и своја и да свесно увећава и изједначава критеријуме за признавање резултата у оба спорта (миним 2 победе, 25 држава учесница на ЕП или 50 држава учесница на СП), како би онемогућио исплату помоћи спортистима са инвалидитетом“;

– да ББ„занемарује медаље паратеквондиста које је Влада Републике Србије наградила националним признањима за посебан допринос развоју и афирмацији спорта, па се закључује да су спортски резултати довољни добри за највеће спортско признање Владе, али не и за критеријуме ББ-а“;

– да „чак и да су коришћени услови прописани за категоризацију спортиста, они су тумачени свесно на штету спортиста са инвалидитетом, јер би и по њима неки од спортиста са инвалидитетом испуњавали критеријуме поменутог правилника за спорт особа са инвалидитетом, али би морали да занемаре све кадетске медаље сем освојених 1. места, јер по Правилнику 2. и 3. места не испуњавају услове за категоризацију;

– да је други разлог за дискриминацију тај што спортски резултат мора да се оствари у две узрасне категорије што ставља клубове који се баве паратеквондо спортом у неповољнији положај. На међународним такмичењима у паратеквондоу постоји само сениорска узрасна категорија, а Уредба не садржи овакав критеријум, због чега подносиоци притужбе сматрају да је „намерно смишљен да би се паратеквондо спортски резултати изузели из бодовања, а удружењима која се претежно баве параолимпијским спортом ускратила помоћ“;

– да је број такмичења која се бодују многоструко већи у олимпијском теквондо спорту и узимају се са 10 различитих такмичења, и то: 1. Олимпијске игре (освајачи медаља); 2. Олимпијске игре (учесници који немају ни једну победу), 3. Олимпијске игре младих, 4. Светско сениорско првенство, 5. Светско јуниорско првенство, 6. Светско кадетско првенство, 7. Европско сениорско првенство, 8. Европско сениорско првенство у олимпијским дисциплина, 9. Европско јуниорско првенство и 10. Европско кадетско првенство, док се у параолимпијском спорту теквондо бодују само два такмичења и то: Светско паратеквондо првенство и Европско паратеквондо првенство;

– да је „јасно“ да су прописани критеријуми и по броју такмичења одређених за остварене резултате дефинисани тако да би се теквондо клубовима дала предност чак и у случају бодовања само на ОИ без освојене медаље и победе, јер ће паратеквондо спорт свој први наступ имати тек на ОИ у Токију 2021. године, а да на основу овако постављених критеријума „привидно једнаких за све“ ниједан паратеквондо спортски резултат не може бити вреднован јер „не испуњава тако смишљене услове“;

– да је на основу „овако конципраног правилника и критеријума“, ТАС доставио листу избодованих клубова, и то: Теквондо клуб „ВВ“ 1303,7 бодова, Теквондо клуб „ГГ“ 218 бодова, Теквондо клуб „ДД“ 138,4 бодова, Теквондо клуб „ЂЂ“ 113,3 бода, Теквондо клуб „ЕЕ“ 43,92 бода, Теквондо клуб „ЖЖ“ 36 бодова и Теквондо клуб „ЗЗ“ 28 бодова;

– да бодовањем „којим се не би вршила дискриминација резултата паратеквондо спорта, а поштујући званична правила такмичења и званичне резултате“, бодови избодовани за теквондо спортске резултате би били исти, али би бодови за паратеквондо спорт, клубовима само за сениорске резултате за 2019. годину, јер не постоје друге узрасне категорије, износили: Теквондо клуб „ЕЕ“ 288 бодова, Теквондо клуб „ЂЂ“ 144 боодва, Теквондо клуб „ОО“ 96 бодова и Теквондо клуб „ГГ“ 86,4 бодова;

– да је „очигледно да се свесним штимовањем критеријума у Правилнику, неутемељеним спортским правилима, обезбедило да сву помоћ добијају клубови који се искључиво баве теквондо спортом“, с обзиром да је од 20.000.000,00 динара помоћи која је требала да буде дистрибуирана преко ББ-а, за спортисте са инвалидитетом одвојено 0,00 динара, „што значи да на основу мишљења ББ-а спортисти са инвалидитетом и њихова удружења, нису претрпели никакву штету у отежаним економским условима услед пандемије“;

– да се у образложењу одлуке о одабиру спортских организација које предлажу за помоћ по Уредби „свесно погрешно скреће пажња на Параолимпијски комитет Србије као неког пре којег се помажу клубови који се баве пара спортом“;

– да је ПОКС на основу Правилника о надлежним националним гранским спортским савезима надлежан за неколико параолимпијских спортова који у свом саставу имају своје спортске организације, па имајући у виду да Уредба предвиђа да ће се помоћ спроводити преко националних савеза „логично да ће ПОКС помоћи спортове за које је надлежан, како би спроводио надзор над наменским трошењем средстава“;

– да је „оваква врста активности у ускраћивању финансијских средстава и финансијске злоупотребе према спортистима са инвалидитетом само наставак деловања ТАС-а од 2018. године надаље“;

– да „новчана помоћ свесно и плански није дошла до клубова спортиста са инвалидитетом, чиме су особе са инвалидитетом доведене у лошији положај, с обзиром да ни једна спортска организација која окупља спортисте са инвалидитетом није добила новчану помоћ предвиђену Уредбом Владе Републике Србије“.

1.3. Уз притужбу је у виду прилога достављена следећа документација која је била од значаја у овој правној ствари: 1) Одговор о резултатима конкурса за финансијску помоћ у складу са Уредбом Владе Републике Србије од 1. децембра 2020. године; 2) Правилник о рангирању клубова чланица ББ-а од 28. новембра 2020. године; 3) Обавештење од 28. новембра 2020. године.

Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење ББ-а.
Дописом од 7. октобра 2021. године, ББ је обавестила Повереника да је рад њихове канцеларије „озбиљно угрожен“, да је део запослених на боловању, а део ради од куће јер су још увек, или су били заражени вирусом SARS COVID19, због чега је канцеларија привремено затворена до 11. октобра 2021. године. Даље је наведено да се обављање најхитнијих послова ради од куће и да су „тренутно ангажовани и роком везани за квартално финансијско извештање Министарства омладине и спорта, као и да раде на ребалансу буџета и програма“. Истим дописом ББ је, због како је наведено, „озбиљности навода притужбе и обимност документације коју је неопходно прикупити“, замолио Повереника за остављање додатног рока од 15 дана за достављање изјашњења. У прилогу дописа достављена је документација запослених који се налазе на боловању и обавештење чланству ББ-а о привременом затварању канцеларије ББ-а.
Имајући у виду наведене објективне околности за које је ББ доставио доказе, као и у циљу правилног утврђивања чињеничног стања, Повереник је обавестио ББ да им се оставља додатни рок од 15 дана за достављање изјашњења. С тим у вези, Повереник констатује да је ББ доставио изјашњење на наводе притужбе у оквиру додатно остављеног рока.
У изјашњењу ББ-а, између осталог, наведено је:

да притужбу оспоравају у целости;
да АА нема активну легитимацију за подношење притужбе, „с обзиром да не испуњава услове прописане Законом о забрани дискриминације, јер се у притужби не наводи нити једно конкретно лице чије је право на једнакост повређено, већ се подносиоци обраћају у име неодређеног броја паратеквондиста“;
да се примена Уредбе, која је предмет притужбе, односи на реализацију Програма помоћи спортским организацијама које су чланови националних гранских савеза у индивидуалним, групним и параолимпијским спортовима, „па је неспорно да се предметна притужба може тицати само паратеквондо такмичара, чланова надлежног националног гранског савеза који нису неодређена група, већ врло конкретна, одређена група паратеквондо такмичара регистрованих чланова ББ“;
да је АА врста спортског удружења које Законом о спорту именује грански спортски савез. Грански спортски савези се оснивају са циљем развоја спортске гране, односно спортских активности и делатности у подручју свог деловања, усклађивања активности својих чланова, репрезентовања националног спорта у подручју свог деловања, стварања услова за постизање врхунских резултата, организовање и вођење спортских такмичења, учешћа у унапређивању стручног рада спортских стручњака, подстицања бављења спортом посебно деце и омладине у свом подручју деловања итд;
да је чланом 8. Статута АА, као циљ ове организације утврђен развој, афирмација и промоција параолимпијског спорта теквондо и особа са инвалидитетом „у свим слојевима становиштва Републике Србије“, те да у том смислу „АА није удружење, односно организација основана са циљем заштите људских права, већ за спровођење спортских активности и обављање спортских делатности;
да је неспорно да спортска удружења, односно савези, могу заступати интересе својих чланова, што произлази из одредбе члана 9. Статута овог савеза, али „ипак то ову организацију не чини организацијом за заштиту људских права, па ни овај законски услов није испуњен“;
да се „ова притужба не може подвести ни под деловање овог савеза у оквиру заштите својих чланова, с обзиром да за подношење такве притужбе генерални секретар мора имати одлуку надлежног органа којом се утврђују заједнички интереси које у конкретном случају заступа, уколико му ова надлежност није директно дата Статутом, а да генерални секретар уз притужбу није доставио одлуку Скупштине која једина може утврдити заједнички интерес чланова“;
да АА није надлежни национални грански савез за паратеквондо, који једино може бити корисник Програма и на које се односи Уредба, „па самим тим ни не може заступати заједнички интерес паратеквондиста чланова Надлежног националног гранског савеза“;
да је Уредбом Владе Републике Србије од 26. новембра 2020. године утврђен Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS KOV2 (у даљем тексту: Програм), који у делу I „Финансијски оквир“ прецизно утврђује да се Програмом из буџета Републике Србије обезбеђује 1.100.000.00 динара за тру групе спортова у оквиру којих је укупна сума опредељена за сваку конкретно дефинисану групу и то на следећи начин: за финансирање четири колективна спорта 802.600.000,00 динара; за финансирање 11 индивидуалних спортова 220.000.000, 00 динара; за финансирање параолимпијског спорта 20.000.000,00;
да је у делу III Уредбе „Корисници и намена средстава“, „недвосмислено утврђено да право на ову финансијку помоћ има спортска организација која обавља спортске активности и делатности у олимпијским и параолимпијским гранама спорта које имају дугогодишњу спортску традицију у Републици Србији, окупљају велики број спортиста свих узрасних категорија и имају значајне резултате на великим међународним спортским такмичењима“;
да су у овом делу Уредбе наведене и конкретне спортске гране за које се ова средства опредељују, и то: 4 гране спорта у колективном спорту и 11 спортских грана у индивидуалном спорту, па како је Програм параолимпијски спорт дефинисао као посебну групу за финансирање „то се може закључити да код овог спорта расподела средстава може да се изврши у свих 15 параолимпијских спортских грана“;
да је тачком IV Уредбе „Услови коришћења средстава“, између осталог, дефинисано колико средстава се може максимално доделити свакој грани спорта и свакој спортској организацији посебно, како у индивидуалним тако и у колективним спортовима, као и да је код параолимпијских спортова одређен „само максимум средстава који се може доделити спортској организацији, без утврђивања максималних износа по спортским гранама, јер ни расподела средстава у овој групи спортова није као код индивидуалних и колективних спортова одређена према конкретном броју и врсти спортских грана“;
да се из наведених и осталих услова правила Програма „јасно може закључити да је Програм поделу олимпијских и параолимпијских спортова и спортских организација којима се пружа подршка, извршио на различите начине“, односно да су олимпијски спортови подељени на колективне и индивидуалне и да су јасно дефинисане спортске гране у којима ће се у свакој групи ових спортова одредити спортске организације које ће добити помоћ, док параолимпијски спортови нису подељени на колективне и појединачне спортске гране којима се додељује помоћ;
да је тачком V Уредбе, „Начин реализације Програма“, утврђено да избор спортских организација и испуњеност услова из Уредбе врше надлежни национални грански савези, који су код индивидуалних и колективних олимпијских спортова тачно одређени (са тачно дефинисаним износом средстава по конкретној грани спорта и спортској организацији), односно надлежан је онај савез који је као такав одређен Правилником о надлежним националним спортским савезима за спортске гране и области спорта у Републици Србији;
да је у групи спортова које је Програм одредио као параолимпијске спортове одређено више надлежних националних гранских савеза за сваку појединачну групу параолимпијског спорта, међу њима и Параолимпијски комитет Србије (чланом 103. став 8. Закона о спорту утврђено је да Параолимпијски комитет Србије, између осталог, обавља послове којима се обезбеђују услови за праћење, развој и унапређење спорта особа са инвалидитетом и реализацију програма и пројеката из области спорта особа са инвалидитетом који су од општег интереса за Републику Србију, док је ставом 13. истог члана прописано да Параолимпијски комиетет Србије има статус надлежног националног гранског савеза у погледу остваривања својих надлежности утврђених законом);
да из наведеног „јасно произлази да је за потребе реализације Програма и Уредбе, који спада у програме од општег интереса, за параолимпијске спортове надлежни национални грански савез био Параолимпијски комитет Србије, у чију надлежност спадају сви параолимпијски спортови и спортске организације“, као и да је представницима ББ-а ово потврдило Министарство омладине и спорта, о чему је ББ обавестио своје чланице које се баве теквондоом;
да све наведено потврђује и допис Параолимпијског комитета Србије, којим је ТАС обавештен, да је ова организација, као надлежни национални савез за параолимпијске спортове, извршила расподелу средстава која су Уредбом намењена за параолимпијски спорт;
да су као и Теквондо асоцијација Србије и Кошаркашки савез Србије, Стонотенисерски савез Србије, Веслачки савез Србије, Кајакашки савез Србије, Тениски савез Србије, надлежни како за олимпијске тако и за параолимпијске гране ових спортова, али ни један од ових савеза чији су спортови Програмом били одређени за доделу финансијске помоћи Владе, нису били надлежни, нити су конкурисали за средства из Уредбе која су додељена параолимпијским спортовима;
да је „неспорно“ да је ББ за потребе реализације овог Програма била надлежна „само у домену реализације програма, односно финансијске помоћи која се односила на индивидуалне спортове у грани теквондо спорта, а не и за расподелу средстава за параолимпијске спортове, о чему сведочи и уговор који је закључен са Министарством омладине и спорта, као и износ средстава који су на име реализације Уредбе добили, односно 200.000.000,00 динара колико припада свакој грани спорта у индивидуалним спортовима;
да је у теквондо грани спорта, као и у осталих 10 гранских спортских савеза у олимпијским индивидуалним спортовима, било потребно одредити 5 до 8 спортских организација којима треба доделити помоћ и које испуњавају услове Уредбе, па је ББ у циљу најобјективнијег могућег избора израдила Правилник о рангирању клубова чланица ББ који је утврдио све критеријуме који су били „кључни“ за одређивање спортских грана и организација у складу са Уредбом, односно Програмом;
да Асоцијација није мењала Уредбу јер је сваки савез био слободан у избору клубова за које сматра да у највећој мери испуњавају критеријуме који су били утврђени у самом Програму, као и да ББ није била задужена за реализацију Уредбе у делу избора спортских организација за параолимпијске спортове, „па су неосновани наводи притужбе да су Правилником утврђени дискриминишући услови за спортске организације које се претежно баве паратеквондоом и да су штимовани услови како би само теквондо клубови добили средства“;
да је Правилник укључивањем у бодовање клубова и резултата које су на великим међународним такмичењима остварили и паратеквондисти „фаворизовао оне спортске организације које се поред теквондоа баве и паратеквондоом, односно да је предвидео позитивну дискриминацију клубова који развијају и паратеквондо, иако су се средства расподељивала за клубове у олимпијској грани теквонда“;
да је то био „још један начин да се покаже приврженост развоју паратеквондоа и инклузији овог спорта и спортиста у клубове у којима вежбају особе без инвалидитета“;
да се све спортске организације у Асоцијацији баве теквондо спортом док неке у оквиру исте организације развијају и паратеквондо спорт, односно у њима заједно са теквондистима вежбају и паратеквондисти, „па су сходно томе резултати паратеквондиста само могли да допринесу рангирању теквондо спортских организација јер им се збрајају резултати свих такмичара у свим узрасним категоријама“;
да је паратеквондо спорт настао 2006. године, као и да клубови који су почели да се баве и паратеквондоом нису променили „своју традицију рада“, па је „нетачна“ тврња да је увођење критеријума од 10 година традиције спортске организације, као услова за учешће на конкурсу, имало за циљ „елиминацију“ клубова који се претежно баве паратеквондоом;
да чињеница да већина ових клубова који развијају паратеквондо још увек историјом својих резултата није успела да уђе у првих осам најуспешнијих, осим ТК ММ, „не говори о дискриминацији паратеквондиста, већ о јачини овог спорта у Србији“;
да је Правилник донео надлежни орган, Управни одбор ББ-а (правилнике доносе органи утврђени Статутом и изабрани од Скупштине ББ у којој учествују и представници клубова који развијају паратеквондо и које на жалост у скуштини никада није престављао паратеквондо такмичар или особа са инвалидитетом), што значи да ни теквондисти ни паратеквондисти не учествују директно у доношењу правилника ББ-а већ преко својих слободно изабраних представника и органа“;
да наведени Правилник није везан за систем паратеквондо спорта и за финансирање спортских организација у параолимпијским спортовима, већ је УО ББ сматрао значајним за политику инклузије и мотивисање теквондо клубова за рад и развој паратеквондоа да теквондо клубовима вреднује резултате свих спортиста „били они у теквондоу или паратеквондоу“;
да су сви Правилници којима се уређује систем параолимпијског теквондоа донети на предлог Паратеквондо комисије ББ као тела надлежног за разматрање и предлагање ових аката;
да су „у међувремену неки од представника клубова који се баве паратеквондоом бојкотовали рад Паратеквондо комисије, а да је ББ у циљу обезбеђивања учешћа паратеквондо спортиста у доношењу одлука које се односе на рад ТАС и на развој паратеквондоа, у Управни одбор именовао светску и европску првакињу у паратеквондоу, РР, чиме је обезбедио да увек у свим одлукама које се тичу савеза ББ у целости, учествују и представници особа са инвалидитетом“;
да разумеју положај многих спортских организација које су погођене COVID пандемијом, како у спорту особа са инвалидитетом тако и у спортовима особа са инвалидитетом, и да сагласно Закону о спорту финансирање клубова иде преко локалних самоуправа, „а да су Уредба и Програм представљали ванредну интервенцију државе која се тицала само једног мањег броја спортских организација“;
да „у том смислу многе организације у параолимпијским спортовима нису добиле ова средства као ни многе организације у олимпијским спортовима и да сходно томе није било никакве дискриминације паратеквондиста, нарочито имајући у виду да су Уредба и Програм средства наменили спортским организацијама, а не спортистима директно“;
да „из дописа и документације коју је доставио Параолимпијски комитет произлази да спортске организације које се баве параолимпијским спортом теквондо нису добиле средства која су Уредбом намењена параолимпијским спортовима због чега не постоји списак клубова“;
да „свакако АА није ни могао да буде у конкуренцији за доделу ових средстава јер они нису чланови надлежног националног гранског савеза нити ПОКС-а, а зашто клубови чланови ББ-а који развијају и паратеквондо (не постоји ни један клуб који претежно развија паратеквондо) нису добили средства, то зависи од њиховог статуса по утврђеним критеријумима у параолимпијским спортовима;
да „верују да је ПОКС као кровна организација за параолимпијске спортове, с обзиром да деценијама прати и унапређује параолимпијски спорт, изабрао најуспешније у овој области који имају дугу традицију врхунских резултата“;
да су „о свему овоме сви клубови ББ-а који се баве паратеквондоом обавештени од ББ-а и од ПОКС-а и да је неспорно да је све ове информиције имао АА због чега верују да иза ових притужби не постоји искрена намера заштите спортиста са инвалидитетом“.
- Уз изјашњење је достављена следећа документација: 1) Списак клубова којима имају право гласа на скупштини 2022. години – на основу активности у 2021. години; 2) допис од 2. децембра 2020. године; 3) Молба од 21. октобра 2021. године; 4) одговор на молбу од 27. октобра 2021. године; 5) уговоре о реализацији програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 који се финансира из буџета Републике Србије које је Праолимпијски комитет закључио са клубовима који се баве параолимпијским спортовима; 6) уговор о реализацији уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 који се финансира из буџета Републике Србије између Министарства омладине и спорта и ББ; 7) уговоре о реализацији уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 које је закључила ББ; 8) извод из Комерцијалне банке са приказом платних трансакција ББ-а на дан 9. децембар 2020. године.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у „Обавештење“ ББ утврђено је да је ББ обавестио чланице ББ да је Влада Републике Србије на седници од 26. новембра 2020. године донела Уредбу о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, а која укључује финансијску помоћ и теквондо клубовима. Даљим увидом, утврђено је да је наведено да је основни циљ овог Програма бесповратна финансијска помоћ спортским организацијама, као и да је наведена намена за коју се средства за реализацију Програма могу користити. Даљим увидом утврђено је да је наведено: „Право да аплицира има клуб са дугогодишњом традицијом и то најмање 10 година обављања спортских активности и делатности, који има велики број такмичара у свим узрасним категоријама.“ Даље, утврђено је да је наведено под којим условима клуб не може да аплицира за Програм, као и да је масимални износ средстава за који клуб може да аплицира 2.500.000 динара.

2.2. Увидом у „Одговор о резултатима конкурса за финансијску помоћ у складу са Уредбом Владе“ који је ББ упутио свим клубовима чланицама ББ-а 1. децембра 2020. године, утврђено је да је, између осталог, наведено: да се захваљују свим клубовима на ефикасној сарадњу „по питању провере резултата које је требало доставити Министарству на увид“; да се МОС хитним захтевом „у старту изјаснио да су потребни резултати у олимпијским и параолимпијским дисциплинама“; да су „сви резултати у параолимпијским дисциплинама новијег датума, тако да те податке имају уредно евидентиране због чега нису тражили проверу, али да им је наглашено да је, када је у питању ова Уредба и програм МОС, за захтеве за реализацију помоћи који се упућује МОС-у надлежан Параолимпијски комитет“. Даљим увидом утврђено је да је у допису наведено: „Најважније и везано за саму суштину овог програма – расподелу средстава, молимо Вас да имате у виду једну очигледну чињеницу: услови за остваривање права на финансијску подршку су унапред прописани донетом Уредбом од стране Владе РС, а што смо и унели у текст обавештења конкурса који је достављен свим клубовима у недељу 29. новембра 2020. године. Све ставке које су неки чланови оценили као спорне, су преузети услови из Уредбе с тим што је рок од 10 година био најминималнији рок којим смо дефинисали дугогодишњу спортску традицију јер је термин недовољно прецизан и подобан за примену. Напомињемо да су многи савези у другим индивидуалним спортовима утврдили значајно дужи рок ове традиције“. Даљим увидом, утврђено је да је у обавештењу наведено: „Прецизирање рока није имало никаквог утицаја на клубове кој се баве и параолимпијским спортом, како су то појединци покушали недобронамерно да прикажу. У Уредби коју су исти ти појединци проследили свима на упознавање, потпуно је јасно утврђено да се посебна средства одвајају за параолимпијски спорт. Та средства, следствено надлежности, распоређују се клубовима преко Параолимпијског комитета. Да су тврње појединаца о намери дискриминације параспортиста, по ко зна који пут, прилепљене ББ-у, говори и Правилник о рангирању клубова чланица ББ, који је УО усвојио за рангирање клубова ради примене ове Уредбе. У наведеном Правилнику предвиђено је бодовање и параолимпијских резултата клубова чланица. Уредба између осталог каже: „Право на финансијску подршку по овом програму има спортска организација која обавља спортске активности или делатност у олимпијским и параолимпијским гранама спорта које имају дугогодишњу спортску традицију у Републици Србији, окупљају велики број спортиста свих узрасних категорија и имају заједничке спортске резултате на великим међународним спортским такмичењима“. Такође тврдње неких клубова да је овај прецизирани услов од 10 година као мерило дугогодишње традиције коју је Влада утврдила онемогућио расподелу средстава на све чланице јер су сви у економској кризи, не стоје.“ Даљим увидом, утврђено је да је наведено да је у делу Уредбе „Услови коришћења средстава“, јасно опредељено који је максималан износ који се може доделити једном клубу и на крају да „минималан број спортских организација по једној грани спорта у индивидуалним спортовима и параолимпијском спорту је 5, а максималан 8“. Даље, утврђено је да је наведено: „Дакле Влада не опредељује износ за слободну расподелу средстава унутар Савеза, већ је унапред стриктно прописано на који начин, у које сврхе и у ком броју најупешнијих спортских организација се врши дознака. Као и обично када су у питању државне спортске структуре, акценат се ставља на перспективу и потенцијал за остваривање резултата у будућности. Једноставно, национални буџет није и не може бити намењен за подршку широког чланства (то је надлежност јединица локалне самоуправе), већ искључиво за спортске актере од националног интереса.“ Даљим увидом утврђено је да у обавештењу које је ББ упутио својим чланицама, такође наведено: „Молимо чланове да не користе ситуацију за стицање политичких поена и да не интерпретирају ову одлуку као самовољу великих клубова од стране Савеза, нарочито имајући у виду да је Управни одбор усвојио Правилник о рангирању клубова чланица ББ са критеријумима којима су, сагласно Уредби, утврђени резултати са најзначајнијих великих међународних такмичења, док су бодови дефинисани према бодовима Светске теквондо федерације. На овај начин ББ је омогућио да се свака медаља вреднује на исти начин, без обзира на то из ког клуба потиче резултат. Другим речима ББ је само кроз критеријуме поставио услове од стране Владе и математички применио формулу прописану Правилником који је објављен на сајту ББ.“ Даље, утврђено је да је наведено: „Након изнетог образложења, обавештавамо вас да је након спроведеног конкурса и бодовања резултата клубова који су конкурисали, према критеријумима утврђеним Правилником о категоризацији клубова ББ, који је УО усвојио 28. новембра 2020. године и који је ступио на снагу 29. новембра 2020. године, Управни одбор донео Одлуку о исплати бесповратне финансијске помоћи Владе Републике Србије, најуспешнијим осам рангираним клубовима: Теквондо клуб „ЕЕ“ 1303,7 бодова, Теквондо клуб „ЖЖ“ 218 бодова, Теквондо клуб „ЗЗ“ 138,4 бодова, Теквондо клуб „ИИ“ 113,3 бода, Теквондо клуб „ЈЈ“43,92 бода, Теквондо клуб „КК“ 36 бодова и Теквондо клуб „ЛЛ“ 28 бодова.“

2.3. Увидом у мејл од 2. децембра 2020. године утврђено је да је са мејла у чијем је потпису наведен УУ ТК „ОО“ послат мејл ТАС-у са питањем: „Због чега ББ избегава да да информацију по питању помоћи клубовима који се баве параолимпијским спортом, на основу чега клубови треба да се пријаве кад немају информацију о начину и коме треба да се пријаве. Наши клубови нису чланови ПОКС-а, већ ББ-а, ако нас ББ не обавести ко то може други да уради. ПОКС је за своје чланове већ послао МОС-у спискове.“

2.4. Увидом у мејл од 2. децембра 2020. године утврђено је да је са мејл адресе ЏЏЏ@gmail.com послат мејл на адресу: office@ББ.org.rs следеће садржине: „Поштовани у разговору са ПОКС-ом, обавестили су нас да за средства за паратеквондо треба да аплицирамо ББ-у, јер су они већ 27. новембра 2020. године предали списак за 8 спортских организација за које су надлежни, а да ББ то ради за паратеквондо. Молимо да нам дате информације везане за помоћ пара клубовима“.

2.5. Увидом у одговор на мејл од 2. децембра 2020. године утврђено је да је, између осталог, наведено: „Првенствено желимо да се захвалимо свим клубовима на брзим одговорима и ефикасној сарадњи по питању провере резултата које је требало доставити Министарству на увид. Што се тиче резултата у техничким дисциплинама наравно да их уважавамо и имамо евиденцију у ББ и да их користимо као основ у свим ситуацијама и програмима где је то прописано, међутим у овом случају се МОС хитним захтевом у старту изјаснио да су потребни резултати у олимпијским и параолимпијским дисциплинама. Резултати у параолимпијским дисциплинама су сви новијег датума тако да те податке имамо уредно евидентиране па нисмо тражили проверу, али нам је наглашено да је за захтеве за реализацију помоћи који се упућује МОС надлежан Параолимпијски комитет. Не знамо да ли сте и од кога добили наведену информацију и да ли сте добијене информације разумели на одговарајући начин. Оно што знамо јесте да је Уредба објављена у Службеном гласнику 27.11. 2020. године, што значи да је ступила на снагу 28.11.2020. године. Просто је немогуће да је било ко поступао и извршио Уредбу пре њеног ступања на снагу, па ни истог дана. Потребно је много више времена да се пре свега клубови информишу, усвоје правила бодовања и рангирања, прикупе пријаве, бодују и рангирају клубови и на крају донесе и достави одлука. Оно што знамо, а и ви то знате, јер сте се сами информисали и другима проследили Уредбу, јесте да Уредба предвиђа посебне износе које Влада додељује за клубове у три групе спорта: 1. Колективни, 2. Олимпијски, 3. Параолимпијски. Значи, за све параолимпијске спортове одређен је посебан износ и за њега треба да конкуришу сви параолимпијски клубови преко заједничке организације која их бодује, рангира и доставља податке МОС. Сигурно да и Ви разумете да то није надлежност ТАС и нама новац који је опредељен за параолимпијски спорт није ни додељен. То једино може да ради ПОКС. Наведено нам је потврђено и од стране представника МОС. Уколико не верујете нашој интерпретацији Уредбе и преношењу информација које смо добили од представника Министарства, молимо вас да се обратите званичним дописом Министарству омладине и спорта, које је једино надлежно за давање мишљења о примени Уредбе и да добијете писани одговор који ће вам отклонити сумње које константно имате у наше поступање и добронамерност. На крају, што се тиче ТАС-а ми смо свим својим чланицама па и Вама послали позив да конкуришете. Правилник о бодовању који је УО донео на једнак начин третира резултате и у олимпијској и параолимпијској дисциплини тако да ни резултати Ваших клубова, настали на основу освојених медаља у параолимпијским дисциплинама нису изостављени. Чињеница да је Уредба предвидела расподелу средстава на највише 8 првопласираних и најуспешнијих клубова, онемогућава многе, не само Ваше клубове да се нађу на списку за доделу средстава. Циљ Уредбе је и био да се финансирају најуспешнији у ове три спортске области. Надамо се да ће све наше чланице убудуће пажљиво читати прописе који обавезују ББ и да неће некоректно оптуживати руководство за различита неодговарајућа понађања и мотиве“.

2.6. Увидом у Молбу утврђено је да се ББ дописом обратио Параолимпијском комитету Србије са захтевом за информацију „да ли је Параолимпијски комитет сагласно Уредби о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 вршио функцију надлежног националног гранског савеза за параолимпијске спортове и средства опредељена наведеном Уредбом у новембру 2020. године доделио клубовима у параолимпијским спортовима сагласно намени и критеријумима које је Влада одредила.“ Даљим увидом утврђено је да је ББ тражио да ПОКС достави списак клубова којима су ова средства додељена, као и уговоре са Министарством омладине и спорта, уговоре са клубовима којима су додељена средства и критеријуме на основу којих су средства расподељена. Такође утврђено је да је у допису ББ навео да су ове информације потребне „јер се тврди да је ББ био надлежан да расподељује средства намењена за параолимпијске спортове јер је надлежан за параолимпијски теквондо уопште, и да та средства није расподелио наменски, већ их је расподелио само за теквондо спорт, дискриминишући на тај начин параспортисте који су чланови ББ“.

2.7. Увидом у „Одговор на молбу за давање информација“, утврђено је да је Параолимпијски комитет Србије упутио допис ББ-у у којем је, између осталог, наведено да је ПОКС у складу са тачком V Уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2, а према одлуци Управног одбора ПОКС, 27. новембра 2020. године подео захтев Министарству омладине и спорта, за финансијску подршку према програму Уредбе. Даљим увидом утврђено је да је наведено да је Министарство омладине и спорта ценећи захтев ПОКС, Решењем број 451-02-1938/2020-03/2 од 30. новембра 2020. године одобрило средства ПОКС-у за реализацију Програма финансијске подршке спортским организацијама и да су Министарство омладине и спорта и ПОКС закључили уговор о реализацији Уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2, који се финансира из буџета Републике Србије. Даље, Повереник констатује да је у допису ПОКС-а наведено да је ПОКС у складу са чланом 4. наведеног уговора закључио појединачне уговоре о реализацији програма финансијске подршке са 8 спортских клубова, чланова ПОКС-а, према захтеву упућеном МОС и у складу са Одлуком УО ПОКС.

2.8. Увидом у Одлуку утврђено је да је констатовано да је на одржаној седници Управни одбор ПОКС-а, а на основу Уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2, која укључује финансијску помоћ и клубовима особа са инвалидитетом, непосредно или посредно учлањеним у ПОКС на основу одлуке коју је донела Влада Републике Србије којом се спортским организацијама додељује бесповратна финансијска помоћ. Даљим увидом утврђено је да је констатовано да се „усвајају предлози спортских клубова и организација које окупљају чланове репрезентације у седам грана спорта, и то: 1.Стрељачки клуб особа са инвалидитетом „ШШ“; 2. Београдски атлетски клуб особа са инвалидитетом „УУ“; 3. Атлетски клуб особа са инвалидитетом „НН“; 4. Стонотенисерски клуб особа са инвалидитетом „КК“; 5. Раковички пливачки клуб особа са инвалидитетом; 6. Клуб екстремних спортова „ЉЉ“; 7. Клуб кошаркаша у колицима „СС“ 8. Одбојкашко спортско удружење инвалида „ММ“. Даљим увидом утврђено је да је у одлуци констатовано да се наведеним клубовима додељује помоћ у износу од 2.500.000,00 динара „који су дужни да утроше у складу са Уредбом“, као и да је у тачки 2. Одлуке констатовано да је увидом у достављену документацију установљено да номиновани спортски клубови и удружења испуњавају критеријуме за помоћ прописане Уредбом.

2.9. Увидом у Уговоре о реализацији програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, који се финансира из буџета, Повереник констатује да је достављено 8 уговора које је Параолимпијски комитет закључио са: 1. Стрељачким клубом особа са инвалидитетом „КК“; 2. Београдским атлетским клубом особа са инвалидитетом „ПП“ Земун; 3. Атлетским клубом особа са инвалидитетом „РР“; 4. Стонотенисерским клубом особа са инвалидитетом „ЊЊ“; 5. Раковичким пливачким клубом особа са инвалидитетом,; 6. Клубом екстремних спортова „КК“; 7. Клубом кошаркаша у колицима „СС“; 8. Одбојкашко спортским удружењем инвалида „ЏЏ“ Београд. Даљим увидом у достављене уговоре, Повереник констатује да је садржина за свих осам уговора иста и да, између осталог, предвића: у члану 1. да се носилац програма обавезује да реализује Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, утврђен Уредбом о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, а којим је утврђена додела бесповратних финансијских средстава спортским организацијама, са циљем очувања стабилности система спорта Републике Србије у условима потенцијалног ризика изазваних ванредном здравственом ситуацијом због пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2. Даљим увидом утврђено је да је констатовано „да су средства за спровођење Програма од стране Носиоца програма опредељена Одлуком Министарства број: 451-02-1937/2020-03 од 30. новембра 2020. године и решењем број 451-02-1938/2020-03/2 од 30. новембра 2020.године“. Увидом у члан 2. наведених уговора утврђено је да је превиђено да се носилац програма обавезује да ће извршиоцу програма, у складу са додељеним средствима за реализацију Програма, а према захтеву извршиоца програма пребацити средства од укупно 2.500.000,00 динара најкасније до 30.12.2020. године. Увидом у члан 3. утврђено је да је предвиђено да је извршилац Програма обавезан да Реализатору програма најкасније до 15. јануара 2021. године пошаље план и програм утрошка средстава из члана 2. овог уговора који је обавезан да реализује закључно са 31. јулом 2021. године. Ставовима 2. и 3. истог члана уговора прописано је да је извршилац програма обавезан да поштује све законом прописане обавезе које произлазе по основу коришћења добијених средстава за реализацију Програма, као и да је извршилац програма обавезан да носиоца програма обавести у писаној форми, без одлагања, о свим колностима које угрожавају или онемогућавају реализовање Програма или захтевају одређене измене овог уговора. Даљим увидом утврђено је да је чланом 4. уговора прописано за које намене извршилац програма примљена средства може користити као и да је обавезан да њихову исплату врши искључиво безготовински, као и да је чланом 5. став 1. уговора прописано да надзор и контролу над наменским трошењем средстава од стране Извршиоца програма по основу Програма и овог Уговора врши Носилац програма, односно да уколико Носилац програма утврди да је Извршилац програма ненаменски користио средства добијена за реализацију Програма, поднеће Извршиоцу програма захтев за повраћај средстава заједно са затезном каматом од дана пребацивања средстава (члан 5. став 2. Уговора). Даље, Повереник констатује да је чланом 6. наведеног уговора, између осталог, прописано да је Извршилац програма у обавези да Носиоцу програма подноси периодичне извештаје о реализацији и утрошку пребачених средстава и то за месец јануар и фебруар до 10. марта 2021. године месеце март и април до 10. маја 2021. године и мај и јун до 10. јула 2021. године, односно да је Извршилац програма у обавези да најкасније до 10. августа 2021. године поднесе Носиоцу програма завршни извештај о реализацији и утрошку пребачених средстава.

2.10. Увидом у уговор о реализацији програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2, који се финансира из буџета Републике Србије, број 451-02-01941/2020-03 од 1. децембра 2020. године, утврђено је да је наведени уговор закључен између Министарства омладине и спорта и ББ. Даље, увидом у члан 1. овог уговора, утврђено је да је предвиђено да се Носилац програма обавезује да реализује Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 утврђен Уредбом о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2 а којим је утврђена додела бесповратних финансијских средстава спортским организацијама, са циљем очувања стабилности система спорта Републике Србије у условима потенцијалног ризика изазваних ванредном здравственом ситуацијом због пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, у грани спорта теквондо. Даље, увидом у члан 2. наведеног уговора, утврђено је да је између осталог прописано да су средства за спровођење Уредбе обезбеђена Законом о буџету Републике Србије за 2020. годину у оквиру раздела 31, Глава 31.0-Министарство омладине и спорта, функција 810-Услуге рекреације и спорта, Програм 1301-Развој система спорта, Програмска активност 7078-Превенција и ублажавање последица насталих услед болести COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, Економска класификација 481-дотације невладиним организацијама, средства апропријације намењена су за превенцију и ублажавање последица насталих у функционисању спортских клубова услед болести COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, у укупном износу од 1.100.000.000,00 динара. Даљим увидом утврђено је да је констатовано „да су средства за спровођење Програма од стране Носиоца програма опредељена Одлуком Министарства број: 451-02-1937/2020-03 од 30. новембра 2020. године и решењем број 451-02-1938/2020-03/2 од 30. новембра 2020.године“ и да се Министарство обавезује да Носиоцу програма за реализацију Програма, а у складу са овим уговором, уплати наведени износ на наменски рачун код Министарства финансија. Увидом у члан 3. уговора утврђено је да су основни циљеви Програма да се у условима отежаног пословања услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2, обезбеди подршка спортским организацијама које остварују општи интерес у области спорта с циљем унапређења система спорта у грани спорта теквондо а кроз ублажавање негативних последица у отежаним економским условима насталним услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS–KOV-2. Даље, Повереник констатује да је чланом 4. наведеног уговора предвиђено да се Носилац програма обавезује да са сваком појединачном спортском организацијом чије је финансирање предложено за реализацију Програма, захтевом Носиоца програма достављеним 30. новембра 2020. године и одобрено Одлуком Министарства број451-02-1937/2020-03 од 30. новембра 2020. године, закључи уговор о реализацији Програма. Ставом 2. истог члана уговора прописано је да се Носилац програма обавезује да добијена средства из члана 2. став 2. овог уговора, у целости и искључиво у складу са наменом утврђеном Програмом најкасније закључно са 30. децембром 2020. године пренесе спортским организацијама из става 1. овог члана, док је ставом 4. ове одредбе прописано да је Носилац програма у обавези да најкасније до 15. јануара 2020. године достави Министарству по примерак свих уговора из става 1. овог члана и доказ о преносу средстава спортским организацијама по том основу. Даљим увидом утврђено је да је чланом 6. Уговора прописано да се Носилац програма обавезује да у уговору са спортском организацијом закљученом за реализацију Програма и овог уговора, између осталог, обавезно утврди намену коришћења примљених средстава, као и да у уговору са спортском организацијом обавезно утврди да исплата и накнада трошкова може да се врши искључиво безготовински. Увидом у члан 7. наведеног уговора утврђено је да је предвиђено да надзор и контролу наменског коришћења средстава од стране спортских организација по основу Програма и овог уговора, врши Носилац програма. Повереник даље констатује да је чланом 9. овог уговора предвиђено да је Носилац програма дужан да обезбеди да спортске организације из члана 4. уговора поштују све законом прописане обавезе које произлазе по основу коришћења добијених средстава, однодно да је Носилац програма обавезан да Министарство обавести у писаној форми, без одлагања, о свим околностима које угрожавају или онемогужавају реализовање Програма или захтевају одређене измене овог уговора( члан 10. Уговора). Даље, утврђено је да је одредбом члана 11. став 1. овог уговора прописано да се Носилац програма обавезује да средства добијена из буџета Републике Срвије за реализовање Програма, врати у буџет Републике Србије, заједно са затезном каматом уколико: 1) нетачно или непотпуно обавести Министарство о битним околностима везаним за одобрење и реализовање Програма; 2) својим пропустом не изврши Програм у целини или га изврши у небитном делу или га изврши са битним закашњењем; 3) употреби средства ненаменски, у потпуности или делимично; 4) не придржава се прописаних или уговорених мера које су утврђене ради осигурања реализације Програма; 5) не достави извештај у року из члана 8. став 1. овог уговора; 6) спречи или онемогући спровођење прописаних, односно уговорених контролних мера.

2.11. Увидом у Уговоре о реализацији Уредбе о утврђивању Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, који се финансира из буџета Републике Србије, Повереник констатује да је достављено 8 уговора које је ББ закључила са: Теквондо клубом „ОО“, Теквондо клубом „ММ“, Теквондо клубом „НН“, Теквондо клубом „ЕЕ“, Теквондо клубом „КК“, Теквондо клубом „ИИ“, Теквондо клубом „ЈЈ“ и TAEKWON-DO клубом „УУ“. Даљим увидом у достављене уговоре, Повереник констатује да је садржина за свих осам уговора иста. Чланом 1. наведених уговора утврђено је да је прописано да се клуб обавезује да реализује Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, утврђен Уредбом о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, а којим је утврђена додела бесповратних финансијских средстава спортским организацијама, са циљем очувања стабилности система спорта Републике Србије у олимпијским и параолимпијским гранама спорта, у условима потенцијалног ризика изазваних ванредном здравственом ситуацијом због пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, у грани спорта теквондо. Даљим увидом утврђено је да је чланом 2. наведених уговора прописано да су основни циљеви Програма да се у условима отежаног пословања услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, обезбеди подршка спортским организацијама које остварују општи интерес у области спорта с циљем унапређења система спорта у грани спорта теквондо, а кроз ублажавање негативних последица у отежаним економским условима насталним услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2. Даље, утврђено је да је чланом 3. свих уговора прописано да се Савез обавезује да клубу за реализацију Програма, а у складу са овим уговором, уплати износ од 2.500.000,00 динара најкасније до 30. децембра 2020. године. Даљим увидом утврђено је да је чланом 4. Уговора прописано за које намене клуб примљена средства може користити као и да је обавезан да њихову исплату врши искључиво безготовински. Даље, Повереник констатује да је чланом 5. наведених уговора, између осталог, прописано да је клуб обавезан да Савезу омогући вршење надзора и контроле наменског коришћења средстава од стране клуба по основу Програма и овог Уговора и да у сваком тренутку достави Савезу, на његов захтев, извештаје о реализацији и утрошку средстава заједно са целокупном документацијом везаном за извршена плаћања, а све до коначне реализације средстава добијених по основу уговора. Даље, Повереник констатује да је чланом 6. Уговора, између осталог, прописано да уколико се за време реализације Програма, утврди од стране Савеза да је Клуб ненаменски користио средства добијена за реализацију Програма и овог уговора, Савез може поднети клубу захтев за повраћај средстава, заједно са затезном каматом од дана пребацивања средстава. Такође, утврђено је да је чланом 7. Уговора прописано да је Клуб обавезан да реализује све законом прописане обавезе које произлазе по основу коришћења добијених средстава из члана 3. Овог уговора, као и да се средства добијена по основу овог уговора за реализовање Програма, морају вратити савезу заједно са законском затезном каматом уколико Клуб: 1) нетачно или непотпуно обавести Савез о битним околностима везаним за одобрење и реализовање Програма; 2) својим пропустом не изврши Програм у целини или га изврши у небитном делу или га изврши са битним закашњењем; 3) употреби средства ненаменски, у потпуности или делимично; 4) не придржава се прописаних или уговорених мера које су утврђене ради осигурања реализације Програма; 5) не достави извештај у року из члана 4. овог уговора; 6) спречи или онемогући спровођење прописаних, односно уговорених контролних мера.

2.12. Увидом у образложење Правилника о рангирању клубова чланица ББ утврђено је да је, између осталог, наведено да је Влада Републике Србије определила бесповратну финансијску помоћ за подршку најбољим спортским клубовима који доносе најзначајније медаље Србији, ради превазилажења отежаних економских услова насталих услед пандемије Ковид-19 и одржања система спорта у Републици Србији. Даљим увидом утврђено је да је наведено да сваки савез треба да изабере од три до осам најбољих клубова којима ће се доделити једнак износ укупне помоћи опредељен за ту намену и да је ББ одредио да се бодују резултати у олимпијским и параолимпијским дисциплинама (борбе) са највећих међународних првенстава за кадете, јуниоре и сениоре, а да ће се бодовање вршити за резултате од 2005. године од када су почела европска првенства за кадете. Даљим увидом утврђено је да се у образложењу наводи: „Да би се клуб категорисао неопходно је да је у период од 2005 имао најмање по један од критеријумских резултата у две узрасне категорије. Ово је важно јер се на овај начин категоришу они клубови који су у континуитету успешни како у старијим тако и у млађим узрасним категоријама чиме се обезбеђује квалитетан рад са младим нараштајима и будућност спорта“.

РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[2] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом^[3] постављен је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства. Одредбама члана 30. прописано је да су, да би се особама са инвалидитетом омогућило да равноправно са другима учествују у рекреативним и спортским активностима, државе стране уговорнице дужне да предузму одговарајуће мере како би: подстакле и унапредиле учешће особа са инвалидитетом, у највећој могућој мери, у водећим спортским активностима на свим нивоима; обезбедиле да особе са инвалидтетом имају могућност да организују, развијају и учествују у специфичним спортским и рекреативним активностима везаним за инвалидитет и обезбедиле да особе са инвалидитетом имају приступ спортским, рекреативним и туристичким догађајима.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[4], који у члану 2. прописује да је дискриминација или дискриминаторно поступање свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствим. Одредбом члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбом члана 7. истог закона прописано је да посредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства, ставља у неповољнији положај актом, радњом или пропуштањем које је привидно засновано на начелу једнакости и забране дискриминације, осим ако је то оправдано законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна. Чланом 26. став 1. овог закона прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног и породичног живота.
Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом^[5] прописано је да посредна дискриминација постоји ако се дискриминисани, због његовог инвалидитета, ставља у неповољнији положај доношењем акта или предузимањем радње која је привидно заснована на начелу једнакости и недискриминације, осим ако је тај акт или радња оправдана законитим циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна (члан 6). Одредбама члана 12. став 3 прописује да се дискриминацијом због инвалидитета не сматра оснивање или деловање удружења особа са инвалидитетом и других облика њиховог организовања, а одредбама члана 31. забрањен је сваки облик дискриминације удружења особа са инвалидитетом.
Закон о спорту^[6] у члану 3. ст. 1. т. 15) прописује да организација у области спорта јесте свако правно лице и предузетник које се бави организовањем спортских активности и обављањем спортских делатности у складу са законом; т.16) професионални спортски клуб јесте спортска организација (клуб) која тај статус има у складу са спортским правилима или у којој најмање 50% регистрованих спортиста сениора има статус професионалног спортисте у односу на број регистрованих спортиста сениора регистрованих код надлежног националног гранског спортског савеза за такмичарску сезону; т.17) спортска екипа је организациона јединица спортске организације која окупља спортисте и спортске стручњаке из одређене гране спорта који учествују у одређеном рангу такмичења које организује надлежни национални грански спортски савез;т.18) национални спортски савез јесте спортски савез (грански, за област спорта или територијални) чији су циљеви, задаци и деловање у области спорта усмерени на територију Републике Србије и који је отворен за учлањење лица са територије Републике Србије и т.19) надлежни национални грански спортски савез јесте онај национални грански спортски савез који уређује путем спортских правила обављање спортских активности и спортских делатности у одређеној грани спорта, у складу са овим законом. Одредбом члана 4. овог закона прописано је да свако има право да се бави спортом и да је бављење спортом мора бити, између осталог, слободно и добровољно, етички прихватљиво и доступно свим грађанима под једнаким условима, без обзира на узраст, ниво физичких способности, степен евентуалног инвалидитета, пол и друго лично својство. Истим чланом је забрањена свака непосредна и посредна дискриминација, по било ком основу, спортиста, спортских стручњака, спортских организација и других лица учесника у сиситему спорта, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на неком стварном или претпостављном личном својству. Забраном дискриминације из става 3. овог члана обухваћена је и забрана дискриминације професионалних спортиста и спортиста који желе то да постану у погледу запошљавања, зараде или услова рада, осим када се прављење разлике, односно стављање спортисте у неповољнији положај у односу на друге спортисте у истој или сличној ситуацији темељи на самој природи или стварним и одлучујућим условима обављања одређене спортске активности, а циљеви који се тиме желе постићи јесу оправдани. Ставом 11. ове одредбе прописано је да Република Србија, аутономна покрајина, јединица локалне самоуправе и организације у области спорта нарочито ће преузимати активности на повећању учешћа деце, младих, жена и особа са инвалидтетом у спортским активностима, омасовљењу женских спортских организација и давању равноправног значаја женама и особама са инвалидитетом у споту. Одредбом члана 97. став 4. овог закона прописано је да се спортске организације које окупљају лица с инвалидитетом могу се удруживати по спортским гранама или по другом критеријуму, у складу са спортским правилима надлежних међународних спортских савеза. Одредбом члана 103. овог закона, између осталог, прописане су надлежности Параолимпијског комитета Србије. Ставом 8. овог члана закона прописано је да је Параолимпијски комитет Србије организација у области спорта образована у складу с Параолимпијском повељом и призната од стране Међународног параолимпијског комитета. Параолимпијски комитет Србије обавља послове којима се обезбеђују услови за: праћење, развој и унапређење спорта особа са инвалидитетом, организацију и одржавање међународних спортских такмичења која су у надлежности Међународног параолимпијског комитета, остваривање међудржавне и међународне спортске сарадње и реализацију програма и пројеката из области спорта особа са инвалидитетом који су од општег интереса за Републику Србију, као и друге послове у складу са овим законом (став 9.). Ставом 13. овог закона прописано је да Олимпијски комитет Србије и Параолимпијски комитет Србије имају статус надлежних националних спортских савеза у погледу остваривања својих надлежности утврђених овим законом.

Уредба о утврђивању Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2^[7] у члану 1. прописује да се овом уредбом утврђује Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, који чини саставни део ове уредбе. Чланом Програма прописано је да се Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 (у даљем тексту: Програм) односи на доделу бесповратних финансијских средстава спортским организацијама, с циљем очувања стабилности система спорта Републике Србије у олимпијским и параолимпијским гранама спорта, у условима потенцијалних ризика изазваних ванредном здравственом ситуацијом због пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2. Средства за спровођење Уредбе су обезбеђена Законом о буџету Републике Србије за 2020. годину („Службени гласник РС”, бр. 84/19, 60/20 – др. пропис, 62/20 – др. закон, 65/20 – др. закон и 135/20) у оквиру Раздела 31, Глава 31.0 ‒ Министарство омладине и спорта, функција 810 – Услуге рекреације и спорта, Програм 1301 – Развој система спорта, Програмска активност 7078 ‒ Превенција и ублажавање последица насталих услед болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, Економска класификација 481 ‒ дотације невладиним организацијама, средства апропријације намењена су за превенцију и ублажавање последица насталих у функционисању спортских клубова услед болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, у износу од 1.100.000.000,00 динара. За финансирање четири колективна спорта опредељена су средства у износу од укупно 802.600.000,00 динара. За финансирање 11 индивидуалних спортова опредељена су средства у износу од укупно 220.000.000,00 динара. За финансирање параолимпијског спорта опредељена су средства у износу од укупно 20.000.000,00 динара. Програм спроводи Влада преко Министарства омладине и спорта (у даљем тексту: Министарство), а у сарадњи са надлежним националним спортским савезима у Републици Србији. У делу II. Програма прописано је да су основни циљеви Програма да се у условима отежаног пословања услед пандемије вируса COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 обезбеди подршка спортским организацијама које остварују општи интерес у области спорта с циљем унапређења система спорта, а кроз ублажавања негативних последица у отежаним економским условима насталим услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2. У делу III став 1. Програма, између осталог, прописано је да право на финансијску подршку по овом програму има спортска организација која обавља спортске активности и/или делатности у олимпијским и параолимпијским гранама спорта које имају дугогодишњу спортску традицију у Републици Србији, окупљају велики број спортиста свих узрасних категорија и имају значајне спортске резултате на великим међународним спортским такмичењима (кошарка, одбојка, рукомет, ватерполо, рвање, теквондо, веслање, кајак, атлетика, стрељаштво, пливање, тенис, стони тенис, карате и џудо). У делу IV. прописано је да су услови за финансијску подршку да спортска организација: 1) буде регистрована у складу са Законом о; 2) има чланство у надлежном националном спортском савезу; 3) учествује у једном од два највиша ранга националних спортских такмичења; 4) није у поступку ликвидације, стечаја или под привременом забраном обављања делатности; 5) нема блокаду пословног рачуна у тренутку закључења уговора о реализацији Програма и пребацивања буџетских средстава на пословни рачун; 6) није у последње две године правоснажном одлуком кажњена за прекршај или привредни преступ у вези са финансијским пословањем, коришћењем имовине и раду са децом. У параолимпијским спортовима максимални могући износ који се може определити за реализацију овог програма по једној спортској организацији је 2.500.000,00 динара. Минимални број спортских организација корисника овог програма по једној грани спорта у индивидуалним спортовима и параолимпијском спорту је пет, а максимални осам.

Правилником о рангирању клубова чланица ТАС у члану 1. прописано је да се правилником утврђују правила рангирања клубова Теквондо асоцијације Србије (у даљем тексту „Асоцијација“) у циљу расподеле бесповратне финансијске помоћи коју Влада Србије додељује за најбољих 8 клубова у циљу превазилажења отежаних економских услова насталих услед пандемије ковид-19. Одредбом члана 2. правилника прописано је да се рангирање врши бодовањем према критеријумима који су утврђени на основу резултата такмичара клуба у олимпијској и параолимпијској дисциплине (борбе), на највећим међународним такмичењима, у кадетској, јуниорској и сениорској категорији. Рангирање се врши бодовањем резултата од јануара 2005. године од када је Европска теквондо федерација почела са организацијом европских кадетских првенстава (члан 3).Чланом 4. прописано је да би се клуб рангирао неопходно је да је активан и да је у бодовном период остварио најмање по

један од критеријумских резултата у две узрасне категорије. Активним клубом у смислу овог Правилника сматраће се клуб који је у претходној години имао најмање 5 регистрованих такмичара који су учествовали на најмање једном такмичењу у организацији Теквондо Асоцијације Србије (члан 5). Члан 6. прописано је да ће се освојена медаља бодовати уколико је освојена са најмање две победе и ако је на ЕП учествовало најмање 25 земаља чланица Европске теквондо уније а на светском првенству најмање 50 земаља чланица Светске теквондо федерације. Одредбом члана 7. правилника прописано је да се критеријуми за рангирање клубова чланица налазе у прилогу правилника и чиње његов саставни део.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

Имајући у виду предмет притужбе, у конкретном случају потребно је анализирати да ли је приликом спровођења Уредбе Владе Републике Србије о утврђивању Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 (у даљем тексту: Уредба) и у процесу доношења Правилника о рангирању чланица ТАС-а (у даљем тексту: Правилник), ББ извршила дискриминацију спортиста са инвалидитетом и њихових спортских удружења.
Најпре важно је истаћи да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења, и извршен је увид и оцена само оних доказа, који су од значаја за предмет ове правне ствари.
Повереник најпре констатује да у поступку није спорно да је Влада Републике Србије донела Уредбу чији је саставни део Програм финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 (у даљем тексту: Програм) који се односи на доделу бесповратних финансијских средстава спортским организацијама, с циљем очувања стабилности система спорта Републике Србије у олимпијским и параолимпијским гранама спорта, у условима потенцијалних ризика изазваних ванредном здравственом ситуацијом због пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2. Даље, неспорно је да Програм спроводи Влада преко Министарства омладине и спорта (у даљем тексту: Министарство), а у сарадњи са надлежним националним спортским савезима у Републици Србији. Такође, Повереник констатује да је неспорно да је Уредбом утврђен тачан износ новчаних средстава који је опредељен за сваку од три гране спорта и то за: 4 колективна спорта, 11 индивидуалних спортова и за параолимпијске спортове, без поделе ових спортова на индивидуалне и колективне. Даље, неспорно је да је минималан број спортских организација, корисника овог програма, по једној грани спорта пет, а максималан осам, као и да су бесповратна новчана средства у износима опредељеним Уредбом за сваку грану спорта, дељена спортским организацијама, а не спортистима, преко надлежних националних гранских савеза. Повереник такође констатује да је неспорно да је за доделу ових средстава спортским организацијама, правни основ био уговор који су надлежни национални грански савези закључили са Министарством.
Имајући у виду овако неспорно утврђено чињенично стање, као и наводе из притужбе, Повереник је најпре анализирао да ли је ББ, као национални грански савез „морао да предвиди помоћ спортским организацијама у свом саставу које се баве и параолимпијским спортом подједнако као и спортским организацијама олимпијског спорта“, као и да је „свесним штимовањем критеријума, неутемељеним спортским правилима, ББ обезбедио да сву помоћ добију клубови који се искључиво баве теквондо спортом“. Такође, предмет анализе били су и наводи из притужбе да је „од 20.000.000,00 динара помоћи која је требала да буде дистрибуирана преко ББ-а, за спортисте одвојено 0,00 динара што значи да на основу мишљења ББ-а спортисти са инвалидитетом и њихова удружења, нису претрпели никакву штету у отежаним економским условима услед пандемије“. С тим у вези, неопходно је најпре истаћи да је неспорно да помоћ предвиђена Програмом није била предвиђена за све гране спорта и за све спортске организације, како у олимпијском тако и у параолимпијском спорту, већ само за максимално осам најбоље избодованих клубова у свакој од три предвиђене гране спорта. Даље, Повереник констатује да је из достављених доказа неспорно да је ББ са Министарством закључио уговор о реализацији програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, који се финансира из буџета Републике Србије, број 451-02-01941/2020-03 од 1. децембра 2020. године, и да је предмет овог уговора била додела бесповратних финансијских средстава спортским организацијама у грани спорта теквондо. Даље је неспорно да ББ није добио новац који је Уредбом и Програмом опредељен за параолимпијске спортове, као и да су право на помоћ по основу закљученог уговора имале спортске организације које се баве граном спорта теквондо и које су чланице ББ-а. На наведено упућује и одговор ББ-а од 2. децембра 2020. године: „Првенствено желимо да се захвалимо свим клубовима на брзим одговорима и ефикасној сарадњи по питању провере резултата које је требало доставити Министарству на увид. Што се тиче резултата у техничким дисциплинама наравно да их уважавамо и имамо евиденцију у ББ и да их користимо као основ у свим ситуацијама и програмима где је то прописано, међутим у овом случају се МОС хитним захтевом у старту изјаснио да су потребни резултати у олимпијским и параолимпијским дисциплинама. Резултати у параолимпијским дисциплинама су сви новијег датума тако да те податке имамо уредно евидентиране па нисмо тражили проверу, али нам је наглашено да је за захтеве за реализацију помоћи који се упућује МОС надлежан Параолимпијски комитет.“

Такође, Повереник је имао у виду наводе из изјашњења да се клубови који су чланице ББ-а претежно баве и паратеквондо спортом, односно спортске организације које су чланице ББ-а имају регистроване и теквондо и паратеквондо спортисте у оквиру истог клуба, као и да је приликом бодовања сваког клуба у обзир узет збир резултата, односно медаље, које су заједно освојили и теквондисти и паратеквондисти, у свим узрасним категорија. С тим у вези, неопходно је још једном истаћи да се средства опредељена Програмом нису додељивала спортистима већ клубовима, у конкретном случају клубовима који су чланице ББ-а, и то на основу збира резултата теквондиста и паратеквондиста, чланова истог клуба који је члан ББ-а, као и да су с обзиром на организацију појединих спортских организација, како је у изјашњењу истакнуто, „резултати паратеквондиста само могли да допринесу рангирању теквондо спортских организација јер су им се збрајали резултати свих такмичара у свим узрасним категоријама“. У прилог наведеном говори и одредба члана 2. Правилника којом је прописано да се рангирање врши бодовањем према критеријумима који су утврђени на основу резултата такмичара клуба у олимпијској и параолимпијској дисциплини (борби), на највећим међународним такмичењима, у кадетској, јуниорској и сениорској категорији. Рангирање се врши бодовањем резултата од јануара 2005. године од када је Европска теквондо федерација почела са организацијом европских кадетских првенстава (члан 3).

Даље, Повереник је анализирао и наводе из притужбе да се у образложењу одлуке ББ-а о одабиру спортских организација које предлажу за помоћ по Уредби „свесно погрешно скреће пажња на Параолимпијски комитет Србије (ПОКС) као неког преко којег се помажу клубови који се баве пара спортом“. Приликом оцене ових навода Повереник је имао у виду одредбу члана став 8. Закона о спорту којом је, између осталог, прописано да ПОКС обавља послове којима се обезбеђују услови за: праћење, развој и унапређење спорта особа са инвалидитетом, организацију и одржавање међународних спортских такмичења која су у надлежности Међународног параолимпијског комитета, остваривање међудржавне и међународне спортске сарадње и реализацију програма и пројеката из области спорта особа са инвалидитетом који су од општег интереса за Републику Србију, док је ставом 13. исте одредбе овог закона прописано да ПОКС има статус надлежног националног спортског савеза у погледу остваривања својих надлежности утврђених овим законом. С тим у вези, неопходно је истаћи да је Програмом, који jе саставни део Уредбе, у делу II прописано да су основни циљеви Програма да се у условима отежаног пословања услед пандемије вируса COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 обезбеди подршка спортским организацијама које остварују општи интерес у области спорта с циљем унапређења система спорта, а кроз ублажавања негативних последица у отежаним економским условима насталим услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2. Узимајући у обзир наведено може се закључити да је износ средстава који је Програмом намењен спорту особа са инвалидитетом, представљао вид подршке који је Република Србија одредила као општи интерес, ради ублажавања штетних ефеката пандемије на тај спорт. С обзиром да је на основу свега напред наведеног неспорно да ББ-у нису додељена финансијска средства за паратеквондо спорт, ББ је, како то даље произлази из достављених доказа, обавестила све спортске организације да је за захтеве за реализацију помоћи који се упућује МОС надлежан Параолимпијски комитет и да је неопходно да за ова средства конкуришу „код ПОКС-а“. Ценећи ове наводе, Повереник констатује да из достављених доказа неспорно произлази да је ПОКС подео захтев Министарству за финансијску подршку према програму Уредбе, на основу којег је између Министарства и ПОКС-а закључен уговор о реализацији Уредбе о утврђивању програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID 19 изазване вирусом SARS-KOV-2, који се финансира из буџета Републике Србије. Такође, неспорно је да су средства у складу са одлуком УО ПОКС-а дељена клубовима, који су непосредно или посредно учлањени у ПОКС. С обзиром да је ББ редован члан ПОКС-а, може се закључити да није постојала сметња да спортске организације које су чланице ББ-а, а које у свом саставу имају и паратеквондо спортисте, конкуришу за додатна средства код ПОКС-а на основу резултата паратеквондиста који су њихови чланови. Такође, из Одлуке ПОКС-а о томе ко има право да конкурише за финансијска средства опредељена Уредбом за параолимпијске спортове преко овог комитета, произлази да су то право могле да искористе и оне спортске организације које нису чланице ББ-а, али су непосредно учлањене у ПОКС. Разлози зашто подносиоци притужбе нису чланови ни ББ-а ни ПОКС-а, није у надлежности Повереника за заштиту равноправности имајући у виду да савези представљају добровољне организације које својим актима прописују поступак за учлањење, као и престанак чланства.
Даље, Повереник констатује да је као надлежан национални спортски савез за параолимпијске спортове у конкретном случају, помоћ предвиђену Уредбом за параолимпијске спортове ПОКС расподелио на укупно 8 најуспешнијих клубова који се баве параолимпијским спортовима и то: 1.Стрељачки клуб особа са инвалидитетом „ГГ“; 2. Београдски атлетски клуб особа са инвалидитетом „ДД“; 3. Атлетски клуб особа са инвалидитетом „ЕЕ“ Ужице; 4. Стонотенисерски клуб особа са инвалидитетом „ЂЂ“ Нови Сад; 5. Раковички пливачки клуб особа са инвалидитетом ЗЗ; 6. Клуб екстремних спортова „ИИ“; 7. Клуб кошаркаша у колицима „ЈЈ“ Нови Београд; 8. Одбојкашко спортско удружење инвалида „КК“ Београд. Стога, неспорно је да након укупно збројених резултата средства преко ПОКС-а нису додељена ни једном клубу који се бави паратеквондоом, међутим нетачно је да, како се у притужби наводи, новчана помоћ „свесно и плански није дошла до клубова спортиста са инвалидитетом, чиме су особе са инвалидитетом доведене у лошији положај, с обзиром да ни једна спортска организација која окупља спортисте са инвалидитетом није добила новчану помоћ предвиђену Уредбом Владе Републике Србије“. С обзиром да средства за реализацију Програма нису ни била предвиђена за све спортске организације особа са инвалидитетом, неспорно је да је ову помоћ добио максимално дозвољен број спортских организација, односно 8 клубова спортиста са инвалидитетом који су избодовани као најуспешнији.
Поводом навода притужбе да је Правилник о рангирању клубова чланица ББ дискриминаторан „јер су критеријуми за одабир клубова који се предлажу за помоћ Владе Републике Србије постављени тако да су привидно једнаки за све, али су у стварности такви да се сви резултати које су остварили теквондо спортисти признају и рачунају, док се резултати које су остварили паратеквондо спортисти не бодују иако су постигнути на основу званичних правила такмичења теквондо и паратеквондо спорта“, Повереник најпре констатује да АА није чланица ББ-а и да се на њега овај Правилник не односи. Даље, Повереник такође констатује да АА уз притужбу није доставио писану сагласност нити једног клуба који је чланица ББ-а, а који сматра да је доведен у неоправдано неповољнији положај начином бодовања резултата паратеквондиста утврђених Правилником. Повереник указује да су 1. јуна 2021. године ступиле на снагу измене и допуне Закона о забрани дискриминације. Наиме, одредбом члана 35. став 3. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације прописано је да у име и уз сагласност лица чије је право повређено, притужбу може поднети организација која се бави заштитом људских права или друго лице. Удружење или организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у име групе лица чије је право повређено и без сагласности појединаца који чине ту групу, уколико се повреда односи на неодређени број лица друштвене групе које повезује неко лично својство из члана 2. став 1. тачка 1) овог закона. Такође, одлука Врховног касационог суда Рев 853/2014, у релевантном делу, гласи: „Из цитираних законских одредби произлази да Повереник тужбу за утврђење дискриминације може поднети у име одређеног лица само уз његов пристанак у писменом облику. Међутим, ако се тужба за утврђење дискриминације односи на групу лица, о чему је у овој парници реч, Поверенику није, како то погрешно сматрају нижестепени судови, потребно овлашћење. С обзиром да тужба није усмерена на утврђење дискриминације против одређеног лица… већ за дискриминацију која је извршена према одређеној групи: неодређеном броју лица – деци ромске националности, Поверенику, по оцени Врховног касационог суда није било потребно писмено пуномоћје за подношење тужбе…“ Дакле, овакав пример јасно показује да се ради о неодређеној групи лица и да управо због тога сагласност није потребна, јер се не може ни прибавити од свих лица које чине популацију коју повезује неко лично својство. Имајући у виду наведено, као и одредбу члана 35. став 3. Закона о забрани дискриминације, одредбу члана 4. Закона о спорту, као и став Врховног касационог суда, односно чињеницу да је у конкретном случају познат број спортских организација које су чланице ТАС-а, као и број тевондиста, односно паратеквондиста на које се наведени Правилник односи, Повереник констатује да СПТС није активно легитимисан за подношење притужбе у овом делу, због чега се није упуштао у даљу оцену критеријума који су постављени у Правилнику.
Такође, поводом навода из притужбе да у процесу израде Правилника нису учествовали представници спортиста са инвалидитетом, „што представља кршење права особа са инвалидитетом да буду активно укључени у све процесе доношења одлука о њиховим правима и обавезама на свим нивоима“, Повереник констатује да је у изјашњењу ББ-а, између осталог, наведено да је Правилник донео надлежни орган, Управни одбор ББ-а и истакнуто да „правилнике доносе органи утврђени Статутом и изабрани од Скупштине ББ у којој учествују и представници клубова који развијају паратеквондо. Даље, наведено је да у процесу доношења Правилника теквондисти и паратеквондисти нису учествовали „директно“ већ преко својих слободно изабраних представника и органа, да Правилник није везан за систем паратеквондо спорта и за финансирање спортских организација у параолимпијским спортовима, али да је УО ББ сматрао значајним „за политику инклузије и мотивисање теквондо клубова за рад и развој паратеквондоа, да теквондо клубовима вреднује резултате свих спортиста били они у теквондоу или паратеквондоу“. Такође, због како је наведено, чињенице да су „неки од представника клубова који се баве паратеквондоом бојкотовали рад Паратеквондо комисије“, ББ у циљу обезбеђивања учешћа паратеквондо спортиста у доношењу одлука које се односе на рад ББ и на развој паратеквондоа, у Управни одбор именовао светску и европску првакињу у паратеквондоу, ВВ.
Свеобухватном анализом навода притужбе, изјашњења и оценом достављених доказа утврђено је да приликом спровођења Програма финансијске подршке спортским организацијама у отежаним економским условима услед пандемије COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2, као и у процесу доношења Правилника о рангирању чланица, ББ-а није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.