бр. 07-00-204/2022-02  датум: 30. 9. 2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужбе А. А. из … против привредног друштва Б. Б, због дискриминације очева на основу пола. У притужби је наведено да се на амбалажи производа привредног друштва Б. Б. налази натпис „Србија – инфо центар за маме: 08000-10-20-10“. Даље је наведено да је на овај начин учињена дискриминација мушкараца на основу пола јер је наведено да је инфо центар за маме, а не и за тате и да на овај начин компанија шаље поруку да са очевима не жели да разговара. У изјашњењу привредног друштва Б. Б. је наведено да је у жељи да свим заинтересованим лицима омогући информације у вези са производима, произвођач успоставио инфо цента за потрошаче, који је на првобитном паковању означен као инфо центар за маме, као и да је интересовање корисника за инфо центар било веома ниско, због чега је центар укинут 2019. године, те је информације о његовом постојању уклоњена са амбалаже. Даље је наведено да је у продаји тренутно по правилу амбалажа без предметне информације, а изузетно се на полицама могу наћи готови производи у старој амбалажи која још није потрошена. Привредно друштво је навело и да је позивање центра било омогућено свим заинтересованим лицима, независно од тога ког су пола и да ли су уопште родитељи или не, као и да произвођач ни експлицитно ни имплицитно није искључио родитеље другог пола и остала заинтересована лица, нити их на било који начин омаловажавао. У току поступка је утврђено да је неспорно да је на амбалажи производа дечије хране написано: „Србија – инфо центар за маме: 08000-10-20-10“. Даље је утврђено да су натписом да је информативни центар „инфо центар за маме“, у неповољнији положај стављени очеви који су као родитељи искључени или би могли бити искључени у могућности да користе ову услугу, као и да се називањем инфо центра поводом хране за одојчад и малу децу „центром за маме“, подстичу родни стереотипи и стереотипне улоге полова по којим је нега одојчади и мале деце искључиво улога мајке, односно жене. Иако натписом на амбалажи није експлицитно наведено да је позивање инфо центра забрањено за оне који нису мајке детета, у аспекту патријархалних родних улога и стереотипа, спорни натпис „инфо центар за маме“ шаље поруку која је у складу са стереотипним улогама полова. У вези са наведеним, Повереник је донео мишљење да је стављањем натписа „Србија инфо центар за маме број: 08000-10-20-10“ на амбалажу за дечију храну, привредно друштво Б. Б. повредило одредбе чл. 6. и 20. Закона о забрани дискриминације. Тим поводом, Повереник је привредном друштву Б. Б. дао препоруке да уклони натпис „Србија инфо центар за маме број: 08000-10-20-10“ са амбалаже за дечију храну, као и да убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крши одредбе антидискриминационих прописа.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. из … против одговорног лица компаније Б. Б, због дискриминације припадника мушког пола, нарочито очева, на основу пола.
   • У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:

• да је компанија Б. Б, на полеђини својих производа написала „контакт телефон број: 0800…, Србија инфо центар за маме“;
• да се натпис налази на производу Nutrino и да је у прилогу достављена фотографија производа са спорним називом која је направљена у објекту Акса у Новом Саду, на Новом Насељу;
• да је на овај начин учињена дискриминација мушкараца на основу пола јер је наведено да је инфо центар за маме, а не и за тате, као и да на овај начин компанија шаље поруку да са очевима не жели да разговара због чега се стиче утисак „да су очеви малоумни и нису заинтересовани за квалитет хране своје деце“;
• да порука на производу дечије хране није само последица предрасуде о очевима, да очеви нису заинтересовани за децу и да очеви не желе да учествују у животима своје деце, већ је и последица феминизма и феминизације целокупног друштва, јер се тиме са намером шаље порука друштву да су очеви незаинтересовани за децу, брак и породицу, што наноси огромну штету мушкарцима;
• да су сви родитељи који су се обратили организацији „Правда за тате“ чији је оснивач, одлучили да бојкотују производе ове компаније и позивају своје пријатеље и познанике да то исто учине;
• да је на амбалажи производа требало да пише „Србија – инфо центар за родитеље“ уместо како је написано „Србија – инфо центар за маме“.

Уз притужбу су достављене две фотографије Nutrino производа.

• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације^[1], па је у току поступка од привредног друштва Б. Б. прибавио изјашњење на наводе притужбе.
• У изјашњењу привредног друштва Б. Б. је наведено:

• да Б. Б. производи прехрамбене производе под брендом Nutrino, у које спадају производи за одојчад и малу децу, у које категорије спадају деца узраста до навршених 12 месеци односно 36 месеци живота. Храна је намењена за децу узраста преко четири месеца, дакле за најранији узраст када деца поред мајчиног млека (или заменске формуле) почињу да конзумирају и комплементарну храну;
• да је у жељи да свим заинтересованим лицима омогући информације у вези са производима, произвођач успоставио инфо цента за потрошаче, који је на првобитном паковању означен као инфо центар за маме;
• да је интересовање корисника за инфо центар било веома ниско, због чега је центар укинут 2019. године, те је информације о његовом постојању уклоњена са амбалаже. У продаји је тренутно по правилу амбалажа без предметне информације, а изузетно се на полицама могу наћи готови производи у старој амбалажи која још није потрошена (амбалажа се набавља у складу са минималним количинама коју одређују добављачи, а у зависности од обима продаје конкретног производа, потребно је одређено време да се потроши). У прилог наведеној тврдњи достављају фотографију производа без спорног навода;
• да је позивање центра било омогућено свим заинтересованим лицима, независно од тога ког су пола и да ли су уопште родитељи или не, као и да произвођач ни експлицитно ни имплицитно није искључио родитеље другог пола и остала заинтересована лица, нити их на било који начин омаловажавао, као и да такве закључке из притужбе одбацују као нетачне и неутемељене. Када је у питању коришћење поменутог сервиса, одговорно тврде да ниједна група лица, по основу било ког личног својства, укључујући и пол, није никада, посредно ни непосредно, стављена у неповољнији положај у поређењу са другим лицима, те да је право и могућност на позивање инфо центра било доступно свим заинтересованим лицима. Сервис је водила екстерна агенција и компанија јој се може, по потреби обратити како би доставила изјаву у погледу ових навода;
• да произвођач у комерцијалној комуникацији користи и огласне поруке које укључује мушкарце, односно очеве. У прилогу достављају фотографије са инстаграм странице, као и логое који се користе за маркетиншку комуникацију са јавношћу, а на којима су приказана и лица мушког пола;
• да ће узети у обзир притужбу ради унапређења свог поступања и настојаће да у даљој комуникацији са јавношћу и оглашавању производа додатно истакне неоспорно значајну улогу очева у одгоју и васпитању деце, укључујући и њихову исхрану.

У прилогу притужбе су достављене две фотографије Nutrino производа (fruit puree), као и три фотографије са Инстаграм странице @….

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• На фотографији која је достављена у прилогу притужбе види се да се на производу бренда Nutrino налази текст: „Србија – инфо центар за маме: 08000-10-20-10“. Информација о инфо центру за маме се налази на амбалажи хране за бебе, изнад табеле о садржају, калоријским и нутритивним вредностима хране у амбалажи.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, разматрао је наводе из притужбе и изјашњења и прилога достављеног уз притужбу, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности установљен je Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреда одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
• Законом о ратификацији Конвенције о елиминисању свих облика дискриминације жена (CЕDАW)[3] прописана је обавеза државе потписнице да предузме одговарајуће мере на промени културних образаца родних неједнакости, односно отклањању предрасуда и пракси заснованих на схватању o инфериорности или супериорности једног или другог пола или традиционалној улози мушкараца, односно жена.[4] Од државе се захтева да обезбеди равноправност у браку и породичним односима, између осталог и одређивање минималних година старости за ступање у брак и проглашавањем ништавних уговорених бракова, а промовишу се једнака права и одговорности супружника у породичном животу[5].
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који у одредбама члана 2. прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[6]. Одредбама члана 6. овог закона прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Даље, одредбама члана 20. овог закона прописано је да дискриминација постоји ако се поступа противно начелу родне равноправности, односно начелу поштовања једнаких права и слобода жена и мушкараца у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је у ставу 2. овог члана забрањено јавно заговарање, подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима понашања који су засновани на идеји подређености или надређености полова, односно стереотипних улога полова.
• Законом о родној равноправности[7] прописано је да су родни стереотипи традицијом формиране и укорењене идеје према којима су женама и мушкарцима произвољно додељене карактеристике и улоге које одређују и ограничавају њихове могућности и положај у друштву (члан 6. тачка 24). Одредбама члана 50. став 6. овог закона забрањује се дискриминација на основу пола, односно рода, у приступу роби и услугама жена и мушкараца. Ова одредба примењује се на сва лица која достављају робу и пружају услуге доступне јавности, без обзира да ли се ради о јавном или приватном сектору, које се нуде изван подручја приватног и породичног живота и пословања у том контексту.
• Стратегија за родну равноправност за период од 2021. до 2030. године[8] прописује визију родно равноправне Република Србија, у којој су жене и мушкарци, девојчице и дечаци, као и особе другачијих родних идентитета, равноправни, имају једнака права и једнаке могућности за лични развој, пружају равноправан допринос одрживом развоју друштва, уживају једнаке користи од развоја друштва, равноправно учествују у одлучивању о развоју друштва и преузимају једнаку одговорност за будућност. Стратегијом је прописан Општи циљ: Превазилажење родног јаза и остваривање родне равноправности као предуслов за развој друштва и побољшање свакодневног живота жена и мушкараца, девојчица и дечака.

Анализа навода из притужбе, изјашњења и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

• Задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли привредно друштво Б. Б. стављањем натписа „Србија инфо центар за маме број: 08000-10-20-10“ на амбалажу дечије хране, подстиче стереотипне родне улоге у одгоју деце и дискриминише подносиоца притужбе на основу пола.
• Међу странама је неспорно да је на паковању (амбалажи) производа Nutrino налази текст: „Србија – инфо центар за маме: 08000-10-20-10“. Наиме, подносилац притужбе је доставио фотографију амбалаже наведеног производа, док је привредно друштво Б. Б. потврдило да користи такву амбалажу, с обзиром да је у питању стара амбалажа која се по потреби и захтеву потрошача и дистрибутера за том врстом производа још увек може наћи у понуди.
• Анализом спорног натписа „Србија – инфо центар за маме: 08000-10-20-10“, може се закључити да текст представља информацију која је јасно упућена мајкама. У натпису није наведена информација која указује да би коришћење услуге инфо центра било ускраћено неком другом лицу. Поводом навода из изјашњења да је „позивање центра било омогућено свим заинтересованим лицима, независно од тога ког су пола и да ли су уопште родитељи или не, као и да произвођач ни експлицитно ни имплицитно није искључио родитеље другог пола и остала заинтересована лица, нити их на било који начин омаловажавао“, као и да поводом коришћење поменутог сервиса „ниједна група лица, по основу било ког личног својства, укључујући и пол, није никада, посредно ни непосредно, стављена у неповољнији положај у поређењу са другим лицима, те да је право и могућност на позивање инфо центра било доступно свим заинтересованим лицима“, Повереник указује на одредбе члана 6. Закона о забрани дискриминације. Овим чланом је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице због његовог личног својства у истој или сличној ситуацији ставља или је стављено или би могло бити стављено у неповољнији положај. Применом ове правне норме на конкретну ситуацију на коју указује притужба, може се закључити да су натписом да је информативни центар „инфо центар за маме“, у неповољнији положај стављени очеви који су као родитељи искључени или би могли бити искључени у могућности да користе ову услугу. Наиме, не треба очекивати од потрошача који су очеви да се свесно доводе у ситуацију да буду изложени неједнаком третману након што прочитају натпис да је центар за пружање информација о дечјој храни „центар за маме“, како би проверили да ли је произвођач наменио инфо центар за све заинтересоване потрошаче или не. Повереник указује да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише.
• У вези са одредбама члана 20. став 2. Закона о забрани дискриминације којим је забрањено подржавање и поступање у складу са предрасудама, обичајима и другим друштвеним обрасцима који су засновани на стереотипним улогама полова, Повереник указује да се називањем инфо центра поводом хране за одојчад и малу децу „центром за маме“, подстичу родни стереотипи и стереотипне улоге полова по којим је нега одојчади и мале деце искључиво улога жене, односно мајке. Родни стереотипи су традиционалне и укорењене идеје према којима су женама и мушкарцима произвољно додељене карактеристике (нпр. да су жене брижне, осећајне, нежне, пасивне, пожртвоване, осетљивије, а мушкарци агресивнији, безосећајнији, независнији, објективнији, доминантнији и активнији). На основу родних стереотипа формирају се и родне улоге које намећу мушкарцима и женама одређена понашања и одређују и ограничавају њихове могућности и положај у друштву (нпр. жени се намеће улога неговатељице, која негује нејаке укућане (децу и старе), док се мушкарцима намеће улога главе породице чији је основни задатак да обезбеди стабилност и безбедност породице). Под утицајем родних стереотипа, брига о деци и храна за децу су сфера интересовања жене, односно мајке, а не сфера интересовања мушкарца/очева, односно оба родитеља. Иако натписом на амбалажи није експлицитно наведено да је позивање инфо центра забрањено за оне који нису мајке детета, у аспекту патријархалних родних улога и стереотипа, спорни натпис „инфо центар за маме“ шаље поруку која је у складу са стереотипним улогама полова.
• Повереник је 2021. године спровео истраживање Родна равноправност и равнотежа између пословног и приватног живота^[9]. Добијени подаци из истраживања показују одређене позитивне трендове у пословној култури, као и да је потребно омогућити равноправно коришћење флексибилних радних аранжмана мушкарцима и женама, како би се створили услови за равноправно учешће у старању о деци и успоставили пословни обрасци који подражавају очеве у старању о деци. Потребно је спроводити континуиране промотивне кампање како би се повећао број мушкараца који користе право на одсуство са рада ради неге детета, кроз мењање стереотипних представа у друштву о улогама мајки и очева у старању о деци, нарочито у најранијем узрасту, што би допринело могућностима за равноправнију расподелу обавеза. Један од важнијих сегмената истраживања јесте процена количине времена које жене проводе обављајући кућне послове. Налази показују да скоро половина жена (48%) дневно проводи од два до три сата обављајући рутинске кућне послове. На исто питање добијен је податак да скоро половина мушкараца у узорку дневно проводи до сат времена у кућних послова, а 27% сат времена. Један од кључних узрока дискриминације на основу пола јесу чврсто укорењени, традиционални, патријархални стереотипи о родним улогама у породици и широј заједници. Подржавање стереотипа и предрасуда подстиче дискриминацију и негативно се одражава на стање у друштву у којем је, већ годинама уназад, велики број случајева пријављеног родно заснованог насиља и фемицида као његовог најтежег облика.
• Поводом навода из притужбе „да порука на производу дечије хране није само последица предрасуде о очевима, да очеви нису заинтересовани за децу и да очеви не желе да учествују у животима своје деце, већ је и последица феминизма и феминизације целокупног друштва, јер се тиме са намером шаље порука друштву да су очеви незаинтересовани за децу, брак и породицу“, Повереник указује да су управо патријархални стереотипи о родним улогама ти који подразумевају да је брига, нега и васпитање деце искључиво улога жене. Родна равноправност и равноправност полова усмерена је на превазилажење патријархалних стереотипа и стереотипних улога полова и заговара једнаке могућности за припаднике/це оба пола у остваривању загарантованих права.
• Подаци истраживања „Мушкарци у Србији: промене, отпори и изазови“ показују да се скоро 9/10 испитиваних мушкараца слаже са тврдњом да желе, или су желели, да проводе више времена са својом децом док су била мала. Занимљиво је да је ова жеља чак и снажнија од њиховог слагања са тврдњом да је њихова примарна улога да зараде довољно новца за своју децу. Чак преко 1/3 мушкараца би напустило свој посао и бринуло о деци када би њихове супруге довољно зарађивале^[10]. У истраживању је даље наведено да различите активности везане за децу родитељи најчешће обављају заједно. Међутим, веома су заступљени и одговори у којима се види да је жена та која обавља велики део сама или претежно сама. По резултатима истраживања жене најчешће припремају оброке за децу, мењају пелене и купају децу, док је једина активност коју очеви обављају или су обављали више од мајки је била везана за физичке вежбе и игру са децом изван куће^[11].
• Повереник је у Годишњи извештају за 2021. годину о стању у области заштите равноправности који је поднео Народној скупштини, између осталог, дао и препоруку да је потребно континуирано предузимати активности усмерене на деконструкцију стереотипних улога полова и остваривање родне равноправности у свим областима, посебно у јавном простору, ојачати механизме контроле, повећати број информативних кампања, догађаја и садржаја.
• Поводом навода из изјашњења да ће привредно друштво „узети у обзир притужбу ради унапређења свог поступања и настојаће да у даљој комуникацији са јавношћу и оглашавању производа додатно истакне неоспорно значајну улогу очева у одгоју и васпитању деце, укључујући и њихову исхрану“, Повереник сматра да привредни субјекти имају важну улогу у деконструкцији стереотипних улога полова и остваривање родне равноправности у областима своје делатности. Од посебног су значаја активности које привредни субјекти предузимају у циљу постизања равнотеже између пословног и приватног живота својих запослених и радно ангажованих мушкараца и жена.
• Имајући у виду све наведено, може се закључити да је привредно друштво Б. Б. стављањем натписа „Србија инфо центар за маме: …“ на амбалажу за дечију храну, подстиче стереотипне улоге полова, чиме у неповољнији положај доводи и мушкарце и жене.

4. МИШЉЕЊЕ

Стављањем натписа „Србија инфо центар за маме број: 08000-10-20-10“ на амбалажи за дечију храну Nutrino, привредно друштво Б. Б. повредило је одредбе чл. 6. и 20. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности даје привредном друштву Б. Б. препоруку да:

• Уклони натпис „Србија инфо центар за маме број: 08000-10-20-10“ са амбалаже својих производа.
• Убудуће приликом обављања послова из своје делатности не крше одредбе антидискриминационих прописа.

Потребно је да привредно друштво Б. Б. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико привредно друштво Б. Б. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21

[2] „Службени гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] „Службени лист СФРЈ – Међународни уговори“, бр. 11/81

[4] члан 5. CЕDАW

[5] члан 16. CЕDАW

[6] „Службени гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1

[7] „Службени гласник РС“, бр. 52/21

[8] „Службени гласник РС“, бр. 103/21

[9] Доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji-i-publikacije/publikacije/

[10] Мушкарци у Србији: промене, отпори и изазови – Резултати истраживања о мушкарцима и родној равноправности, IMAGES Србија 2018, Ауторка: Др Марина Хугхсон; доступно на http://images.edu.rs/wp-content/uploads/2018/05/IMAGES-Srbija-SRB-print-1.pdf , 65. страна

[11] ibid., 66.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

186-2022 Притужба АА против привредног друштва ББ због дискриминације на основу пола