175-22 Притужба због дискриминације Рома у музичком споту • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-195/2022-02 датум: 9.8.2022.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je Удружење АА поднело против Покрета ББ (у даљем тексту: Покрет), због дискриминације по основу националне припадности или етничког порекла. У притужби je између осталог наведено да је на Јутјуб каналу Покрета објављена песма под називом „…“, да се у песми Роми и Ромкиње представљају као „лако поткупљива категорија“, да се потврђују стереотипи о Ромима и Ромкињама и да се окривљују за „нечији неуспех на изборима“, као и да су у песми изједначена „деца ромске националности са псима“. У изјашњењу законских заступника Покрета на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да је на крају видео спота спорне песме „јасно назначена намера која се спорним видеом желела постићи, јасним стављањем изјаве о одрицању од одговорности на крају видео спота“, да је намера врло јасно исказана и уклопљена у јасан законски оквир на крају самог спота“, да је Покрет, преко свог званичног Фејсбук налога, у форми писане изјаве, исказао свој став дајући детаљније образложење у вези са разлозима који су били инспирација за писање текста песме, као и за снимање спота и његово објављивање на Јутјуб каналу Покрета. У току поступка а након изведених доказа, Повереник је констатовао да је Покрет објавио на свом Јутјуб каналу спорни спот који је накнадно уклоњен од стране Јутјуб-а због бројних пријава у вези са аудио и видео садржајем, након чега је Покрет на својој Фејсбук страници објавио текстуални садржај извињења који је достављен и у изјашњењу на притужбу. Анализом аудио и визуелног садржаја песме и спота, Повереник је констатовао да речи песме садрже увредљиву термионологију за припаднике ромске националне мањине, попут „ганци, циганин“, „што да се више с пет амбалажом они цимају“, „види Ганци, као у банци, паре примају“ и сл, да су припадници/це ромске националности представљени у негативном контексту и кроз визуелни садржај, као особе које су лако поткупљиве, које живе искључиво у неформалним насељима, баве се гатањем, шибицарењем, сакупљањем секундарних сировина, неуредни су и лакомислени. Даљим сагледавањем текста и визуелног приказа, односно целокупног спота, констатовано је да се оваквим садржајем продубљују негативни стереотипи о Ромима и Ромкињама и подгревају постојеће предрасуде да сви припадници/це ромске популације живе на наведени начин и да је било који облик другачијег живота и социјалне инклузије немогућ. Овакви ставови истовремено отежавају напоре који се у нашем друштву чине на укључивању Рома и Ромкиња у различите друштвене токове. Објављивањем спорног спота песме, Покрет је послао јавности негативну поруку да су припадници/це ромске националности кривци за одређена, по схватању аутора песме, негативна политичка дешавања у Републици Србији. Наиме, гледање спорног спота и слушање текста песме води ка закључку да одређене политичке организације и њихови лидери користе сиромаштво и бављење слабо плаћеним пословима, као карактеристике ромске националне мањине према схватањима аутора спота, како би остварили своје политичке циљеве. Овакво представљање Рома и Ромкиња, али и припадника српског народа који „вреди још много мање, јер је најгори“ такође може, у крајњој линији, да изазове и негативну емоцију код друштвених група које су незадовољне изборним резултатом и које припаднике ромске националне мањине могу сматрати кривцима за тај резултат и сам ток изборног процеса. Наведено може бити оправдање за изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, као једног од тешких облика дискриминације. У демократском друштву је важно да постоји слобода да се критикују одређене негативне појаве и кроз сатиру и друге видове уметничког изражавања, којима се указује на одређене аномалије у друштву, а то обухвата и различите ситуације током изборног поступка. Међутим, уз пуно уважавање слободе изражавања, као и слободе да аутор у свом стилу користи сатиру, хиперболу и карикирање, на друштвене проблеме се може указивати без вређања достојанства лица или групе лица по било ком личном својству, односно на начин који не ствара непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Недопустиво је да се кроз било који облик јавног изражавања и преношења идеја и информација, прави паралела између одређених појава у друштву које се желе критиковати и припадности одређеној нацији. Сама чињеница да је на крају спота наведено да „не постоји намера омаловажавања било које вере или нације“ није од утицаја за утврђивање постојања дискриминације јер за постајање акта дискриминације, намера није правно релевантна. Такође, и чињенице да је спорни спот уклоњен са Јутјуб сајта, као и да су се аутори упутили извињење на својој Фејсбук страници, указују да је очигледно постојала свест да је приказивање овог спота изазвало повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Због наведеног, Повереник је дао мишљење да је Покрет, објављивањем спота за песму под називом „…“ на свом Јутјуб каналу, повредио одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације. Покрету је препоручено да се састане са подносиоцима притужбе и упозна са проблемима и изазовима са којима се сусрећу припадници/це ромске националне мањине, уз истовремено упознавање са различитим достигнућима припадника ове мањине, као и да убудуће својим поступањем не крше прописи о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности обратило се удружење АА, због дискриминације Рома и Ромкиња на основу националне припадности или етничког порекла од стране ББ (у даљем тексту: Покрет). По пријему притужбе Повереник је упутио притужбу удружења АА на писарницу коју води Управа за заједничке послове републичких органа на завођење. Међутим како грешком Управе притужба није враћена са завођења, Повереник се поново обратио Управи захтевом да притужбу заведе, о чему је сачињена и службена белешка Повереника.
- У притужби је, између осталог, наведено:

да је на Јутјуб каналу Покрета објављена песма под називом „…“;
да се у песми Роми и Ромкиње представљају као „лако поткупљива категорија“, да се потврђују стереотипи о Ромима и Ромкињама и да се окривљују за „нечији неуспех на изборима“;
да су у песми изједначена „деца ромске националности са псима“, као и да се потенцира „класна разлика“ између припадника српске и ромске националности;
- У допуни притужбе од 16.05.2022, достављен је снимак спота спорне песме у електронском формату.
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење од законских заступника Покрета.
- У изјашњењу законских заступника Покрета, између осталог наведено је:

– да је на крају видео спота спорне песме „јасно назначена намера која се спорним видеом желела постићи, јасним стављањем изјаве о одрицању од одговорности на крају видео спота“;

– да подносилац притужбе „конструише фраузилне намере нас као твораца видео спота и песме у ситуацији када је намера врло јасно исказана и уклопљена у јасан законски оквир на крају самог спота“;

– да Покрет „поштујући фундаменталне принципе на којима почива, у складу са начелом савесности и поштења, а чија је превасходна улога заштита од дискриминације било којег грађанина, групе људи, групације становништва који живе у Републици Србији“;

– да је председник Ромске партије дао изјаву за једне новине, у којој је помињао проблем „куповине гласова“ од припадника Ромске заједнице, те да је наведена изјава била главни „окидач“ и инспирација Покрету за стварање спорне песме;

– да је Покрет у суштини само „обрадио исказ“ председника Ромске партије, за којег сматрају да је, „као њен највиши представник, итекако позван и упућен да коментарише“ овакве појаве у друштву;

– да Покрет „поставља питање“ подносиоцу притужбе да ли је и против председника Ромске партије поднео притужбу, будући да је председник такође у негативном контексту коментарисао појаву „куповине гласова“ припадника националне мањине „чији је он председник“;

– да је Покрет, преко свог званичног Фејсбук налога, дана 17.4.2022. године, у форми писане изјаве, дао детаљније образложење у вези са разлозима који су били инспирација за писање текста песме, као и за снимање спота и његово објављивање на Јутјуб каналу Покрета;

– да се у јавним медијима емитују поједине ТВ серије у којима се такође кроз одређене ликове, припадници/це ромске националности приказују „на много гори и нетачнији, безобзирнији“ начин, те да се са тим у вези поставља питање да ли је подносилац притужбе адекватно реаговао и у наведеном случају, посебно узимајући у обзир да се ради о далеко гледанијем медијском садржају, у односу на спот спорне песме.

Као доказ наводима из изјашњења приложена је фотографија завршног текстуалног приказа у споту спорне песме, принтскрин Фејсбук објаве Покрета од 17.4.2022. године, као и линк ка изјави председника Ромске партије.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у снимак спота спорне песме достављен у допуни притужбе од 16.05.2022, утврђено је да текст песме гласи:

„Хвали се …. Циганин, ….

Вриска у Черги ….

……

Бре, види Ганци, …,

што да се више с пет амбалажом, они цимају.

Каже нам Ружа Циганка, у Циганмалој игранка,

од малог Циге до кучића, сви славе ….

…

кад могу Срби образ да блате, могу и Цигани.

Бре, види Ганци, као у банци, паре примају,

што да се више с пет амбалажом они цимају.

Два и по сома, дају за Рома, …

…

На крају спота може се уочити глумац који говори:

„Све је успело, све је у реду, све смо их купили, наши су, имамо их, победићемо, хахаха“,

као и порука у виду текста на крају спота која гласи:

„Спот је сатиричног карактера и пародија на догађаје од 03.04.2022. Намера извођача није омаложавање било које вере или нације, већ указивање на садашња девијантна дешавања у српском друштву“.

Увидом у принтскрин Фејсбук објаве Покрета од 17.4.2022. године, утврђено је да је Покрет, на својој Фејсбук страници објавио следећи текстуални садржај: „Драги наши пријатељи, као прво хтели бисмо да се захвалимо свима вама који сте нам били подршка ових дана, а вас је велики број. Такође желели бисмо и да се извинимо свима онима који су се пронашли, увредили због нашег последњег спота. Ко нас зна тај не може ни да помисли да смо имали неку лошу намеру. Проблем куповине гласова који смо описали у споту је гурнут у други план јер изгледа ником није битно да се бави и спречи да се такве ствари понављају у нашем друштву. Спот са yutube нам је скинут. Наша борба после овога ће бити још жешћа и никада нећемо одустати од нашег начина активизма који се огледа да ствари назовемо правим именом. Људима се такав начин нашег деловања очигледно свиђа и та подршка је нама још додатни мотив да се изборимо за промену овог накарадног система. И за крај још једном се извињавамо свима онима чија смо осећања повредили јер нам то није била намера.

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, достављене доказе, наводе из изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије[2] у члaну 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других.
Неопходно је напоменути да је чланом 18. став 1. Устава прописано да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, док је ставом 2. прописано да се Уставом јемче и да се, као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима, као и да се законом може прописати начин остваривања ових права само ако је то Уставом изричито предвиђено или ако је то неопходно за остварење појединог права због његове природе, при чему закон ни у ком случају не сме да утиче на суштину зајемченог права. Ставом 3. истог члана прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење.
Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[3], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Чланом 10. Конвенције гарантовано је право на слободу изражавања тако што је ставом овог члана прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 12. став 1. Закона о забрани дискриминације дефинисана је забрана узнемиаравања, понижавајућег поступања, полног и родног узнемиравања као једног од облика дискриминације, тако што је прописано да је забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање и полно и родно узнемиравање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације прописани су посебни случајеви дискриминације, па је тако чланом 24. став 1. прописано да је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.
Република Србија је ратификовала Конвенцију о укидању свих облика расне дискриминације^[4], која у члану 1. прописује да се појам расна дискриминација односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства који се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.
Законом о заштити права и слобода националних мањина^[5] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
Чланом 3. Закона о јавном информисању и медијима[6] прописано је да се овим законом уређује начин остваривања слободе јавног информисања који међу осталом обухвата и слободу ширења информација и идеја преко интернета и других платформи. Одредбом члана 75. овог закона прописано је да се идејама, мишљењем, односно информацијама, које се објављују у медијима не сме подстицати дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, полу, због њихове сексуалне опредељености или другог личног својства, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело. Чланом 76. закона прописано је тзв. правило ослобађања од одговорности, односно прописано је да не постоји повреда забране говора мржње ако је информација из члана 75. овог закона део новинарског текста, а објављена је: 1) без намере да се подстиче на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 75. овог закона, посебно ако је таква информација део објективног новинарског извештаја; 2) с намером да се критички укаже на дискриминацију, мржњу или насиље против лица или групе лица из члана 75. овог закона или на појаве које представљају или могу да представљају подстицање на такво понашање.
Стратегијом за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022-2030. године[7], прописано је да се утврђене мере из ове Стратегије превасходно односе на сузбијање укорењене неједнакости са којом се суочавају Роми и Ромкиње у друштву и поред одређеног напретка који је до сада постигнут претходним Стратегијама. Такође, као општи циљ Стратегије, дефинисано је унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва. Као један од посебних циљева Стратегије у кључним областима који доприносе остваривању општег циља наведен је и циљ смањења нивоа дискрминације и циганизма као облика расизма према ромској националној мањини, док је као мера за остварење овог циља дефинисана кроз унапређење правног и институционалног оквира и његову пуну примену у превенцији и заштити од циганизма као посебног облика расизма.

Анализа навода притужбе, допуне притужбе, изјашњења, допуна изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Узимајући у обзир наводе из притужбе и изјашњења, као и достављене доказе, потребно је утврдити да ли је Покрет, објављивањем спота спорне песме повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, односно да ли је дошло до узнемиравања и понижавајућег поступања на основу националне припадности или етничког порекла као личног својства.
Пре свега, Повереник истиче да се није упуштао у анализу изјава председника Ромске партије, као ни у анализу одређених телевизијских садржаја на које су законски заступници Покрета указали у свом изјашњењу, будући да наведено није предмет ове притужбе.
Узимајући у обзир наводе из притужбе и изјашњења као и утврђено чињенично стање, Повереник констатује да је неспорно да је Покрет објавио на свом Јутјуб каналу спот са песмом под насловом „…“, као и да су спот и песма накнадно уклоњени од стране Јутјуб-а због бројних пријава у вези са аудио и видео садржајем, након чега је Покрет на својој Фејсбук страници објавио текстуални садржај извињења који је достављен уз изјашњење на притужбу.
Пре почетка анализе, Повереник указује да Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода, чланом 10, регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Ставом 2. овог члана Конвенције прописана су ограничења слободе изражавања, односно, да се оно може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву због, између осталог и заштите угледа или права других, с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности. Дакле, право на слободу изражавања, односно изношење сопственог става о одређеном питању, није неограничено. Једно од легитимних ограничења права на слободу изражавања је, према одредбама и Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других. Тако и Европски суд за људска права, када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, посматра право на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је слободу изражавања било неопходно ограничити у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања сразмерно легитимном циљу[8].
Повереник најпре констатује да се у тексту, односно споту песме најчешће користе изрази „Циганин“, „Цига“, „Ганци“, којима се одређују припадници/це ромске националне мањине. Коришћење ових термина друштвено је неприхватљиво јер представља погрдан назив за Роме и вређа достојанство припадника и припадница читаве једне етничке заједнице, која је једна од најмаргилизованијих друштвених група. Повереник указује да се назив Ром/Ромкиња користи од Првог светског конгреса Рома, одржаног 8. априла 1971. године, на коме је усвојен и међународно признат термин Ром уместо речи „Циганин“ за који је наведено да, имајући у виду историјске чињенице, представља погрдан назив за припаднике ромске националне мањине.
Повереник даље указује да је Република Србија донела Стратегију за социјално укључивања Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022-2030. године у којој је наведено да се већина Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, а још чешће прикривеној дискриминацији. И пракса Повереника показује да су припадници ромске националне мањине најчешће изложени дискриминацији и стигматизацији у друштву. Наиме, према подацима који су садржани у Редовном годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2021. годину, највећи број притужби због дискриминације на основу националне припадности поднет је због дискриминације припадника/ца ромске националне мањине (77,1%). Поред тога, у истраживању „Перцепција ромске заједнице о дискриминацији“ сваки трећи испитаник (35%) сматра да однос према Ромима није исти као према другим грађанима, те да трећина анкетираних има јасан став о дискриминацији Рома. У истраживању Повереника „Однос грађана и грађанки према дискриминацији у Србији“ наведено је да грађани и грађанке на првом месту перципирају Роме као најугроженију групу (50% испитаника/ица), као и да је према овој категорији становништва изражена социјална дистанца. Такође, резултати Истраживања социјалних односа између етничких заједница у Србији Института за друштвене науке показују да највиши степен социјалне дистанце припадници српске националности исказују према припадницима ромске националне мањине (чак 65,6% испитаника не би прихватио припадника ромске националне мањине за суседа, а свега 28,5% испитаника би их прихватило за супружника).
Анализом аудио и визуелног садржаја спорног спота, Повереник је констатовао да речи песме садрже увредљиву термионологију за припаднике ромске националне мањине, попут „Ганци, Циганин“, „што да се више с пет амбалажом они цимају“, „види Ганци, као у банци, паре примају“ и сл. Такође, припадници/це ромске националности представљени су у негативном контексту и кроз визуелни садржај, као особе које живе искључиво у неформалним насељима, баве се гатањем, шибицарењем, сакупљањем секундарних сировина, неуредни су, лако поткупљиви и лакомислени. С тим у вези, Повереник указује да у подстандардним насељима живе и припадници других нација, те да национална припадност сама по себи, никог не чини мање вредним или поткупљивим. Повереник такође указује да је бављење одређеним пословима попут сакупљања секундарних сировина неопходно и потребно, да ни један посао не треба омаловажавати, као и да их обављају и припадници других националности. Сагледавањем комбинације текста и визуелног приказа, односно целокупног спота, констатовано је да се продубљују постојећи негативни стереотипи о Ромима и Ромкињама и подгревају предрасуде да сви припадници/це ромске популације живе на наведени начин, односно да је било који облик другачијег живота и социјалне инклузије немогућ, да су неуредни и поткупљиви, баве се само неформалним пословима и сл. Овакви ставови истовремено отежавају напоре који се у нашем друштву чине на укључивању Рома и Ромкиња у различите друштвене токове.

Такође, анализом предмета притужбе може се констатовати да је Покрет послао јавности негативну поруку да су припадници/це ромске националности кривци за одређена, по схватању аутора песме, негативна политичка дешавања у Републици Србији. Наиме, гледањем спорног спота и слушањем текста песме, могло би једино да се закључи да одређене политичке организације и њихови лидери користе поткупљивост, сиромаштво и бављење слабо плаћеним пословима као, према схватањима аутора спота карактеристикама ромске националне мањине, како би остварили своје политичке циљеве. Овакво представљање Рома и Ромкиња такође може, у крајњој линији, да изазове и негативну емоцију код друштвених група које су незадовољне изборним резултатом и које припаднике ромске националне мањине могу сматрати кривцима за тај резултат и сам ток изборног процеса. Наведено може бити оправдање за изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости према припадницима/цама ромске националне мањине, као једног од тешких облика дискриминације. Поред негативног приказивања припадника и припадница ромске националне мањине, Повереник иако се на то притужба експлицитно не односи, констатује да аутор песме вређа и већински народ на основу националне односно етничке припадности наводећи „Србин вреди још много мање, јер је најгори“. Овакве поруке доводе до узнемирења јавности, што потврђују и коментари грађана и грађанки након објављивања спота, због чега је спот накнадно и уклоњен.
У демократском друштву важно је да постоји слобода да се критикују одређене негативне појаве, па је и пожељно да се кроз сатиру и друге видове уметничког изражавања укаже на одређене аномалије у друштву, што обухвата и различите ситуације током изборног поступка. Међутим, уз пуно уважавање слободе изражавања, као и слободе да аутор у свом стилу користи сатиру, хиперболу и карикирање, на друштвене проблеме се може и треба указивати без вређања достојанства лица или групе лица, по било ком личном својству, односно на начин који не ствара непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење. С тим у вези, недопустиво је да се кроз било који облик јавног изражавања и преношења идеја и информација, прави паралела између одређених појава у друштву које се желе критиковати и припадности одређеној нацији.
Наводи из изјашњења законских заступника Покрета, који се односе на то да „нису имали намеру да спотом и текстом песме дискриминишу припаднике ромске националне мањине“, нису од значаја у поступку доношења мишљења пред Повереником, будући да акт дискриминације може бити учињен без обзира на постојање намере да се одређено лице или група лица дискриминише. Наиме, Повереник указује да је чланом 12. став 1. Закона о забарни дискриминације, између осталог прописано да је „забрањено узнемиравање, понижавајуће поступање, које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара застрашујуће, непријатељско, деградирајуће, понижавајуће и увредљиво окружење“. Дакле, употребом раставног везника „или“, законодавац је прописао да повреда одредаба овог члана постоји у оба случаја, када је циљ дискриминаторног акта повреда достојанства или када се последица дискриминаторног акта састоји у повреди достојанства лица или групе лица на основу личног својства.
Закон о забрани дискриминације примењује се на свако лице које борави на територији Републике Србије или на територији под њеном јурисдикцијом као и на правно лице које је регистровано, односно обавља делатност на територији Републике Србије[9]. У том смислу, чињеница да је на крају спота наведено да „не постоји намера омаловажавања било које вере или нације“ није од утицаја за утврђивање постојања дискриминације, будући да је објављивање спота очигледно имало за последицу повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Такође, и чињенице да је спорни спот уклоњен са Јутјуб сајта, као и да су се аутори упутили извињење на својој Фејсбук страници, указују да је постојала свест да је приказивање овог спота изазвало повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства. Уколико би се одговорност могла искључити објављивањем да „не постоји намера омаловажавања било које вере или нације“ онда би објављивање било какве врсте информација и других садржаја било дозвољено, без обзира да ли се у таквим објавама и информацијама ради о говору мржње или изазивању и подстицању неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности и другим тежим облицима дискриминације, па и вршењу кривичних дела.
Поводом навода Покрета из изјашњења и позивања на одредбе чл. 75. и 76. Закона о јавном информисању и медијима у којима је намера дефинисана као конститутиван елемент говора мржње као облика дискриминације, Повереник указује да се у конкретном случају не може применити наведени закон имајући у виду да Јутјуб канал не представља медиј у складу са овим законом. Наиме, чланом 30. овог закона је прописано да медији, у смислу овог закона нису: платформе, попут интернет форума, друштвених мрежа и других платформи које омогућавају слободну размену информација, идеја и мишљења њених чланова, нити било која друга самостална електронска публикација, попут блогова, веб-презентација и сличних електронских презентација, осим ако нису регистроване у Регистру медија, у складу са овим законом. Поред тога, Повереник констатује да је притужба поднета због дискриминације на основу националне припадности или етничког порекла, односно због повреда Закона о забрани дискриминације а не Закона о јавном информисању и медијима. С тим у вези Повереник је разматрао предмет притужбе са аспекта своје надлежности и постојања повреде права из Закона о забрани дискриминације, а у складу са правилима поступка која се односе на заштиту овог права.
Повереник даље указује да је чланом 18. став 1. Устава прописано да се људска и мањинска права зајемчена Уставом непосредно примењују, док је ставом 2. прописано да се Уставом јемче и да се, као таква, непосредно примењују људска и мањинска права зајемчена општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима и законима. Ставом 3. истог члана прописано је да се одредбе о људским и мањинским правима тумаче у корист унапређења вредности демократског друштва, сагласно важећим међународним стандардима људских и мањинских права, као и пракси међународних институција које надзиру њихово спровођење. Полазећи од наведених одредаба Устава Републике Србије, Повереник за заштиту равноправности, у конкретном предмету, поред одредаба које се односе на унапређење вредности демократског друштва и одредаба Закона о забрани дискриминације, непосредно примењује и одредбе Конвенције о укидању свих облика расне дискриминације, коју је Република Србија ратификовала. Према члану 1. ове конвенције појам „расна дискриминација“ се односи на свако разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства које се заснива на раси, боји, прецима, националном или етничком пореклу и које има за циљ или за резултат да наруши или да угрози признавање, уживање или вршење, под једнаким условима, људских права и основних слобода у политичкој, привредној, социјалној, културној или било којој другој области јавног живота.
Приказивање Рома и Ромкиња као „поткупљивих“, особа које живе „ван система“ у неформалним насељима, гатају и шибицаре, „гласају за оне политичке организације које им дају два и по сома“, као лица која сносе одговорност за одређене изборне резултате, представља узнемиравање, понижавајуће поступање и повреду достојанства припадника ромске мањине. Овакво приказивање, у изразито негативном контексту, поред тога што представља акт дискриминације друштвене групе која је већ изложена маргинализацији, води даљем стварању негативних ставова, предрасуда и стереотипа, и истовремено је супротно напорима који се предузимају на повећању укључености и побољшању положаја, односно унапређењу квалитета живота Рома и Ромкиња.

МИШЉЕЊЕ

Покрет ББ, објављивањем спота за песму под називом „…“ на свом Јутјуб каналу, повредио је одредбе члана 12. став 1. Закона о забрани дискриминације.

ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Покрету ББ:

5.1. Да се састане са подносиоцима притужбе и упозна са проблемима и изазовима са којима се сусрећу припадници/це ромске националне мањине, уз истовремено упознавање са различитим достигнућима припадника ове мањине.

5.2. Да убудуће својим поступањем не крши прописе о забрани дискриминације.

Потребно је да Покрет ББ обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико Покрет ББ не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] „Сл. гласник РС“, бр. 98/06 и 115/21

[3] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и сновних слобода, измењене у складу са протоколом број 11, протокола уз Конвенцију, протокола број 4 уз Конвенцију којим се обезбеђују извесна права и слободе који нису укључени у Конвенцију и први протокол уз њу, протокола број 6 уз Конвенцију, протокола број 7 уз Конвенцију, протокола број 12 уз Конвенцију и протокола број 13 уз Конвенцију о укидању смртне казне у свим околностима, („Сл. лист СЦГ – Међународни уговори“, бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10 и 10/15)

[4] Закон о ратификацији Конвенције УН о укидању свих облика расне дискриминације („Сл. лист СФРЈ”, број 31/67)

[5] „Сл. лист СРЈ”, број 11/02, „Сл. лист СЦГ”, број 1/03 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС”, бр. 72/09 – др. закон и 97/13-одлука УС, и 47/18.

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 23/22

[8] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[9] Закон о забрани дискриминације, члан 2. тачка 2.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

175-22 Притужба због дискриминације Рома у музичком споту