бр. 07-00-640/2019-02   датум: 31.1.2020. године

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је у име свог малолетног сина АА, против Предшколске установе – дечјег вртића ББ и ВВ, директорке установе, поднео ГГ. У притужби је наведено да је ВВ одбила упис АА у вртић због проблема које има. Наиме, дете не говори разговетно. Како је у притужби прецизирано, дечакови родитељи су 25. октобра 2019. године били на разговору код ВВ која им је дала потврдан одговор поводом уписа. Међутим, према даљим наводима из притужбе, ВВ је четири дана касније телефоном отказала договор. Директорка ПУ ББ је у потпуности негирала основаност притужбе и указала да установа нема смештајних капацитета за пријем нове деце, те да, без обзира да ли дете има одређене здравствене сметње или не, нису у могућности да изврше пријем нове деце због преоптерећености мешовитих група. ВВ је потврдила да је у разговору са дечаковим родитељима указала да би АА могао да буде уписан у Предшколску установу ББ уз персоналног асистента чији би индивидуални приступ помогао дечаку да напредује. Међутим, према њеним наводима, након разговора са васпитачицом ДД која ради у мешовитој групи деце од 3 године до поласка у школу, указано јој је да је група већ преоптерећена, да има 19 деце (а норматив је 17) и да би упис додатно оптеретио групу у коју је већ уписан дечак са инвалидитетом, којем је потребна помоћ при ходању, облачењу и самопослуживању. Стога је према наводима из изјашњења, директорка ВВ телефоном позвала мајку дечака и обавестила је, уз извињење, да нема услова за упис још једног детета. Уз изјашњење, између осталог, достављен је налаз Просветне инспекције. У току поступка је утврђено да су капацитети предшколских установа прецизирани законским и подзаконским актима. Према одредби става 3. члана 34. Закона о предшколском васпитању и образовању, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на додатну подршку у предшколском васпитању и образовању у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана. Како је одредбама става 4. овог члана прописано, у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Број деце у васпитној групи, утврђен овим законом, умањује се за три по детету из става 3. овог члана које остварује право на додатну подршку у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план. Просветна инспекција је у поступку ванредног инспекцијског надзора утврдила да „ПУ ББ у ЂЂ има укупно уписано 57 деце од којих је норматив 53. Припремна предшколска група (норматив 17) уписано 18, једна мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 17) уписано 19, друга мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 10) уписано 12 и јаслена група (норматив 9) уписано 8. Према налазу Просветне инспекције, ПУ ББ, у складу са Решењем о дозвољеном максималном броју деце, тренутно нема услова за упис деце у мешовиту групу од три године до поласка у школуˮ. У записнику Просветне инспкеције је наведено да нема откривених незаконитости, те да је установа поступила у складу са законом. Повереник је констатовао и да у изјашњењу истакнута околност да наведену предшколску установу већ похађа једно дете са инвалидитетом, показује да особље те установе нема одбојан став према деци из наведене групе. Околност да је са директорком ВВ претходно договорен дечаков упис у вртић којим она руководи, такође говори у прилог томе. На основу утвђених чињеница и изведених доказа  Повереник је дао мишљење да Предшколска установа – дечји вртић ББ и ВВ, директорка установе, нису повредили одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, Повереник овом приликом констатује да је неупућеност директорке ВВ о броју деце у васпитним групама предшколске установе којом руководи довела до тога да се са родитељима детета, којем је упис у вртић од огромног значаја, договори око уписа, а да их након тога, услед стицања увида у број уписане деце, обавести да до уписа ипак неће доћи јер за то нема услова. Овакво поступање створило је код породице Г осећај повређености. Иако је Просветна инспекција утврдила да је Предшколска установа – дечји вртић ББ поступала у складу са законом, а Повереник није утврдио повреду одредаба Закона о забрани дискриминације, користимо ову прилику да укажемо да се деца која имају одређене здравствене потешкоће неретко могу суочити са проблемима у остваривању својих права и неприхватањем околине, те да би установе требало да искажу посебан напор у обезбеђивању услова за њихов смештај, социјализацију и укључивање у активности васпитно-образовне групе и целокупне заједнице. Повереник истиче да је неопходно да руководилац установе буде перманентно информисан о смештајним капацитетима  и могућности да васпитно-образовна установа пружи услугу новим корисницима. Тиме би и перцепција потенцијалних корисника о интегритету установе и непристрасности у обављању послова била очувана. Имајући у виду значај социјализације и интеграције малолетног АА, Повереник за заштиту равноправности је на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације Предшколској установи – дечјем вртићу ББ и ВВ, директорки установе, препоручио предузимање потребних мера на правовременом обавештавању родитеља АА о упражњеним местима у установи и уписа АА чим се за то стекну услови.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности се 31. октобра 2019. године притужбом обратио ГГ, коју је у име свог малолетног сина АА поднео против Предшколске установе – дечјег вртића ББ и ВВ, директорке установе.
   • У притужби је између осталог наведено:

• да је ВВ одбила да дечака упише у вртић због проблема које има. Наиме, дете не говори разговетно;
• да су 25. октобра 2019. године, ради уписа дечака у вртић, подносилац притужбе, његова супруга и дете АА отишли у вртић ББ;
• да су претходно разговарали са ВВ и добили потврдан одговор поводом уписа детета, и препоруку да ангажују и персоналног асистента, с обзиром на то да четворогодишње дете касни са говором;
• да им је психолошкиња ВВ након разговора и посматрања детета рекла да га могу уписати и препоручила да ангажују персоналног асистента који ће му помоћи да се укључи у рад вртића и брже социјализује;
• да је обећала да ће им послати информације око тога шта им је потребно за упис;
• да су им потребу за вртићем нагласили и дефектолог, психолог и логопед код којих дете иде на третмане, као нужну за бољу стимулацију и проговарање;
• да их је 29. октобра 2019. године ВВ позвала телефоном и отказала договор јер према њеним речима „васпитачица не може да брине о дечаку јер већ имају једно дете које тешко ходаˮ;
• да је на инсистирање супруге подносиоца притужбе да дете АА само касни са говором и да му „ништа не фалиˮ, В одговорила „ви имате право тако да посматратеˮ;
• да сматрају да је спречавањем уписа у вртић на основу паушалне процене једног психолога извршена дискриминација и ускраћено право на нормалан развој, док цео тим стручњака – три психолога, један дечији психијатар, два дефектолога, логопед, неуролог и генетичар не дају никакву коначну дијагнозу осим дисфазије у развоју (Ф83) која је очигледна;
• да на крају крајева, и да има било какву „тежуˮ дијагнозу, дете има сва људска права да буде третирано равноправно као и остала деца, укључујући право на једнак приступ образовању, како школском тако и предшколском;
• да се АА стање непрекидно побољшава и да АА знатно напредује у развоју;
• да сматрају да је учињена дискриминација на основу психофизичког развоја односно здравственог стања.

• У прилогу притужбе је достављена следећа документација: 1) Извештај лекара специјалисте бр. … од 29. маја 2019. године, Специјалистичка ординација за дечију психијатрију и психотерапију „Кругˮ; 2) Извештај логопеда од 7. јуна 2019. године; 3) Извештај од 21. јуна 2019. године, Дом здравља „Нови Садˮ; 4) Специјалистички извештај од 9. јула 2019. године, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине;
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], те је затражио изјашњење ВВ, директорке Предшколске установе – дечјег вртића ББ.
• У изјашњењу и допуни изјашњења ВВ, директорке Предшколске установе – дечјег вртића ББ од 2. децембра 2019. године и 8. јануара 2020. године, између осталог, наведено је:

• да је притужба у потпуности неоснована, те да никаква дискриминација на основу здравственог стања није извршена;
• да је чињеница да установа нема смештајних капацитета за пријем нове деце, те да, без обзира да ли дете има одређене здравствене сметње или не, они нису у могућности да изврше пријем нове деце због преоптерећености мешовитих група;
• да је 25. октобра 2019. године обавила договорени разговор са родитељима АА који су у претходном телефонском разговору изразили жељу да упишу дете у вртић;
• да се упознала са АА мајком и оцем, а да се у току њиховог разговора АА играо у дворишту;
• да су јој родитељи рекли да је АА 2015. годиште и да не прича, па су од логопеда добили савет да га упишу у вртић;
• да је током сат времена колико је трајао разговор од родитеља сазнала много детаља о АА навикама, понашању и проблемима са којима се сусрећу у његовом одгајању, а да су разговор завршили договором да би дечак могао да буде уписан у Предшколску установу ББ уз персоналног асистента чији би индивидуални приступ помогао дечаку да напредује;
• да је 28. октобра 2019. године разговарала са васпитачицом ДД која ради у мешовитој групи деце од три године до поласка у школу и упознала је са захтевом родитеља да се упише нови дечак у мешовиту групу коју она води;
• да јој је васпитачица у току разговора указала да је група већ преоптерећена, да има 19 деце (а норматив је 17) и да би упис додатно оптеретио групу у коју је већ уписан дечак са инвалидитетом, којем је потребна помоћ при ходању, облачењу и самопослуживању, те да јој је у циљу његовог развоја потребна помоћ још једног васпитача или стручног сарадника;
• да су поред тога закључиле да бројно стање мешовите групе од 3 године до поласка у школу износи 19 деце (норматив је 17), те да немају капацитете за пријем новог детета;
• да је на основу наведеног, 29. октобра 2019. године телефоном позвала мајку дечака и обавестила је, уз извињење, да немају услове за упис још једног детета;
• да је у њиховој установи извршен и ванредни канцеларијски и теренски инспекцијски надзор Просветне инспекције Градске управе за образовање Града Новог Сада 4. новембра 2019. године, у погледу провере навода из притужбе ГГ;
• да је на основу утврђеног чињеничног стања просветни инспектор констатовао следеће: „ПУ ББ у ЂЂ има укупно уписано 57 деце од којих је норматив 53. Припремна предшколска група (норматив 17) уписано 18, једна мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 17) уписано 19, друга мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 10) уписано 12 и јаслена група (норматив 9) уписано 8. У складу са Решењем о дозвољеном максималнмом броју деце, ПУ ББ, тренутно нема услова за упис деце у мешовиту групу од три године до поласка у школуˮ;
• да је Предшколска установа ББ основана 1995. године и за 25 година рада је у њој одрасло много деце од којих је 3% било са сметњама у развоју;
• да су од почетка рада отворени „за рад са децом са различитим потребама: первазивним развојним поремећајима, инвалидитетом, селективним мутизмом, лаком менталном ретардацијомˮ;
• да се дешавало да родитељи детета са сметњама у развоју дођу у ББ и да јој кажу: „Били смо у вртићу … да упишемо дете и они су нам рекли да не примају децу са сметњама, али да дођемо код Вас у ББ јер Ви примате „такву децуˮ;
• да све наведено говори у прилог чињеници да се у ПУ ББ не врши дискриминација ни по једном основу, а најјаснији доказ у прилог тој тврдњи је податак да тренутно имају уписано дете са инвалидитетом које свакодневно напредује у свим аспектима развоја.

• У прилогу изјашњења и допуне изјашњења достављена су, између осталог, следећа документа: 1) Записник о ванредном инспекцијском надзору у ПУ ББ број … од 5. новембра 2019. године, Градска управа за образовање, Просветна инспекција; 2) Решење број … од 1. новембра 2006. године, Покрајински секретаријат за образовање и културу; 3) Записник о утврђивању испуњености услова за почетак рада и обављање делатности предшколског васпитања и образовања у Дечјем вртићу ЖЖ у ЂЂ, Сарадник за предшколско образовање и културу и Покрајински просветни инспектор; 4) Обавештење број … од 14. октобра 2014. године, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице; 5) Решење број … од 15. новембра 2018. године, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у Извештај лекара специјалисте бр. … од 29. маја 2019. године, Специјалистичка ординација за дечију психијатрију и психотерапију „Кругˮ утврђено је да је преглед АА, рођеног 14. јуна 2015. године обавила прим др сци мед ЗЗ, дечја психијатрица и психотерапеуткиња, која је између осталог навела да се са дечаком „отежано успоставља контакт и сарадња, контакт очима присутан само повремено, не реагује увек на позив, селективно извршава налоге, заинтересован за пузле, воли да црта…ˮ. Како је прим др сци мед ЗЗ навела, у питању је дг: Ф 83 (Ф84.9 in obs).
• Увидом у Извештај логопеда од 7. јуна 2019. године утврђено је доц. др ИИ, логопед, између осталог, навео: „Eкспресивни и рецептивни говорно језички развој касни у односу на хронолошки узраст. У продукцији присутне појединачне речи са значењем које су повремено неодговарајућих вокалних карактеристика…ˮ. У извештaју логопеда наведена је дг: Alalia F80.
• Увидом у Извештај од 21. јуна 2019. године, Дом здравља „Нови Садˮ утврђено је да је лекарка ЈЈ, дефектолошкиња, између осталог навела: „Успорен развој говора. Разумевање уредно…ˮ, те је у оквиру дела извештаја који се односи на дијагнозе навела: општи преглед и испитивање особа без тегоба или постављене дијагнозе.
• Увидом у Специјалистички извештај од 9. јула 2019. године, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине утврђено је да је доц. др сц. мед КК обавила преглед АА, између осталог указала: „Свестан, адекватан социјални контакт се успоставља…ˮ, те је навела дијагнозе disordines evolutionis specifici mixti F83 и disordo evolutionis orationis et linguae, non specificatus F809.
• Увидом у Записник о ванредном инспекцијском надзору у ПУ ББ број … од 5. новембра 2019. године, Градска управа за образовање, Просветна инспекција, утврђено је да је сачињен у погледу провере навода из представке ГГ у вези са уписом детета у вртић. Како је у записнику наведено, на основу утврђеног чињеничног стања просветни инспектор констатује следеће: : „ПУ ББ у ЂЂ има укупно уписано 57 деце од којих је норматив 53. Припремна предшколска група (норматив 17) уписано 18, једна мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 17) уписано 19, друга мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 10) уписано 12 и јаслена група (норматив 9) уписано 8. У складу са Решењем о дозвољеном максималном броју деце, ПУ ББ, тренутно нема услова за упис деце у мешовиту групу од три године до поласка у школуˮ. У записнику је наведено да нема откривених незаконитости, те да је установа поступила у складу са законом.
• Увидом у Решење број … од 1. новембра 2006. године, Покрајински секретаријат за образовање и културу, утврђено је да је у истом наведено да Предшколска установа – дечји вртић ЖЖ у ЂЂ испуњава услове у погледу простора, опреме и потребног броја васпитача и стручних сарадника за почетак рада и обављање делатности предшколског васпитања и образовања деце узраста од три до седам година у две васпитне групе.
• Увидом у Записник о утврђивању испуњености услова за почетак рада и обављање делатности предшколског васпитања и образовања у Дечјем вртићу ЖЖ у ЂЂ, Сарадник за предшколско образовање и културу и Покрајински просветни инспектор утврђено је да је у истом наведено да Предшколска установа – дечји вртић ЖЖ у ЂЂ испуњава услове у погледу простора, опреме и потребног броја васпитача и стручних сарадника за почетак рада и обављање делатности предшколског васпитања и образовања деце узраста од три до седам година у две васпитне групе.
• Увидом у Обавештење број … од 14. октобра 2014. године, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, утврђено је да је истом између осталог наведено да је Управни одбор уз сагласност оснивача донео Одлуку о промени назива установе – Предшколска установа – дечји вртић ЖЖ у Предшколска установа – дечји вртић ББ. Наведена промена је евидентирана и уписана у регистар Привредног суда у Новом Саду, рег. уложак број …. У установи од дана доношења решења о верификацији број … од 1. новембра 2006. до данас није мењано седиште, односно објекат, организован рад у издвојеном одељењу, увођен нови образовни профил нити остварен нови програм образовања и васпитања, па није потребно подносити нови захтев за верификацију установе.
• Увидом у Решење број … од 15. новембра 2018. године, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице, утврђено је да је у истом наведено да ПУ – дечји вртић ББ у ЂЂ, испуњава услове у погледу простора, дидактичких средстава и потребног броја васпитача и стручних сарадника за почетак рада и обављања делатности васпитања и образовања деце за две васпитне групе: једне јаслене групе за деветоро деце и једне мешовите васпитне групе деце за узраст од три године до поласка у школу за десеторо деце.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и прилога, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је је установљен Законом о забрани дискриминациј^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
• Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[4]
• Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[5], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 29. став 1. Конвенције о правима детета дефинисани су циљеви образовања тако што је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем.
• Комитет за права детета донео је Општи коментар број 9[6] у коме је констатовано да се деца са сметњама у развоју суочавају са озбиљним тешкоћама и препрекама у пуном уживању права које гарантује Конвенција. Указано је да тешкоће не представља сама сметња у развоју детета, већ комбинација друштвених, културних и физичких препрека са којима се деца са сметњама у развоју суочавају у свакодневном животу. Комитет је навео да је право на недискриминацију кључно право за децу са сметњама у развоју. Државе су дужне да обезбеде да сва деца под њиховом јурисдикцијом уживају у свим правима из Конвенције, без дискриминације било које врсте. Ова обавеза подразумева да државе предузму одговарајуће мере ради спречавања сваке дискриминације, укључујући и дискриминацију на основу сметњи у развоју. Чињеница да се изричито наводе сметње у развоју као основ дискриминације може се објаснити тиме што деца са сметњама у развоју припадају једној од најосетљивијих група деце. Комитет напомиње и да инклузивно образовање треба да буде циљ образовања деце са сметњама у развоју, без искључивања из општег образовног система.
• Конвенција о правима особа са инвалидитетом[7] у члану 7. прописује да ће државе предузети све неопходне мере да се деци са инвалидитетом обезбеди да равноправно са другом децом, у пуној мери, уживају сва људска права и основне слободе. Чланом 24. Конвенције прописано је да државе признају право особа са инвалидитетом на образовање и да им државе, у остваривању овог права без дискриминације и на основу једнаких могућности, обезбеђују инклузивни систем образовања на свим нивоима. Инклузивни систем образовања и доживотно учење је у циљу пуног развоја људског потенцијала и осећања достојанства и властите вредности, као и јачање поштовања људских права, основних слобода и различитости међу људима, као и у циљу развоја личности, талената и креативности особа са инвалидитетом, њихових умних и физичких способности до пуног степена њихових потенцијала, са циљем омогућавања особама са инвалидитетом да ефикасно учествују у слободном друштву. Прописано је и да ће у остваривању права на образовање, државе обезбедити да особе са инвалидитетом не буду искључене из система општег образовања на основу инвалидитета, да деца са инвалидитетом не буду искључена из слободног и обавезног основног или средњег образовања на основу инвалидитета, као и да особе са инвалидитетом имају приступ инклузивном, квалитетном и слободном основном и средњем образовању, равноправно са другима у заједници у којој живе.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.[8] Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.
• Законом о основама система образовања и васпитања[9] прописано је да свако лице има право на образовање и васпитање, да су држављани Републике Србије једнаки у остваривању права на образовање и васпитање, као и да лице са сметњама у развоју и инвалидитетом има право на васпитање и образовање које уважава његове образовне и васпитне потребе у систему образовања и васпитања, уз појединачну односно групну додатну подршку у настави и учењу или у посебној васпитној групи или школи, у складу са овим и посебним законом. Одредбама члана 7. прописано је да систем образовања и васпитања мора да обезбеди за сву децу, ученике и одрасле једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање засновано на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације.
• Одредбом члана 110. став 1. овог закона прописана је забрана дискриминације и одређено је да су у установи забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе, као и чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националне припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.
• Одредбама члана 4. Закона о предшколском васпитању и образовању[10] прописани су циљеви и принципи предшколског васпитања и образовања, међу којима је циљ подршка целовитом развоју и добробити детета предшколског узраста, пружањем услова и подстицаја да развија своје капацитете, проширује искуства и израђује сазнања о себи, другим људима и свету, као и принцип доступности: једнако право и доступност свих облика предшколског васпитања и образовања, без дискриминације и издвајања по основу пола, социјалне, културне, етничке, религијске или друге припадности, месту боравка, односно пребивалишта, материјалног или здравственог стања, тешкоћа и сметњи у развоју и инвалидитета, као и по другим основама, у складу са законом.

3.10. Одредбама члана 30. став 3. алинеја 5. Закона о предшколском васпитању и образовању, прописано је да број деце која се уписују у васпитну групу узраста од 4 године до 5,5 година јесте 24. У ставу 5. овог члана прописано је да ако не постоји могућност за формирање васпитних група у складу са ставом 3. овог члана, оснивач може утврдити мањи, односно највише 20% већи број деце од броја који се уписује у васпитну групу, у складу са критеријумима, које прописује министар. Одредбама члана 31. став 1. алинеја 2 овог закона прописано је да број деце која се уписују у групе мешовитог састава узраста од 3 године до поласка у школу јесте 20. Одредбама члана 33. прописано је да број и структуру васпитних група предшколске установе, односно школе која остварује предшколски програм, утврђује директор, на предлог стручног органа, на основу броја деце, услова рада и програма који се остварује.

3.11. Закон о предшколском васпитању и образовању одредбама члана 34. регулише подршку деци из осетљивих друштвених група. Према одредби става 3. овог члана, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом остварују право на додатну подршку у предшколском васпитању и образовању у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план и у развојној групи, на основу индивидуалног васпитно-образовног плана. Како је одредбама става 4. овог члана прописано, у једној васпитној групи може бити до двоје деце са сметњама у развоју и инвалидитетом. Број деце у васпитној групи, утврђен овим законом, умањује се за три по детету из става 3. овог члана које остварује право на додатну подршку у васпитној групи, уз план индивидуализације или индивидуални васпитно-образовни план.

3.12. Правилником о критеријумима за утврђивање мањег, односно већег броја деце од броја који се уписује у васпитну групу[11] прописано је да се већи број деце од законом утврђеног броја у васпитним групама може утврдити у случају: 1) акo утврђеном мрежом објеката и изграђеним капацитетима не могу бити обухваћена сва деца према исказаним потребама родитеља и ако не постоје услови за проширење мреже објеката и других простора за рад са децом; 2) ако би с обзиром на просторни распоред дечјих објеката обухваћених мрежом и с обзиром на место становања или рада родитеља то било оправдано; 3) ако је просечно годишње одсуство деце  у васпитној групи за децу узраста до три године веће од 40%, односно за децу од три године до пет и по година веће од 30%; 4) ако то захтева потреба просторне повезаности школе и предшколске установе. Мањи број деце од законом утврђеног броја у васпитној групи, може се утврдити: 1) ако се ради о ненаменски грађеним објектима, уз сагласност оснивача; 2) ако исказане потребе родитеља није могуће задовољити формирањем васпитно-образовних група у складу са чланом 2. овог правилника; 3) ако то захтева спровођење научно-истраживачког пројекта у васпитној групи; 4) ако је у васпитну групу са децом од две до три године уписано дете које прати стручни тим за инклузивно образовање; 5) ако постоји најмање петоро деце стасале за похађање припремног предшколског програма и не постоји друга могућност њиховог обухвата; 6) ако постоји најмање петоро деце узраста од шест месеци до годину дана а не постоји друга могућност њиховог обухвата.

3.13. Правилником о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу[12] прописано је да предшколска установа у складу са својим могућностима и исказаним потребама породица за различитим програмима предшколског васпитања и образовања, на захтев родитеља, односно старатеља, врши упис деце предшколског узраста, према следећим критеријумима за утврђивање приоритета за упис: 1) деца из друштвено осетљивих група: (1) деца жртве насиља у породици, (2) деца из породица која користе неки облик социјалне заштите и деца без родитељског старања, (3) деца самохраних родитеља, (4) деца из социјално нестимулативних средина, (5) деца са сметњама у психофизичком развоју, (6) деца из породице у којој је дете које је тешко оболело или има сметње у психофизичком развоју, (7) деца тешко оболелих родитеља, (8) деца чији су родитељи ратни војни инвалиди или имају статус расељеног или прогнаног лица, (9) деца предложена од стране центра за социјални рад, (10) деца из средина у којима је услед породичних и других животних околности угрожено здравље, безбедност и развој; 2) деца запослених родитеља и редовних студената; 3) деца која имају статус трећег и сваког наредног детета у примарној породици; 4) деца чија су браћа или сестре уписани у исту предшколску установу; 5) остала деца.

Анализа навода из притужбе и прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.14. Имајући у виду околности конкретног случаја, задатак Повереника за заштиту равноправности је да утврди да ли су Предшколска установа – дечји вртић ББ, и ВВ, директорка установе, дискриминисали АА, на основу његовог личног својства – здравственог стања, одбијањем захтева његових родитеља за упис у вртић.

3.15. Да би се одговорило на питање да ли је поступање ПУ ББ и директорке установе било дискриминаторно, важна је и примена правила о прерасподели и пребацивању терета доказивања из члана 45. Закона о забрани дискриминације. Према овом правилу, у конкретном случају, подносилац притужбе треба да учини вероватним да су ПУ ББ и директорка установе извршили акт дискриминације, а уколико то учини, терет доказивања да услед тог акта није дошло до повреде начела једнаких права и обавеза, лежи на ПУ ББ и директорки. Повереник за заштиту равноправности указује да наводи из притужбе пружају довољно основа за закључак да је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације. Наиме, у притужби и достављеним прилозима доказано је да говорно језички развој АА касни у односу на хронолошки узраст. Према наводима из притужбе, АА родитељи су са АА ради његовог уписа 25. октобра 2019. године отишли у вртић ББ, те им је ВВ након разговора рекла да га могу уписати и препоручила да ангажују персоналног асистента који ће му помоћи да се укључи у рад вртића и брже социјализује. Међутим, према даљим наводима из притужбе, ВВ их је 29. октобра 2019. године позвала телефоном и отказала договор.

3.16. Приликом разматрања да ли је подносилац притужбе учинио вероватним акт дискриминације, Повереник за заштиту равноправности узео је у обзир и податке о положају деце са сметњама у развоју у васпитно-образовним институцијама. Према годишњем извештају Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину,[13] инвалидитет као основ дискриминације је у 2018, али и у години која јој је претходила, по броју притужби био на првом месту (26,4% од укупног броја основа наведених у притужбама), и већ годинама се налази у врху по броју поднетих притужби. На основу досадашњег рада Повереника за заштиту равноправности у поступцима по притужбама, кроз сарадњу са другим организацијама и институцијама, као и на основу података, извештаја и студија, може се закључити да су дискриминацији изложена најчешће деца ромске националности и деца са сметњама у развоју и инвалидитетом. Деца су најчешће дискриминисана у области образовања. Деца са сметњама у развоју и инвалидитетом најчешће су дискриминисана у предшколским установама и школама, а до дискриминације је најчешће долазило јер васпитно-образовне установе нису предузеле благовремене и адекватне превентивне мере, а изостајала је и адекватна реакција одговорних лица у ситуацијама када је до дискриминације већ дошло[14].

3.17. Повереник за заштиту равноправности констатује да је акт дискриминације учињен вероватним, у смислу члана 45. став 2. Закона о забрани дискриминације, стога терет доказивања да у овом случају није повређено начело једнакости сносе ПУ ББ и ВВ, директорка установе. ВВ је у изјашњењу потврдила притужбене наводе да је 25. октобра 2019. године обавила разговор са дечаковим родитељима, те да су разговор завршили договором да би дечак могао да буде уписан у Предшколску установу ББ уз персоналног асистента чији би индивидуални приступ помогао дечаку да напредује. Међутим, према даљим наводима ВВ, 28. октобра 2019. године је разговарала са васпитачицом ДД која ради у мешовитој групи деце од три године до поласка у школу, упознала је са захтевом родитеља да се упише нови дечак у мешовиту групу коју она води, те јој је васпитачица у току разговора указала да је група већ преоптерећена, да има 19 деце (а норматив је 17) и да би упис додатно оптеретио групу у коју је већ уписан дечак са инвалидитетом, којем је потребна помоћ при ходању, облачењу и самопослуживању, а да јој је у циљу његовог развоја потребна помоћ још једног васпитача или стручног сарадника. АА је у изјашњењу достављеном Поверенику потпуности негирала основаност притужбе и указала на чињеницу да установа нема смештајних капацитета за пријем нове деце, те да, без обзира да ли дете има одређене здравствене сметње или не, нису у могућности да изврше пријем нове деце због преоптерећености мешовитих група. Директорка В је у прилог ових тврдњи доставила Записник Просветне инспекције о ванредном инспекцијском надзору у ПУ ББ број … од 5. новембра 2019. године, сачињеним у погледу провере навода из представке ГГ у вези са уписом детета у вртић. У записнику је наведено да, на основу утврђеног чињеничног стања, просветни инспектор констатује следеће: „ПУ ББ у ЂЂ има укупно уписано 57 деце од којих је норматив 53. Припремна предшколска група (норматив 17) уписано 18, једна мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 17) уписано 19, друга мешовита група од три године до поласка у школу (норматив 10) уписано 12 и јаслена група (норматив 9) уписано 8. У складу са Решењем о дозвољеном максималном броју деце, ПУ ББ, тренутно нема услова за упис деце у мешовиту групу од три године до поласка у школуˮ. У записнику је наведено и да нема откривених незаконитости, те да је установа поступила у складу са законом.

3.18. Повереник за заштиту равноправности ценио је наводе из изјашњења, те је нашао да се истакнути разлози за одбијање уписа детета у Предшколску установу ББ могу сматрати легитимним и дозвољеним. Капацитети предшколских установа су прецизирани законским и подзаконским актима, а посебно треба указати да је број деце са инвалидитетом и сметњама у развоју ограничен на двоје по васпитној групи те да се број полазника васпитне групе умањује за три за свако дете које спада у наведене категорије (у том смислу је од значаја информација дата родитељима детета да се у предшколској установи већ налази једно дете са инвалидитетом). Наводи из изјашњења поткрепљени су и налазом Просветне инспекције, која је у ванредном надзору обављеном по представци подносиоца притужбе констатовала да нема услова за упис деце у мешовиту групу од три године до поласка у школу, односно да је у једну мешовиту групу од три године до поласка у школу (норматив 17) уписано 19, а у другу мешовиту групу од три године до поласка у школу (норматив 10) уписано 12 полазника. Такође, у изјашњењу истакнута околност да наведену предшколску установу већ похађа једно дете са инвалидитетом, показује да особље те установе нема одбојан став према деци из наведене групе. Околност да је са директорком В претходно договорен упис у вртић малолетног АА, такође би могла да говори у прилог томе. Следствено свему наведеном, није утврђено да су Предшколска установа – дечји вртић ББ и АА, директорка установе, повредили одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.19. Међутим, Повереник овом приликом констатује да је неупућеност директорке ВВ о броју деце у васпитним групама предшколске установе којом руководи довела до тога да се са родитељима детета, којем је упис у вртић од огромног значаја, договори око уписа, а да их након тога, услед стицања увида у број уписане деце, обавести да до уписа ипак неће доћи јер за то нема услова. Овакво поступање створило је код породице Г осећај повређености. Иако је Просветна инспекција утврдила да је Предшколска установа – дечји вртић ББ поступала у складу са законом, а Повереник није утврдио повреду одредаба Закона о забрани дискриминације, користимо ову прилику да укажемо да се деца која имају одређене здравствене потешкоће неретко могу суочити са проблемима у остваривању својих права и неприхватањем околине, те да би установе требало да искажу посебан напор у обезбеђивању услова за њихов смештај, социјализацију и укључивање у активности васпитно-образовне групе и целокупне заједнице. Повереник истиче да је неопходно да руководилац установе буде перманентно информисан о смештајним капацитетима  и могућности да васпитно-образовна установа пружи услугу новим корисницима. Тиме би и перцепција потенцијалних корисника о интегритету установе и непристрасности у обављању послова била очувана. Имајући у виду значај социјализације и интеграције малолетног АА, Повереник за заштиту равноправности је на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације Предшколској установи – дечјем вртићу ББ и АА, директорки установе, препоручио предузимање потребних мера на правовременом обавештавању родитеља АА о упражњеним местима у установи и уписа АА чим се за то стекну услови.

4. МИШЉЕЊЕ

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности у складу са чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, којим је прописано да Повереник препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности, упућује препоруку мера Предшколској установи – дечјем вртићу ББ и ВВ, директорки установе:

5.1. Да предузму потребне мере на правовременом обавештавању родитеља АА о упражњеним местима у установи и уписа АА чим се за то стекну услови.

Предшколска установа – дечји вртић ББ и ВВ, директорка установе обавестиће Повереника за заштиту равноправности о мерама које су предузете у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења.

Против овог мишљења и препоруке није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС”, број 98/06

[4] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06), члан 21.

[5] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета („Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[6] УН, Општи коментар број 9: Права деце са инвалидитетом, CRC/C/GC/9, 27. фебруар 2007. године.

[7] Конвенција о правима особа са инвалидитетом („Службени глaсник РС – Meђунaрoдни угoвoри”, број 42/09)

[8] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), члан 2.

[9] „Службени гласник РС”, брoj 88/2017, 27/2018 – др. закон, 10/19 и 27/2018 – др. закон

[10] „Службени гласник РСˮ, број 18/2010, 101/2017, 113/17 – др. закон, 95/18 – др. закон,10/19 и 86/19 – др. закон

[11] „Службени гласник РСˮ, број 44/11

[12] „Службени гласник РСˮ, број  44/11

[13] Редован годишњи извештај Повереника за заштиту равноправности за 2018. годину, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

[14] Посебан извештај о дискриминацији деце, Повереник за заштиту равноправности, доступно на: https://ravnopravnost.gov.rs/izvestaji/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1198-19 Није утврђена дискриминација на основу здравственог стања у области образовања