1143-23 Притужба због дискриминације по основу инвалидитета • Повереник за заштиту равноправности

бр. 07-00-493/2023-02 датум: 19.1.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју je АА (у даљем тексту: подносилац притужбе) поднео против Јавног комуналног предузећа „ББ“ (у даљем тексту: ЈКП „ББ“), због дискриминације по основу инвалидитета. У притужби и допунама притужбе, између осталог, наведено је да је подносилац притужбе 11.5.2023. године паркирао свој ауто у ул. ВВ, да је на видном месту истакао своју инострану паркинг карту за особе са инвалидитетом, као и да му је ЈКП „ББ“ „издала казну за непрописно паркирање“. Даље, подносилац притужбе је навео и да сматра да је његова инострана паркинг карта за особе са инвалидитетом издата у складу са Препоруком Савета ЕУ бр. 98/376/ЕЦ из 1998. године, да особе са инвалидитетом које поседују наведену паркинг карту имају право на бесплатно паркирање на свим паркинг местима без обзира да ли су обележена за коришћење од стране особа са инвалидитетом, да то произлази из међународних и домаћих „законских и подзаконских прописа“. У изјашњењу ЈКП „ББ“ на наводе из притужбе, између осталог, наведено је да је подносилац притужбе био дужан да плати услугу паркирања будући да није био паркиран на посебно обележеном паркинг месту за особе са инвалидитетом, да његова инострана паркинг карта за особе са инвалидитетом не испуњава стандарде из Препоруке Савета ЕУ бр. 98/376/ЕЦ из 1998. године, као и да подносиоцу притужбе није изречена никаква казна за непрописно паркирање, већ му је издата електронска дневна паркинг карта, будући да је био паркиран на паркинг месту на којем се плаћа услуга паркирања. Посебно је наведено да право на бесплатно паркирање уз поседовање посебне паркинг карте, особе са инвалидитетом могу остварити само на посебно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом, те да будући да подносилац притужбе није био паркиран на таквом паркинг месту, услугу паркирања је морао платити. Што се тиче навода из притужбе да је ЈКП „ББ“ дискриминисала подносиоца притужбе по основу инвалидитета, из разлога што му је издала електронску дневну паркинг карту у вези са коришћењем услуге паркирања, Повереник је у току поступка, узимајући у обзир достављене доказе, као и наводе из притужбе допуна притужбе и изјашњења, утврдио да је подносилац притужбе 11.5.2023. године био паркиран у ул. ВВ, да је своје возило паркирао на опште обележеном паркинг месту (тј. возило није било паркирано на посебно обележеном паркинг месту за особе са инвалидитетом), на јавном парклиралишту где се, према прописима града, врши зонска наплата паркирања. Даље, анализирајући одредбе Закона о комуналним делатностима, релевантне прописе града као и одредбе Правилника о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима који је донело Удружење паркиралишта Србије (чији је ЈКП „ББ“ члан), Повереник је констатовао да особе са инвалидитетом које поседују повлашћену паркинг карту за особе са инвалидитетом, било домаћу или инострану, која је издата у складу са Препоруком Савета Европске уније 98/376/ЕЦ из 1998. године, на територији Републике Србије, имају право на бесплатно паркирање искључиво на посебно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом. Дакле, не улазећи у оцену да ли је инострана паркинг карта за особе са инвалидитетом подносиоца притужбе у складу са напред наведеном препоруком Савета ЕУ, подносилац притужбе није имао право на бесплатно коришћење паркинг места на којем је паркирао возило, будући да се не ради о посебно обележеном паркинг месту за особе са инвалидитетом. Због свега наведеног, Повереник је констатовао да ЈКП „ББ“, издавањем електронске дневне паркинг карте за коришћење паркинг места на јавном паркиралишту у ул. ВВ, није дискриминисала подносиоца притужбе по основу инвалидитета, односно није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратиo АА (у даљем тексту: подносилац притужбе). Притужбу подноси против Јавног комуналног предузећа „ББ“ (у даљем тексту: ЈКП „ББ“), због, како је наведено, дискриминације по основу инвалидитета.
- У притужби је, између осталог, наведено:

– да подносилац притужбе „поседује паркинг карту за особе са инвалидитетом“ и да може користити општа и посебна паркиралишта у граду бесплатно, као и друге особе које поседују паркинг карту за особе са инвалидитетом;

– да сматра да је инвалидитет као лично својство био повод за дискриминацију јер му је написана казна за паркирање иако је у аутомобилу на видљивом месту била истакнута паркинг карта за особе са инвалидитетом, истичући да му је казна прописана у вишеструко већем износу од 1200 динара, колико ова казна износи за друге грађане, а по ценовнику ЈКП „ББ“;

– да му је 11.5.2023. године у 14.53 часова у ул. ВВ написана „казна за непрописно паркирање“ иако је ауто био прописно паркиран и у ауту била „видно истакнута паркинг карта за особе са инвалидитетом“;

– да је наведена казна послата од стране ЈКП „ББ“ у Енглеску и то у „ … London, England“, како би казна била наплаћена у Аустрији чији је подносилац притужбе држављанин;

– да је ЈКП „ББ“ овим поступањем проследила личне податке подносиоца притужбе у више различитих држава без његовог одобрења, као и да подносилац притужбе има одобрен стални боравак у Републици Србији и да поседује личну карту издату од стране Министарства унутрашњих послова;

– да је ЈКП „ББ“ „већ извршила дискриминацију“, а што је Повереник утврдио својим мишљењем бр. … од …, те да стога подносилац притужбе предлаже да се изврши увид у списе тог предмета приликом одлучивања у предмету по овој притужби;

Уз притужбу достављени су следећи докази: 1) Копија иностране паркинг карте за особе са инвалидитетом издате на немачком језику; 2) Фотографије паркираног возила подносиоца притужбе од 11.5.2023. године; 3) Копија захтева за плаћање паркинг карте издате на немачком језику; 4) Копија захтева за уплату одређеног новчаног износа издатог од стране ЈКП „ББ“ 1.5.2023. године;
У допуни притужбе од 19.10.2023. године, подносилац притужбе је навео да је Повереник у претходном поступку по притужби истог лица утврдио да је неспорно да подносилац притужбе има статус особе са инвалидитетом. Поред тога, подносилац притужбе указује да нема „законских права“ за издавање повлашћене карте за особе са инвалидитетом, издате од стране јединице локалне самоуправе из разлога што није држављанин Републике Србије, што нема домаће регистарске ознаке на аутомобилу, нема домаће здравствено осигурање, нема остварени домаћи радни стаж, а што су, према наводима подносиоца притужбе, основни предуслови за издавање поменуте налепнице. Подносилац притужбе даље наводи да је његова „међународна карта за особе са инвалидитетом издата од стране Републике Аустрије“ из 2010. године, уз коришћење аутомобила са аустријским регистарским таблицама и другим релевантним документима ове државе издатим на име подносиоца притужбе, важила у тренутку „када је учињена дискриминација“. Посебно је истакнуто да, уколико ова међународна докумената издата за паркирање особа са инвалидитетом, не би важила на територији Републике Србије, а имајући у виду да „паркинг карта Републике Србије важи у целој Европској унији“, онда у Републици Србији ни један страни држављанин не би имао право на бесплатно паркирање са међународном паркинг картом за особе са инвалидитетом. Подносилац притужбе наводи и да „Закон о потврђивању конвенције особа са инвалидитетом и Закон о потврђивању Опционог протокола уз Конвенцију о правима особа са инвалидитетом прописује заштиту свих права особа са инвалидитетом“, као и да је неспорно да подносилац притужбе поседује међународну паркинг карту за паркирање особа са инвалидитетом, те да је на основу тога неспорно да је ЈКП „ББ“ дискриминисала подносиоца притужбе на основу инвалидитета и на основу држављанства јер не признаје међународну карту за паркирање особа са инвалидитетом која је призната свуда у свету, а која је била у току паркирања истакнута на видном месту у возилу.
У допуни притужбе од 27.10.2023. године, подносилац притужбе се позвао на Правилник о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима, и навео да на основу одредаба овог правилника „паркинг карте за особе са инвалидитетом издате у државама Европе, које су стандардизоване у складу са препоруком Савета ЕУ бр. 98/376/ЕЦ од 4. јуна 1998. године, важе под условом реципроцитета и на територији Републике Србије“.
У допуни притужбе од 28.12.2023. године подносилац притужбе је обавестио Повереника да је поднео приговор ЈКП „ББ“ на издату казну али да је исти одбијен из разлога што подносилац притужбе није користио обележено паркинг место за особе са инвалидитетом, већ редовно паркинг место за чије коришћење се услуга наплаћује. Подносилац притужбе је у овој допуни такође навео да је ова тврдња ЈКП „ББ“ нетачна из разлога што је „законским и подзаконским актима уређено да особе са инвалидитетом не плаћају паркинг места“.
У допуни притужбе од 3.1.2024. године, подносилац притужбе истиче да „овлашћење и пуномоћ нису издати у складу са прописима РС“, а које је ЈКП „ББ“ издала страном правном лицу у Енглеској ради наплате потраживања.
У допуни притужбе од 9.1.2024. године, подносилац притужбе је навео да сматра да је „законским и подзаконским актима уређено да особе са инвалидитетом не плаћају паркинг места“, а не само посебно обележена паркинг места за особе са инвалидитетом, због чега му је ЈКП „ББ“ одбацила приговор.
Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 37. став 1. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка затражено изјашњење на наводе из притужбе од директора ЈКП „ББ“.
У изјашњењу директора ЈКП „ББ“, између осталог, наведено је:

да је, на основу Препоруке Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр 011-00-00895/2016-15, а у циљу унапређења положаја особа са инвалидитетом, Удружење паркиралишта Србије донело Правилник о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима, односно да је одредбама члана 2. наведеног правилника прописан и стандардизован формат карте у складу са Препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕК;
да је наведеном Препоруком Савета Европске уније између осталог наведено да карта која је издата за особе са инвалидитетом, даје том лицу права на посебна локална паркинг места расположива у дотичној држави чланици, те да је у том смислу, и горе поменути правилник одредбама члана 4. јасно дефинисао да паркинг карта за особе са инвалидитетом важи искључиво на прописно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом и то на свим општим паркинг местима обележеним за особе са инвалидитетом на територији Републике Србије, без обзира на место издавања, као и да Паркинг карте за особе са инвалидитетом које су издате у државама Европе и које су стандардизоване у складу са Препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕК, важе под условом реципроцитета и на територији Републике Србије;
да је, имајући у виду чињеницу да паркинг карта коју подносилац притужбе поседује није коришћена за категорију паркиралишта, односно за обележено паркинг место за особе са инвалидитетом, као и да није стандардизована, ЈКП „ББ“, односно запослена лица у овом предузећу издала су општу дневну паркинг карту подносиоцу притужбе.
да ЈКП „ББ“ не одлучује о испуњености услова нити их прописује, у смислу које лице – особа са инвалидитетом може поседовати паркинг карту за особе са инвалидитетом на територији града, већ да је то у надлежности општине.

У прилогу је достављено и изјашњење руководиоца Службе општих паркиралишта у ЈКП „ББ“, као и копија Правилника о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима, који је донело Удружење паркиралишта Србије.

ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

Увидом у копије достављене иностране документације од стране подносиоца притужбе, утврђено је да је подносилац притужбе држављанин Републике Аустрије, да му је, на основу одобрења Министарства унутрашњих послова – Полицијске управе у …, издато одобрење за стално настањење на територији Републике Србије, као и да му је на основу тога издата важећа лична карта за странце;
Увидом у инострани документ под називом „ Ausweis Nr. …“, издат … на име подносиоца притужбе, утврђено је да се ради о иностраном личном документу који даје подносиоцу притужбе као особи са инвалидитетом право на одређене повластице приликом паркирања, које су на снази у „држави чланици у којој лице борави“;
Увидом у фотографије паркираног возила које је подносилац притужбе доставио, утврђено је да је путничко возило марке …, страних регистарских ознака „…“, паркирано на обележеном паркинг месту;
Увидом у копију иностране саобраћајне дозволе, утврђено је да је напред наведено путничко возило у власништву подносиоца притужбе;
Увидом у копију издате дневне паркинг карте за путничко возило марке „…“, страних регистарских ознака „…“, издате од стране ЈКП „ББ“, утврђено је да је подносиоцу притужбе издата дневна паркинг карта која важи од 11.5.2023. године (15.10 часова), до 12.5.2023. године (15.10. часова), за место паркирања, односно у ул. ВВ;
Увидом у копију иностраног захтева за плаћање дневне паркинг карте од 21.8.2023. године, утврђено је да је страно правно лице упутило допис подносиоцу притужбе на његову пијављену адресу пребивалишта у Аустрији, са обавештењем да у одређеном року треба да плати износ дневне паркинг карте који је издало ЈКП „ББ“, односно износ од 69,83 евра;
Увидом у копију дописа које је издало инострано правно лице, утврђено је да је приговор подносиоца притужбе на издату дневну паркинг карту „одбачен“ од стране ЈКП „ББ“, из разлога што „према закону у Србији, особа са инвалидитетом мора да користи паркинг места за особе са инвалидитетом која су јасно обележена“, те да „уколико се користе редовна паркинг места, паркинг се плаћа“;

Увидом у копију изјашњења руководиоца Службе општих паркиралишта у ЈКП „ББ“, датог за потребе вођења овог поступка, утврђено је да је Руководилац службе општих паркиралишта у ЈКП „ББ“, између осталог навео да контролор општих паркиралишта није могао да утврди веродостојност карте за особе са инвалидитетом на коју се подносилац притужбе позива, из разлога што је на видљивој страни истакнут део карте на којој од података постоје само потпис и датум издавања карте. Даље, наведено је да истакнута паркинг карта не садржи регистрациону ознаку возила, нарочито узимајући у обзир чињеницу да се ради о возилу са иностраним регистарским таблицама, те да због тога није било могуће проверити возило у електронској бази података. Наведено је и да се возило није налазило на посебно обележеном паркинг месту за особе са инвалидитетом „што је обавеза у европским државама“, да се у већини европских земаља као и у Републици Србији „обнављање инвалидских паркинг карата врши на годишњем нивоу“ и да „мора бити везано за регистрациону ознаку возила…“. Наводи се и да „постоји много корисника са иностраним регистарским ознакама возила, који поседују ОСИ карте и користе општа паркиралишта Града без икаквих проблема“, те да ово представља јединствен случај, из простог разлога што изглед исте, није у складу са важећим прописима. На крају, наведено је да подносиоцу притужбе није изречена никаква казна за непрописно паркирање, већ да му је издата дневна паркинг карта која се издаје за свако возило које не поседује валидну паркинг карту за коришћење паркиралишта, као и да се све дневне паркинг карте које се издају за возила са страним регистарским ознакама, издају по истој тарифи, на основу уговора са иностраном агенцијом, којој се само достављају подаци о регистрационим ознакама возила;

МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, достављене доказе, наводе из изјашњења и допуне изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом.^[1] Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси захтеве за покретање прекршајног поступка због повреде одредаба којима се забрањује дискриминација. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Република Србија ратификовала je УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом^[3], чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства^[4]. Ратификацијом ове Конвенције, Република Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору, укључујући ту и приступ информацијским и комуникацијским технологијама, као и приступ другим услугама и објектима намењеним јавности.
Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом члана 6. Закона о забрани дискриминације прописано је да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица, због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем, стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај, док је чланом 14. став 1. прописано да се не сматрају дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају. Чланом 17. став 1. овог закона прописано је да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица, док је ставом 2. прописано да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби (објекти у којима се налазе седишта органа јавне власти, објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма, објекти који се користе за заштиту животне средине, за заштиту од елементарних непогода и сл.), као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл.), у складу са законом. Чланом 26. овог закона прописано је да дискриминација особа са инвалидитетом постоји ако се поступа противно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота.
Чланом 13. став 1. Закона о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом[5], прописано је да је забрањена дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга и приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама, док је ставовима 2. и 3. истог члана прописано да се под услугом, у смислу овог закона, сматра свака услуга коју, уз накнаду или без ње, правно или физичко лице пружа у оквиру своје делатности, односно трајног занимања, као и да се под објектима у јавној употреби, у смислу овог закона, сматрају: објекти у области образовања, здравства, социјалне заштите, културе, спорта, туризма или објекти који се користе за заштиту животне средине, заштиту од елементарних непогода и слично. Ставом 5. тачка 1. и 2. истог члана прописано је да дискриминација на основу инвалидности у погледу доступности услуга нарочито обухвата, између осталог, и одбијање пружања услуга особи са инвалидитетом, осим ако би пружање услуге угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица, као и пружање услуге особи са инвалидитетом под другачијим и неповољнијим условима од оних под којима се услуга пружа другим корисницима, осим ако би пружање услуге под редовним условима угрозило живот или здравље особе са инвалидитетом или другог лица. Одредбама члана 33. овог Закона прописано је да су јединице локалне самоуправе дужне да предузму мере с циљем да се физичка средина, зграде, јавне површине и превоз учине приступачним особама са инвалидитетом.
Чланом 2. став 1. Закона о комуналним делатностима[6] прописано је да комуналне делатности у смислу овог закона јесу делатности пружања комуналних услуга од значаја за остварење животних потреба физичких и правних лица код којих је јединица локалне самоуправе дужна да створи услове за обезбеђење одговарајућег квалитета, обима, доступности и континуитета, као и надзор над њиховим вршењем, док је ставом 2. прописано да комуналне делатности јесу делатности од општег интереса. Ставом 3. истог члана прописано је које све делатности спадају у комуналне делатности па је, између осталог у тачки 7. овог става прописано да у комуналне делатности спада и управљање јавним паркиралиштима., док је ставом 4. прописано, између осталог, да комунална делатност управљања јавним паркиралиштима спада у делатности од општег економског интереса у смислу прописа о заштити потрошача. Чланом 3. став 1. тачка 7. овог закона прописано је да управљање јавним паркиралиштима јесте услуга одржавања јавних паркиралишта и простора за паркирање на обележеним местима (затворени и отворени простори), организација и вршење контроле и наплате паркирања, услуга уклањања непрописно паркираних, одбачених или остављених возила, премештање паркираних возила под условима прописаним овим и другим посебним законом, постављање уређаја којима се по налогу надлежног органа спречава одвожење возила, као и уклањање, премештање возила и постављање уређаја којима се спречава одвожење возила у случајевима предвиђеним посебном одлуком скупштине јединице локалне самоуправе којом се уређује начин обављања комуналне делатности управљања јавним паркиралиштима, као и вршење наплате ових услуга, док је чланом 4. став 1. овог закона прописано да јединица локалне самоуправе, у складу са овим законом, обезбеђује организационе, материјалне и друге услове за изградњу, одржавање и функционисање комуналних објеката и за техничко и технолошко јединство система и уређује и обезбеђује обављање комуналних делатности и њихов развој.
Одредбама Правилника о саобраћајној сигнализацији[7], у одељку 2.3 дефинисане су „остале ознаке на путу“. Тако је одредбама члана 67. овог правилника прописано да у остале ознаке на путу спадају, између осталог, ознаке за обележавање паркинг места као и ознаке за обележавање паркинг места за особе са инвалидитетом. У тачкама 2.3.8. и 2.3.9. графички је приказан изглед обележеног паркинг места и посебно обележеног паркинг места за особе са инвалидитетом.
Одлуком о јавним паркиралиштима Града … , прописани су услови и начин обављања комуналне делатности управљања јавним паркиралиштима, односно услуге одржавања јавних паркиралишта, услови коришћења јавних паркиралишта, као и вршење контроле коришћења и наплате паркирања на територији града. Чланом 3. став 1. ове Одлуке прописано је да комуналну делатност управљања јавним паркиралиштима у зони наплате и контроле паркирања на територији Града обавља ЈКП „ББ“. Даље, одредбама члана 5. став 1. Одлуке прописано је да јавна паркиралишта могу бити општа и посебна, док је одредбама члана 7. прописано да ова паркиралишта могу бити паркиралишта за чије коришћење се плаћа или не плаћа цена паркирања. Одредбама члана 8. Одлуке, између осталог, прописано је да јавна паркиралишта и јавне гараже на којима се плаћа паркирање, одређује решењем Градско веће на предлог градске управе надлежне за послове саобраћаја или на основу иницијативе Предузећа као и да време паркирања на појединим паркиралиштима може бити ограничено или могу бити одређене зоне паркирања у којима је време паркирања ограничено, што се утврђује Решењем. Чланом 11. став 1. Одлуке прописано је да јавним паркиралиштима у зони наплате и контроле паркирања управља ЈКП „ББ“, као и вршилац комуналног посла из члана 3. ове одлуке, у случају поверавања појединих комуналних послова. Одредбама члана 17. Одлуке, између осталог, прописано је да особе са инвалидитетом имају право на коришћење посебно обележеног паркинг места на општим и посебним паркиралиштима, а уколико је заузето имају право на коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене карте (посебне налепнице) коју издаје ЈКП „ББ“, да право и услове за коришћење посебно обележеног паркинг места на општим и посебним паркиралиштима као и право и услове за коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене карте – посебне налепнице за особе са инвалидитетом, у смислу одредаба ове одлуке, на предлог градске управе надлежне за здравствену и социјалну заштиту, одређује Градско веће посебним актом, као и да је ЈКП „ББ“ дужно да на јавним паркиралиштима, у зависности од капацитета и потреба, обележи одређени број паркинг места за возила особа са инвалидитетом, на основу актом градске управе надлежне за послове саобраћаја. Чланом 21. став 1. Одлуке прописано је да је, за коришћење јавних паркиралишта и јавних гаража (за које је решењем из члана 8. ове одлуке утврђен режим наплате) као и за услугу уклањања возила, корисник дужан да плати одговарајућу цену и то за услугу коришћења јавних паркиралишта и јавних гаража према времену коришћења, односно цену уклањања возила према тежини возила, осим ако овом одлуком није другачије прописано, док је чланом 25. став 1. прописано да корисник плаћа услугу коришћења општег паркиралишта унапред, куповином електронске паркинг карте, а чланом 26. став прописано је да корисник може услугу паркирања платити накнадно, по издатом електронском налогу за плаћање електронске дневне паркинг карте.
Решењем о јавним паркиралиштима Града … , одређена су општа и посебна паркиралишта за чије се коришћење врши наплата, утврђују услови коришћења паркиралишта као и дефинишу критеријуми за коришћење јавних паркиралишта под повлашћеним условима у складу са Одлуком о јавним паркиралиштима и Правилником о начину и поступку остваривања права за коришћење обележеног паркинг места на јавним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица. У тачки 2. овог Решења прописано је да се општа паркиралишта на којима се врши наплата деле на зоне „0“, „I“ и „II“, да је паркирање у зони „0“ ограничено на „60 + 60“ минута. Тачком 2.1 овог Решења између осталог прописано је да паркиралиште у ул ВВ спада у општа паркиралишта за чије коришћење се плаћа наплата, и то у зони „0“. Тачком 9. Решења прописано је да особе са инвалидитетом и друга лица остварују право на коришћење обележеног паркинг места на јавним паркиралиштима на основу решења Градске управе надлежне за здравствену и социјалну заштиту у складу са Правилником о начину и поступку остваривања права за коришћење обележеног паркинг места на јавним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица, уз поседовање повлашћене карте – посебне налепнице за особе са инвалидитетом и друга лица које издаје ЈКП „ББ“. Ставом 2. исте тачке, набројане су улице у граду где се налазе посебно обележена паркинг места за особе са инвалидитетом.
Правилником о начину и поступку остваривања права за коришћење обележеног паркинг места на јавним паркиралиштима за особе са инвалидитетом и друга лица Града … уређује се право и услови за коришћење посебно обележеног паркинг места на општим и посебним паркиралиштима, право за коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене карте-посебне налепнице као и право на резервацију паркинг места на општим паркиралиштима на територији града у складу са Одлуком о јавним паркиралиштима града. Одредбама члана 5. Правилника прописани су услови које особа са инвалидитетом мора испуњавати да би остварила право на повлашћену паркинг карту. Чланом 16. став 1. Правилника прописано је да се право на повлашћену паркинг карту у складу са условима прописаним овим Правилником, може користити на свим посебно обележеним паркинг местима на општим паркиралиштима и то временски неограничено у оквиру зоне „I“ и „II“ наплате паркирања, док се у зони „О“ наплате паркирања на општим паркиралиштима мора поштовати режим временског ограничења паркирања од 180 минута. Ставом 2. истог члана прописано је да особа са инвалидитетом и друго лице које је остварило право на повлашћену паркинг карту исту може користити и на посебно обележеном паркинг месту на посебном паркиралишту, искључиво на месту обележеном за особе са инвалидитетом, временски неограничено.
Чланом 1. став 1. Правилника о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима који је донело Удружење паркиралишта Србије (чији је ЈКП „ББ“ члан), прописано је да се овим Правилником уређује: 1) изглед и садржај паркинг карте за особе са инвалидитетом које могу остварити право на бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима; 2) начин на који се врши правилно истицање паркинг карте за особе са инвалидитетом; 3) важење паркинг карте за особе са инвалидитетом и 4) начин вођења евиденције о издатим паркинг картама за особе са инвалидитетом. Даље, у одељку „Важење паркинг карте за особе са инвалидитетом“, чланом 4. став 2. прописано је да паркинг карта за особе са инвалидитетом важи искључиво на прописно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом и то на свим општим паркинг местима обележеним за особе са инвалидитетом на територији Републике Србије, док је ставом 3. прописано да паркинг карте за особе са инвалидитетом издате у државама Европе, које су стандардизоване у складу са препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕЦ од 4.6.1998. године, важе под условом реципроцитета и на територији Републике Србије.

Анализа навода притужбе, изјашњења, допуне изјашњења и достављених доказа са аспекта антидискриминационих прописа

Пре свега, што се тиче навода подносиоца притужбе да је ЈКП „ББ“ неовлашћено прослеђивала његове личне податке иностраном правном лицу ради наплате потраживања, као и да ЈКП „ББ“ нема овлашћења да своје надлежности преноси на страно правно лице, Повереник указује да разматрање истакнутих навода не спада у надлежност овог државног органа, сходно одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације. Због наведеног, поступак у овом делу притужбе је обустављен, у складу са чланом 36. став 1. тачка 1. Закона о забрани дискриминације.
Што се тиче осталих навода из притужбе, задатак Повереника у конкретном случају јесте да утврди да ли је ЈКП „ББ“ својим поступањем, односно издавањем електронске дневне паркинг карте за подносица притужбе 11.5.2023. године, диксриминисала подносиоца притужбе по основу инвалидитета.
Узимајући у обзир документацију коју је доставио подносилац притужбе, нарочито копију иностране исправе издате на његово име која се односи на повлашћен статус приликом паркирања особа са инвалидитетом у држави која је издала налепницу, Повереник констатује да је подносилац притужбе учинио вероватним да има статус особе са инвалидитетом.
Узимајући у обзир достављене копије издате дневне паркинг карте за возило подносиоца притужбе, копије иностраних дописа, као и наводе из притужбе и изјашњења, Повереник такође констатује да је неспорно да је подносилац притужбе 11.5.2023. године паркирао своје возило у ул. ВВ.
Узимајући у обзир релевантне одредбе Решења о јавним паркиралиштима Града …, неспорно је да се за паркирање у ул ВВ, где је подносилац притужбе паркирао своје возило, врши наплата паркирања и то „у зони 0“.
Узимајући у обзир наводе подносиоца притужбе као и наводе из изјашњења ЈКП „ББ“, међу странама није спорно да услуга паркирања није плаћена од стране подносиоца притужбе.
Узимајући у обзир достављене фотографије паркираног возила у тренутку издавања електронске паркинг карте, Повереник је констатовао да је подносилац притужбе своје возило паркирао на опште обележеном паркинг месту, односно да возило није било паркирано на посебно обележеном паркинг месту за особе са инвалидитетом, чији је начин обележавања стриктно дефинисан и графички приказан у одредбама Правилника о саобраћајној сигнализацији, а у које је Повереник извршио увид приликом анализе овог предмета.
Што се тиче навода подносиоца притужбе да је међународним и „законским и подзаконским актима“, утврђено право особа са инвалидитетом да могу бесплатно користити сва паркинг места на територији Републике Србије, Повереник истиче да не постоји ни један ратификовани међународни документ, нити домаћи пропис, републички или локални, који прописује право особа са инвалидитетом да, уз поседовање одговарајуће документације може бесплатно користити сва паркинг места. С тим у вези, неопходно је указати да је одредбама Закона о комуналним делатностима, прописано да комунална делатност управљања јавним паркиралиштима спада, између осталог, у делатност од општег економског интереса у складу са прописима о заштити потрошача, да начин управљања овом делатношћу одређује јединица локалне самоуправе, као и да је у надлежности јединице локалне самоуправе да својим актима одреди да ли ће и којој категорији лица омогућити право на бесплатно паркирање и под којим условима.
Даље, будући да се подносилац притужбе позвао на одредбе Правилника о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима који је донело Удружење паркиралишта Србије (чији је ЈКП „ББ“ члан), тврдећи да на основу тих одредаба, његова инострана паркинг карта важи и на територији Републике Србије јер је у складу са Препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕЦ од 4.6.1998. године, док ЈКП „ББ“ тврди да инострана исправа подносиоца притужбе није издата у складу са наведеном препоруком, Повереник најпре указује на неколико релевантних одредаба поменутог Правилника.
Наиме, у одељку „Важење паркинг карте за особе са инвалидитетом“ поменутог Правилника, чланом 4. став 2. прописано је да паркинг карта за особе са инвалидитетом важи искључиво на прописно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом и то на свим општим паркинг местима обележеним за особе са инвалидитетом на територији Републике Србије, док је ставом 3. прописано да паркинг карте за особе са инвалидитетом издате у државама Европе, које су стандардизоване у складу са препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕЦ од 4.6.1998. године, важе под условом реципроцитета и на територији Републике Србије.
Дакле, не улазећи у оцену да ли је инострана паркинг карта за особе са инвалидитетом подносиоца притужбе издата у складу са препоруком Савета Европске уније бр. 98/376/ЕЦ од 4.6.1998. године, подносилац притужбе, није имао право на бесплатан паркинг на опште обележеном паркинг месту, будући да је из доказа утврђено да му је возило било паркирано на опште обележеном паркинг месту, као и да је чланом 4. став 2. Правилника прописано да паркинг карта за особе са инвалидитетом важи искључиво на прописно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом.
Неопходно је истаћи и да је одредбама члана 17. Одлуке о јавним паркиралиштима Града …, између осталог, прописано да особе са инвалидитетом имају право на коришћење посебно обележеног паркинг места на општим и посебним паркиралиштима, а уколико је заузето имају право на коришћење свих паркинг места на општим паркиралиштима уз поседовање повлашћене карте (посебне налепнице) коју издаје ЈКП „ББ“. Даље, Тачком 9. став 2. Решења о јавним паркиралиштима Града … набројане су улице у граду где се налазе посебно обележена паркинг места за особе са инвалидитетом. Из наведених одредаба јасно произлази да особе са инвалидитетом имају право на бесплатно паркирање у одређеном временском периоду или неограничено само на наведеним локацијама односно тамо где се налазе посебно обележена паркинг места за особе са инвалидитетом, па тек ако су сва таква паркинг места заузета, онда стичу право на коришћење и других паркинг места под истим условима као да се ради о посебно обележеним паркинг местима за особе са инвалидитетом.
Такође, како се подносилац притужбе позива на претходни предмет који је по његовој притужби вођен пред овим органом против ЈКП „ББ“, Повереник указује да се не ради о истој или сличној правној ствари. Наиме, Повереник је у претходном поступку по притужби испитивао приступачност Јавног паркиралишта „…“ за особе са инвалидитетом, односно да ли ово јавно паркиралиште има неопходан број посебно обележених паркинг места за особе са инвалидитетом. Дакле, предмет тог поступка није било испитивање оправданости наплате услуге паркирања, већ приступачност јавног објекта особама са инвалидитетом. Са друге стране, неопходно је нагласити да је копију иностране паркинг карте коју је подносилац притужбе и тада приложио као доказ, Повереник третирао као доказ којим подносилац притужбе чини вероватним да има статус особе са инвалидитетом, не улазећи у то коју врсту и обим права му такав документ даје, нити да ли је у складу са одређеним међународним документима.

Узимајући у обзир све напред наведено, Повереник може констатовати да ЈКП „ББ“, приликом издавања електронске дневне паркинг карте за подносиоца притужбе, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, будући да из наведених градских прописа, као и из одредаба Правилника о изгледу и важењу паркинг карте за особе са инвалидитетом за бесплатно коришћење посебно обележених паркинг места на јавним паркиралиштима који је донело Удружење паркиралишта Србије, произлази да особе са инвалидитетом, иако поседују повлашћену паркинг карту било домаћу или страну, имају обавезу плаћања услуге паркирања возила уколико су њихова возила паркирана на опште обележеном паркинг месту, осим у случају када су сва обележена паркинг места за особе са инвалидитетом већ заузета (што произлази из прописа Града).

МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је АА поднео против ЈКП „ББ“, утврђено је да ЈКП „ББ“ није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Сл. гласник РС“, бр. 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] Устав Републике Србије („Сл. гласник РС“, број 98/06 и 115/21)

[3] Закон о потврђивању Конвенције о правима особа са инвалидитетом, („Службени гласник РС – Међународни уговори”, број 42/09)

[4] члан 1. став 1. Конвенције о правима особа са инвалидитетом

[5] „Сл. гласник РС“, бр. 33/06 и 13/16

[6] „Сл. гласник РС“, бр. 88/11, 104/16 и 95/18

[7] „Сл. гласник РС“, бр. 85/17 и 14/21

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1143-23 Притужба због дискриминације по основу инвалидитета