бр. 07-00-479/2023-02      датум: 9.2.2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднео A. A. у име своје малолетне деце Б. Б. и В. В., против Института за здравствену заштиту Г. Г.  због дискриминације на основу националне припадности, расе и боје коже. У притужби је наведено да је подносилац притужбе дошао у Инситут и да је на пријемном шалтеру предао документа за пријем у којем је назначно да је детету потребан пратилац приликом пружања „медицинске услуге МРИ ендокринијума по протоколу за епилепсију и МРА ендокринијума“ и да се медицинска сестра у амбуланти за редован пријем у служби за пријем и збрињавање болесника Поликлинике за дечију хирургију понашала „дрско“ према подносицу притужбе. Подносилац притужбе је такође навео да Институт није дозволио да његова ћерка од 17 година старости, присуствује као пратилац његовом сину, јер он из здравствених разлога не може. У изјашњењу Инситута наведено је да је 22. септембра 2023. године, детету отворен налог у Институту МБ 12441/23 и да је дете из амбуланте за редован пријем одведено на Одсек за неурохирургију, да је дете примила медицинска сестра Јасмина, која има 36 година радног стажа у Институту и да у прошлости никада није било примедаба на њен рад. У изјашњењу Инситута такође је истакнуто да инсиситурање подносиоца притужбе да дете прати „његова рођена сестра од 17 година старости, није у складу са законским прописима, и да девојка од 17 година има статус детета у систему здравствене заштите и не може бити законски заступник другог детета као ни пратилац“. Увидом у Процедуру припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом и упитник за магнетну резонанцу, Поверник је констатовао да се поступак снимања магнетном резонанцом малолетних пацијената обавља у присуству родитеља, старатеља или законског заступника. Што значи да медицинско особље није могло да дозволи да снимању присуствује неко друго лице, без одобрења претпостављеног. Са друге стране током поступка, утврђено је да медицинска услуга малолетном Ј.М. није одбијена, већ је његов законски заступник одбио да се процедура изводи без присуства његове сестре која би му била подршка и умањила трауматичност извођења ове дијагностичке процедуре. С тим у вези, Повереник је мишљења да је неопходно показати веће разумевање када су у питању дијагностичке процедуре којима се излажу деца и да је сарадња са родитељима нужна и неопходна. Неретко је код родитеља и деце присутан страх од могућих исхода, па је додатно важна сензибилисаност особља и љубазност у раду са децом и њиховим законским заступницима. Након спроведеног поступка, Повереник је констатовао да чињеница да у конкретном случају поступку снимања магнетном резонанцом малолетног сина подноситеља притужбе није могла да присуствује његова малолетна сестра није у узрочној вези са њеном националном припадношћу. Такође, Повереник је даље констатовао да дијагностичка процедура за малолетног Ј.В. није изостала због његове националне припадности већ због немогућности медицинског особља и родитеља да се договоре око адекватног начина извођења ове интервенције. Наведено не значи да овом приликом није евентуално дошло до повреде неког другог права чије разматрање није у надлежности овог државног органа. Повереник је донео мишљење да  Институт Г. Г. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације. Међутим, Повереник је констатовао да не постоје законске сметње да приликом припреме за овакав дијагностички преглед, када то околности налажу, уз дете буде присутна особа  коју родитељ или други законски заступник одреди, односно особа од поверења која може да допринесе смањењу страха, нивоа стреса и трауматизације детета. Због тога је Повереник на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упутио препоруку мера Институту Г. Г., за остваривање равноправности и заштите од дискриминације да размотри унапређивање Процедуре припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом. Повереник је имао у виду да је у Процедури наведено да је циљ процедуре, спречавање потенцијалних нежељених догађаја током снимања магнетном резонанцом и успостављање добре сарадње са особљем, као и са пацијентом односно родитељима/стараоцима/законским заступницима.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио А. А. у име своје деце Б. Б. и В. В., против Института за здравствену заштиту Г. Г. због дискриминације на основу националне припадности и боје коже.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да је 22. септембра 2023. године, Б. Б. (рођен 3.7.2014. године) у Институту Г. Г. (у даљем тексту Институт), ускаћена медицинска услуга МРИ ендокранијума по протоколу за епилепсију и МРА ендокранијума;
• да је подносилац притужбе дошао у Институт са сином и ћерком и да је на пријемном шалтеру предао документа за пријем у којем је назначно да је детету потребан пратилац приликом пружања „медицинске услуге“ указавши да се дете плаши и да је сигуран уприсуству познатих особа;
• да је медицинска сестра узела себи за право да држи предавање о родитељству на начин да мора да га учи самосталности у животу и како мора да остави дете да буде само на одељењу;
• да је медицинска сестра на пријемном одељењу информисала подносиоца притужбе и његову ћерку од 17 година старости да је потребно да носе маске током боравка у Институту;
• да су изашли из болнице и купили маске, и када су се вратили на пријемно одељење, медицинска сестра је „узела дете за руку“ и обавестила подносица притужбе да иде степеницама, а да ће дете ићи лифтом уз њену пратњу;
• да је рекао да ће то уплашити дете, и да је медицинска сестра навела да је таква процедура;
• да је стигао до одељења са ћерком и да су врата била затворена, да је звонио више пута, али нико није отворио врата, због чега је провирио и угледао свог сина како седи на клупи;
• да је отворио врата и позвао дете да изађе, што је оно и учинило а да је медицинска сестра која је одвела дете на одељење скочила на врата, почела грубо да их гура покушавајући да затвори врата;
• да су након тога са одељења изашле две медицинске сестре, медицинска сестра која је покушала да спречи подносиоца притужбе да отвори врата која је „сишла степеницама без речи“ и друга која је пришла и љубазно покушала да дете убеди да остане на одељењу обраћајући се искључиво њему;
• да је подносилац притужбе питао да ли његова ћерка може да присуствује пружању медицинске услуге, јер је он оперисан и да је добио одговор „да његова ћерка не може да присуствује јер није пунолетна, и таква је процедура“;
• да је рекао медицинској сестри да не жели да његово дете траумирају и да ће медицинску услугу извршити у приватној пракси јер тамо процедуре дозвољавају присуство пратиоца;
• да му је медицинска сестра одговорила „како хоћете, а можете да сачекате начелника да одобри, али је он заузет“;
• да је са медицинском сестром отишао код докторке у канцеларију како би тражио отпусну листу;
• да је након што је прочитао у отпусној листи да је наведено „да обија пружање медицинске услуге свом детету“ одбио да потпише листу, јер то није истина;
• да је такође дискриминисана и његова кћерка од 17 година јер јој нису допустили да присуствује прегледу магнетном резонанцом;
• да је навео да ће његовом сину бити пружена услуга у приватној медицинској установи, на начин да га не плаше и не траумирају и да неће потписатии отпусну листу;
• да су му вратили документацију и да је напустио Институт.

• Уз притужбу су поднети следећи докази: 1) Потврда о потреби путовања у циљу остваривања здравствене заштите за Б. Б. од 1. септембра 2023. године; 2) Извештај лекара специјалисте за пацијента Б. Б., Опште болнице Зрењанин од 24. августа 2023.године.
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, и у складу са чланом чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], и затражио изјашњење на наводе из притужбе од Института Г. Г.
• У изјашњењу проф. др Д. Д., в.д. директорке Института, између осталог, наведено је:

• да се са великим жаљењем упознала са садржајем притужбе господина А. А., и да налази да је притужба неоснована у целости;
• да је у Служби за дијагностику и заједничке медицинске послове организована радна јединица, Одсек за магнетну резонанцу и феталну радиолошку дијагностику;
• да се пацијенти које упућују лекари из друге здравствене установе на дијагностику магнетном резонанцом, примају у дневну болницу Клинике за педијатрију или Клинике за дечију хирургију, овисно о индикацијама;
• да се припрема за преглед магнетном резонанцом спроводи на некој од клиничких јединица, и да се не може без прописане припреме из друге здравствене установе ући у простор, односно уређај за МРИ;
• да је дете Б. Б. био упућен под дијагнозом R51 Chepalalgia са захтевом ординирајућег лекара за МРИ ендокранијума по протоколу за епилеписју и МРА ендокранијума, и да је дете заказано преко Дневне болнице Одсека за неурохирургију;
• да дневној болници претходи Амбуланта за редован пријем у Служби за пријем и збрињавање болесника Поликлинике на Клиници за дечију хирургију;
• да је 22. септембра 2023. године, детету отворен налог у Институту МБ 12441/23 и да је дете из амбуланте за редован пријем одведено на Одсек за неурохирургију;
• да је дете одвела медицинска сестра Јасмина, која има 36 година радног стажа у Институту и до сада никада није било примедби на њен рад;
• да је правило Института да једини лифт на Клиници за дечију хирургију користе сви пацијенти, а пратиоци пацијента због епидемиолошке заштите користе степенице;
• да је анамнезу и статус о пацијенту узела др Ђ. Ђ., лекарка на специјализацији из дечије хирургије;
• да је отац детета, „као што се из притужбе види одбијао потребну сарадњу, очекујући поступање по свом личном нахођењу“;
• да инсистирање подносиоца притужбе да дете прати његова сестра, која је малолетна није у складу са законским прописима, обзиром да девојчица стара 17 година такође има статус детета у систему здравствене заштите и не може бити законски заступник другог детета;
• да је господин А. А. одвео дете из болнице одбијајући да потпише одбијање услуге без присуства рођене сестре детета, односно одбио је да потпише Отпусну листу са епикризом, а да дете срећом није било витално угрожено;
• да Кућни ред Института садржи одребе о правима и дужностима пацијената, и да је између осталог пацијент дужан да се у поступку остваривања здравствене заштите према здравственом раднику, односно здравственом сараднику односи са поштовањем и уважавањем и да је забрањено ометање здравствених радника, приликом пружања здравствене заштите;
• да је као епидемиолошка мера заштите прописано да за време пружања здравствене услуге детету, у пратњи детета може бити само један родитељ што је у циљу безбедности и заштите здрвља осталих пацијената;
• да немају сазнања да се подносилац притужбе обраћао приговором Институту нити другим органима и институцијама;
• да је у претходном периоду Институт пружио неопходну здравствену заштиту „свим лицима која немају документа о здравственом осигурању, припадницима осетљивих груп: избеглице, мигранит, туристи, странци и др“.
• да су ви приговори који су поднети Саветнику за заштиту права пацијената града Новог Сада, против Инситута одбијени као неосновани или повучени од стране подносилаца;
• да је током 2022. године на „МРИ било 1674 пацијента односно 1835 контаката (случајеви када се једном пацијенту пружи ова медицинска услуга више пута), а 2023. године 1364 пацијента, односно 1456 контаката“.

1.6. Уз изјашњење достављени су следећи докази: 1) Процедура припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом бр. П. 0750 од 21. фебруара 2022. године; 2) Процедура упитника за магнетну резонанцу бр. П. 0741 од 5 . октобра 2018. године; 3) Анамнеза за пацијента Б. Б. од 22. септембра 2023. године; 4) Отпусна листа са епикризом за пацијента Б. Б. од 22. септембра 2023. године; 5) Правилник о кућном реду Института Г. Г.; 6) Табеларни приказ услуга МРИ за 2022. и 2023. годину.

1.7. Повереник је  такође затражио од подносиоца притуже да допуни, своју притужбу 24. октобра 2023. године, подносилац притужбе је примио захтев Повереника али није доставио допуну притужбе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у анамнезу за пацијента Б. Б., утвђено да је примљен на Клинику за дечију хирургију – Института 22. септембра 2023. године, ради МРИ ендокранијума по протоколу за епилепсију и МРА ендокранијуа. Такође је констатован општи статус пацијента.

• Увидом у Отпусну лису са епикризом од 22. септембра 2023. године, утврђено је да је пацијент примљен на Клинику за дечију хирургију ради МРИ ендокранијума по протоколу за епилепсију и МРА ендокранијума. Да је у склопу припреме за дијагностичку процедуру отац одбио снимање без присуства рођене сестре детета (која није пунолетна).

• Увидом у Процедуру припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом бр. П. 0750 и Процедуру упутника за магнетну резонанцу бр. П. 0741 утрђено је да се преглед магнетном резонанцом малолетних пацијената обавља у присуству родитеља, старатеља или законског заступника детета.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1.Повереник за заштиту равноправности, приликом давања мишљења у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере.

3.3. Устав Републике Србије^[2] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[3], којим је регулисана општа забрана дискриминације, и то тако што је прописано да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости. Према одредби чл. 2. ст. 1. тач. 1. дискриминација је свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима.

3.5. Чланом 17. став 1. Закона о забрани дискриминације је прописано да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Чланом 22. став 1. овог закона прописује да свако дете, односно малолетник има једнака права и заштиту у породици, друштву и држави, без обзира на његова или лична својства родитеља, старатеља и чланова породице. Ставом 2. истог члана забрањено је дискриминисати дете, односно малолетника према здравственом стању, инвалидитету, сексуалној оријентацији, родном идентитету, полним карактеристикама, етничком пореклу, националној припадности, брачном, односно ванбрачном рођењу, јавно позивање на давање предности деци једног пола у односу на децу другог пола, као и прављење разлике према здравственом стању, имовном стању, професији и другим обележјима друштвеног положаја, активностима, израженом мишљењу или уверењу дететових родитеља, односно старатеља и чланова породице. Такође члан 24. став 1. истог закона прописује да је забрањена дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

3.6. Закон о заштити права пацијената[4] у члану 6. ставу 1. прописује да пацијент има право на доступну и квалитетну здравствену заштиту, у складу са својим здравственим стањем, а у границама материјалних могућности система здравствене заштите. Ставом 2. истог члана је прописано да се у поступку остваривања здравствене заштите, пацијент има право на једнак приступ здравственој служби, без дискриминације у односу на финансијске могућности, место становања, врсту обољења, време приступа здравственој служби или у односу на неку другу различитост која може да буде узрок дискриминације. Члан 26. став 1.  истог закона прописује да дете до навршених 15 година живота, има право да буде смештено на болничко лечење у пратњи једног од родитеља, усвојитеља или старатеља, увек када је то могуће.

3.7. Законом о заштити права и слобода националних мањина^[5] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду надлежност Повереника за заштиту равноправности, предмет анализе у конкретном случају јесте утврђивање да ли је дошло до повреде права из Закона о забрани дискриминације, односно да ли је Институт Г. Г., дискриминисао децу подноситеља притужбе на основу њихове припадности ромској националној мањини и боје коже.

3.9. Пре упуштања у анализу релевантних прописа, као и чињеница и доказа који су приложени, Повереник указује да се бавио предметом притужбе само са аспекта своје надлежности, односно да су у току поступка анализирани само они наводи из притужбе и изјашњења који су од значаја за утврђивање дискриминације по основу личних својствава наведених у притужби.

3.10. Повереник најпре констатује да је од подноситеља притужбе затражио да допуни притужбу тако што ће појаснити да ли поседујете доказе који упућују на то да је Институт Г. Г. дозволио, или у пракси допушта да „родитељи бораве у истој просторији са својом децом током прегледа Магнетном резонанцом“ пошто је то навео у притужби. Поред тога је затражено да нас обавести да ли предлаже лице или лица за сведоке која могу да потврде наводе из притужбе, као и да ли се обраћао непосредном руководиоцу или директору Института приговором, или Заштитнику права пацијената, и уколико јесте да нам достави копије ових дописа и евентуално добијене одговоре. Имајући у виду да подноситељ притужбе није доставио тражено Повереник је спровео поступак на основу чињеница и доказа којима је располагао, а који су му достављени уз притужбу и изјашњење.

3.11. Из достављених доказа се као неспорно може констатовати да је сину подносиоца притужбе Б. Б. отворен налог на Институту и да је по протоколу за пацијенте син подносиоца притужбе одведен на Одсек за неурохирургију лифтом. Из доказа је неспорно да отац није могао да присуствује процедури из здравствених разлога, због чега је тражио да детету пратња буде његова рођена сестра, те  да је на крају тражио да му врате документацију када му то није омогућено. У притужби је појаснио да је медицинска сестра одвела дете на одељење ради спровођења дијагностичког прегледа. Даље је навео да је медицинска сестра одвела сина лифтом, а да је он стигао до одељења са ћерком и да су врата била затворена, те да је звонио више пута, али нико није отворио врата, због чега је провирио и угледао свог сина како седи на клупи. Након тога, како је наведено у притужби, отворио је врата и позвао дете да изађе, што је оно и учинило, међутим медицинска сестра која је одвела дете на одељење је према његовим наводима скочила на врата и почела да их гура покушавајући да их затвори. Подносилац притужбе је даље навео да су након тога са одељења изашле две медицинске сестре, медицинска сестра која је према његовим наводима покушала да га спречи да отвори врата која је „сишла степеницама без речи“ и друга која је пришла и љубазно покушала да дете убеди да остане на одељењу обраћајући се искључиво њему. А. А. је у притужби истако да је захтевао од медицинске сестре да његова ћерка од 17 година старости присуствује „пружању медицинске услуге јер је он оперисан и из здравствених ралога не може да буде пратња детету“, и да је добио одговор „да његова ћерка није пунолетна и да не може да буде пратња, јер је таква процедура“. У изјашњењу Института је наведено да једини лифт на Клиници за дечију хирургију користе сви пацијенти, док пратиоци због епидемиолошких мера користе степенице. У изјашњењу Института на ове наводе истакнуто је да инсиситирање подносиоца притужбе да дете прати „његова рођена сестра од 17 година старости, није у складу са законским прописима, и да девојка старости 17 година има статус детета у систему здравствене заштите и не може бити законски заступник другог детета као ни пратилац“. Увидом у Процедуру припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом и упитник за магнетну резонанцу, може се констатовати да се поступак снимања магнетном резонанцом малолетних пацијената обавља у присуству родитеља, старатеља или законског заступника. Дакле, ћерка подносиоца притужбе, према наведеној процедури, није могла да присуствује дијагностичкој процедури, те се одбијање Института да она присутвује прегледу брата  не може довести у узрочно-последичну везу са било којим личним својством деце у чије је име поднета притужба.

3.12. На интернет страници Института у делу који се односи на магнетну резонанцу у делу припреме детета за преглед је наведено: „Покушајте да објасните свом детету, на начин који ће разумети, да је јако важно да сарађује током прегледа (у складу са његовим узрастом). Нагласите детету да ћете бити са њим све време трајања процедуре“[6]. С тим у вези Повереник указује да одредба члана 17. став 1. Закона о забрани дискриминације прописује да дискриминација у пружању јавних услуга постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица. Повереник за заштиту равноправности констатује да се из свих доказа може закључити да је између родитеља и медицинског особља дошло до међусобног неразумевања али се не може закључити да је ово неразумевање било у било каквој узрочној вези са личним својством деце подносиоца притужбе. Дијагностичка процедура за малолетног Б. Б. није изостала због његове националне припадности већ због немогућности медицинског особља и родитеља да се договоре око адекватног начина извођења ове интервенције. Повереник је донео мишљење да Институт Г. Г. није повредио одредбе Закона о забрани дискриминације, што не значи да овом приликом није дошло до повреде неког другог права које није у надлежности овог државног органа. Повереник је мишљења да је неопходно показати веће разумевање када су у питању дијагностичке процедуре којима се излажу деца и да је сарадња са родитељима нужна и неопходна. Неретко је код родитеља и деце присутан страх од могућих исхода, па је додатно важна сензибилисаност особља и љубазност у раду са децом и њиховим законским заступницима. Повереник је констатовао да не постоје законске сметње да приликом припреме за овакав дијагностички преглед, када то околности налажу, уз дете буде присутна особа коју родитељ или други законски заступник одреди, односно особа од поверења која може да допринесе смањењу страха, нивоа стреса и трауматизације детета. Због тога је Повереник на основу члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације упутио препоруку мера Институту Г. Г. да размотри унапређивање Процедуре припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом. Приликом давања ове препоруке, Повереник је посебно имао у виду да је у Процедури наведено да је циљ процедуре, спречавање потенцијалних нежељених догађаја током снимања магнетном резонанцом и успостављање добре сарадње са особљем, као и са пацијентом односно родитељима/стараоцима/законским заступницима. Остављање овакве могућности у процедури би било у најбољем интересу детета које треба да прође кроз снимање магнетном резонанцом које је неретко врло стресан и трауматичан преглед и за одраслог човека.

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби А. А., због догађаја који се одиграо на Институту Г. Г. 22.9.2023. године, утврђено је да нису повређене одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Користећи своја овлашћења из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, Повереник препоручује Институту Г. Г.:

• Да да размотри унапређивање Процедуре припреме пацијента за снимање магнетном резонанцом тако што ће, када то околности налажу осим родитеља/законског заступника, допустити и другој особи коју одреди родитељ, старатељ или други законски заступник да буде уз дете.

Институт Г. Г., обавестиће у року од 30 дана Повереника за заштиту равноправности о поступању по препоруци.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, бр. 22/09

[2] „Службени гласник РС“, број 98/06 и 115/21

[3]„ Службени гласник РС“, бр. 22/09

[4] „Службени гласник РС“, бр.  45/13 и 25/29 др. зако

[5] „Службени лист СРЈ“, бр. 11/02, „Службени лист СЦГ“, бр. 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС“, бр. 72/09 – др. закон и 97/13 – Одлука УС, члан 3.

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1130-23 Притужба због дискриминације у области пружања услуга на основу личног својства национална припадност