бр. 07-00-558/2020-02  датум: 10. 6. 2021.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је подeo  председник  синдиката AA, против Министарства одбране, због дискриминације синдиката АА, у односу на друге синдикате у Министарству одбране и Војсци Србије. У притужби и допуни притужбе, између осталог, наведено је да је синдикат АА дискриминисан као правно лице, на тај начин што је претходни министар одбране једностраним незаконитим актом укинуо репрезентативност синдикату, затим ниједном није пристао да се састане са представницима синдиката АА, нити је синдикат АА могао да учествује у изради Нацра закона о војсци Србије, да је супротно одредбама Закона о раду, орган министарства обуставио одбијање од износа зараде запосленима који су чланови синдиката АА, као и да Министарство одбране на бројне молбе/предлоге/захтеве које му упућује синдикат АА не одговара. У изјашњењу Министарства одбране је наведено да су сви наводи из притужбе неосновани, да се водио поступак утврђивања репрезентативности синдиката АА, да је синдикат АА два пута подносио тужбе Управном суду, од којих је накнадно одустао, да је у јануару 2021. године одржан састанак са представницима синдиката АА у циљу решавања питања у вези са исплатом чланарине, да је на захтеве и предлоге овог синдиката Министарство одбране одговарало, те да је последњи састанак са представницима синдиката АА одржан у марту 2021. године. Током поступка, приликом утврђивања чињеничног стања, Повереник је, поводом навода подносиоца притужбе да Министарство одбране не поступа по захтевима синдиката АА, констатовао да подносилац притужбе до окончања овог поступка није доставио доказе у прилогу ових навода из притужбе. Са друге стране, Министарство одбране је овом органу доставило табелу прегледа реализације задатака са синдикалним организацијама запослених у Министарству одбране и Војсци Србије, из које је утврђено да је синдикат АА, подносио више захтева Министарству одбране, док су одговори/поступања Министарства одбране по конкретно означеним захтевима/предлозима/иницијативама овог синдиката назначени у колони-поступање по захтеву и реализација. Даље, у вези навода да је бивши министар одбране једностраним актом укинуо репрезентативност синдиката АА, Повереник је, на основу навода притужбе и изјашњења закључио да је по захтевима синдиката АА за утврђивање репрезентативности вођен првостепени и другостепени поступак, као и управни спор. Са друге стране, Повереник је утврдио, увидом на интернет презентацију синдиката АА да је овом синдикату решењем Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 29. марта 2021. године, утврђена репрезентативност, у делатности одбране, на територији Републике Србије. Поводом навода притужбе да синдикат АА једини није учествовао у изради текста Нацрта закона о војсци Србије, Повереник је констатовао да се на основу навода притужбе и изјашњења може закључити да коначни текст Нацрта закона о војсци још увек није израђен, као и да је синдикат АА писменим путем упућивао примедбе/предлоге у вези нацрта овог закона, те да је Министарство одбране дописом од 7.12.2020. године, одговорило синдикату АА, између осталог, да ће примедбе на текст Нацрта закона који је синдикат АА достаио, бити разматране приликом примене коначне верзије Нацрта закона. Имајући у виду  наводе из притужбе, изјашњења, достављене доказе, као и појам дискриминације на основу синдикалне припадности, према Закону о забрани дискриминације, Повереник је истакао да у конкретном случају није доказано да је било коме од чланова/чланица синдиката АА који су запослени у МО и ВС  ускраћено неко право из радног односа, само зато што су чланови/чланице овог синдиката. Због тога је Повереник за заштиту равноправности дао мишљење да Министартво одбране није прекршило одредбе Закона о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратио синдикат АА, против Министарства одбране, због дискриминације овог синдиката.
   • У притужби и допуни притужбe између осталог, наведено је:

– да је руководство синдиката АА изложено дискриминаторском понашању кроз покретање неоснованих дисциплинских поступака, мобингу, као и изрицању незаконитих отказа са рада;

– да је Министарство неосновано прекомандовало синдикалне представнике у друга места служења која су удаљена више од 50км од места у којима станују;

– да је против  одликованог подофицира и старијег водника прве класе, противзаконито и неосновано покренут дисциплински поступак окончан доношењем другостепеног управног акта Војног дисциплинског суда, којом је осуђен на казну „губитак службе“ искључиво због јавног заступања ставова  синдиката АА, чији је генерални;

– да је ББ позван на дисциплинску одговорност код послодавца више од 15 пута за годину дана и кажњен одузимањем чина и службе у војсци – отказом са рада, искључиво због синдикалног деловања, тачније заступања синдиката и изношења ставова синдиката на јавним окупљањима који су уредно пријављени и организовани у складу са законом;

– да је ВВ старији водник прве класе, прекомандован почетком 2019. године, иако у Нишу има трајно решено стамбено питање и од стране синдиката је указивано послодавцу да је он синдикални представник у јединици у којој ради;

– да се ГГ налазио на дужности инжињеријског подофицира у Прокупљу, где је основао синдикалну групу, када је покренут и окончан поступак за његов премештај и поред тога што је синдикат указивао на незаконитости и чињеницу да у целој ВС има старешина који би по професионалним карактеристикама пре њега требало да буду премештени, као и на то да се ради о синдикалном представнику који не може да буде премештен док је на положају представника запослених, нити на било који начин стављен у неповољан положај (по Закону о раду и од Србије ратификованом конвенцијом МОР бр. 98);

– да је администрација Министарства одбране донела 2019. године решење којим се  синдикату АА одузима репрезентативност, а касније кад је синдикат АА у новом поступку доказао да је и даље репрезентативан цео управни предмет је проглашен „војном тајном“ и  синдикату АА је онемогућено разгледање списа и остваривање права која му припадају;

– да је администрација Министарства одбране, на незаконит начин, наредила 2019. године Рачуноводственом центру Министарства одбране, у трајању од два месеца, обустављање уплата чланарине, а  синдикат је био условљен да измени свој статут према захтеву послодавца;

– да је у поступку поновног утврђивања репрезентативности  синдиката АА комисија за утврђивање репрезентативности признала и утврдила репрезентативност синдикату АА, али је накнадно Министарство одбране условљавало  синдикат АА да промени свој статут према вољи послодавца, а кад је синдикат АА то одбио да учини, министар одбране је одбио захтев за утврђивање репрезентативности  синдикату АА, са образложењем да не делује према начелима слободе синдикалног удруживања иако је уредно регистрован и делује у складу са законом још од новембра 2012. године;

– да је Министарство одбране више пута одбијало да, на позив синдиката, преговара о закључењу колективног уговора;

– да Министарство одбране у потпуности игнорише  синдикат АА не достављајући му нацрте прописа и не укључујући га у рад у изради прописа који се односе на радно-правни, социјални и материјални положај запослених;

– да је  синдикат АА у више наврата покушао да заштити своја права пред Министарством одбране и другим државним органима, као што је Агенција за мирно решавање спорова, Заштитник грађана и сл. али Министарство одбране није показало вољу да се медијацијом реши настали спор;

– да синдикат АА сматра да је дискриминисан као група, односно као организација запослених, при чему дискриминацију у продуженом трајању непосредно врше представници Министарства одбране;

– да се на дописе и акта која синдикат упућује министру одбране и Министарству одбране не одговара и по њима се не поступа, док се са друге стране врши кореспонденција са другим синдикатима који окупљају запослене у Војсци Србије и који броје свега неколико десетина чланова;

– да у 2019. години, на састанак у вези са израдом Нацрта новог закона о Војсци Србије једино синдикат АА није био позван, нити обавештаван и позиван на састанке радне групе која је припремала Нацрт закона о Војсци Србије.

• У прилогу притужбе достављена су следећа документа: 1) објаве са ФБ странице других саиндиката ; 2) обавештење о престанку војне службе АА; 3) обавештење о престанку основа за одбијање износа од плате на име синдикалне чланарине запосленима који су чланови  синдиката АА;
• Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка затражено изјашњење Министарства одбране.
• У изјашњењу министра одбране, Небојше Стефановића, наведено је:

– да је неоснована притужба синдиката АА да су његови чланови дискриминисани и  стављени у неповољнији положај у односу на остале запослене у Министарству одбране;

– да наведена четири лица у притужби нису кажњена због чланства у синдикатима нити било које синдикалне активности, већ због одређеног понашања за које је у прописаном поступку утврђено да представља законом одређени дисциплински преступ;

– да су неосновани наводи  синдиката АА да је дошло до незаконитог уклањања репрезентативног статуса. Наиме,  синдикат АА, као синдикат који је основан код послодавца – Министарства одбране и Војске Србије, дана 26. 08. 2014. године, је поднео захтев за утврђивање репрезентативности тог синдиката код послодавца. Министарство одбране је 31. 03. 2015. године донело решење, којим је утврђена репрезентативност  синдиката АА код Министарства одбране и Војске Србије. Решење је било засновано на чињеници да је захтев поднео синдикат чији је ниво оснивања – код послодавца. Међутим,  синдикат АА је 28. 03. 2015. године променом статута синдиката, променио ниво оснивања, односно деловања, тако да од 28. 03. 2015. године овај синдикат делује „за територију Републике Србије у делатности одбране“ при чему о наведеној промени нивоа деловања  синдикат АА није обавестио Министарство одбране као послодавца и као орган пред којим се у том тренутку води поступак за утврђивање репрезентативности. Министарство одбране је у општем управном поступку поновило тај поступак, из разлога јер је чињеница промена нивоа оснивања тј. деловања синдиката такве природе да је могла довести до другачијег решења, да је била позната у ранијем поступку. Стога је у поновљеном поступку, решењем од 15. 04. 2019. године поништено решење од 31. 03. 2015. године којим је утврђена репрезентативност синдиката ААкод послодавца – Министарства одбране и Војске Србије;

– да је 30. 04. 2019. године  синдикат АА поднео тужбу Управном суду против решења којим је поништено решење о утврђивању репрезентативности, док је дана 19. 03. 2021. године, синдикат АА обавестио Министарство одбране да је 15. 03. 2021. године поднео Управном суду у Београду поднесак којим повлачи тужбу поднету против решења Министарства одбране од 15. 04. 2019. године;

– да је 16. 04. 2019. године, синдикат АА поново поднео захтев за утврђивање репрезентативности код послодавца по истом правном основу;

– да  синдикат АА, у накнадно постављеном року није доставио доказ о испуњености услова за репрезентативност, те је министар одбране  донео решење којим се утврђује да  синдикат АА не испуњава услове репрезентативности, због чеага је захтев за утврђивање репрезентативности код послодавца одбијен;

– да је против наведеног решења  синдикат АА дана 23. 12. 2019. године поднео тужбу Управном суду у Београду, од које је одустао дана 29. 01. 2021. године, о чему је обавестио Министарство одбране 05. 02. 2021. године;

– да је синдикат АА извршио измену Статута и уклонио спорне одредбе о чему је обавестио Министарство одбране дана 18. 02. 2021. године;

– да је Рачуноводствени центар Сектора за буџет и финансије, на основу обавештења Секретеријата министарства од 15.04.2019. године, да је синдикат АА променио ниво деловања и да више није регистрован код послодавца те да Министарство одбране не може на основу постојећих изјава чланова наведеног синдиката одбијати износ од плате на име синдикалне чланарине и тај износ уплаћивати на рачун синдиката, обуставио одбијање од плате синдикалне чланарине професионалним припадницима који су чланови синдиката АА од обрачуна и исплате плате за април 2019. године. Међутим, након што је Секретеријат министарства 17. 06. 2019. године доставио Споразум о техничко-просторним и другим условима за рад синдиката, указујући на обавезе из споразума да се члановима тог синдиката на основу њихове писане изјаве одбија чланарина почев од априла 2019. године, накнадно је обустављена чланарина и уплаћена синдикату, чиме је обезбеђен континуитет у обустави чланарина и исплатама синдикату;

– да је у циљу решавања спорних питања у вези са исплатом чланарине и утврђених неслагања са подацима којима располаже Рачуноводствени центар Министарства одбране дана 27. јануара 2021. године одржан састанак са представницима синдиката АА, на ком је договорено да синдикат АА достави списак чланова којима се врши уплата синдикалне чланарине Рачуноводственом центру, како би се идентификовали разлози у што краћем року и предузеле одговарајуће мере ради решавања предметног проблема;

– да су неосновани наводи из притужбе да представници овог синдиката нису позвани на састанак 2019. године у вези са израдом Нацрта новог Закона о Војсци Србије, непозивање на састанке радне групе која је припремала Нацрт Закона о Војсци Србије, као и одбијање захтева да се упознају са садржајем предметног нацрта, из разлога што се ради о радним верзијама нацрта закона, који нису упућени у процедуру усвајања, односно где су још увек остала отворена питања усаглашавања и дефинисања одређених материјалних решења, као и питање саме структуре закона, и да никада није затражено службено мишљење од синдикалних организација, па у конкретном случају не може ни бити говора о било каквом дискриминаторском поступању Министарства одбране;

– да су неосновани и неаргументовани наводи да Министарство одбране одбија сваки дијалог са сидникатом АА и да се на дописе и акта које синдикат упућује министру одбране и Министарству не одговара, док се са друге стране врши кореспонденција са другим синдикатима;

– да је Министарство одбране опредељено да у дијалогу са синдикатима решава све евентуалне конкретне захтеве и да у прилог томе стоји чињеница да је од децембра 2020. године до марта 2021. године одржано неколико састанака са представницима синдиката који делују у вези са положајем припадника Министарства одбране.

1.6. Уз изјашњење је  достављена табела као преглед реализације задатака са синдикалним организацијама запослених у Министарству одбране и Војсци Србије из које се може сагледати број захтева које је поднео синдикат АА, по којима је поступљено, и број захтева које су поднеле друге синдикалне организације у Министарству одбране и Војсци Србије.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• У обавештењу Секретаријата Министарства, број 1503-3 од 15. 04. 2019. године, који је упућен Сектору за буџет и финансије Министарства одбране, наведено је, између осталог да „Министарство одбране не може, на основу постојећих изјава чланова синдиката АА, одбијати износ од плате на име синдикалне чланарине и тај износ уплаћивати на рачун синдиката, у смислу одредаба члана 207. став 2. Закона о раду, будући да је синдикат АА променио ниво деловања и да више није регистрован као синдикат код послодавца“.

• Увидом у табелу-Преглед реализације задатака са синдикалним организацијама запослених у Министарству одбране и Војсци Србије утврђено је да je током 2020 и 2021. године, синдикат АА поднео 30 захтева/примедби/иницијатива и др., да су и друге синдикалне организације у МО и ВС подносиле захтеве, док је у колони- поступање по захтеву и реализција, назначен начин поступања за појединачне поднете захтеве.

• Увидом у решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања бр. 110-00-710/2016-02 од 29. марта 2021. године,  утврђено је да је синдикату АА утврђена репрезентативност, у делатности под називом: Послови одбране, на територији Републике Србије. У образложењу наведеног решења, између осталог, наведено је да „подносилац захтева испуњава услове репрезентативности у делатности под називом –послови одбране на територији Републике Србије, јер поред испуњења осталих законских услова, у свом чланству има више од 10% од укупног броја запослених, у наведеној делатности“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, достављене доказе, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

• Устав Републике Србије^[3] у члану 21. став 3. прописује да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у члану 14. забрањује дискриминацију, односно, прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима^[4]. Чланом 25. став 1. овог закона забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци односно синдикалној организацији. Чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације ( „Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

• Закон о Војсци Србије[5] уређује положај и надлежност Војске Србије, организацију, састав и начела службе у Војсци Србије, специфична војна служба и служба под отежаним условима, командовање и руковођење Војском Србије, чинови у Војсци Србије, симболи и обележја Војске Србије, војни празници, називи јединица и установа, верска служба, одговорност за штету коју причини Војска Србије, демократска и цивилна контрола, јавност рада, канцеларијско пословање,и евиденције у Војсци Србије, служба у Војсци Србије и друга питања од значаја за Војску Србије. Чланом 14. овог закона прописано је да учешће професионалних припадника Војске Србије у групама синдикалног карактера мора бити у складу са правилима војне службе.

• Конвенција Међународне организације рада број 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права[6], у члану 2. прописује да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право без претходног одобрења, да образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута ових последњих. чланом 3. је прописано да радничке и послодавачке организације имају право на доношење својих статута и административних правила, слободних избора својих представника, организовање свога управљања и делатности и формулисања свога акционог програма. Јавне власти морају се уздржавати сваке интервенције такве природе која би имала за циљ ограничење овога права или сметање законског извршења. У члану 11. којим се уређује заштита синдикалних права, прописано је да се сваки члан Међународне организације рада за кога је ова конвенција на снази обавезује да предузме све потребне и погодне мере да би трудбеницима и радницима обезбедио слободно вршење синдикалних права.

• Уредбом о ратификацији Конвенције Међународне организације рада број 98[7] о примени принципа организовања и колективног преговарања прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или са пристанком послодавца за време радних часова. Такође, прописано је да организације радника и послодаваца треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела уплитања једних на рачун других, било директно, било преко својих агената или агената или чланова, у њихово формирање, функционисање и администрацију. У смислу  ове одредбе  у  дела  мешања  спадају  мере  које  иду  за  тим  да  изазову стварање организације радника којима господаре послодавац или организације послодаваца или издржавање организација радника финансијским или другим средствима, са намером да се ове организације ставе под контролу послодаваца или организације послодаваца.

Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.9. На основу навода притужбе и допуне притужбе може се закључити да је председник синдиката АА притужбу Поверенику за заштиту равноправности поднео због дискриминације  синдиката као правног лица, а да је основ дискриминације чланство у синдикалној организацији.  С тим у вези, Повереник најпре указује да су одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације регулисани посебни случајеви дискриминације, па је тако одредбом члана 25. став 1. овог закона прописано да је забрањена дискриминација због политичког убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији.

Имајући у виду прописану законску одредбу, Повереник констатује да дискриминација због синдикалне припадности, дефинисана чланом 25. Закона о забрани дискриминације, постоји када је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно ускраћивање права неком лицу или групи лица засновано на чињеници да то лице припада, односно да не припада синдикалној организацији. С друге стране, с обзиром да су чланови и чланице синдиката само појединци (физичка лица), дискриминацији због припадности или неприпадности синдикалној организацији могу, по природи ствари, бити изложена лица или група лица који су повезани управо чињеницом да припадају, односно да не припадају синдикалној организацији. Даље, чланом 28. Закона о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације је прописано да ће се поступци започети пре ступања на снагу овог закона окончати по одредбама Закона о забрани дискримнације ( „Службени гласник РС“, број 22/09) и општих аката по којима су започети.

3.10. Подносилац притужбе наводи да је један од начина дискриминације  синдиката АА тај што се на дописе и акте које синдикат упућује Министарству одбране не одговара и по њима се не поступа, док се, са друге стране врши коресподенција са другим синдикатима у Војсци Србије, као и да бивши министар одбране и поред више дописа, молби и захтева које му је синдикат упућивао није пристао да се састане са представницима синдиката АА, док се нпр. редовно састајао са представницима других синдиката.  Поводом ових навода, Повереник је затражио да  синдикат АА достави све дописе, акте, предлоге, захтеве, односно друга писмена, којима се синдикат обраћао Министарству одбране од краја 2017. године, до данас. Међутим, синдикат АА није, до окончања овог поступка доставио доказе који би потврдио ове наводе из притужбе. Са друге стране, Министарство одбране је овом органу доставило преглед реализације задатака са синдикалним организацијама запослених у Министарству одбране и Војсци Србије. Увидом у овај прилог, утврђено је да је синдикат АА, подносио више захтева Министарству одбране, као и други  синдикати у МО и ВС, док су одговори/поступања Министарства одбране по конкретно означеним захтевима/примедбама/иницијативама назначени у колони-поступање по захтеву и реализација. Према томе, из доказа који су достављени уз изјашњење и то прегледа реализације задатака са синдикалним организацијама запослених у Министарству одбране и Војсци Србије, Повереник констатује да је Министарство одбране одговарало и поступало по захтевима које је упућивао  синдикат АА.  Тако је нпр. у овом прегледу назначено да је синдикат АА упутио примедбе на одговор МО у вези предмета престанка ПВС генералном секретару синдиката, заведен под бр. 1689 од 30.12.2020. године, док је у поступању по захтеву назначено да је 21.1.2021. године, одржан састанак са председником синдиката и адвокатом синдиката, док је у делу реализација наведено да су на састанку разматрани могући начини решавања предмета: уколико генерални секретар поднесе тужбу, сачекати пресуду, на основу члана 168. Закона о Војсци Србије председнику РС поднети молбу за ублажавање дисциплинске казне, по захтеву синдиката покренути поступак пред Агенцијом за мирно решавање радних спорова. Такође, по захтеву/иницијатив синдиката АА за побољшање социјалног, материјалног и радног положаја цивилних лица у ВС на начин да се повећа коефицијент за посебне услове службе за 5%, тако да укупно износи 25%, наведено је да је 29.3.2021. године СБиФ доставио одговор синдикату и указао на разлоге који условљавају различите коефицијенте за ПВЛ и ЦЛ.

3.11.  Синдикат АА наводи да је овај синдикат дискриминисан на тај начин што је Министар одбране, половином 2019. године једнострано донео решење којим се укида репрезентативност синдиката, без правносг основа, након чега је наредио служби за обрачун плата Министарства одбране да обустави уплату чланарине синдикату АА, супротно члану 207. Закона о раду. Даље, у поступку поновног утврђивања репрезентативности, комисија је признала и утврдила репрезентативност синдиката АА, али је накнадно Министарство одбране условљавало синдикат да промени свој статут, на који начин су грубо повређена правила из конвенције бр. 87 МОР-а. Поводом ових навода Повереник истиче да се из навода притужбе, као и навода изјашњења закључује да је у 2019. години вођен поступак утврђивања репрезентативности  синдиката АА. Такође, према наводима из изјашњења синдикат АА је два пута подносио тужбу Управном суду, против коначних решења, које је, накнадно, повукао. Међутим, током поступка нису достављени докази (решења) из којих би се утврдило да су разлози оспоравања и укидања репрезентативности синдиката, дискриминаторне природе. Са друге стране, Повереник је увидом на интернет презентацију синдиката АА утврдио да је решењем Министарства за рад, борачка и социјална питања бр. 110-00-710/2016-02 од 29. марта 2021. године, синдикату АА утврђена репрезентативност, у делатности  одбране, на територији Републике Србије. У образложењу наведеног решења, назначено, између осталог, да је на основу утврђеног чињеничног стања утврђено да  сикдикат ААиспуњава услове репрезентативности у делатности одбране на територији Републике Србије, јер поред испуњења осталих законских услова у свом чланству има више од 10% од укупног броја запослених у наведеној делатности.

3.12. Даље, на основу навода притужбе, изјашњења, и обавештењa Секретаријата министарства од 15.4. 2019. године, закључује се да је рачуноводствени центар Сектора за буџет и финансије обуставио одбијање од плата синдикалне чланарине професионалним припадницима који су чланови синдиката АА из разлога што је  синдикат АА променио ниво деловања и није регистрован код послодавца, због чега Министарство одбране није могло на основу постојећих изјава чланова одбијати износ од плате на име синдикалне чланарине и тај износ уплаћивати на рачун синдиката. Повереник указује да је одредбом члана 207. став 2. Закона о раду прописано да је послодавац дужан да запосленом који је члан синдиката на име синдикалне чланарине одбије износ од зараде на основу његове писмене изјаве и да тај износ уплати на одговарајући рачун синдиката. Према томе, уколико је, у конкретном случају било повреде члана 207. Закона о раду, Повереник указује да се примена и/или повреда овог члана, за коју подносилац притужбе истиче да је повређена, не утврђује у поступку пред Повереником за заштиту равноправности, већ у поступку инспекцијског надзора, сагласно члану 268. Закона о раду. Са друге стране, Министарство одбране је, поводом ових навода из притужбе,  у изјашњењу навело да након што је Секретаријат министарства, 17.6.2020. године доставио Споразум о техничко просторним условима и другим условима за рад синдиката АА, указујући на обавезе споразума да се члановима тог синдиката на основу њихове писане изјаве одбије синдикална чланарина почев од априла 2019. године, накнадно је обустављена чланарина и уплаћена синдикату, чиме је обезбеђен континуитет у обустави чланарине и исплатама синдиката. Поред тога, из изјашњења и доказа доставњеног уз изјашњење закључује се да је у јануару 2021. године, у циљу решавања питања у вези са исплатом чланарине и утврђивања неслагања са подацима којима располаже Рачуноводствени центра Министарства одбране, одржан састанак између представника синдиката АА и Министарства одбране. У изјашњењу се наводи да је састанак завршен договором да синдикат АА достави списак чланова којима се врши уплата синдикалне чланарине.

3.13. У вези навода из  притужбе да сидикат АА  једини није учествовао у изради текста нацрта Закона о војсци Србије,  Повереник констатује да се на основу навода притужбе и изјашњења може закључити да коначни текст Нацрта закона о војсци још увек није израђен, као да је  синдикат АА писменим путем упућивао примедбе/захтеве у вези израде нацрта овог закона, те да је дописом Министарства одбране од 7.12.2020. године, одговорено синдикату АА, између осталог и да ће примедбе на текст нацрта закона који је синдикат АА доставио, бити разматране приликом примене коначне верзије нацрта закона. Такође, у изјашњењу се наводи да ће након израде коначних верзија нацрти закона бити достављени на мишљење свим синдикатима који делују у МО и ВС.

Поводом навода из притужбе који се односе на дискриминаторно поступање Министарства одбране  према председнику  синдиката  АА и још тројици представника овог синдиката, може се констатовати да подносиолац притужбе до окончања поступка пред Повереником није доставио доказе којима би учинио вероватним ове наводе као ни сагласност ових лица за вођење поступка. Наиме, Повереник је поводом ових навода, захтевао од подносиоца притужбе да прецизира, на који начин, по ком личном својству и у односу на кога су дискриминисани, уз достављање доказа (одлуке, решења и друга писмена) којима је  одлучивано о појединим правима лица за која сматра да су дискриминисана. Међутим до окончања поступка, нису достављени докази који би потврдили ове наводе, нити сагласност ових лица за покретање поступка пред Повереником за заштиту равноправности у њихово име, чиме нису отклоњени недостаци за поступање пред овим државним органом у смислу члана 21. став 1. тачка 2. Пословника о раду[8].

3.14. Имајући у виду све наведено, наводе из притужбе, изјашњења, достављене доказе, као и појма дискриминације на основу синдикалне припадности према Закону о забрани дискриминације, Повереник констатује  да у конкретном случају не постоје докази да је било коме од чланова/чланица синдиката АА који су запослени у МО и ВС  ускраћено неко право из радног односа, само зато што су чланови одређене синдикалне организације. Због тога, у конкретном случају нема повреде права из Закона о забрани дискриминације.

3.15. Повереник за заштиту равноправности користи прилику да подсети да је слобода синдикалног организовања и деловања запослених загарантована Уставом и Законом о раду, те да је забрањено свако лошије/неповољније поступање послодавца према запосленима због њиховог чланства у синдикалној организацији или због синдикалних активности, док према Закону о Војсци Србије учешће професионалних припадника Војске Србије у групама синдикалног карактера мора бити у складу са правилима војне службе.

4. МИШЉЕЊЕ

Министарство одбране Републике Србије није повредило одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.

[3] „Службени гласник РС“, број 98/06

[4] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[5] „Службени гласник РС“, бр. 116/07,88/09,101/10-др.закон, 10/15,88/15-УС, 36/18 и 94/19

[6] „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 8/58

[7] „Службени лист ФНРЈ – Међународни уговори и други споразумиˮ, број 11/58

[8] „Службвени гласник РС“, број 34/11

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1114-20 Мишљење поводом притужбе председника синдиката АА, против Министарства одбране