бр. 07-00-416/2023-02 датум: 20. 2. 2024.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Војвођанског ромског центра против ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица. У притужби је наведено да је назив правног лица на које се притужба односи: „Основна школа „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица (Десанка Максимовић, Доситеј Обрадовић, Владо Ћетковић, Браћа Михајловић, Вељко Банашевић)“ и да ромска деца од предшколског до четвртог разреда „законски припадају“ школи „Владо Ћетковић“, док су ромски ученици из виших разреда званично уписани у школе „Десанка Максимовић“, „Доситеј Обрадовић“, „Браћа Михајловић“ и „Вељко Банашевић“. Даље је наведено да се школе које похађају само Роми налазе у истој згради као ОШ „Бранко Радичевић“ и да у пракси ове школе (пет школа које похађају само Роми) формирају „само једну школу (једно одељење у свакој години/осам одељења укупно)“, а да српска деца похађају наставу у поподневним часовима, након завршетка прве смене. У изјашњењу директорке ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица наведено је да су у школској 2022/2023. године имали осам ученика ромске националности и 610 ученика српске и неалбанске националности, да у школској 2023/2024. години имају 10 ученика ромске националности, као и да су од 1999. године јужне школе („Десанка Максимовић“, „Доситеј Обрадовић“ „Владо Ћетковић“, „Браћа Михајловић“ и „Вељко Банашевић“) смештене у истој згради у којој се налази и школа „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица. У току поступка је утврђено да ученици пет основних школа из јужног дела Косовске Митровице наставу похађају у згради ОШ „Бранко Радичевић“ у северном делу Косовске Митровице, али нису уписани у ову школу, већ школе у којима су уписани само користе зграду ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица. Друга неспорна чињеница која је утврђена у току поступка јесте да је школу „Бранко Радичевић“ у школској 2022/2023. години похађало осам ученика ромске националности и 610 ученика неромске националности, односно да у школској 2023/2024. години ову школу похађа 10 ученика ромске националности. Из наведених података је неспорно да ученици ромске националности похађају наставу заједно са осталим ученицима, као и да ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица нема обавезу ни овлашћење да одлучује о упису и организацији наставе у наведених пет школа. У притужби је наведено да се притужба подноси против ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица, а потом су у загради наведени називи још пет школа. Из тих разлога је Повереник затражио од подносиоца притужбе да прецизира против кога подноси притужбу. У међувремену, Повереник је затражио изјашњење од ОШ „Бранко Радичевић“ која је у притужби неспорно наведена као лице против којег се подноси притужба. С обзиром да допуна притужбе од 12. јануара 2024. године није потписана у складу са законом, као и да је након допуне притужбе остало непрецизно против кога се подноси притужба, Повереник је наставио поступак само против ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица. С обзиром на све наведено, Повереник је дао мишљење да у поступку по притужби коју је поднело Удружење Војвођански ромски центар, због дискриминације ученика ромске националности, ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације. Такође, с обзиром на све наводе притужбе, Повереник за заштиту равноправности ће, у складу са надлежностима прописаним одредбама члана 33. тачка 9) Закона о забрани дискриминације упутити препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Митровица, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица, ОШ „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица, ОШ „Браћа Михајловић“ Косовска Митровица и ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица да приступе припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности („Службени гласник РС“, бр. 65/2018).

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Поверенику за заштиту равноправности притужбом се обратило удружење Војвођански ромски центар из Новог Сада, због сегрегације ромске деце.
   • У притужби је, између осталог, наведено:

• да притужбу подноси Удружење грађана „Војвођански ромски центар“ у сарадњи са Европским центром за права Рома;
• да је назив правног лица на које се притужба односи: „Основна школа „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица (Десанка Максимовић, Доситеј Обрадовић, Владо Ћетковић, Браћа Михајловић, Вељко Банашевић)“;
• да у Северној Митровици постоје две главне школске зграде под србијанским системом и то су ОШ „Бранко Радичевић“ и ОШ „Свети Сава“;
• да је већина ромске деце уписано у пет србијанских основних школа које похађају само Роми: ОШ „Десанка Максимовић“, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ „Владо Ћетковић“, ОШ „Браћа Михајловић“ и ОШ „Вељко Банашевић“, које се налазе у северном, односно већинском српском делу града;
• да се школе које похађају само Роми налазе у истој згради као ОШ „Бранко Радичевић“ и да у пракси ове школе (пет школа које похађају само Роми) формирају „само једну школу (једно одељење у свакој години/осам одељења укупно)“, а да српска деца похађају наставу у поподневним часовима, након завршетка прве смене;
• да ромска деца од предшколског до четвртог разреда „законски припадају“ школи „Владо Ћетковић“, док су ромски ученици из виших разреда званично уписани у школе „Десанка Максимовић“, „Доситеј Обрадовић“, „Браћа Михајловић“ и „Вељко Банашевић“;
• да у једном формираном одељењу може бити ромске деце из четири различите школе;
• да су школе које похађају само ромски ученици привремено смештене у зграду школе „Бранко Радичевић“ у Северној Митровици. Школска зграда је у добром стању, укључујући комуналне услуге, намештај и објекат, као и да школа има „разне специјализоване учионице, међутим њих могу да користе само ученици који иду на јутарњу наставу у српско одељење“.
• да је ученицима из ромског насеља, из безбедносних разлога обезбеђен превоз аутобусом „који плаћа Влада Републике Србије“;
• да су српске школе евакуисане (запослени и наставна опрема) из јужног дела у северни део Митровице због затегнутих међуетничких односа у граду, док су ромски ученици наставили да похађају србијанске школе које су сада лоциране само у северном делу града;
• да од тада постоји пет школа које су евакуисане са југа града и које раде као једна поподневна школа у згради школе „Бранко Радичевић“. Једини ученици који и даље живе на југу Митровице а иду у српске школе су ученици ромског етничког порекла. Родитељи српске деце из подручја са југа града уписују своју децу у школе „Бранко Радичевић“ и „Свети Сава“ и као резултат тога, већински ромска школа је постала само ромска школа.
• када се ромска деца уписују у основну школу, или чак предшколско, углавном се сматра и прихвата од стране свих актера попут родитеља, деце, школске управе, наставника, општинске управе, да ће похађати ромску школу. Влада Републике Србије истиче потребу за приказивањем чињеница да на Косову још увек постоји присуство српских институција и потребу да сачувају пословне прилике за српске педагошке раднике. С друге стране, ромска заједница истиче финансијски моменат јер, већина Рома у Митровици, чак и ако им је први или други језик албански и/или ромски иако живе ближе косовским албанским школама, шаљу децу у србијанске школе, те примају социјалне бенефите из Републике Србије.
• да о могућности мешања разреда неки родитељи ромске деце и ученици истичу потенцијалне предности заједничког учења језика и потенцијала за пријатељством између деце, док су неки исказали забринутост поводом безбедности и потенцијалног малтретирања на расној основи;
• да је, према информацијама од самих школа број ромских ученика следећи: ОШ „Десанка Максимовић“ школске 2023/2024 године похађа десет ученика и сви ученици су ромске националности; ОШ „Доситеј Обрадовић“ школске 2023/2024. године похађа 46 ученика и сви ученици су ромске националности; ОШ „Владо Ћетковић“ је школске 2023/2024. године похађа 259 ученика и сви ученици су ромске националности; да ОШ „Браћа Михајловић“ није доставила податке. За наведене школе су достављени и подаци о броју ученика и за школске 2019/2020, 2020/2021, 2021/2022 и 2022/2023. године.
• да је према извештају ОЕБС-а из 2020. године наставу у згради ОШ „Бранко Радичевић“ похађало 352 ромска и ашкалијска ученика, од којих 290 живи у ромској махали.
  • У прилогу притужбе достављени су следећи прилози: 1) електронске преписке са представницима школа о броју ученика; 2) захтев за приступ информацији од јавног значаја; 3) линк ка сајту ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица и 4) линк ка „истраживању К2.0 „Школе духова, гето школе и сегрегација“ из 2022. године.
  • Ради утврђивања чињеничног стања, Повереник је од Удружења Војвођански ромски центар затражио допуну притужбе тако да прецизира шта сматра актом дискриминације, односно коју школу сматрају извршиоцем дискриминације (оне у које су деца уписана или ону чију зграду школе користе), као и да доставе доказе који поткрепљују наводе притужбе.
  • Допуна притужбе која је 12. јануара 2024. године достављена Поверенику електронском поштом није потписана и по свом садржају је у највећем делу идентична притужби од 21. августа 2023. године. У допуни притужбе је , између осталог наведено да је назив правног лица на које се односи притужба: Основна школа „Бранко Радичевић“ – Косовска Митровица (Десанка Максимовић, Доситеј Обрадовић, Владо Ћетковић, Браћа Михајловић, Вељко Банашевић). Даље је наведено да предлажу да „Повереник утврди дискриминацију ромских ученика по основу етничке припадности од стране ОШ „Десанка Максимовић“, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ „Владо Ћетковић“, ОШ „Браћа Михајловић“, ОШ „Вељко Банашевић“ из Косовске Митровице, Републике Србије као оснивача образовно-васпитне установе.“ Уз допуну притужбе нису достављени докази који поткрепљују наводе да ОШ „Браћа Михајловић“ и ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица похађају само ученици ромске националности.
  • У међувремену Повереник за заштиту равноправности је, у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације, два пута затражио од ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица (28. августа 2023. године и 12. децембра 2023. године) да се изјасни на наводе притужбе.
  • У изјашњењу директорке ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица од 3. јануара 2024. године наведено је:
• да су 15. децембра 2023. године примили захтев за изјашњење на наводе притужбе;
• да су у школској 2022/2023. године имали осам ученика ромске националности и 610 ученика српске и неалбанске националности;
• да ову школу похађају ученици српске и ромске националности и неалбанске националности. Да су од 1999. године јужне школе („Десанка Максимовић“, „Доситеј Обрадовић“ „Владо Ћетковић“, „Браћа Михајловић“ и „Вељко Банашевић“) смештене у истој згради у којој се налази и школа „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица;
• с „обзиром да је број деце која похађају школу „Бранко Радичевић“ далеко већи од поменутих школа у складу са тим се и користе учионице као и кабинети. Морамо нагласити да им је омогућен простор у складу са бројем њихових ученика и никада им нисмо то право ускраћивали“;
• да је школа „Владо Ћетковић“ још пре 1999. године била „типична ромска школа, тако је остала и дан данас. Уписивањем ђака у нашу школу колеге би остале без норме а школа би престала да постоји“.
• да ОШ Бранко Радичевић“ школске 2023/2024. године похађа 10 ученика ромске националност, као и да је на Ромима „свака могућност избора коју ће школу похађати“ и да је код њих свако дете добродошло.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
   • У електронском допису ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Митровица од 9. јуна 2023. године, које је достављено уз притужбу, наведено је следеће: „Бројно стање ученика: школска 2019/2020. година – шести разред 3 ученика, седми разред 5 ученика; школска 2020/2021. година – седми разред 3 ученика, осми разред 5 ученика; школска 2021/2022. година – пети разред 4 ученика, осми разред 3 ученика; школска 2022/2023. година – пети разред 2 ученика, шести разред 5 ученика, школска 2023/2024. година – шести разред 5 ученика, седми разред 5 ученика. Сви ученици су припадници ромске националности“.
   • У електронском допису ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица од 8. јуна 2023. године, које је достављено уз притужбу, наведено је следеће: „Број ученика ромске националности: Школска 2019/2020. година – пети разред укупно 25 ученика, шести разред укупно 20 ученика; седми разред укупно 16 ученика; осми разред укупно 17 ученика. Школска 2020/2021. година – пети разред укупно 16 ученика; шести разред укупно 25 ученика; седми разред укупно 17 ученика; осми разред укупно 15 ученика. Школска 2021/2022. година – пети разред укупно 15 ученика, шести разред укупно 16 ученика; седми разред укупно 25 ученика; осми разред укупно 16 ученика. Школска 2022/2023. година – пети разред укупно 5 ученика, шести разред укупно 15 ученика; седми разред укупно 16 ученика; осми разред укупно 21 ученик. Школска 2023/2024. година – пети разред укупно 10 ученика; шести разред укупно 5 ученика; седми разред укупно 15 ученика; осми разред укупно 16 ученика. Поштовани ово су све ученици ромске националности који похађају ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица.“ У електронском допису ове школе од 14. јуна 2024. године наведено је „Поштовани, Основну школу „Доситеј Обрадовић“ похађају искључиво ученици ромске националности. Укупан број ученика од 5. до 8. разреда за школску 2022/2023. годину је 57 ученика. Ученика других националности нема.“
   • У електронском допису ОШ „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица од 12. јуна 2023. године, које је достављено уз притужбу, наведено је следеће: „Укупан број деце Рома који похађају Основну школу „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица је 259, по одељењима: предшколско 29; I разред 39; II разред 33; III разред 41; IV разред 35; V разред 32; VI разред 18; VII разред 17; VIII разред Основну школу „Владо Ћетковић похађају само ученици ромске националности.“
3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

• Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге домаће и међународне прописе.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације^[1] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности је да поступа по притужбама због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима и изриче мере у складу са чланом 40. овог закона.
• Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације^[2], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Одредбама члана овог закона прописано је да је сегрегација сваки акт којим физичко или правно лице раздваја без објективног и разумног оправдања друга лица или групу лица на основу личног својства из члана 2. овог закона. Даље је одредбама члана 19. став 2. овог закона забрањено разврставати ученике по личном својству.
• Законом о основама система образовања и васпитања су у установи образовања забрањене дискриминација и дискриминаторско поступање, којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статусу мигранта, односно расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основима утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације (члан 110.).

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

• Имајући у виду предмет ове притужбе, задатак Повереника за заштиту равноправности у конкретном случају је да утврди да ли је ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица дискриминисала ученике ромске националности.
• Увидом у наводе притужбе, изјашњења и достављене прилоге неспорно је да ученици ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица и ученици који су уписани пет других школа (ОШ „Десанка Максимовић“, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ „Владо Ћетковић“, ОШ „Браћа Михајловић“ и ОШ „Вељко Банашевић“) наставу похађају у истој згради, у одвојеним сменама. Наиме, ученици пет основних школа из јужног дела Косовске Митровице наставу похађају у згради ОШ „Бранко Радичевић“ у северном делу Косовске Митровице, али нису уписани у ову школу, већ школе у којима су уписани само користе зграду ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица.
• Друга неспорна чињеница која је утврђена из навода притужбе и изјашњења ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица јесте да је ову школу у школској 2022/2023. години похађало осам ученика ромске националности и 610 ученика неромске националности, односно да у школској 2023/2024. години ову школу похађа 10 ученика ромске националности. Из наведених података је неспорно да ученици ромске националности похађају наставу заједно са осталим ученицима.
• Повереник је посебно анализирао које лице или лица су пасивно легитимисана с обзиром да је у притужби наведено да се притужба подноси против ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица, а потом су у загради наведени називи још пет школа. Из тих разлога је Повереник затражио од подносиоца притужбе да прецизира против кога подноси притужбу. У међувремену, Повереник је затражио изјашњење од ОШ „Бранко Радичевић“ која је у притужби неспорно наведена као лице против којег се подноси притужба. С обзиром да допуна притужбе од 12. јануара 2024. године није потписана у складу са законом, као и да је након допуне притужбе остало непрецизно против кога се подноси притужба, Повереник је наставио поступак само против ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица.
• Анализом навода притужбе и изјашњења, неспорно је да ромски ученици поводом којих се подноси притужба нису ученици ОШ „Бранко Радичевић“, већ ученици наведених пет школа које користе зграду ОШ „Бранко Радичевић“. У том смислу, ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица не одлучује о упису и распоређивању ових ученика, јер они и нису ученици ОШ „Бранко Радичевић“.
• У конкретном случају, наводи притужбе указују да су ученици пет основних школа (ОШ „Десанка Максимовић“, ОШ „Доситеј Обрадовић“, ОШ „Владо Ћетковић“, ОШ „Браћа Михајловић“ и ОШ „Вељко Банашевић“) сви припадници ромске националности и да се њиховим уписивањем у наведене школе и организовањем наставе на начин да у формираним групама национална структура ученика драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе. С обзиром да ОШ „Бранко Радичевић“ нема обавезу ни овлашћење да одлучује о упису и организацији наставе у наведених пет школа, Повереник закључује да ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица није пасивно легитимисана у конкретном правном односу.
• Повереник указује да се један број Рома и Ромкиња суочава са друштвеном искљученошћу и сиромаштвом и изложена је отвореној, као и прикривеној дискриминацији. У Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период 2022–2030. године^[3] као изазови у области образовања наведено је између осталог и да су деца ромске националности сегрегисана у одређене редовне школе и одељења и постоји тренд повећања ове појаве. Даље је наведено да су негативни стереотипи према Ромима и Ромкињама раширени у друштву и међу запосленима у образовном систему, а појављују се и у образовним материјалима, што резултира различитим облицима посредне и непосредне дискриминације. Стопа завршавања основне школе од укупно уписаних, код деце ромске националности је само 64% (за разлику од 99% код опште популације), а највише, 10% деце ромске националности прекида школовање на преласку у други циклус. Стопа завршавања средњег образовања од укупно уписаних, код Рома и Ромкиња је само 61% (за разлику од 98% код опште популације).
• Одговорност за сузбијање дискриминације у образовању имају институције на свим нивоима и она се састоји од успостављања механизама заштите од дискриминације и реаговања у случајевима дискриминације и од стварања подстицајног, интеркултуралног школског окружења^[4]. Сегрегација је као појава врло сложена због чега процес десегрегације траје дуго и превазилази могућности и надлежности установе образовања и захтева подршку локалне заједнице и надлежног министарства. Повереник указује да је ради спровођења ефикасних мера и активности десегрегације неопходна сарадња школе, локалне заједнице и надлежног министарства. Због свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности ће, у складу са чланом 33. тачка 9) Закона о забрани дискриминације којим је прописано да упућује препоруке мера органима јавне власти и другим лицима за остваривање равноправности и заштите од дискриминације, упутити препоруку мера за остваривање равноправности и заштите од дискриминације ОШ „Десанка Максимовић“ Косовска Митровица, ОШ „Доситеј Обрадовић“ Косовска Митровица, ОШ „Владо Ћетковић“ Косовска Митровица, ОШ „Браћа Михајловић“ Косовска Митровица и ОШ „Вељко Банашевић“ Косовска Митровица да приступе припреми детаљног и свеобухватног плана десегрегације и предузме интервентне мере и активности из Правилником о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности („Службени гласник РС“, бр. 65/2018).

4. МИШЉЕЊЕ

У поступку по притужби коју је поднело Удружење Војвођански ромски центар, због дискриминације ученика ромске националности, ОШ „Бранко Радичевић“ Косовска Митровица није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09 и 52/21), члан 1. став 2.

[2] члан 2.

[3]„Службени гласник РС“, број 23/22

[4] Прeвeнциja сeгрeгaциje, рaзвoj инклузивних уписних пoлитикa и дeсeгрeгaциja шкoлa и oдeљeњa: мeђунaрoднa искуствa и прeдлoзи зa унaпрeђeњe прaксe у Србиjи, Повереник за заштиту равноправности, 2016., доступно на https://ravnopravnost.gov.rs/prevencija-segregacije-razvoj-inkluzivnih-upisnih-politika/

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

1060-23 Притужба поводом сегрегације ромске деце у основној школи