бр. 07-00-719/2021-02 датум: 21. 4. 2022.
МИШЉЕЊЕ
Мишљење je донето у поступку поводом притужбе А. А., поднете у име малолетног детета Б. Б., а преко пуномоћника В. В, против Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша, због дискриминације на основу место рођења као личног својства. У притужби је наведено да је подноситељка притужбе поднела захтев за упис чињенице рођења свог детета које је рођено у СР Немачкој и да је Градска управа од подноситељке притужбе затражила достављање доказа о плаћеној републичкој административној такси за захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије. Подноситељка притужбе сматра да у случају уписа чињенице рођења деце која су рођена ван територије Републике Србије, Градска управа намеће обавезу плаћања републичке административне таксе за упис у евиденцију држављана, док исту ту обавезу не прописује у случајевима деце рођене у Републици Србији. У изјашњењу Градске управе наведено је да је ова управа по добијању мишљења Министарства финансија 2010. године, наплаћивала републичку административну таксу у складу са Законом о републичким административним таксама. Даље је наведено да републичка административна такса није наплаћивана за пријаве уписа у матичне књиге, већ искључиво приликом подношења захтева Градској управи као надлежном органу за вођење матичних књига који врше поверени посао уписа у евиденцију држављана Републике Србије (при чему се није водила тиме да ли су у питању деца држављана Републике Србије рођена у иностранству или на територији Републике Србије), односно, да републичка административна такса није наплаћивана за списе и радње у поступцима који се воде по службеној дужности. Даље је наведено да Градска управа сада поступа по другом мишљењу Министарства финансија, које је затражила након захтева подноситељке притужбе, по коме предметну таксу више не наплаћује. Имајући у виду предмет притужбе Повереник је анализирао само да ли је дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, док се није бавио тиме да ли је дошло до повреде других права које нису у надлежности Повереника. У току поступка је утврђено да Градска управа није правила разлику да ли је пријава уписа поднета за дете рођено на или ван територије Републике Србије, већ је захтев поднет Градској управи тумачила као захтев који подлеже плаћању републичке административне таксе, без обзира где је дете рођено. Анализом навода из изјашњења Градске управе, утврђено је да је Градска управа пријаве за упис деце рођене у иностранству преко дипломатско – конзуларног представништва Републике Србије у иностранству, третирала као захтеве који не подлежу плаћању таксе. Даље је утврђено да је Градска управа од подноситељке притужбе тражила да достави доказ о плаћеној такси не због места рођења детета, него зато што пријава није поднета по службеној дужности. С обзиром да наплаћивање таксе у конкретном случају није у узрочно-последичној вези са било којим личним својством мал. Б. Б, Повереник је дао мишљење да Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно није дете Б. Б. ставила у неповољнији положај на основу неког њеног личног својства.
- ТОК ПОСТУПКА
- Поверенику за заштиту равноправности се притужбом обратила А. А, у име свог малолетног детета Б. Б, а путем пуномоћника В. В, против Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша, Градске управе Ниш, због дискриминације на основу личног својства место рођења.
- У притужби и допуни притужбе је, између осталог, наведено:
- да је подноситељка притужбе 22. априла 2021. године Градској управи за органе града и грађанска стања града Ниша, поднела захтев за упис чињенице рођења детета Б. Б, рођене у СР Немачкој;
- да је Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша 5. маја 2021. године доставила захтев за допуну број … од 27. априла 2021. године, којим је од подноситељке притужбе затражено и достављање доказа о плаћеној републичкој административној такси у износу од 2.4200,00 динара, за захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије у складу са тарифним бројем 39. став 4. Одељак А Закона о републичким административним таксама;
- да је, с обзиром да ова пракса у поступању није до сада забележена код других општинских и градских управа, како би се утврдило да ли је реч о изолованом случају или системској пракси у поступању, Градској управи за органе града и грађанска стања града Ниша поднет је захтев за приступ информацијама од јавног значаја;
- у добијеном одговору Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број … од 18. маја 2021. године, наведено је да Градска управа од 2010. године примењује ову праксу захтевајући приликом подношења захтева за упис чињенице рођења на основу исправе иностраног органа у складу са чл. 76. и 77. Закона о матичним књигама, плаћање републичке административне таксе за упис у евиденцију држављана Р. Србије, сходно чл. 2, 11. и 19. Закона о републичким административним таксама, а у смислу чл. 7. и 9. Закона о држављанству Р. Србије. Даље је наведено да ову праксу спроводе од 21. септембра 2010. године, односно, од дана достављања мишљења Министарства финансија по питању наплате таксе у овим случајевима;
- да је овим поступањем Градска управа дискриминисала децу, држављане републике Србије рођене ван Републике Србије, захтевајући плаћање републичке административне таксе у износу од 2.420,00 динара за захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије. Подноситељка притужбе сматра да су деца тиме стављена у неповољнији положај у односу на децу држављане Републике Србије, рођене на територији Републике Србије, за коју се не тражи плаћање републичке административне таксе за захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије;
- да се на основу релевантних правних прописа, приликом евидентирања података о држављанству деце која пореклом стичу држављанство Републике Србије, без обзира да ли је чињеница њиховог рођења настала ван територије или на територији Републике Србије, не спроводи посебан поступак уписа у евиденцију држављана Републике Србије, нити се доноси решење о одобравању уписа у евиденцију држављана, већ се податак о држављанству уписује истовремено са уписом чињенице рођења;
- да се приликом уписа чињенице рођења деце, како оне рођене на територији Републике Србије, тако и оне рођене ван њене територије, примењује исти правни режим, односно, само се врши провера испуњености услова прописаних законом, по чијем утврђивању орган управе уписује и чињеницу држављанства детета истовремено са чињеницом рођења, без доношења решења;
- да је Градској управи за органе града и грађанска стања града Ниша поднет захтев за упис чињенице рођења детета Б. Б, у складу са чл. 76. и 77. Закона о матичним књигама, а не и посебан захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије;
- да у случају уписа чињенице рођења деце која су рођена ван територије Републике Србије, Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша неоправдано намеће обавезу плаћања републичке административне таксе у износу од 2.420,00 динара за захтева за упис у евиденцију држављана, док исту ту обавезу не прописује у случајевима деце рођене у Републици Србији;
- да су оба родитеља детета Б. Б. држављани Републике Србије.
- У прилогу притужбе достављени су: 1) захтев за допуну поднеска Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број … од 27. априла 2021. године; 2) обавештење Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број …од 18. маја 2021. године; 3) пуномоћје А. А. којим овлашћује В. В. да у њено име и за њен рачун, између осталог, поднесе захтев и заступа је у поступку уписа чињенице рођења на основу исправе иностраног органа и поднесе притужбу и заступа је поступку пред Повереником за заштиту равноправности и 4) фотокопије личне карте подноситељке притужбе и оригинал уверења о држављанству и фотокопију личне карте оца детета Б. Б.
- Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 37. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша.
- У изјашњењу Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша, између осталог, наведено је:
- да се пуномоћник подноситељке притужбе, незадовољан поступањем Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша по питању наплате републичке административне таксе приликом подношења захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије, обратио међународној организацији УНХЦР, која је упутила представку и затражили мишљење Министарства унутрашњих послова;
- да је дописом Министарства унутрашњих послова број 30.6 бр. 204-695/21-П од 25. августа 2021. године, Градској управи „указано да, у складу са досадашњом праксом градских/општинских управа на територији Републике Србије, које описану таксу не наплаћују, не траже од странака доказ о уплаћеној такси на име захтева за упис у евиденцију држављана“;
- да је Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, по добијању мишљења Министарства финансија, Сектор за фискални систем бр. 434-02-38/2010-04 од 16. септембра 2010. године, наплаћивала републичку административну таксу у складу са Тарифним бројем 39. став 4. Одељак А Тарифе републичких административних такси;
- да је Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, на основу члана 80. Закона о државној управи, поново затражила мишљење дописом бр. 200-2213/2021-08 од 30. септембра 2021. године од Министарства финансија, Сектор за фискални систем, као надлежном по питању наплате републичке административне таксе приликом подношења захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије;
- да је у допису Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 011-00-01025/2021-04 од 3. децембра 2021. године, наведено да се спорна такса односила на подношење захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије лица која су стекла држављанство Републике Србије под условима прописаним одредбама члана 52. став 1. и 2. Закона о држављанству, да је законски рок за подношење захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије прописан у члану 52. став 5. Закона о држављанству истекао, и да се предметна такса више не наплаћује, јер је престао прави основ за њену наплату;
- да је Градска управа уважила и прихватила мишљење Министарства и спорну таксу више не наплаћује (иако иста није укинута према Закону о републичким административним таксама за сврху уписа у евиденцију држављана Републике Србије);
- да републичка административна такса није наплаћивана за пријаве за упис у матичне књиге, као и прилоге који се морају поднети уз пријаву (члан 19. став 1. тачка 4) Закона о републичким административним таксама), већ искључиво приликом подношења захтева Градској управи за органе града и грађанска стања града Ниша као надлежном органу за вођење матичних књига који врше поверени посао уписа у евиденцију држављана Републике Србије (при чему се није водила тиме да су то деца држављана Републике Србије рођена у иностранству);
- за списе и радње у поступцима који се воде по службеној дужности (решење МУП-а о пријему у држављанство, решење МУП-а о утврђеном држављанству, пријава за упис деце рођене у иностранству преко дипломатско – конзуларног представништва Р. Србије, сл. уписи по електронским пријавама рођења деце и сл.) републичка административна такса није наплаћивана;
- да родитељи деце држављана Републике Србије, рођене у граду Нишу, за матично подручје Ниш, тј. на територији Републике Србије, рођење деце пријављују надлежној здравственој установи, која прослеђује електронску пријаву рођења детета управи која пријаве обрађује службено, без наплате такси;
- да Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша сада поступа по другом мишљењу Министарства финансија, Сектор за фискални систем, по коме се предметна такса више не наплаћује, јер је престао правни основ за њену наплату.
- У прилогу изјашњења Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша достављена су следећа документа: 1) захтев за мишљење Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број 200-2213/2021-08 од 30. септембра 2021. године; 2) допис Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 011-00-01025/2021-04 од 3. децембра 2021. године; 3) допис Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Управа за управне послове 03.6 број 204-695/21-Р од 25. августа 2021. године и 4) допис Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 434-02-38/2010-04 од 16. септембра 2010. године.
- ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ
- Увидом у фотокопију личне карте подноситељке притужбе А. А, мајке детета Б. Б, и увидом у фотокопију личне карте и оригинал уверења о држављанству …, оца детета Б. Б, утврђено је да су оба родитеља детета Б. Б. држављани Републике Србије.
- Увидом у захтев за допуну поднеска Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број … од 27. априла 2021. године, утврђено је да је у допису наведено: Да би упис детета Б. Б. могао да се извршити у матичну књигу рођених и евидентира чињеница држављанства у матичну књигу рођених која се води за матично подручје Ниш, град Ниш, у смислу чл. 76. и 77. Закона о матичним књигама, као и у складу са чл. 7. и 9. Закона о држављанству Р. Србије, потребно је да овом органу доставите следеће: оригинално овлашћење о заступању, доказ о плаћеној републичкој административној такси у износу од 2420,00 динара (за упис у евиденцију чињенице држављанства Републике Србије у складу са Законом о републичким административним таксама, тарифни број 39. став 4. Одељак А Тарифе републичких административних такси, чија обавеза плаћања настаје у тренутку подношења захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије надлежном органи).
- Увидом у обавештење Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број … од 18. маја 2021. године, утврђено је да је наведено да Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша не води посебну евиденцију о броју поднетих захтева за упис чињенице рођења на основу исправе иностраног органа, те због тога нису у могућности да дају тачан број поднетих захтева, јер се сви примљени захтеви заводе као део јединствене основне евиденције. Даље је наведено да су и 2020. и 2021. години сви захтеви за упис чињенице рођења на основу исправе иностраног органа одобрени, нема одбијених, односно одбачених захтева, осим два захтева код којих се чека допуна документације. Даљим увидом у допис, утврђено је да је наведено да за упис чињенице рођења на основу исправе иностраног органа поднетих у 2020. и у 2021. години, сви подносиоци захтева су приложили доказ о плаћеној републичкој административној такси која је везана за упис у евиденцију држављана Републике Србије. Даље је наведено да Градска у права, приликом подношења захтева за упис чињенице рођења на основу исправе иностраног органа у складу са чл. 76. и 77. Закона о матичним књигама, захтева плаћање републичке административне таксе за упис у евиденцију држављана Републике Србије сходно чл. 2, 11. и 19. Закона о републичким административним таксама и чл. 7. и 9. Закона о држављанству Републике Србије, од дана 21. септембра 2010. године (од дана достављеног мишљења Министарства финансија по питању наплате таксе у овом случају).
- Увидом у захтев за мишљење Градске управе за органе града и грађанска стања града Ниша број 200-2213/2021-08 од 30. септембра 2021. године, утврђено је да је Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша упутила Министарству финансија захтев за давање мишљења „за правилно и законито поступање матичара приликом подношења захтева странака за упис у евиденцију држављана Републике Србије а везано за наплату у те сврхе републичке административне таксе, имајући у виду акт Министарства финансија, Сектор за фискални систем бр. 434-02-38/2010-04 од 16. септембра 2010. године и акта Министарства унутрашњих послова, Управа за управне послове 03.6 број 204-695/21-Р од 25. августа 2021. године, које су у прилогу достављени.“
- Увидом у допис Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 011-00-01025/2021-04 од 3. децембра 2021. године, утврђено је да Министарство финансија доставило, између осталих, следеће информације: 1) одредбама члана 6. став 2. Закона о држављанству прописано је да се пореклом и рођењем на територији Републике Србије држављанство Републике Србије стиче на основу уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених; 2) одредбама члана 46. ст. 1, 2. и 3. Закона о држављанству прописао је да се евиденција о држављанству Р. Србије води у матичним књигама рођених; 3) одредбама члана 52. ст. 1, 2. и 3. Закона о држављанству, држављанином Р. Србије сматра се и држављанин СФРЈ који на дан 27. фебруара 2005. године има држављанство друге републике раније СФРЈ, односно, држављанство друге државе настале на територији раније СФРЈ и пријављено пребивалиште на територији Р. Србије у трајању од најмање девет година, ако поднесе писмену изјаву да се сматра држављанином Р. Србије и захтев за упис у евиденцију држављана Р. Србије; 4) одредбом члана 52. став 5. Закона о држављанству прописано је да изјава и захтев из ст. 1. и 2. тог члана могу се поднети у року од пет година од дана ступања на снагу тог закона; 6) да имајући у виду наведено, такса прописана тарифом 39. став 4. Одељка А Тарифе односила се на подношење захтева за упис у евиденцију држављана Р. Србије лица која су стекла држављанство Р. Србије под условима прописаним одредбама члана 52. ст. 1. и 2. Закона о држављанству и да, узимајући у обзир да је законски рок за подношење захтева за упис у евиденцију држављана Р. Србије, прописан у члану 52. став 5. Закона о држављанству истекао, мишљења су да се предметна такса више не наплаћује, јер је престао правни основ за њену наплату; 7) да када се врши упис чињенице држављанства Р. Србије које се стиче рођењем, односно пореклом истовремено са уписом чињенице рођења у матичну књигу рођених, у складу са Законом о држављанству и прописима о матичним књигама (на основу пријава нпр. родитеља, законског заступника, старатеља, усвојиоца, и прилога којима се те чињенице доказују, као нпр. извод из матичне књиге рођених, уверење родитеља о држављанству), републичка административна такса се не плаћа у складу са одредбом члана 19. став 1. тачка 4) Закона о републичким административним таксама којим је прописано да се не плаћа такса за пријаве за упис у матичне књиге, као и прилоге који се морају поднети уз пријаве.
- Увидом у допис Министарства унутрашњих послова, Дирекција полиције, Управа за управне послове 03.6 број 204-695/21-Р од 25. августа 2021. године, утврђено је да министарство, између осталог навело да је чланом 19. тачка 4. Закона о републичким административним таксама прописано да се такса не наплаћује за пријаве за упис у матичне књиге, као и прилоге који се морају поднети уз пријаве, као и да се таксе које су прописане Тарифним бројем 39. односе искључиво на захтеве који се подносе Министарству унутрашњих послова и о којима, као надлежни орган доноси одлуку. Даљим увидом утврђено је да је Министарство навело да такса по наведеном тарифном броју износи 2.160,00 динара, као и да је Министарство унутрашњих послова мишљења да је неопходно да Градска управа града Ниша не тражи од странака доказ о уплаћеној такси на име захтева за упис у евиденцију држављана.
- Увидом у допис Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 434-02-38/2010-04 од 16. септембра 2010. године, утврђено је да је Министарство финансија на питање градске управе „да ли таксена обавеза настаје приликом подношења захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије надлежном органу – матичној служби која тај посао врши као поверени посао“ дало следећи одговор: „Дакле, ако лице поднесе захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије надлежном органу за вођење матичних књига, плаћа републичку административну таксу у складу са тарифним бројем 39. став 4. Одељак А Тарифе републичких административних такси, а таксена обавеза настаје у тренутку подношења захтева за упис у евиденцију држављана Републике Србије надлежном органу. Међутим, ако орган унутрашњих послова, изда органу надлежном за вођење матичних књига писмени налог за упис лица у евиденцију држављана Републике Србије, за тај спис и радњу код надлежног органа (органа надлежног за вођење матичних књига) републичка административна такса се не плаћа, обзиром да се за списе и радње у поступцима који се воде по службеној дужности републичка административна такса не плаћа у складу са чланом 19. став 1. тачка 1) Закона о републичким административним таксама.
- МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА
- Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имао је у виду наводе из притужбе, изјашњења, прилоге, као и антидискриминационе и друге прописе.
Правни оквир
- Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.
- Устав Републике Србије[3] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.
- Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације који прописује да акт дискриминације означава свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, роду, родном идентитету, сексуалној оријентацији, полним карактеристикама, нивоом прихода, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима[4]. Одредбама члана 8. прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, осим ако је то оправдано легитимним циљем, а средства за постизање тог циља су примерена и нужна.
- Закон о држављанству Републике Србије[5] у члану 6. став 2. прописује да се пореклом и рођењем на територији Републике Србије држављанство Републике Србије стиче на основу уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених. Одредбама члана 7. овог закона прописано је да држављанство Републике Србије пореклом стиче дете: 1) чија су оба родитеља у тренутку његовог рођења држављани Републике Србије; 2) чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије а дете је рођено на територији Републике Србије; 3) рођено у иностранству, чији је један од родитеља у тренутку његовог рођења држављанин Републике Србије а други је непознат или непознатог држављанства или без држављанства. Даље, одредбама члана 9. овог закона прописани су услови за стицање држављанства пореклом у случају када је дете рођено у иностранству, један родитељ је држављанин РС а други је страни држављанин. Овим чланом је прописано да држављанство РС пореклом стиче дете рођено у иностранству, чији је један родитељ у тренутку рођења детета држављанин РС, а други је страни држављанин, уз испуњење два кумулативна услова: 1) ако је родитељ који је држављанин РС пријавио дете до навршене 18. године живота код надлежног дипломатског или конзуларног представништва РС као држављанина РС и 2) ако поднесе захтев за упис детета у евиденцију држављанина надлежном органу у Републици Србији (став 1).
- Одредбама члана 19. став 1. тачка 4) Закона о републичким административним таксама[6] прописано је да се не плаћа такса за пријаву за упис у матичне књиге, као и прилоге који се морају поднети уз пријаву, док се за захтев за упис у евиденције држављана Републике Србије плаћа такса у износу од 2.160,00 динара (Тарифни бр. 39. Одељак А – таксе за списе и радње органа у РС).
- Одредбама члана 76. и 77. Закона о матичним књигама[7] прописан је упис у матичне књиге на основу исправа иностраних органа. Одредбама члана 76. овог закона прописано је да ако чињенице рођења, закључења брака и смрти држављана Републике Србије настале ван њене територије нису уписане у матичне књиге које се воде у дипломатско – конзуларним представништвима, уписују се у матичне књиге које се воде по овом закону (став 1.). Пријава за упис чињенице из става 1. овог члана подноси се преко дипломатско – конзуларног представништва на чијем подручју је та чињеница настала или непосредно надлежном органу из члана 6. ст. 2. и 4. овог закона (став 2.).
- Правилником о начину уписа чињенице држављанства у матичну књигу рођених, обрасцима за вођење евиденције о решењима о стицању и престанку држављанства и обрасцу уверења о држављанству[8] прописано је да за држављане Републике Србије који нису уписани у матичну књигу рођених која се води у Републици Србији, упис чињенице држављанства у матичну књигу рођених извршиће се истовремено са уписом чињенице рођења (члан 5.), док је одредбама члана 6. овог правиланика прописано да се уписивање података о држављанству Републике Србије у матичну књигу рођених врши на начин уписивања чињеница и података у матичне књиге који је уређен прописима о матичним књигама. Даље је одредбама члана 9. Правилника прописано да за дете, као и за лице из члана 10. Закона, који пореклом стичу држављанство Републике Србије, чињеница држављанства уписује се у матичну књигу рођених истовремено са уписом чињенице рођења.
Анализа навода притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа
- Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Градскa управе за органе града и грађанска стања града Ниша ставила у неповољнији положај дете Б. Б. држављана Републике Србије рођеног ван територије Републике Србије и које стиче држављанство Републике Србије пореклом, тиме што је тражила доказ о плаћеној републичкој административној такси за захтев за упис у евиденцију држављана Републике Србије. У конкретном случају, Повереник ће анализирати само да ли је дошло до повреде одредаба Закона о забрани дискриминације, односно, антидискриминационих прописа, а неће се бавити другим повредама права.
- Међу странама је неспорно да је подноситељка притужбе поднела Градској управи захтев за упис чињенице рођења детета Б. Б, рођеног у СР Немачкој, као и да су оба родитеља детета држављани Републике Србије. Даље је неспорно да је Градска управа тражила од подноситељке притужбе да допуни захтев достављањем доказа о плаћеној републичкој административној такси за упис у евиденцију чињенице држављанства Републике Србије.
- Повереник је посебно анализирао наводе из изјашњења Градске управе да је републичка административна такса наплаћивана „искључиво приликом подношења захтева Градској управи за органе града и грађанска стања града Ниша као надлежном органу за вођење матичних књига који врше поверени посао уписа у евиденцију држављана Републике Србије (при чему се није водила тиме да су то деца држављана Републике Србије рођена у иностранству или на њеној територији)“, као и наводе да републичка административна такса није наплаћивана „за списе и радње у поступцима који се воде по службеној дужности (решење МУП-а о пријему у држављанство, решење МУП-а о утврђеном држављанству, пријава за упис деце рођене у иностранству преко дипломатско – конзуларног представништва Републике Србије у иностранству, сл. уписи по електронским пријавама рођења деце и сл.)“. Анализом ових навода, може се закључити да се Градска управа приликом одређивања у којим случајевима тражи доказ о уплати републичке административне таксе није руководила местом рођења детета. Наиме, у наводима из изјашњења наведено је да републичка административна такса није наплаћивана при пријави за упис деце рођене у иностранству преко дипломатско – конзуларног представништва Републике Србије у иностранству. Из навода изјашњења, може се закључити да градска управа није правила разлику да ли је пријава уписа поднета за дете рођено ван територије Републике Србије или за дете рођено на територији Републике Србије, већ је сваки захтев поднет Градској управи тумачила као захтев који подлеже плаћању републичке административне таксе.
- Даљом анализом изјашњења, а поготово навода у вези са мишљењем Министарства финансија из 2010. године, Повереник закључује да је Градска управа града Ниша захтев за упис чињенице рођења детета Б. Б. тумачила као захтев за упис чињенице држављанства у смислу другог члана Закона о држављанству, а не као упис чињенице држављанства у матичну књигу рођених истовремено са уписом чињенице рођења у складу са чланом 6. Закона о држављанству Републике Србије и чланом 5. Правилника о начину уписа чињеница држављанства у матичну књигу рођених. Наиме, дете Б. Б. стиче држављанство Републике Србије пореклом и, у складу са одредбама члана 6. став 2. Закона о држављанству Републике Србије држављанство рођењем и пореклом стиче се уписом у матичну књигу рођених. За стицање држављанства пореклом када су оба родитеља детета држављани Републике Србије, није потребан посебан захтев, већ се податак о држављанству уписује истовремено са уписом чињенице рођења у матичну књигу рођених и не спроводи се посебан поступак уписа у евиденцију држављана Републике Србије, нити се доноси решење о одобравању уписа у евиденцију држављана, без обзира да ли је дете рођено на територији Републике Србије или ван територије Републике Србије.
- На основу свега наведеног, неспорно је да Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, Градска управа Ниш, није ставила у неповољнији положај децу рођену ван територије Републике Србије која стичу држављанство Републике Србије пореклом, већ је правила разлику на поступке који се воде по службеној дужности (решење Министарства унутрашњих послова, пријава за упис деце рођене у иностранству преко дипломатско – конзуларног представништва Републике Србије у иностранству, пријава надлежне здравствене установе у Републици Србије о рођењу детета) и поступке коју су покретани захтевом странке. Повереник је мишљења да је Градска управа тумачила да пријава за упис чињенице рођења у матичну књигу рођених представља захтев за упис чињенице држављанства у матичну књигу рођених која подлеже плаћању републичке административне таксе у складу са тарифним бројем 39. став 4. Одељак А Закона о републичким административним таксама. Градска управа је од подноситељке притужбе тражила да достави доказ о плаћеној такси не због места рођења детета, него зато што пријава рођења детета Б. Б. није поднета по службеној дужности.
- С обзиром на све наведено, Повереник је мишљења да, тиме што је од подноситељке притужбе тражила да достави доказ о плаћеној такси, Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације, односно није дете Б. Б. ставила у неповољнији положај на основу неког личног својства. Предмет разматрања Повереника је повредa права из Закона о забрани дискриминације, и у том смислу Повереник није улазио у разматрање повреде Закона о републичким административним таксама и Закона о држављанству Републике Србије, имајући у виду да наведено није у надлежности овог државног органа.
- Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша је у изјашњењу навела да ће поступати по мишљењу Министарства финансија, Сектор за фискални систем број 011-00-01025/2021-04 од 3. децембра 2021. године, по коме се предметна такса више не наплаћује. У том смислу, Повереник пре свега указује да се основ да се републичка административна такса не наплаћује у случају уписа чињенице рођења детета и држављанства у матичну књигу рођених у случају када дете стиче држављанство пореклом и рођењем, налази у Закону о држављанству Републике Србије и Закону о републичком административним таксама, а не у мишљењу министарства. Повереник поздравља одлуку Градске управе што је затражила ново мишљење Министарства финансија у ситуацији када има дилему око примене законске норме, и упућује подноситељку притужбе да, уколико је спорна републичка административна такса за упис држављанства у матичну књигу рођених ипак наплаћена, затражи повраћај неосновано уплаћеног новца у управном поступку пред органом управе и Министарством финансија.
- МИШЉЕЊЕ
У поступку који је спроведен по притужби А. А., утврђено је Градска управа за органе града и грађанска стања града Ниша, Градска управа Ниш, није повредила одредбе Закона о забрани дискриминације.
Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.
[1] „Службени гласник РС”, бр. 22/09 и 52/21
[2] Закон о забрани дискриминације, члан 1. став 2.
[3] „Службени гласник РС“, бр. 98/06, 115/21 и 16/22, члан 21.
[4] „Службени гласник РС“ бр. 22/09 и 52/21, члан 2. став 1. тачка 1
[5] „Службени гласник РС“, бр. 135/04, 90/07 и 24/18
[6] „Службени гласник РС“, бр. 43/03, 51/03 – исп., 61/05, 101/05 – др. закон, 5/09, 54/09, 50/11, 70/11 – усклађени дин. изн., 55/12 – усклађени дин. изн., 93/12, 47/13 – усклађени дин. изн., 65/13 – др. закон, 57/14 – усклађени дин. изн., 45/15 – усклађени дин. изн., 83/15, 112/15, 50/16 – усклађени дин. изн., 61/17 – усклађени дин. изн., 113/17, 3/18 – испр., 50/2018 – усклађени дин. изн., 95/18, 38/19 – усклађени дин. изн., 86/19, 90/19 – испр., 98/20 – усклађени дин. изн., 144/20 и 62/21- усклађени дин. изн.
[7] „Службени гласник РС“, бр. 20/09, 145/14 и 47/18
[8] „Службени гласник РС“; бр. 22/05, 84/05, 121/07, 69/10, 55/17 и 82/18
ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ
Брaнкицa Jaнкoвић
1034-2021 Притужба АА против ГУ Ниш због дискриминације на основу рођења – није утврђена дискриминација