бр. 07-00-368/2018-02  датум: 2.8.2018.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето поводом притужби удружења „Р.И.Ц.ˮ и „G.L.“ поднетих против Ненада Поповића, министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој. У притужби је наведено да је министар Ненад Поповић, на свом Твитер налогу, поводом вести „Роко има две маме, а Ана двојицу тата: Прва геј сликовница осваја регион, у плану и на српском“, објављене у једном дневном листу, изјавио следеће: „У тренутку када се као држава боримо на све начине да подржимо рађање, из Хрватске нам увозе геј сликовнице! То под хитно треба зауставити! Морамо да станемо на пут онима који желе да нас убеде да је у реду да „РОКО ИМА ДВЕ МАМЕ, А АНА ДВОЈИЦУ ТАТА“. Подносиоци притужби сматрају да су на овај начин дискриминисани грађани и грађанке Републике Србије другачије сексуалне оријентације, укључујући оне који планирају или већ имају децу, јер истополне породице у Србији постоје без обзира на одсуство правне регулативе. У изјашњењу министра Ненада Поповића наведено је да ова изјава представља његов лични став, изнет на његовом личном налогу на друштвеној мрежи Твитер и не представља став Владе Републике Србије, те да је Србија демократско друштво у којем се сваком грађанину гарантује право на слободу изражавања мишљења, пре свега чланом 43. Устава Републике Србије. Истакао је да његова изјава не представља било какву дискриминацију, нити дискриминаторско поступање које се заснива на сексуалној оријентацији, да није имао намеру да изношењем таквог става било кога увреди, те да жали ако се неко нашао увређеним. Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у ком је разматрао наводе из притужби и изјашњења, садржај изјаве министра Ненада Поповића, као и поруке које је министар Поповић послао. Приликом анализе изјаве, Повереник је узео у обзир важност слободе изражавања, са једне стране, али и забрану узнемиравања и понижавајућег поступања које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење, са друге стране. Повереник је дао мишљење да је министар Ненад Поповић повредио одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације. Министру Ненаду Поповићу је дата препорука да објави писано извињење припадницима и припадницама ЛГБТ популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком, те да се убудуће суздржи од давања изјава, ширења идеја и ставова којима се омаловажавају припадници ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама.

1. ТОК ПОСТУПКА
   • Повереник за заштиту равноправности примио је притужбе удружења „Р.И.Ц.ˮ и „G.L.“ поднете против Ненада Поповића, министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој. У притужбама је, између осталог, наведено:

• да је министар Ненад Поповић, на свом Твитер налогу, поводом вести „Роко има две маме, а Ана двојицу тата: Прва геј сликовница осваја регион, у плану и на српском“, објављене у једном дневном листу, изјавио следеће: „У тренутку када се као држава боримо на све начине да подржимо рађање, из Хрватске нам увозе геј сликовнице! То под хитно треба зауставити! Морамо да станемо на пут онима који желе да нас убеде да је у реду да „РОКО ИМА ДВЕ МАМЕ, А АНА ДВОЈИЦУ ТАТА“;
• да је погрешно интерпретирано да се ради о увозу сликовница, већ је реч о производу који је направљен у оквиру пројекта који спроводи организација „Д.о.“ из Хрватске, а двадесетак сликовница су подељене на представљању у Београду и биле су бесплатне;
• да подносиоци притужбе сматрају да су на овај начин дискриминисани грађани и грађанке Републике Србије другачије сексуалне оријентације, укључујући оне који планирају или већ имају децу, јер истополне породице у Србији постоје без обзира на одсуство правне регулативе;
• да министар мора да буде одговоран према сваком припаднику или припадници овог друштва и да буде опрезан и да води рачуна да не дискриминише грађане чији је министар.
  • Уз притужбе су достављени линкови ка тексту објављеном у дневном листу „Блиц“, под називом „Роко има две маме, а Ана двојицу тата: Прва геј сликовница осваја регион, у плану и на српском“, као и принтскрин твитер објаве министра Ненада Поповића од 2. маја 2018. године.
  • С обзиром да су притужбе поднете против истог лица, а имајући у виду исти правни основ и чињенично стање, поступци су спојени, те је у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације^[1], у току поступка прибављено изјашњење Ненада Поповића, министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој.
  • Министар Ненад Поповић је у изјашњењу, између осталог, навео:
• да његова изјава не представља било какву дискриминацију нити дискриминаторско поступање које се заснива на сексуалној оријентацији, како се то погрешно и неистинито наводи у притужби;
• да наведена изјава представља његов лични став, изнет на његовом личном налогу на друштвеној мрежи Твитер и не представља став Владе Републике Србије;
• да напомиње да није имао намеру да изношењем таквог става било кога увреди, те да жали ако се неко нашао увређеним;
• да се противи и противиће се доношењу закона који би омогућио да истополне породице усвајају децу, као и да његово мишљење дели највећи део Европе и света, укључујући и велики број припадника геј популације, а међу њима најпознатији италијански модни креатори Доменико Долче и Стефано Габана;
• да је Србија демократско друштво у којем се сваком грађанину гарантује право на слободу изражавања мишљења, пре свега чланом 43. Устава Републике Србије;
• да исто као што неке особе сматрају да спорне сликовнице треба прихватити у школама и предшколским установама, тако он сматра да не треба прихватити било какве сликовнице које пропагирају усвајање деце од истополних парова, те да то представља његово лично мишљење које не угрожава било чија права. Истакао је да је право на слободно изражавање мишљења гарантовано и одредбом члана 10. Европске конвенција о људским правима;
• да се у конкретном случају може једноставно утврдити да његовом објавом ни на који начин није неоправдано направљена разлика нити неједнако поступање према лицима хомосексуалне оријентације, нити се подстиче мржња, како се то погрешно наводи у притужби;
• да жели да скрене пажњу на то да су управо поједини припадници хомосексуалне оријентације ти који у конкретном случају шире мржњу и нетрпељивост због различитог мишљења које је објавио. Наиме, испод његове објаве на Твитеру, објављен је коментар неприкладне садржине корисника S., чији је профил управо основало удружење „Р.И.Ц.“ и њен законски заступник П.А. Коментар неприкладне садржине, који је објавио подносилац притужбе гласи: „Ј…ће ти Ана Брнабић матер…кад-тад!“, те да је након овог коментара уследио читав низ других коментара којим се позива на насиље и линч, што је недопустиво;
• да, имајући у виду све наведено, сматра да својом објавом на друштвеној мрежи Твитер ни на који начин није извршен било који акт дискриминације или дискриминаторског поступања, нити су објавом о сликовници на било који начин нарушена права лица хомосексуалне оријентације.
  • У прилогу изјашњења, министар Ненад Поповић доставио је принтскрин своје твитер објаве, испод које се може видети коментар корисника S., који гласи: „Ј…ће ти Ана Брнабић матер…кад-тад!“

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

• Увидом у линк који је наведен у притужби, утврђено је да је на интернет порталу дневног листа „Блиц“, 1. маја 2018. године објављен текст под називом „Роко има две маме, а Ана двојицу тата: Прва геј сликовница осваја регион, у плану и на српском“. У тексту је, између осталог наведено да сликовницу чине приче Рока и Ане, четворогодишњака који иду у вртић, путују са породицом и слично, а да је једино по чему се разликују од вршњака то што Ана има двојицу тата, а Роко две маме. На пример, према навођењу „Блица“, у сликовници се наводи да: „Роко воли кад му маме читају причу за лаку ноћ“ или „Ана је срећна јер има најбоље тате на свету“, те се истиче да је ово прва сликовница оваквог типа у региону.

Даље, у тексту је наведено да је ова сликовница своје представљање имала недавно и у Београду, а планови аутора су да ускоро изађу и са српском верзијом. Како је истакнуто, сликовница је намењена деци предшколског узраста, њено штампано издање је већ подељено у Хрватској, а бесплатно је доступна свима у региону у онлајн форми. Приликом представљања сликовнице, један од аутора, И.Ш., као и координатор удружења „Д.о.“ Д.М., нагласили су да је циљ сликовнице „јачање социјалне интеграције деце која имају истополне родитеље, те промовисање толеранције и поштовања различитости“.

У тексту је истакнуто да се сликовница у Србији неће наћи у слободној продаји, већ ће свим заинтересованима бити доступно њено електронско издање. Према наводима дневног листа „Блиц“, координатор удружења „Д.о.“, Д.М. је навео да су припремили и превод на српски, те да желе да барем дигитална верзија сликовнице буде доступна на интернету свима који желе да је преузму и читају на таблетима и рачунарима. Цитирана је и његова изјава, у којој између осталог наводи: „Реакције су већином позитивне, а посебно нас веселе повратне информације од дугиних породица из мањих места, као и питања истополних парова о могућностима родитељства и нашим искуствима што се тиче породичног живота (…)“

• Поводом овог текста, 2. маја 2018. године, Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој, објавио је на друштвеној мрежи Твитер изјаву следеће садржине: „У тренутку када се као држава боримо на све начине да подржимо рађање, из Хрватске нам увозе геј сликовнице! То под хитно треба зауставити! Морамо да станемо на пут онима који желе да нас убеде да је у реду да „РОКО ИМА ДВЕ МАМЕ, А АНА ДВОЈИЦУ ТАТА“.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужби, изјашњења, доказе који су достављени, као и релевантне међународне и домаће правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

• Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[2].
• Устав Републике Србије^[3] у члану забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав Републике Србије јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других^[4].

• Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године^[5], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус. Поред тога, чланом 10. конвенције прописано је да свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у члану 2. став 1. тачка 1, прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  члана 12. Закона о забрани дискриминације којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење.

Анализа изјаве министра Ненада Поповића са аспекта антидискриминационих прописа

• С обзиром на предмет притужби, у конкретном случају је потребно испитати да ли је Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој, својом изјавом објављеном на друштвеној мрежи Твитер прекршио императивне прописе којима је дискриминација забрањена, имајући у виду да је одредбом члана Закона о забрани дискриминације прописано да се одређено понашање/изјава може квалификовати као узнемиравање и понижавајуће поступање када представља повреду достојанства лица или групе лица због њиховог личног својства. Другим речима, Повереник за заштиту равноправности испитивао је да ли је министар Ненад Поповић, порукама које је послао својом изјавом на друштвеној мрежи Твитер, створио непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење за ЛГБТ особе, посебно имајући у виду просторни и временски контекст у којем је изјава дата.
• У изјашњењу на притужбе, министар Ненад Поповић је истакао да је Србија демократско друштво у којем се сваком грађанину гарантује право на слободу изражавања мишљења, пре свега чланом 43. Устава Републике Србије, као и чланом 10. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. С тим у вези, а пре започињања анализе изјаве која је предмет притужби са аспекта антидискриминационих прописа, Повереник за заштиту равноправности указује на неколико чињеница које се тичу слободе изражавања и евентуалног ограничења овог веома важног људског права.

Наиме, Устав Републике Србије чланом 46. јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје, и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Слично томе, Европском Kонвенцијом за заштиту људских права и основних слобода^[6], чланом 10, регулисана је слобода изражавања, тако што је ставом 1. прописано да свако има право на слободу изражавања, а да то право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе, док су ставом 2. прописана ограничења, односно, да с обзиром да коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства

• Дакле, право на слободу изражавања није неограничено. Према одребама Устава Републике Србије и Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, заштита угледа и права других је једно од легитимних ограничења овог права. Када одлучује о томе да ли је дошло до повреде права из Конвенције, Европски суд за људска права посматра ограничења права на слободу говора у светлу сваког конкретног случаја, што подразумева свеобухватну анализу изјава и порука које се шаљу, као и просторног и временског контекста у којем су изјаве дате, те утврђује да ли је ограничење слободе изражавања било неопходно у демократском друштву и да ли је ограничење слободе изражавања било сразмерно легитимном циљу^[7].
• Имајући у виду обавезност и значај пресуда Европског суда за људска права, Повереник за заштиту равноправости указује на ставове које је овај суд заузео у вези са питањима која су предмет разматрања. О дискриминацији на основу сексуалне оријентације, Европски суд за људска права говорио је и у својој пресуди у предмету Вејделанд и други против Шведске^[8]. Наиме, у овој пресуди суд је истакао да је дискриминација по основу сексуалне оријентације подједнако озбиљна као и дискриминација заснована на раси, пореклу и боји коже, те да „напади“ на одређене особе почињени вређањем, исмевањем или клеветањем одређених група становништва могу бити довољни како би се власти определиле да сузбијају овакав говор и у оним случајевима када у говору нема позива на чин насиља или друга кривична дела. У конкретном случају, подносиоци представке су оставили око 100 летака у градеробним ормарићима ученика једне средње школе, у којима се тврдило да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“. Наведени леци су имали за циљ да покрену дебату о одсуству објективности у шведском образовању. Врховни суд Шведске је у својој пресуди стао на становиште да ученици нису могли да одбију пријем летака и да је сврха предочавања аргумената који би ђацима могли да послуже у дебати могла бити остварена и без посезања за увредљивим изјавама. Европски суд за људска права уважио је став Врховног суда Шведске, да чак иако је циљ подосилаца представке био да покрену дебату о одсуству објективности у образовању у шведским школама као прихватљив циљ, пажња је морала бити усмерена и на то који се изрази користе у спорним лецима. У њима је између осталог неведно да хомосексуалност представља „девијантну сексуалну склоност“, има „морално погубно дејство“ на друштво и одговорна је за развој ХИВ-а и сиде. Све те тврдње представљале су тешке наводе пуне предрасуда, чак иако нису биле непосредни позив на дела мржње.
• Такође, Апелациони суд у Београду је у својој пресуди заузео став да је слобода мишљења и изражавања једна од највећих вредности сваког цивилизованог друштва и да представља и слободу говора, а да границе те слободе највише зависе од специфичних околности у сваком поједином случају. Слобода информација не подразумева само оне „информације“ које су опште прихваћене и које се сматрају безопасним или безначајним, већ и оне које вређају, шокирају или узнемиравају људе, јер су то захтеви плурализма и толеранције. Међутим, суд је закључио да у конкретном случају пружање заштите тужиоцу не представља цензуру, нити представља ограничење слободе говора туженог, нити права на његово мишљење и изношење негативних коментара, већ представља забрану говора којим се проносе идеје којима се подстиче дискриминација, а које могу имати штетне последице на демократске процесе у друштву и развој друштва у целини^[9].
• У пресуди Schalk&Kopf против Аустрије^[10] из 2010. године, суд је имао прилику да се осврне на истополна партнерства, те иако није утврдио да Аустрија има обавезу да уведе закон о регистрованом партнерству за истополне парове, суд је приметио да је убрзана еволуција у друштвеним ставовима о истополним паровима узела маха у многим државама и да су им многе државе обезбедиле правно признање, те је заузео став да је вештачки да се одржава становиште да истополни парови, за разлику од парова различитог пола, не могу да уживају заштиту породичног живота, гарантовану чланом члана 8. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Затим, у пресуди из 2010. године, Kozak против Пољске^[11], Европски суд за људска права констатовао је да државе треба да признају друштвени развој и промене у перцепцији друштвених питања, питања грађанског статуса и других повезаних питања, укључујући и чињеницу да не постоји само један пут или само један избор у сфери вођења и живљења породичног или приватног живота. Коначно, када је реч о родитељству ЛГБТ особа, суд је утврдио да је подносиоцу представке Salgueiro da Silva Mouta^[12] било ускраћено родитељско старање над његовом ћерком, само зато што је био геј и живео са својим партнером. Указано је да су португалски судови били прилично експлицитни у осуди стила живота подносиоца представке сматрајући га некомпатибилним са традиционалним вредностима. Имајући у виду наведено, Европски суд за људска права нашао је да основ за такве судске одлуке није прихватљив у односу на Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода, те да такав став представља повреду члана 14. у вези са чланом 8. Конвенције^[13].
• Када је реч о просторном и временском контексту, Повереник за заштиту равноправности је утврдио да је изјава (твит) министра Ненада Поповића од 2. маја 2018. године настала поводом текста објављеног у дневном листу „Блиц“ дан раније, односно 1. маја 2018. године. У овом тексту се наводи да је у Београду представљена прва хрватска сликовница о истополним родитељима, која осликава свакодневни живот и догодовштине четврогодишњег дечака и девојчице, који живе у тзв. „дугиној“ породици. Породицу чине девојчица (Ана) која живи са двојицом тата, док дечак (Роко) живи са две маме. Дан након објављивања овог чланка, министар Ненад Поповић објавио је на друштвеној мрежи Твитер линк ка овом тексту, те је изнео став да је потребно да се „под хитно заустави“ увоз геј сликовница из Хрватске, посебно имајући у виду да се Србија у овом тренутку на све начине бори да подржи рађање, те да је потребно „стати на пут“ онима који желе „да нас убеде“ да је у реду да деца имају две маме, односно двојицу тата. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности најпре истиче да министар Ненад Поповић, као и други јавни функционери, али и корисници друштвених мрежа, има потпуно право и слободу да коментарише одређени новински натпис и да изрази свој став о одређеној друштвеној појави. Наиме, јавна дебата о различитим друштвеним феноменима, посебно када је реч о питањима о којима и даље не постоји општи друштвени консензус, је увек пожељна и представља темељну вредност једног демократског друштва. Међутим, оно што је недопустиво је да се став о одређеној друштвеној појави, колико год тај став био критикујући, исказује увредом целе једне друштвене групе само због тога што имају одређено лично својство, као што је, у конкретном случају, сексуална оријентација. Право на слободу говора, без обзира што представља основ сваког демократског друштва, није неограничено, већ како је прописано чланом 46. Устава Републике Србије, може се законом ограничити, а нарочито ако је то неопходно ради заштите права и угледа других. Другим речима, Повереник указује да сваки појединац има право да износи своје мишљење и личне ставове о свим друштвеним појавама, међутим, слобода говора, без обзира на начин изношења и објављивања идеја и ставова никада не сме да буде изговор за дискриминацију.

3.12. Стога, Повереник је детаљно анализирао изјаву министра Поповића како би утврдио да ли поруке које је послао својом изјавом на друштвеној мрежи Твитер представљају узнемиравање и понижавајуће поступање према припадницима и припадницама ЛГБТ популације или, пак, у конкретном случају није дошло до прекорачења границе слободе говора.

3.13. Анализирајући изјаву министра Ненада Поповића објављену на друштвеној мрежи Твитер, Повереник за заштиту равноправности констатује да је министар Поповић упутио јавности две поруке: 1) да постоји узрочно-последична веза између хомосексуалности и наталитета у Србији и 2) да није „у реду“ да деца живе у истополним породицама, те да „морамо да станемо на пут“ свима који желе да нас убеде у супротно.

3.14. Када је реч о првој поруци, Повереник указује да је легитимно да се министар Поповић залаже за повећање наталитета и постизање пожељног демографског развоја, посебно имајући у виду стопу укупног фертилитета у Републици Србији. Међутим, он то чини стварајући привид да постоји узрочно-последична веза између хомосексуалности и пада наталитета у Србији. С тим у вези, Повереник указује да популациона политика подразумева механизме подстицања рађања, који обухватају и жене и мушкарце равноправно, без обзира на њихову сексуалну оријентацију, као и бригу о породици и одговорном родитељству, и томе ни на који начин не може бити сметња залагање мањина у друштву за поштовање њиховог права на репродукцију и породични живот. При томе, чини се да министар пренебрегава чињеницу да сексуална оријентација није ствар избора, те да ни једна публикација која говори о породичном животу припадника ЛГБТ популације не може ни на који начин да „утиче“ на сексуалност других људи, па самим тим ни на њихову одлуку да ли ће имати децу. Стога остаје нејасно због чега министар Поповић сматра да евентуални увоз геј сликовнице у Србију „под хитно треба зауставити!“

3.15. Затим, другом поруком министра Поповића да није „у реду“ да деца живе у истополним породицама, те да „морамо да станемо на пут“ свима који желе да нас убеде у супротно, ЛГБТ особама се фактички оспорава право на родитељство. С тим у вези, Повереник је посебно ценио навод из изјашњења министра Ненада Поповића да сматра да не треба прихватитити било какве сликовнице које пропагирају усвајање деце од стране истополних парова. Међутим, Повереник указује да се у тексту, поводом кога је настао спорни твит министра Поповића, нигде не спомиње да је циљ ове сликовнице подстицање ЛГБТ парова да усвајају децу, посебно имајући у виду да у Републици Србији, према законској регулативи, није ни могуће да истополни пар усвоји дете. Напротив, у тексту су цитиране изјаве аутора сликовнице И.Ш. и координатора удружења „Д.о.“ Д.М. који су нагласили да је циљ сликовнице „јачање социјалне интеграције деце која имају истополне родитеље, те промовисање толеранције и поштовања различитости“.

3.16. Имајући у виду све наведено, а посебно антидискриминационе прописе и праксу Европског суда за људска права, Повереник сматра да ставови које је изнео министар Ненад Поповић омаловажавају и вређају достојанство свих ЛГБТ особа, без обзира да ли су родитељи или не, те уместо да се сузбијају, на овај начин се подржавају предрасуде у вези са припадницима ЛГБТ популације и оспорава се њихово право на породични живот и родитељство.

3.17. Даље, Повереник је ценио навод из изјашњења министра Ненада Поповића да се у конкретном случају може једноставно утврдити да његовом објавом ни на који начин није неоправдано направљена разлика нити неједнако поступање према лицима хомосексуалне оријентације. С тим у вези, Повереник указује да је одредбом члана 12. Закона о забрани дискриминације забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање које има за циљ или представља повреду достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, а нарочито ако се тиме ствара страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење. Радња извршења овог облика дискриминације може да се јави у виду сваког поступања које је узнемиравајуће и понижавајуће, а већ из назива овог облика дискриминације произлази да је такво пoступање усмерено на, или само по себи представља повреду нечијег достојанства. Дргим речима, пасивни субјект се издваја с обзиром на своје стварно или претпостављено лично својство, те код овог облика дискриминације није потребно да се врши било какво упоређивање да би се доказало узнемиравање и понижавајуће поступање. Разлог томе лежи у чињеници да је узнемиравање само по себи непожељно, због начина на који се врши и због потенцијалних последица. Треба, такође, имати у виду да је приликом утврђивања да ли је дошло до узнемиравања одлучујуће како је сама жртва разумела одређено понашање, тј. како је оно на њу деловало. Међутим, чак и ако жртва неко понашање није доживела као узнемиравање, оно се може квалификовати као узнемиравање на основу објективних критеријума.

• Када је реч о наводима из изјашњења министра Поповића да није имао намеру да изношењем својих ставова било кога увреди, те да жали ако се неко нашао увређеним, потребно је указати да у случајевима дискриминације намера није правно релевантна, односно, да за утврђивање да ли је неко извршио акт дискриминације, није од значаја да ли је постојала намера да се друго лице дискриминише. Дискриминација се може извршити и без постојања намере, дакле и у незнању да је акт који се врши дискриминаторан и без постојања свести да се неко дискриминише. То значи да приликом испитивања да ли је одређен акт супротан императивним прописима о забрани дискриминације, намера извршиоца дискриминаторног акта није правно релевантна, што произлази и из одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације, којом је забрањено узнемиравање и понижавајуће поступање, не само када је циљ таквог понашања повреда достојанства лица или групе лица на основу њиховог личног својства, већ и када такво понашање, као што је појашњено у претходној тачки овог мишљења, објективно представља повреду достојанства лица или групе лица.

• У изјашњењу министра Ненада Поповића наведено је и да жели да скрене пажњу на то да су управо поједини припадници хомосексуалне оријентације ти који у конкретном случају „шире мржњу и нетрпељивост“ због различитог мишљења које је објавио. Наиме, испод његове изјаве на Твитеру, објављен је коментар неприкладне садржине корисника S., те министар Попоповић тврди да је овај профил основало удружење „Р.И.Ц.“ и њен законски заступник П.А. Коментар неприкладне садржине Твитер корисника L.S., на који министар Поповић указује а у који је Повереник имао увид, гласи: „Ј…ће ти Ана Брнабић матер…кад-тад!“. Поводом ових навода, Повереник констатује да, иако је у пресуди Европског суда у предмету Oberschlick против Аустрије^[14] посебно апострофирано да политичар који износи своје ставове може да очекује снажну реакцију јавности, сведоци смо забрињавајућег тренда везаног за очигледан недостатак културе комуникације у јавној сфери, посебно на друштвеним мрежама, а који се спроводи вређањем неистомишљеника и изношењем непримерених квалификација. С тим у вези, овакви непримерени коментари су недопустиви и заслужују сваку осуду.
• На крају, Повереник се осврнуо и на навод из изјашњења министра Поповића да наведена изјава представља његов лични став, изнет на његовом личном налогу на друштвеној мрежи Твитер и не представља став Владе Републике Србије. Међутим, иако је министар Ненад Поповић објавио спорну изјаву на свом личном Твитер налогу, не сме се изгубити из вида чињеница да је он министар у Влади, што повлачи са собом и његову већу одговорност за јавно изговорену реч, односно, за ставове и мишљења који су доступни широј јавности, укључујући и друштвене мреже. Због тога је још наглашенија његова обавеза да својим актима не узнемирава и понижава грађане и грађанке Републике Србије који су другачије сексуалне оријентације од хетеросексуалне. На ову обавезу указао је и Апелациони суд у Београду, истицањем у образложењу своје пресуде да тужени, као угледна политичка личност, има право на сопствено мишљење, али има и обавезу да у својим јавним наступима не пропагира дискриминацију^[15].

4. МИШЉЕЊЕ

Изјавом Ненада Поповића, министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, објављеном на друштвеној мрежи Твитер 2. маја 2018. године, дошло је до повреде одредбе члана 12. Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереник за заштиту равноправности препоручује Ненаду Поповићу, министру без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој:

5.1. Да објави писано извињење припадницима и припадницама ЛГБТ популације у року од 15 дана од дана пријема овог мишљења са препоруком.

5.2. Да се убудуће суздржи од давања изјава, ширења идеја и ставова којима се омаловажавају припадници ЛГБТ популације и подржавају предрасуде према маргинализованим друштвеним групама.

Потребно је да министар Ненад Поповић обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Сагласно члану 40. Закона о забрани дискриминације, уколико министар Ненад Поповић не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереник за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације, члан 33.

[3] Устав Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06)

[4] Устава Републике Србије („Службени гласник РС“, број 98/06), члан 46.

[5] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори“, број  9/03

[6] Закон о ратификацији Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Службени лист СЦГ – Међународни уговори“, – бр. 9/03, 5/05 и 7/05 – испр. и „Сл. гласник РС – Међународни уговори“, бр. 12/10)

[7] Surek v. Turkey, представка број 26682/95, пресуда од 8. јула 1999.године

[8] Vejdeland and others v.Sweden, final 2012, представка број 1813/07, пресуда од 21.12.1999. године

[9] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

[10] Представка број 30141/04, пресуда од 26.06.2010. године

[11] Представка број  13102/02, пресуда од 2.06.2010. године

[12] Представка број  33290/96, пресуда од 2.06.2010. године

[13] https://cups.rs/wp-content/uploads/2013/05/Model-zakona-o-registrovanim-istopolnim-zajednicama.pdf (приступљено 1.8.2018.)

[14] Пресуда ЕСЉП бр.15975/90 од 26. априла 1995. године

[15] Пресуда Апелационог суда у Београду,  Гж. бр. 2426/14 од 11. јуна 2014. године

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић

Мишљење по притужби Р.и.ц. и Г.Л. против министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића на основу сексуалне оријентације у области јавна сфера-општа јавност