дел. бр. 312/2011 датум: 24. 3. 2011.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да прима и разматра притужбе због повреда одредаба Закона о забрани дискриминације, даје мишљења и препоруке и изриче законом утврђене мере (чл. 33. ст. 1. т. 1. Закона о забрани дискриминације „Сл. гласник РС“ бр. 22/2009), Повереница за заштиту равноправности даје

МИШЉЕЊЕ

Министарство унутрашњих послова Републике Србије није нарушило једнаке могућности за заснивање радног односа у односу на лица бошњачке националности који су студије криминалистике завршили у Сарајеву и чије су дипломе нострификоване од стране Универзитета у Београду.

Поступајући у оквиру законом прописане надлежности да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (члан 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације), Повереница за заштиту равноправности даје

ПРЕПОРУКУ

Министарство унутрашњих послова Републике Србије ће без одлагања предузети све неопходне радње и мере које ће обезбедити да састав полиције у организационим јединицама одговара националном саставу становништва на њиховом подручју, што, поред осталог, подразумева планирање и остваривање мера за повећање запослености припадника националних мањина на пословима полицијских службеника, њиховог школовања за обављање ових послова и др.

О б р а з л о ж е њ е

Повереници за заштиту равноправности упућен је 17. августа 2010. године допис С. о. з. љ. п. с. из Н. п., у коме је наведено да су се овом удружењу половином 2009. године обратило око 35 припадника бошњачке националне мањине из Н. п., С., П., П. и Т., који су студије криминалистике завршили у Сарајеву, а чије су дипломе нострификоване на Универзитету у Београду, због немогућности запослења у полицијским управама. На дискриминацију лица бошњачке националне мањине који су студије завршили на образовним институцијама у Сарајеву указао је и К. х., народни посланик у свом допису упућеном Поверенику 3. 09. 2010. године.

Сагласно својим овлашћењима, Повереница за заштиту равноправности одржала је 21. септембра 2010. године у Н. П. састанак са лицима за која се у допису С. о. з. љ. п. с. тврди да су дискриминисана и која су изнела чињенице у вези са њиховим запошљавањем у МУП. Том приликом, С. о. з. љ. п. с. дате су правне информације у погледу садржине, форме и начина подношења притужбе, као и о правилима поступања по притужбама упућеним Поверенику за заштиту равноправности.

С. о. з. љ. п. с. упутио је 1. октобра 2010. године притужбу, у којој је навео чињенице и доказе и приложио писану сагласност 19 лица за подношење притужбе. У притужби је наведено да је у спровођењу поступка за пријем у радни однос извршена дискриминација лица бошњачке националности која су стекла више и високо образовање на Универзитету у Сарајеву тиме што су стављена у неравноправни положај у односу на лица која су припадници већинског становништва.

Повереница је 27. октобра 2010. године упутила захтев Министарству унутрашњих послова Републике Србије (у даљем тексту: МУП) да се у року од 15 дана изјасни о основаности притужбе, као и о чињеницама наведеним у притужби и о околностима у вези са овим случајем, сагласно чл. 35. и 37. Закона о забрани дискриминације. МУП није у законом прописаном року доставио изјашњење. Како је ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања било неопходно прикупљање релевантних података, Повереница је у неколико наврата телефоном ургирала да МУП достави потребне податке. Повереница за заштиту равноправности обратила се 20. 1. 2011. године Заштитнику грађана, са молбом да предузме мере како би МУП пружио тражене податке. 21. јануара 2011. године Повереницу је примио министар унутрашњих послова са сарадницима и том приликом Повереница је затражила да се без одлагања доставе подаци у вези са запошљавањем лица бошњачке националне мањине у полицијским управама на подручју С..

Дана 28. јануара 2011. године МУП је доставио изјашњење бр. 01-14876/09-12, у коме је навео да је притужба неоснована, образлажући свој став следећим чињеницама:

– да због стања у буџету МУП, као и остала министарства, имају обавезу да пријем у радни однос спроводе рестриктивно,
– да МУП сагледава и планира своје кадровске потребе и, сагласно томе, и слободним радним местима, расписује конкурс за пријем на курс у Центру за основну полицијску обуку у Сремској Каменици, који је део овог Министарства, и на Криминалистичко-полицијској академији у Београду, како би се обучила лица за неопходне послове и радна места,
– да се приликом пријема по конкурсу води рачуна о адекватној пропорционалној заступљености националних мањина (минимум 10%);
– да МУП првенствено треба да прима у радни однос лица која су завршила курсеве у Центру за основну полицијску обуку у Сремској Каменици и на Криминалистичко-полицијској академији у Београду, али да у досадашњем периоду у радни однос није примљено 111 лица која су завршила Криминалистичко-полицијску академију,
– да је током 2010. године у Полицијску управу у Н. п. примљено 17 лица, од којих шест Бошњака, да је у поступку пријем 15 лица од којих шест Бошњака, те да се одлучује о пријему још пет лица, од којих два Бошњака,
– да су захтеви за пријем у радни однос лица прослеђени надлежним подручним управама, али да су начелници навели да не постоје могућности да се изврши пријем у радни однос.

Будући да МУП у свом изјашњењу није пружио све тражене податке, ради правилног и потпуног утврђивања чињеничног стања, Повереница је 7. 02. 2011. године од МУП затражила да у што краћем року достави податке о томе да ли су у МУП запослена лица која су студије криминалистике завршила у Сарајеву, и ако јесу, који је њихов број. Како тражени подаци нису достављени, упућена је 14. 03. 2011. године писана ургенција, те је 15. марта 2011. године МУП доставио допис у коме се наводи да у Полицијској управи у Н. П. раде два полицијска службеника са завршеним Факултетом криминалистичких наука у Сарајеву.

У току поступка, увидом у поднете доказе, утврђено је да су сва лица за која се тврди да су имала различит третман приликом запошљавања на пословима полицијских службеника нострификовала своје дипломе на начин и у поступку прописаном важећим законским прописима.

Из службених података које је доставио МУП, евидентно је да су у полицијским управама на подручју С. запослена лица бошњачке националности, међу којима и два лица која су током 2005. и 2006. године завршила Факултет криминалистичких наука у Сарајеву.

Анализом правних прописа утврђено је да у погледу услова за заснивање радног односа за обављање послова полицијског службеника, важе, поред општих услова за пријем у радни однос у државном органу, и посебни услови предвиђени чл. 110. Закона о полицији („Сл. гласник РС“ бр. 101/05) који се тичу држављанства, пребивалишта, односно боравишта, стручне спреме, година старости, психофизичких способности, војне обавезе за мушкарце, непостојања безбедносних сметњи, неосуђиваности и др. Одредбом чл. 112. Закона о полицији прописано је да конкурс није обавезан за пријем у полицију полицијских службеника.

Закон о забрани дискриминације у чл. 16. забрањује дискриминацију у области рада, односно нарушавање једнаких могућности при заснивању радног односа. Овај закон такође забрањује дискриминацију васпитних и образованих установа које обављају делатност у складу са законом и другим прописом, као и лица која користе или су користили услуге ових установа у складу са законом (члан 19.).

Ценећи утврђене чињенице и правне прописе, Повереница за заштиту равноправности, сагласно члану 33. тачка 1. Закона о забрани дискриминације, даје мишљење да лицима бошњачке националности која су образовање стекла на Универзитету у Сарајеву није био ускраћен приступ запошљавању на пословима полицијских службеника, те да није било нарушено начело једнаких могућности за заснивање радног односа ни по основу националне припадности, нити по основу тога у којој су образовној установи стекли образовање.

Међутим, сагледавајући чињенице које су прикупљене ради одлучивања по притужби, Повереница за заштиту равноправности, у складу са својим законским овлашћењем да препоручује органима јавне власти и другим лицима мере за остваривање равноправности (чл. 33. т. 9. Закона о забрани дискриминације), упућује препоруку надлежним органима МУП да предузму одговарајуће мере како би обезбедили да састав полиције у организационим јединицама одговара националном саставу становништва на њиховом подручју. То, поред осталог, подразумева планирање и остваривање мера за повећање запослености припадника националних мањина на пословима полицијских службеника, мера које обезбеђују да се одговарајући број припадника и припадница националних мањина школује за обављање послова полицијских службеника, чиме би били обезбеђени услови да им након завршетка школовања под једнаким условима буду доступна радна места полицијских службеника, и др.

Препорука је заснована на уставној одредби која прописује да се при запошљавању у државним органима, јавним службама, органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе води рачуна о националном саставу становништва и одговарајућој заступљености припадника националних мањина (чл. 77. ст. 2. Устава Републике Србије, Сл. гласник РС, 98/2006). Такође, Закон о заштити права и слобода националних мањина („Сл. лист СРЈ“, бр. 11/2002, „Сл. лист СЦГ“, бр. 1/2003 – Уставна повеља и „Сл. гласник РС“, бр. 72/2009), у чл. 21. прописује да се приликом запошљавања у јавним службама, укључујући полицију, води рачуна о националном саставу становништва, одговарајућој заступљености и о познавању језика који се говори на подручју органа или службе. Препорука је, такође, заснована и на одредби чл. 9. Закона о државним службеницима („Сл. гласник РС“, бр. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007 67/2007, 116/2008 и 104/2009), којом је прописано да се при запошљавању у државне органе, поред осталог, води рачуна и о томе да национални састав одслика у највећој могућој мери структуру становништва.

Препорука о предузимању посебних мера за запошљавање и заступљеност припадника/припадница националних мањина у државним органима темељи се на чл. 21. ст. 4. Устава Републике Србије, („Сл. гласник РС“, бр. 98/2006), чл. 14 Закона о забрани дискриминације, којима је прописано да се нe сматрају дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима, као и на чл. 4. Закона о заштити права и слобода националних мањина, којим је прописано да органи власти могу у складу са Уставом и законом да доносе прописе, појединачне правне акте и да предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и припадника већинске нације.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 Притужба удружења С. о. з. љ. п. с. против Министарства унутрашњих послова Републике Србије због дискриминације у запошљавању на основу националне припадности