Притужба удружења Г. против ОШ Б.Р. због дискриминације по основу националне припадности у области образовања

бр. 07-00-147/2014-02 датум: 28. 5. 2014.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик из Г. против ОШ „Б. Р.“ Г, због дискриминације ученика на основу припадности румунској националној мањини. У притужби је наведено да се Удружење обратило ОШ „Б. Р.“ Г, са захтевом да се уведе изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе, али да је школа овај захтев одбила. У току поступка је утврђено да ОШ „Б. Р.“ Г. није спровела анкету међу ученицима како би проверила заинтересованост за изучавање Румунског језика са елементима националне културе. Према наводима из притужбе и доказима које су достављени уз притужбу, 25 ученика је било заинтересовано за похађање наставе из овог предмета. Школа је, међутим, обавестила подносиоце притужбе да неће спровести анкету на основу њиховог захтева и захтева родитеља ученика, јер је из прикупљених потписа родитеља утврдила да само седам ученика првог разреда жели да похађа овај изборни предмет. Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је ОШ „Б. Р.“ Г. пропустила да анкетира ученике, односно, да провери заинтересованост за похађање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 години. Због тога је ОШ „Б. Р.“ Г. препоручено да за школску 2014/2015 годину изврши анкетирање ученика како би се утврдило да ли постоји потребан број деце заинтересованих за учење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, да у школској 2014/2015 години организује наставу Румунски језик са елементима националне културе, уколико анкета покаже да постоји потребан број заинтересоване деце, као и да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереница за заштиту равноправности примила је 24. марта 2014. године притужбу Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик, поднету против ОШ „Б. Р.“ Г.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да су родитељи ученика и ученица сакупили потписе за увођење изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе,
– да школа није анкетирала ученике, нити је предузела било какве радње за увођење овог изборног предмета,
– да је тадашњи директор школе обавестио подносиоце притужбе да неће анкетирати ученике да ли желе да похађају Румунски језик са елементима националне културе, јер је на територији општине Г. више изјашњених Влаха него Румуна. ОШ „Б. Р.“ Г. је, стога, одлучила да анкетира децу о заинтересованости за увођење изборног предмета Влашки језик са елементима националне културе.

1.3. Уз притужбу је достављен захтев Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик за увођење предмета Румунски језик са елементима националне културе у школској 2013/2014 године са потписима родитеља ученика ОШ „Б. Р.“ Г, којим су тражили од школе да њиховој деци омогући да од 1. септембра 2013. године похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење ОШ „Б. Р.“ Г.

1.5. У изјашњењу Р. Ж, вд директора ОШ „Б. Р.“ Г, између осталог, наведено је:

– да су у првом циклусу, годишњим планом рада за школску 2013/2014 годину, ученицима понуђени изборни предмети: Народна традиција, Чувари природе, Лепо писање и Од играчке до рачунара. У другом циклусу су понуђени: Хор и оркестар, Цртање, сликање и вајање, Информатика и рачунарство и Шах;
– да је Школски одбор одредио листу изборних предмета у сарадњи са локалном самоуправом и Саветом родитеља, а на основу интересовања родитеља и ученика, као и наставног кадра школе,
– да се на територији општине Г, по последњем попису, 47 грађана/ки изјаснило да су Румуни, што је 0,56% од укупног броја становника,
– да се у последњих пет година нико од родитеља, приликом попуњавања картона ученика за упис у први разред, није изјаснио да је припадник румунске националне мањине.

1.6. Уз изјашњење је достављен одговор претходног директора школе од 26. новембра 2013. године Удружењу родитеља који желе да им деца уче румунски језик, којим су објашњени разлози због којих ова школа није спровела анкетирање ученика и ученица за изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. Увидом у притужбу и прилоге који су достављени уз притужбу, утврђено је да је Удружење родитеља који желе да им деца уче румунски језик послало 13. септембра 2013. године захтев ОШ „Б. Р.“ Г, којим су захтевали да школа од школске 2013/2014 године уведе наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе. Уз захтев су достављени потписи родитеља ученика/ца школе који су захтевали да њихова деца од 1. септембра 2013. године похађају наставу из предмета Румунски језик са елементима националне културе. Потписе су доставили родитељи 25 деце, ученика/ца од 1-8 разреда.

2.2. Увидом у изјашњење утврђено је да је претходни директор школе примио захтев Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик и обавестио их да није спровео анкету за изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе, јер је из прилога захтева утврдио да је само седморо родитеља ученика првог разреда, потписало захтев. Овај став је образложен позивањем на одредбу Закона о основном образовању и васпитању, којом је прописано да се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује и на језику и писму националне мањине, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање 15 ученика. Стога је обавестио подносиоце захтева да није спровео анкетирање ученика/ца за увођење предмета Румунски језик са елементима националне културе, јер није постојао законски услов да поступи по захтеву.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету ценила је наводе из притужбе и изјашњења, доказе који су приложени, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности указује да је међународним и домаћим прописима одређено да је Република Србија у обавези да припадницима националних мањина омогући образовање и васпитање на свом језику или двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе.

3.4. Потврђивањем Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина Република Србија се обавезала да ствара потребне услове како би припадници националних мањина очували и развијали своју културу и сачували неопходне елементе свог идентитета, наиме, религију, језик, традицију и културно наслеђе (чл. 5), као и да предузме мере у области образовања и истраживања како би се неговала култура, језик и вера националних мањина и већине (чл. 12).

3.5. Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним или мањинским језицима прописано је да, у погледу образовања, држава преузима обавезу да на територији на којој су регионални или мањински језици у употреби, у складу са ситуацијом сваког од ових језика, и без икаквог ометања учења званичног језика, омогући основно образовање на одговарајућем регионалним или мањинском језику; обезбеди значајан део основног образовања на одговарајућем регионалном или мањинском језику или обезбеди да учење одговарајућег регионалног или мањинског језика постане интегрални део наставног плана. Поред тога, прописано је да држава може да примени једну од ове три мере макар на оне полазнике чије породице тако нешто захтевају, а чији се број сматра довољним.

3.6. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичног или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, чл. 79. прописано је да Припадници националних мањина имају право: на изражавање, чување, неговање, развијање и јавно изражавање националне, етничке, културне и верске посебности; на употребу својих симбола на јавним местима; на коришћење свог језика и писма; да у срединама где чине значајну популацију, државни органи, организације којима су поверена јавна овлашћења, органи аутономних покрајина и јединица локалне самоуправе воде поступак и на њиховом језику; на школовање на свом језику у државним установама и установама аутономних покрајина; на оснивање приватних образовних установа; да на своме језику користе своје име и презиме; да у срединама где чине значајну популацију, традиционални локални називи, имена улица, насеља и топографске ознаке буду исписане и на њиховом језику; на потпуно, благовремено и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући и право на изражавање, примање, слање и размену обавештења и идеја; на оснивање сопствених средстава јавног обавештавања, у складу са законом.

3.7. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, тако што је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Такође, забрањено је лицу или групи лица на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу, или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступати према њима.

3.8. Законом о основама система образовања и васпитања забрањена је дискриминација, односно, aктивнoсти кojимa сe угрoжaвajу, oмaлoвaжaвajу, дискриминишу или издвajajу лицa, oднoснo групe лицa, пo oснoву: рaснe, нaциoнaлнe, eтничкe, jeзичкe, вeрскe или пoлнe припaднoсти, физичких и психичких свojстaвa, смeтњи у рaзвojу и инвaлидитeтa, здрaвствeнoг стaњa, узрaстa, сoциjaлнoг и културнoг пoрeклa, имoвнoг стaњa, oднoснo пoлитичкoг oпрeдeљeњa и пoдстицaњe или нeспрeчaвaњe тaквих aктивнoсти, кao и пo другим oснoвимa утврђeним зaкoнoм кojим сe прoписуje зaбрaнa дискриминaциje. Овај закон прописује да је дискриминaциjа лицa или групe лицa свaкo нeпoсрeднo или пoсрeднo, нa oтвoрeн или прикривeн нaчин, искључивaњe или oгрaничaвaњe прaвa и слoбoдa, нejeднaкo пoступaњe или прoпуштaњe чињeњa, oднoснo нeoпрaвдaнo прaвљeњe рaзликa пoвлaђивaњeм или дaвaњeм првeнствa, док не сматра дискриминaциjoм пoсeбнe мeрe које су увeдeнe рaди пoстизaњa пунe рaвнoпрaвнoсти, зaштитe и нaпрeткa лицa, oднoснo групe лицa кoja сe нaлaзe у нejeднaкoм пoлoжajу. Одредбама чл. 12. овог закона прописано је да се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, док се за припаднике националне мањине образовно-васпитни рад остварује се и на језику и писму националне мањине, односно двојезично, ако се приликом уписа у први разред за то определи најмање 15 ученика. Међутим, када се образовно-васпитни рад остварује на српском језику, за ученика припадника националне мањине организује се настава језика националне мањине са елементима националне културе као изборни предмет.

3.9. Одредбама Закона о заштити права и слобода националних мањина прописано је да припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику у институцијама предшколског, основног и средњег васпитања и образовања, да је држава дужна да створи услове за организовање образовања на језику националне мањине, а да је, док их не обезбеди, дужна да обезбеди двојезичну наставу или изучавање језика националне мањине са елементима националне историје и културе припадника националне мањине. Даље је прописано да се за остваривање овог права може прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број може бити мањи од минималног броја ученика који је законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе и образовања.

3.10. Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама у школској 2013/2014 години ближе се уређује начин формирања одељења и прописује да број ученика за изборни предмет не може бити мањи од 15 ученика по групи, да је број група одређен бројем одељења и да је за групу са мањим бројем од 15 ученика по разреду потребна сагласност министра надлежног за послове образовања. Наставни план састоји се од обавезних наставних предмета, обавезних изборних предмета (верска настава и грађанско образовање), као и листе изборних предмета од којих је школа дужна да за сваки разред, понуди најмање четири, а ученик од понуђених бира један премет, према својим склоностима, на почетку школске године. Међу овим изборним предметима налази се матерњи језик са елементима националне културе. Такође, прописано је и да су циљеви и задаци програма образовања развијање свести о државној и националној припадности, неговање српске традиције и културе, као и традиције и културе националних мањина .

Анализа доказа достављених уз притужбу и навода из изјашњења

3.11. Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају потребно је утврдити да ли је ОШ „Б. Р.“ Г. извршила акт дискриминације ученика и ученица румунске националности пропуштањем да им омогући да се изјасне да ли желе да похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

3.12. Неспорно је да ОШ „Б. Р.“ Г. није спровела анкету међу ученицима како би проверила њихову заинтересованост да похађају наставу из матерњег језика. Према наводима из притужбе и доказима које су достављени уз притужбу, утврђено је да је 25 родитеља ученика било заинтересовано да им деца похађају наставу из Румунског језика са елементима националне културе. Школа је, међутим, обавестила подносиоце притужбе да неће спровести анкету, јер је утврдила да је међу потписанима само седморо родитеља ученика првог разреда, уз образложење да нема законског основа за поступање по овом захтеву.

3.13. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења ОШ „Б. Р.“ Г. да се за последњих пет година нико од родитеља ученика, приликом уписа у први разред, није изјаснио да је припадник румунске националне мањине. Повереница за заштиту равноправности указује да овај навод није релевантан, као и да не умањује одговорност школе због пропуста да испита заинтересованост ученика за похађање овог изборног предмета, посебно ако се има у виду да је из захтева који је школи упутило Удружење родитеља који желе да им деца уче румунски језик, школа могла да закључи да постоји одређено интересовање за изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе. Према томе, доношењем одлуке о изборним предметима који ће се изучавати школске 2013/2014, међу којима се не налази Румунски језик са елементима националне културе, без спровођења анкетирања, школа је ускратила ученицима сваку могућност да изаберу и изучавају овај изборни предмет, иако је евидентно да је постојало интересовање ученика/ца за изучавање овог предмета.

3.14. Стручним упутством о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2013/2014 годину, прописан је минималан број ученика по групи за изучавање изборног предмета. Потреба за прописивањем минималног броја ученика за изучавање изборног предмета условљена је потребом да систем образовања и васпитања својом организацијом и садржајима обезбеђује ефикасност и економичност организације система ради постизања што бољег учинка. С обзиром да је у изјашњењу ОШ „Б. Р.“ Г. наведено да није испуњен услов у погледу минималног броја заинтересоване деце за похађање наставе из предмета Румунски језик са елементима националне културе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је овај навод неприхватљив, и то из неколико разлога:

– школа није анкетирала ученике/це о заинтересованости за похађање Румунског језика са елементима националне културе, пре почетка школске 2013/2014 године, тако да не постоји поуздан податак о броју деце која су била заинтересована за похађање наставе из овог изборног предмета;
– Удружење родитеља који желе да им деца уче румунски језик, заједно са родитељима ученика од 1-8 разреда, затражили су од ОШ „Б. Р.“ Г. да уведе изборни предмет Румунски језик са елементима националне културе. Дакле, захтев се односио на увођење изборног предмета, а не на увођење образовно-васпитног рада на румунском језику и писму, односно двојезично. Стога, образложење директора да није испуњен законски услов за поступање по захтеву јер нема довољно заинтересованих родитеља ученика првог разреда није оправдано, с обзиром да изучавање изборног предмета матерњи језик са елементима националне културе није намењено само ученицима првог разреда, већ се овај предмет може понудити ученицима свих разреда основне школе;
– из захтева Удружења родитеља који желе да им деца уче румунски језик и потписа родитеља 25 ученика у прилогу овог захтева, школа је могла да закључи да постоји одређено интересовање за изучавање предмета Румунски језик са елементима националне културе, без обзира што, како се то у изјашњењу тврди, није имала сазнања да ову школу похађају и деца румунске националности. Повереница за заштиту равноправности сматра да су потписи родитеља ученика/ца, које је Удружење доставило уз захтев, требало да буду релевантни за школу, односно, требало је да буду својеврсна индиција школи да постоји интересовање ученика за изучавање овог предмета. Наиме, прикупљени потписи представљају додатни разлог због којег је школа требало да спроведе анкету међу ученицима, у складу са прописима и да на несумњив начин утврди да ли постоји интересовање за овај изборни и предмет и да ли је број деце довољан за организовање наставе. Иако спровођење анкете међу ученицима не гарантује и да ће се за изборни предмет изјаснити потребан број деце, Повереница за заштиту равноправности је става да је школа, у конкретном случају, требало да испита заинтересованост ученика, и након тога утврди да ли је испуњен услов везан за минимални број ученика, на исти начин како је то учинила када је увођен изборни предмет Влашки језик са елементима националне културе.

3.15. Повереница за заштиту равноправности констатује да је потребно унапредити положај националних мањина, и поред постојања доброг правног оквира и законом дефинисаних високих стандарда у заштити права и слобода припадника националних мањина. Право припадника националне мањине на образовање на матерњем језику, у склопу са другим мањинским правима, помаже очувању националног идентитета и спречавању асимилације припадника националне мањине. Истовремено, процес образовања и васпитања носи потенцијал јачања међусобног поштовања и разумевања различитих заједница унутар једног друштва. Право очувања колективног идентитета помоћу образовања на језику мањине, мора да буде уравнотежено са потребом интегрисања и учешћа у широј државној заједници. Циљ образовања и васпитања, поред стицања квалитетних знања и способности неопходних за лично остварење и активан рад и живот у заједници, јесте и поштовање равноправности, унапређивање толеранције и уважавање различитости. С тим у вези, Повереница указује да су протеклих година спроведена истраживања о значају учења матерњег језика за припаднике националних мањина током школовања у основним и средњим школама. У складу са тим, истакнуто је да је учење мањинског језика веома важно за појединце и групе, нарочито за припаднике националних мањина, али и за већински народ. Наиме, квалитетно образовање се заснива на јачању снага, а највећа снага коју поседују ученици приликом уписивања у школу, јесте језик који су научили код куће. Заправо, на овом језику они су комуницирали са члановима своје породице и он представља начин да изразе и представе себе. За децу чији је матерњи језик другачији од већинског језика, систем образовања који укључује и њихов матерњи језик, садржи веома значајне добити, односно, омогућава им да у школи наставе процес учења језика који су започели код куће. Стога, посматрано са социолошког аспекта, учење матерњег језика припадника националних мањина значајно је и за припаднике националних мањина и за већински народ, јер омогућава мањинским групама да разумеју своју културу и историју, као и да изграде своје капацитете као будући едуковани грађани. У том случају, такав систем едукације обезбедио би боље мултикултурално разумевање, као и чување језичког богатства једног друштва и повећавање његових способности да буде вишејезично .

3.16. Повереница за заштиту равноправности је мишљења да је у конкретном случају школа била дужна да испита заинтересованост ученика, односно, да је пропуштањем ових радњи, ускратила ученицима могућност да у школској 2013/2014 години изучавају Румунски језик са елементима националне културе као изборни предмет. Повереница са жаљењем констатује да у конкретном случају није могуће уклонити последице дискриминаторног поступања, имајући у виду да је крај школске 2013/2014 године.

4. МИШЉЕЊЕ

Пропуштањем да анкетира ученике и ученице школе да ли желе да похађају наставу из изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе, ОШ „Б. Р.“ прекршила је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује ОШ „Б. Р.“ Г. да:

5.1. За школску 2014/2015 годину изврши анкетирање ученика и ученица како би се утврдило да ли постоји потребан број деце заинтересоване за похађање изборног предмета Румунски језик са елементима националне културе.

5.2. У школској 2014/2015 години организује наставу Румунски језик са елементима националне културе, уколико анкета покаже да постоји потребан број заинтересоване деце.

5.3. Да убудуће, у оквиру обављања послова из своје надлежности, не крши антидискриминационе прописе.

Потребно је да ОШ „Б. Р.“ Г. обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката. Сагласно чл. 40. Закона о забрани дискриминације, уколико ОШ „Б. Р.“ Г. не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности може о томе обавестити јавност преко средстава јавног информисања и на други погодан начин.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба удружења Г. против ОШ Б.Р. због дискриминације по основу националне припадности у области образовања Preuzmi


Print Friendly, PDF & Email
back to top