Притужба Скупштине станара против Грађевинске дирекције Србије због дискриминације по основу инвалидитета у области коришћења јавних објеката и површина

бр. 07-00-244/2014-02 датум: 19. 11. 2014

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Скупштине станара зграде 3В у насељу Степа Степановић, против Грађевинске дирекције Србије. У притужби је наведено да у објекту 3В, у улазима 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м, није омогућен приступачан улаз особама са инвалидитетом, док је приступ омогућен у осталим зградама у насељу. Грађевинска дирекција Србије је у одговору на притужбу, између осталог, навела и да није постојала обавеза дирекције да постави рампу за особе са инвалидитетом, јер то није предвиђено пројектном документацијом за овај објекат. У току поступка је утврђено да је Грађевинска дирекција Србије инвеститор изградње објекта 3В у насељу Степа Степановић, као и да овај објекат у улазима 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м није приступачан за особе са инвалидитетом, док је у осталим зградама у насељу улаз приступачан. Приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Необезбеђивањем приступачног улаза у објекат 3В у насељу Степа Степановић, особе са инвалидитетом се доводе у ситуацију немоћи и ускраћује им се права на самосталан живот и слободу кретања. Имајући у виду да Грађевинска дирекција Србије, као инвеститор изградње објекта 3В, на адреси 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м није обезбедила приступачан улаз особама са инвалидитетом, то је пропуштање Грађевинске дирекције Србије да изврши своју законску обавезу, у вези са обезбеђењем приступачности, довело до дискриминације особа са инвалидитетом, посебно оних које користе колица. Због тога је Повереница за заштиту равноправности дала мишљење да је Грађевинска дирекција Србије, неспровођењем одговарајућих радова приликом изградње објекта 3В у насељу Степа Степановић, у циљу обезбеђивања приступачног улаза у стамбене објекте особама са инвалидитетом, прекршила одредбе Закона о забрани дискриминације. Грађевинској дирекцији Србије препоручено је да предузме све неопходне мере у циљу спровођења радова и обезбеђења приступачног улаза, како би се особама са инвалидитетом која за кретање користе колица омогућио несметан приступ згради у објекту 3В у насељу Степа Степановић.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности примила је притужбу Скупштине станара зграде 3В у насељу Степа Степановић, изјављену против Грађевинске дирекције Србије. У притужби је, између осталог, наведено:

– да у објекту 3В у улазима 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м није омогућен приступачан улаз особама са инвалидитетом, док је у осталим зградама у насељу приступ омогућен;
– да је овакво поступање Грађевинске дирекције Србије супротно законским одредбама о забрани дискриминације особа са инвалидитетом, као и Правилнику о техничким стандардима приступачности;
– да су се Грађевинској дирекцији Србије, као инвеститору изградње овог објекта, више пута обраћали ради изградње рампе или подизне платформе, како би се омогућио приступ особама са инвалидитетом, али су добијали одговор да то није могуће или нису добили одговор;
– да у овој згради живе особе са инвалидитетом којима је улазак у зграду у којој живе могућ само на рукама чланова породице, комшија и пријатеља.

1.2. Уз притужбу су поднете фотокопије дописа којима се Скупштина станара зграде 3В обраћала Грађевинској дирекцији Србије, одговор Грађевинске дирекције Србије и фотографије објекта 3В.

1.3. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па je у току поступка затраженo изјашњењe Грађевинске дирекције Србије.

1.4. У изјашњењу Н. Ш, директора Грађевинске дирекције Србије, наведено је:

– да је Грађевинска дирекција Србије инвеститор изградње спорног објекта, који је у свему изведен према пројектној документацији, на основу које је надлежно министарство издало грађевинску, а након завршетка радова и употребну дозволу;

– да је министарство, као надлежни орган за издавање грађевинске и употребне дозволе закључило да су радови у свему изведени у складу са пројектном документацијом и позитивним техничким нормативима и правилима;

– да не постоји обавеза дирекције да поред извршене уградње лифта изведе и додатне грађевинске радове на постављању рампе за особе са инвалидитетом;

– да је обавеза инвеститора и извођача да радове изведе у свему у складу са пројектном документацијом и одобрењем за изградњу, а како овим документима није предвиђена изградња рампе за особе са инвалидитетом, она и не би могла бити постављена без претходне измене пројектне документације и одобрења за изградњу;

– да уколико подносиоци захтева сматрају да је дирекција својим чињењем или нечињењем, или на било који начин повредила неко њихово право по основу купопродајног уговора, онда у том делу могу покренути судски поступак у складу са позитивним законима који регулишу ту област, а не да своје субјективно незадовољство поводом питања из директне судске надлежности решавају пред ненадлежним органима.

1.5. Скупштина станара зграде 3В, дописом од 6. августа 2014. године обавестила је Повереницу за заштиту равноправности да је на састанку са директором Грађевинске дирекције Србије договорено да представници Скупштине станара предложе идејно решење за приступну рампу у овом објекту, те да су, у циљу мирног решења проблема, Грађевинској дирекцији Србије упутили предлог решења за израду рампе за објекат 3В.

1.6. Повереница за заштиту равноправности је дописом од 9. септембра 2014. године затражила од Грађевинске дирекције Србије да се изјасни да ли је предузела мере и активности поводом предлога Скупштине станара зграде 3В и изградње рампе за особе са инвалидитетом у овом објекту и уколико јесте, да о томе доставе доказ. Грађевинска дирекција Србије није доставила изјашњење. Скупштина станара зграде 3В је обавестила Повереницу за заштиту равноправности, дописом од 13. октобра 2014. године, да су представници Скупштине станара, на састанку у Грађевинској дирекцији Србије који је одржан 2. октобра 2014. године, обавештени да Грађевинска дирекција Србије неће предузети никакве мере за изградњу рампе која би особама са инвалидитетом омогућила неометан приступ објекту 3В у насељу Степа Степановић.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је Грађевинска дирекција Србије инвеститор изградње објекта 3В у насељу Степа Степановић.

2.2. Утврђено је, такође, на основу навода из притужбе и изјашњења, да овај објекат у улазима 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м није приступачан за особе са инвалидитетом, због чега је особама са инвалидитетом, посебно оним које користе инвалидска колица, онемогућен приступ згради.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе садржане у притужби и изјашњењу, доказе који су достављени током поступка, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Повереница за заштиту равноправности најпре констатује да је Република Србија 29. маја 2009. године ратификовала УН Конвенцију о правима особа са инвалидитетом , чији је циљ да се унапреди, заштити и осигура пуно и једнако уживање свих људских права и основних слобода свим особама са инвалидитетом и унапреди поштовање њиховог урођеног достојанства . Ратификацијом ове конвенције, Србија се обавезала да предузима одговарајуће мере да особама са инвалидитетом обезбеди приступачност физичког окружења, равноправно са другима, у циљу самосталног живота и пуног учешћа особа са инвалидитетом у свим сферама живота. Те мере, између осталог, укључују идентификовање и уклањање баријера које ометају или отежавају приступ зградама, путевима, превозним средствима и другим објектима у затвореном и отвореном простору. Република Србија се, такође, обавезала да ће предузети одговарајуће мере да утврди, промовише и прати минималне стандарде и смернице за приступачност објеката и услуга које су отворене, односно, које стоје на располагању јавности .

3.4. Од посебног значаја за права особа са инвалидитетом јесу Стандардна правила УН о изједначавању могућности за особе са инвалидитетом из 1993. године, које је Република Србија прихватила 1995. године. Иако ова правила нису правно обавезујућа, постоји морална и политичка обавеза држава чланица УН да их спроводе. Сврха стандардних правила јесте да обезбеде да особе са инвалидитетом уживају иста права и обавезе као и остали чланови друштва, у чему посебан значај има и приступачност физичког окружења. Наиме, да би се постигла приступачност, потребно је да се пројектовање и изградња физичког окружења планирају од почетка самог процеса, уз консултације организација особа са инвалидитетом у иницијалној фази планирања, односно, у фази планирања и изградње јавних објеката у локалним заједницама .

3.5. Устав Републике Србије прописује да је забрањена дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета .

3.6. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 4. прописује да су сви једнаки и уживају једнак положај и једнаку правну заштиту, без обзира на лична својства, те да је свако дужан да поштује начело једнакости, односно забрану дискриминације. Одредбом чл. 17. ст. 2. Закона о забрани дискриминације прописано је да свако има право на једнак приступ објектима у јавној употреби, као и јавним површинама (паркови, тргови, улице, пешачки прелази и друге јавне саобраћајнице и сл), у складу са законом. Овом праву кореспондира дужност надлежних органа јавне власти да предузму мере ради уклањања баријера које особама са инвалидитетом ометају или отежавају приступ објектима и површинама у јавној употреби, што је само један од елемената ширег права на приступ, које подразумева да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности да уживају људска права и слободе, као и све друге особе. Одредбом чл. 26. ст. 1. прописано је да дискриминација постоји ако се поступа супротно начелу поштовања једнаких права и слобода особа са инвалидитетом у политичком, економском, културном и другом аспекту јавног, професионалног, приватног и породичног живота, док је ст. 2. одређено да се начин остваривања и заштита права особа са инвалидитетом уређује посебним законом.

3.7. Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом , поред тога што уређује општи режим забране дискриминације на основу инвалидитета, прописује и посебан случај дискриминације у вези са пружањем услуга и коришћењем објеката и површина. Наиме, одредбом чл. 13. ст. 1. изричито је забрањена дискриминација на основу инвалидитета у погледу приступа објектима у јавној употреби и јавним површинама. Поред тога, одредбом чл. 16. овог закона прописано је да су власник објекта у јавној употреби, као и јавно предузеће надлежно за одржавање јавних површина, дужни да обезбеде приступ објекту у јавној употреби, односно, јавној површини свим особама са инвалидитетом, без обзира на врсту и степен њиховог инвалидитета.

3.8. Стратегијом унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији установљени су планови активности свих друштвених актера у Републици Србији. Циљеви Стратегије установљени су за период од 2007-2015 године, а општи циљ 5. налаже да се особама са инвалидитетом осигура приступ изграђеном окружењу, приступачном превозу, информацијама, комуникацијама и услугама намењеним јавности, а кроз развој и спровођење плана уклањања баријера и изградње приступачних објеката и простора, услуга, информација и комуникација.

3.9. Пропис који ближе утврђује техничке стандарде приступачности за несметано кретање особа са инвалидитетом јесте Правилник о техничким стандардима приступачности .Овим правилником ближе се прoписуjу тeхнички стaндaрди приступaчнoсти и рaзрaђуjу урбaнистичкo-тeхнички услoви зa планирање простора и пројектовање објеката jaвних, сaoбрaћajних и пeшaчких пoвршинa, прилaзa дo oбjeкaтa и прojeктoвaњe oбjeкaтa, кaкo нoвoпрojeктoвaних, тaкo и oбjeкaтa кojи сe рeкoнструишу (стaмбeних, oбjeкaтa зa jaвнo коришћење и др). Одредбом чл. 5. ст. 1. овог правилника, прописано је, између осталог, да су обавезни елементи приступачности елементи приступачности за савладавање висинских разлика, као и елементи приступачности крeтaњa и бoрaвкa у прoстoру – стaмбeнe згрaдe и oбjeкти зa jaвнo коришћење, док је ставом 2. истог члана прописано да се обавезни елементи приступачности примењују одабиром најповољнијег решења у односу на намену.

Обезбеђивање приступачности објеката и површина особама са инвалидитетом

3.10. Повереница за заштиту равноправности констатује да приступачност представља један од основних предуслова за једнако учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота. Неспровођењем радова приликом изградње објекта 3В у насељу Степа Степановић, особе са инвалидитетом се доводе у ситуацију немоћи и ускраћује им се право на самосталан живот, слободу кретања и приступа изабраним објектима и јавним површинама.

3.11. Повереница за заштиту равноправности имала је у виду наводе из изјашњења Грађевинске дирекције Србије, и то да је овај објекат у свему изведен према пројектној документацији, којом није предвиђена изградња рампе за особе са инвалидитетом, већ да је извршена уградња лифта којим би се особама са инвалидитетом омогућио несметан приступ улазима у зграду. Повереница указује да је одредбом чл. 5. Закона о планирању и изградњи прописано да се стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају пројектовати и градити тако да се особама са инвалидитетом, деци и старијим особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад. Може се констатовати да уградња лифта којим се омогућава несметан приступ улазима у зграду није довољна, с обзиром да лифт не осигурава особи са инвалидитетом да ће у свако доба, као било који други станар, моћи да дође до свог стана. На пример, у ситуацијама нестанка струје или било ког другог разлога због којег лифтови не раде, особе са инвалидитетом неће бити у могућности да до својих станова дођу. Додатно, Повереница за заштиту равноправности указује да је нејасно из ког разлога само објекат 3В, улази 413 ј, 413 к, 413 л и 413 м, нису приступачни особама са инвалидитетом, док су остали објекти у насељу приступачни.

3.12. Имајући у виду наведене чињенице, може се закључити да је пропуштање Грађевинске дирекције Србије да изврши своју законску обавезу у вези са обезбеђењем приступачности, довело до дискриминације особа са инвалидитетом, посебно оних које користе колица или се отежано крећу, у погледу доступности и приступа згради 3В у насељу Степа Степановић. Последице овог пропуштања огледају се у ограничавању могућности особа са инвалидитетом да под једнаким условима уживају своја права.

4. МИШЉЕЊЕ

Грађевинска дирекција Србије није спровела одговарајуће радове приликом изградње објекта 3В у насељу Степа Степановић, како би се обезбедио приступачан улаз у стамбене објекте особама са инвалидитетом, чиме је извршила дискриминацију особа са инвалидитетом, посебно оних које користе инвалидска колица.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује Грађевинској дирекцији Србије да предузме све неопходне мере у циљу спровођења радова и обезбеђења приступачног улаза, како би се особама са инвалидитетом која за кретање користе колица омогућио несметан приступ згради у објекту 3В у насељу Степа Степановић.

Потребно је да Грађевинска дирекција Србије обавести Повереницу за заштиту равноправности о планираним мерама у циљу спровођења ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Уколико Грађевинска дирекција Србије не поступи по препоруци у року од 30 дана, биће донето решење о изрицању мере опомене, против којег није допуштена жалба, а за случај да ово решење не спроведе, Повереница за заштиту равноправности ће о томе обавестити јавност преко средства јавног информисања и на други погодан начин.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба Скупштине станара против Грађевинске дирекције Србије због дискриминације по основу инвалидитета у области коришћења јавних објеката и површина Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top