бр. 07-00-236/2015-02   датум: 24.7.2015.

МИШЉЕЊЕ

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе организације „P.“ из Б. против С. т. у. С, поводом изјаве А. Б, председника С. т. у. С, објављене у електронском издању дневног листа „Б.“ од 24. марта 2015. године, у тексту „НОВА ПРЕПОРУКА ТАКСИСТИМА: Не возите азиланте!“. Повереница за заштиту равноправности утврдила је да је у тексту, између осталог, наведено да су београдски таксисти добили препоруку да не прихватају вожње азиланата. А. Б, председник С. т. у. С. изјавио је да нико таксисти не може да забрани да прихвати вожњу сваке муштерије, али упозорава на ризике. „Препорука таксистима је да не возе азиланте, јер могу да западну у непријатну ситуацију. Полиција која затекне азиланте привремено одузима возило таксисти и спроводи се судски поступак. Од таксисте се у поступку тражи да докаже да није знао да су му у колима били азиланти. То су веома озбиљне ствари“. Повереница за заштиту равноправности узела је у обзир да је председник С. т. у. С. желео да упозори чланове удружења да је полиција одређеним таксистима, који су превозили азиланте, одузела возила, те да је тужилаштво покренуло кривични поступак против њих. Имајући у виду да је задатак струковних удружења да обавештавају своје чланове о текућим догађајима, те да их упозоравају на евентуалне непријатности и могуће опасности током пружања услуга, може се закључити да је циљ ове објаве оправдан. Међутим, чињеница да С. т. у. С. није предузео друге мере да реши настали проблем, сматрајући да је ускраћивање услуга превоза азилантима начин да се спрече непријатности које таксисти могу имати, доводи до неоправданих последица за азиланте који желе да користе такси услуге.  Повереница за заштиту равноправности дала је мишљење да је препоруком таксистима да не превозе тражиоце азила/мигранте, чиме је ова категорија путника стављена у неједнак положај у погледу могућности коришћења услуга такси превоза на основу свог личног својства, С. т. у. С. прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације. Због тога је С. т. у. С. и А. Б., као одговорном лицу препоручено да у обраћањима таксистима и наступима у медијима не препоручује ускраћивање услуге тражиоцима азила/мигрантима, да својим поступањем доприносе да се свим путницима пружају услуге превоза под једнаким условима, без обзира на њихова лична својства, да води рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности не крши законске прописе о забрани дискриминације.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила организација „P.“ из Б, поводом изјаве А. Б, председника С. т. у. С., објављене у електронском издању дневног листа „Б.“ од 24. марта 2015. године, у тексту „НОВА ПРЕПОРУКА ТАКСИСТИМА: Не возите азиланте!“.

1.2. У притужби је, између осталог, наведено:

– да препорука С. т. у. С, којом се позива на ускраћивање пружања јавне услуге одређеној групи лица, представља акт дискриминације на основу држављанства и припадности мигрантској групи,

– да такси удружење, оваквом препоруком, доприноси ширењу нетрпељивости и ксенофобије према тражиоцима азила и мигрантима у С..

1.3. Уз притужбу је достављен текст објављен у електронском издању дневног листа „Б.“ од 24. марта 2015 године, „НОВА ПРЕПОРУКА ТАКСИСТИМА: Не возите азиланте!“.

1.4. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације, па је у току поступка прибављено изјашњење председника С. т. у. С. А. Б.

1.5. У изјашњењу на притужбу,  између осталог, наведено је:

– да није тачно да је препоручио таксистима да не возе азиланте, те да мисли да се у тексту који је објавио дневни лист „Б.“ ради о слободној интерпретацији његове изјаве, нарочито имајући у виду да интервју није био ауторизован и да му није предочен снимак његове изјаве,

– да није његова обавеза да препоручује таксистима кога ће да возе, већ да их информише о тренутном стању и догађајима,

– да је у разговору са новинаром објаснио ситуацију у којој се таксисти тренутно налазе, јер се воде кривични поступци против оних у чијим возилима је полиција затекла путнике за које се накнадно утврдило да су азиланти,

– да тужилаштво сматра да је у случајевима када таксисти превозе азиланте, почињено кривично дело трговине људима, па је стога покренуло десетину кривичних поступака и одузело возила таксистима,

– да је повређена процедура прописана Законом о забрани дискриминације, имајући у виду да подносиоци притужбе нису навели лице чије је право повређено, нити су доставили његову/њену сагласност за вођење поступка пред Повереником за заштиту равноправности.

1.6. У изјашњењу А. Б. је навео листу таксиста којима су одузета возила и против којих су покренути кривични поступци зато што су возили азиланте.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка утврђено је да је у електронском издању дневног листа „Б.“ од 24. марта 2015. године објављен текст „НОВА ПРЕПОРУКА ТАКСИСТИМА: Не возите азиланте!“.

2.2. У тексту је наведено да су београдски таксисти добили препоруку да не прихватају вожње азиланата. А. Б, председник С. т. у. С, изјавио је да нико таксисти не може да забрани да прихвати вожњу сваке муштерије, али упозорава на ризике. „Препорука таксистима је да не возе азиланте, јер могу да западну у непријатну ситуацију. Полиција која затекне азиланте привремено одузима возило таксисти и спроводи се судски поступак. Од таксисте се у поступку тражи да докаже да није знао да су му у колима били азиланти. То су веома озбиљне ствари“. У наставку текста, А. Б. је изјавио: „За сада је то само препорука, јер не постоје градски прописи који уређују то питање. Забрањена је вожња пијаних путника, оних који болују од заразних болести и тако даље, а азиланти су потпуно нова категорија путника због којих таксисти могу да западну у проблем и ми већ расправљамо о том проблему“. Ове изјаве А Б, председника С. т. у. С, пренела је већина медија у С.

2.3. Увидом у текст „Таксисти неће да превозе азиланте“, који је објављен у дневном листу „В. н.“ од 25. марта 2015. године, утврђено је да је А. Б, председник С. т. у. С, у својој изјави за овај дневни лист рекао: „Саопштили смо им (таксистима) да обрате пажњу због њих и њихове безбедности. Не примајте свакога у кола да не бисте морали судски да доказујете да сте само радили свој посао“.

2.4. Увидом у текст новинарке Б. Т. „Дискриминација према азилантима, таксисти у правном процепу“, који је објављен 26. марта 2015. године на медијском порталу Р. С. Е, утврђено је да је два дана након текста објављеног у дневном листи „Б.“, А. Б. дао интервју за „Р. С. Е.“. У овом тексту А. Б. је говорио о „апсурдности ситуације“, јер полиција која у такси возилу затекне азиланта привремено одузима возило таксисти, а затим се од њега тражи да докаже да није знао да су му у колима били азиланти. Наведено је да таксиста нема овлашћење да идентификује клијенте, а чак и ако зна да му је клијент азилант, одбијањем да га услужи крши Закон о забрани дискриминације. А. Б. је у овом разговору, такође, изјавио: „То је апсурдност целе ове ситуације сада и ја управо колегама само скрећем пажњу док не нађемо решење. И то је, у ствари, та препорука, ништа друго. Нема забране.“ На питање новинарке зашто се уместо препоруке која је дискриминаторна према азилантима није обратио надлежним институцијама, А. Б. је одговорио: „Молим Вас, ја док дођем до министра, једног и другог, проћи ће можда седам, 10 или 15 дана. За то време одузеће ми педесет, сто или сто педесет возила и нећемо моћи да радимо месец, два или три. Да ли мислите да је то решење?“

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе, изјашњења, текст „НОВА ПРЕПОРУКА ТАКСИСТИМА: Не возите азиланте!“, објављен  у електронском издању дневног листа „Б.“ од 24. марта 2015. године, општепознате чињенице у вези са околностима овог случаја и релевантан правни оквир.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштвеним односима. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године, у чл. 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода предвиђених у овој Конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

3.4. Устав Републике Србије у чл. 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, Устав РС јемчи слободу мишљења и изражавања, као и слободу да се говором, писањем, сликом или на други начин траже, примају и шире обавештења и идеје и прописује да се слобода изражавања може законом ограничити, ако је то, поред осталог, неопходно и ради заштите права и угледа других. Поред тога, чл. 57. Устава РС гарантује право на уточиште, које се огледа у томе да странац који основано страхује од прогона због своје расе, пола, језика, вероисповести, националне припадности или припадности некој групи или због својих политичких уверења, има право на уточиште у Републици Србији. Ст. 2. овог члана прописано је да се поступак за стицање уточишта уређује законом, те је тако Законом о азилу  прописано да странац који се налази на територији Републике Србије има право да поднесе захтев за добијање азила у Републици Србији.

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације, који у чл. 2. ст. 1. тач. 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 8. Закона о забрани дискриминације прописано је да повреда начела једнаких права и обавеза постоји ако се лицу или групи лица, због његовог односно њиховог личног својства, неоправдано ускраћују права и слободе или намећу обавезе које се у истој или сличној ситуацији не ускраћују или не намећу другом лицу или групи лица, ако су циљ или последица предузетих мера неоправдани, као и ако не постоји сразмера између предузетих мера и циља који се овим мерама остварује. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба  чл. 17. ст. 1. Закона о забрани дискриминације којом је забрањена дискриминација у пружању јавних услуга. Овај посебан случај дискриминације постоји ако правно или физичко лице, у оквиру своје делатности, односно занимања, на основу личног својства лица или групе лица, одбије пружање услуге, за пружање услуге тражи испуњење услова који се не траже од других лица или групе лица, односно, ако у пружању услуга неоправдано омогући првенство другом лицу или групи лица.

3.6. Одредбом чл. 25. ст. 1. Одлуке о такси превозу, прописано је да је такси возач обавезан да прими у возило сваког путника у границама расположивих седишта, као и лични пртљаг путника, а остали пртљаг је дужан да превезе у границама пртљажног простора. Одредбама чл. 29. прописано је да се такси возилом не могу превозити деца до шест година старости без пунолетног пратиоца. Поред тога, такси возилом се не могу превозити, без пристанка такси возача, лица под дејством алкохола или дроге, лица оболела од заразне болести и кућни љубимци.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

3.7. Имајући у виду предмет притужбе, потребно је утврдити да ли је С. т. у. С, препоруком таксистима да не возе азиланте, прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

3.8. Поводом навода из изјашњења да је спорно право на подношење притужбе организације „P.“, те да је повређена законом прописана процедура јер дискриминисано лице није наведено и није дало своју сагласност, Повереница за заштиту равноправности указује да је одредбом члана 3. став 1. Закона о забрани дискриминације прописано да свако има право да га надлежни судови и други органи јавне власти ефикасно штите од свих облика дискриминације. Из одредбе члана 2. став 1. тачка 2. произлази да то могу бити и правна лица, а чланом 15. Пословника о раду Повереника за заштиту равноправности, изричито је прописано да у случају дискриминације групе лица, организација која се бави заштитом људских права може поднети притужбу у своје име, без сагласности лица које је претрпело дискриминацију.

У вези са тим, Повереница указује да организација „P.“ није поднела притужбу због дискриминације неког одређеног мигранта/тражиоца азила, већ због дискриминације ове групе лице – тражилаца азила/миграната у Србији. Због тога организација „P.“, која се бави заштитом људских права пружањем правне заштите и јавним заговарањем за уклањање системских препрека у приступу правима, има право да поднесе притужбу Поверенику за заштиту равноправности.

3.9. Приликом заузимања става у овом предмету, Повереница за заштиту равноправности  ценила је навод из изјашњења А. Б, председника С. т. у. С. да није тачно да је препоручио таксистима да не возе азиланте, већ да је у питању слободна интерпретација његове изјаве у дневном листу „Б.“. Међутим, у току поступка је утврђено да је А. Б. ову препоруку поновио и у изјавама које је касније давао другим медијима (нпр. „В. н.“ и „Р. С. Е.“). Стога, Повереница за заштиту равноправности сматра да не се не могу прихватити наводи из изјашњења да таксистима није упућена препорука да не возе тражиоце азила/мигранте, што потврђује и чињеница да А. Б, након објављивања изјаве у дневном листу „Б“, није упутио деманти којим би оспорио садржину објављене препоруке. Он то није учинио ни после реакција организација цивилног друштва и неких државних институција које су издале саопштења и осудиле препоруку С. т. у. С. и оцениле је као дискриминаторну.

3.10. Повереница је, такође, ценила навод из изјашњења да је А. Б. у својој изјави медијима желео да објасни ситуацију у којој се таксисти тренутно налазе, односно, да је имао намеру да обавести колеге да се воде кривични поступци против таксиста у чијим возилима је полиција затекла путнике за које се накнадно испоставило да су тражиоци азила/мигранти. Повереница за заштиту равноправности указује да су контрола законитости и правилности рада полиције и тужилаштва у надлежности других државних органа и институција.

Међутим, Повереница указује да чак и уколико је тачна тврдња да је један број таксиста претрпео негативне последице због превоза тражилаца азила/миграната, то и даље не може бити разлог нити оправдање за ускраћивање пружања услуге групи лица. Евентуалне негативне последице не могу се решавати противзаконитим поступањем према неком лицу или групи лица, већ се последице могу избећи, односно, сопствена права заштити коришћењем законом прописаних механизама заштите. У конкретном случају, С. т. у. С. покушао је да реши проблем који таксисти имају са полицијом, тако што је позвао чланове удружења да ускрате пружање услуга тражиоцима азила/мигрантима, што је супротно антидискриминационим прописима. Повереница за заштиту равноправности сматра да удружења таксиста треба да предузме све мере и правне механизме који им стоје на располагању ради заштите својих права, односно, права чланова свог удружења, укључујући и обавештавање јавности о овом проблему, али то не сме чинити на начин да крши прописе Републике Србије и ускраћује права једној групи људи.

3.11. Након разматрања навода из притужбе и изјашњења, потребно је испитати да ли је препоруком С. т. у. С. којом се таксистима препоручује да не возе тражиоце азила/мигранте повређено начело једнаких права и обавеза. С тим у вези, потребно је размотрити: а) да ли су циљ или последица предузетих мера оправдани, као и б) да ли постоји  сразмера између предузетих мера и циљева који се том мером остварују.

3.12. Повереница за заштиту равноправности ценила је навод из изјашњења да је намера А. Б, председника С. т. у. С. била да упозори чланове удружења да је полиција одузела возила неким таксистима који су превозили тражиоце азила/мигранте, те да је тужилаштво покренуло кривичне поступке против њих. Имајући у виду да је задатак струковних удружења да обавештавају своје чланове о текућим догађајима, те да их упозоравају на евентуалне непријатности и могуће опасности током пружања услуга, може се закључити да је циљ оправдан. Међутим, С. т. у. С. није предузео друге мере да реши настали проблем, сматрајући да је ускраћивање услуга превоза тражиоцима азила/мигрантима начин да се спрече негативне последице које могу настати за таксисте, што доводи до неоправданих последица за тражиоце азила/мигранте који желе да користе такси услуге. Повереница за заштиту равноправности имала је, такође, у виду све наводе из изјашњења и медијских изјава А. Б. којима је образложена препорука С. т. у. С. таксистима да не возе тражиоце азила/мигранте, али је мишљења да су ови наводи неприхватљиви и никако не могу бити оправдање за кршење одредаба Закона о забрани дискриминације. Повереница указује да је потребно да удружење таксиста затражи заштиту од евентуалног незаконитог поступања државних органа, односно, од поступања због којег таксисити трпе последице, уз подршку чланова удружења и медија, али да је неприхватљиво да проблем решава кршењем права тражилаца азила/миграната, који неспорно представљају изузетно осетљиву и рањиву друштвену групу којој је потребан висок ниво заштите.

3.13. Повереница за заштиту равноправности подсећа да је 27. марта 2015. године издала саопштење којим је најоштрије осудила дискриминаторну препоруку С. т. у. С. да таксисти не превозе тражиоце азила/мигранте и оценила да је ова препорука још један показатељ колико је ксенофобија присутна у С.. У саопштењу, Повереница је позвала таксисте да тражиоцима азила/мигрантима, под једнаким условима, пружају услуге превоза.

3.14. Препорука С. т. у. С. таксистима да не возе тражиоце азила/мигранте, јер би могли да доживе непријатности, доводи до неједнаког третмана тражилаца азила/миграната у односу на све друге особе које користе такси услуге. Имајући све ово у виду, Повереница за заштиту равноправности сматра да је препоруком С. т. у. С. повређено начело једнаких права и обавеза, јер су таксисти дужни да пружају услуге свим путницима без обзира на њихово лична својства. Иако није било сазнања у току поступка да је неком тражиоцу азила/мигранту заиста ускраћена услуга такси превоза, сама препорука С. у. т. дискриминаторне је природе, јер позива на ускраћивање услуга групи људи на основу њиховог личног својства, посебно имајући у виду утицај препорука савеза на таксисте. Повереница за заштиту равноправности указује да овакве препоруке и поруке погоршавају већ забрињавајућ однос грађана и грађанки Србије према тражиоцима азила/мигрантима. Наиме, истраживање Повереника за заштиту равноправности показало је да је социјална дистанца грађана Србије веома велика према тражиоцима азила/мигрантима, као и да бројни стеротипи и предрасуде који постоје вређају њихово достојанство и стварају потенцијално непријатељско окружење.

3.15. На крају, Повереница за заштиту равноправности указује да је, у оквиру своје надлежности, приступила испитивању навода С. у. т. С. да је било случајева у којима је полиција привремено одузимала возила и подносила кривичне пријаве против таксиста који су превозили азиланте/мигранте. Уколико резултати овог испитивања покажу да је у раду полицијских службеника било дискриминаторног поступања, Повереница ће поступити у складу са својим овлашћењима прописаним Законом о забрани дискриминације.

4. МИШЉЕЊЕ

Препоруком таксистима да не превозе тражиоце азила/мигранте, чиме је ова категорија путника стављена у неједнак положај у погледу могућности коришћења услуга такси превоза на основу свог личног својства, С. т у. С. прекршио је одредбе Закона о забрани дискриминације.

5. ПРЕПОРУКА

Повереница за заштиту равноправности препоручује С. т. у. С. и А. Б, као одговорном лицу да:

5.1. У својим обраћањима таксистима и наступима у медијима не препоручују украћивање услуга тражиоцима азила/мигрантима;

5.2. Да својим поступањем доприносе да таксисти свим путницима пружају услуге превоза под једнаким условима, без обзира на њихова лична својства.

5.3. Воде рачуна да у оквиру својих редовних послова и активности, не крше законске прописе о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

ПОВЕРЕНИЦА ЗА

ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

Бранкица Јанковић

Притужба ОЦД против удружења таксиста због дискриминације на основу личног својства азиланти/мигранти у области пружања услуга