Притужбa НСРНM прoтив ГЦСР Н.Б. збoг дискриминaицje нa oснoву припaднoсти рoмскoj нaциoнaлнoj мaњини у oблaсти пружaњa сoциjaлнe зaштитe

бр. 07-00-165/2017-02   датум: 24.8.2017

МИШЉЕЊЕ

 

 

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе Националног савета ромске националне мањине, у име З. С. против Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд, поводом доношења Привременог закључка о обезбеђивању смештаја за малолетну Б. С. У притужби је наведено да је ова одлука донета без икаквих доказа, већ искључиво на бази предрасуда и стереотипа о Ромима и Ромкињама. У изјашњењу Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд наведено је да разлог доношења Привременог закључка о обезбеђивању смештаја за малолетну Б. С. није било које лично својство малолетне Б.С. или њених родитеља, о чему је Центар приложио доказе. По спроведеном поступку Повереник за заштиту равноправности донео је мишљење да није дошло до повреда одредаба Закона о забрани дискриминације од стране Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд.

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Национални савет ромске националне мањине поднео је притужбу у име З. С, против Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд, због дискриминације малолетне Б. С. на основу припадности ромској националној мањини.

 

  • У притужби је, између осталог, наведено:
  • да је Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд донео Привремени закључак о обезбеђењу смештаја, којим је малолетној Б.С. обезбеђен хитан смештај у Прихватилиште за ургентно збрињавање злостављане деце, почев од 18. јануара 2017. године;
  • да је закључак донет без адекватно спроведеног поступка и без доказа којима би се поткрепили разлози за одузимање детета и одвајање од породице;
  • да није било основа за доношење оваквог закључка и да је одлука базирана искључиво на стереотипима и предрасудама о Ромима.

 

  • Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Градског центра за социјални рад.
  • У изјашњењу на притужбу, руководитељка одељења и стручни тим Градског центра за социјални рад, Одељење Нови Београд, навели су:
  • да је З. С. уложила жалбу на Привремени закључак о обезбеђењу смештаја за малолетну Б. С. и то Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања као другостепеном органу. Другостепени орган је поништио закључак и предмет вратио на поновно поступање;
  • да је стручни тим спровео поступак на основу Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада Центра за социјални рад као и на основу општег и посебног протокола о заштити деце од злостављања и занемаривања;
  • да је у раду са породицом реализовано више теренских посета, обављен је разговор са мајком и њеним партнером у просторијама Градског центра за социјални рад и анализирана прикупљена документација;
  • да је са породицом пре одузимања детета рађено саветодавно и едукативно на повећању родитељске бриге и пружању квалитетније неге за дете. Циљ стручних интервенција био је усмерен на адекватнију безбедност детета, лечење и школовање детета;
  • да се стручни тим определио за одузимање детета, имајући у виду да мајка З. С. није отклонила пропусте у вршењу родитељског права на које је стручни тим у дужем периоду указивао;
  • да су пропусти у вршењу родитељских права следећи: малолетна Б.С. није благовремено одведена на лекарски преглед у ситуацији повишених здравствених потреба, није уписана у школу, затечена је на улици оскудно обучена у хладноћи и то у прошњи (о чему је Градски центар за социјални рад обавестила новинарка Блица, а малолетна Б.С. касније потврдила у разговору са стручним тимом);
  • да је малолетна Б.С. хронично едукативно и васпитно занемарена, запуштена у домену когнитивног, говорног и емоционалног развоја, као и у домену хигијенских и других основних навика, као и због сумње да је дете злоупотребљавано ради прошње;
  • да је од Министарства унутрашњих послова, Полицијске станице Сурчин, прибављен извештај у коме се наводи да је против мајке З. С. покренуто више прекршајних поступака због просјачења а која су се одвијала и у присуству малолетне Б.С.;

 

  • Повереник за заштиту равнноправности затражио је од Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд доказе којима ће потврдити наведене тврдње.
  • У додатном изјашњењу Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд достављен је лист праћења контаката и рада на случају, извештај психолога, изјашњење стручног тима, решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, извод из матичне књиге рођених за Б.С, отпусна листа са епикризом Универзитетске дечје клинике одељења неурохирургије за Б.С, електронска пошта Н. И, план третмана Центра за заштиту одојчади, деце и омладине Звечанска за малолетну Б.С, као и извештај Министарства унутрашњих послова, Полицијске станице Сурчин од 23. маја 2017. године.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Увидом у Лист праћења контаката и рада на случају малолетне Б.С. утврђује се да је 6. октобра 2015. године, покушана теренска посета. Дана 20. маја 2016. године, у теренској посети затечена је мајка малолетне Б.С. која је усмерена да се обрати гинекологу с обзиром да је у другом стању и да не прати трудноћу. Информисана је о томе да малолетну Б.С. треба да одведе код лекара на контролу због хидроцефалуса и да је упише у школу. Дана 19. јула 2016. године у теренској посети, мајка малолетне Б.С. је изјавила да је заборавила да је одведе код лекара на контролу. У извештају од 18. јануара 2017. године, наведено је да је малолетна Б.С. ошишана на врло кратко 1-2 mm дужине косе. На питање да појасне разлог, родитељи одговарају конфузно. Констатовано је да су родитељи пропустили да одведу малолетну Б.С. на контролни преглед код лекара. У одвојеном разговору, малолетна Б.С. је навела да проси на улици и да је томе научио отац. Даље, наведено је да је хигијенски и васпитно запуштена, ошишана на кратко са видљивим ожиљком на глави. Лако се одваја од мајке и оца. Након консултација, стручни тим је сагласан да је дете у стању појачаних здравствених потреба, успореног психофизичког развоја, да проси на улици по ниским температурама, неадекватно обучена, и да је потребно сместити дете у прихватилиште за ургентно збрињавање злостављане деце.

 

  • Увидом у Извештај психолога од 18. јануара 2017. године, који се налази на обрасцу „процена –деца и млади“, документ број 157149 Градског центра за социјални рад у Београду, утврђује се да је малолетна Б.С. навела да проси на улици, да делује млађе од свог календарског узраста, да је хигијенски запуштена и да се осећа на урин. Кратко је ошишана тако да се види ожиљак од хидроцефалуса. Психолог сматра да је разлог томе изазивање сажаљења приликом прошње. Није уписана у школу и касни са лeкарским контролним прегледом месец дана. Не познаје појмове доба дана нити значење речи доручак, ручак и вечера. Закључак је да дететове здравствене потребе нису задовољене и да постоји сумња да је дететова безбедност угрожена због прошње. Породично окружење је нестимулативно и депривирајуће по раст и развој детета.

 

  • Из извештаја стручног тима Прихватилишта за збрињавање злостављане деце који је упућен водитељу случаја, утврђено је да се малолетна Б.С. представља именом Анђела, да није научена да дефецира у тоалет или ношу, да не зна боје, временске одреднице, те да је екстремно едукативно и васпитно запуштена. У разговору са тимом ЦСР успела је да исприча како је просила, како је тата учио да седи и да тражи новац. Даље, у извештају од 24. маја 2017. године, констатовано је да малолетна Б.С. има позитиван емоционални однос према особљу дома и другој деци, да је стекла основне појмове, контролише сфинктере, иницира одржавање личне хигијене, укључена је у Монтесори програм и не показује знаке туговања или сепарационе кризе због одвојености од мајке и породице.

 

  • Увидом у одштампану електронску пошту Н. И, утврђено је да је новинарка Блица, А. Ђ, телефонским путем обавестила Центар за социјални рад да је затекла у прошњи девојчицу Б.С. у јако лошем физичком стању, нарочито имајући у виду временске прилике.

 

  • Из извештаја Министарства унутрашњих послова, Полицијска станица Сурчин, утврђено је да је против С. З. поднет захтев за покретање прекршајног поступка због просјачења 16. децембра 2014. године, 23. фебруара 2015. године, а 9. априла 2015. године и због просјачења у групи. Дана 22. јула 2015. године, против З. С. поднет је захтев за покретање прекршајног поступка због пропуштања дужног надзора над малолетним лицем – кћерком Б.С. која је затечена у просјачењу.

 

  • Увидом у Решење Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања од 11. априла 2017. године, утврђено је да је поништен привремени закључак о обезбеђењу смештаја за малолетну Б. С. и предмет враћен Градском центру за социјални рад у Београду, Одељењу Нови Београд на поновни поступак и одлучивање. У решењу је, поред осталог наведено да је Центар за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд, још од 2015. године имао сазнања о занемаривању и угрожености детета, али да није предузимао мере у циљу заштите детета у складу са својим овлашћењима. Такође, другостепени орган је утврдио да је Центар за социјални рад у Београду, Одељење Нови Београд, непотпуно утврдио чињенично стање и повредио правила управног поступка.

 

  • У поновном поступку донет је привремени закључак о обезбеђењу смештаја за малолетну Б.С. бр. 56036-2864/2017 од 24. маја 2017. године у којем је, између осталог, наведено да је малолетна Б.С. здравствено, социјално, едукативно и образовно ускраћена, те да постоји сумња да је економски експлоатисана, те да би се остајањем у породичном окружењу створио хроничан и висок ризик од даљег занемаривања, односно од даљег развојног назадовања са ниском могућности за опоравак и развој постојећих капацитета. Наведено је, такође, да би се на овај начин нанела трајна штета по психофизички и социо-економски развој девојчице, а да претходне саветодавно-едукативне интервенције са родитељима нису донеле неопходну позитивну промену.

 

 

 

 

 

 

 

  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

3.1. Повереник за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, анализирао је наводе из притужбе, наводе из изјашњења, као и писане доказе који су достављени током поступка.

 

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

3.3. Европска конвенција за заштиту људских права и основних слобода из 1950. године[4], у члану 14. забрањује дискриминацију и прописује да се уживање права и слобода прописаних у овој конвенцији обезбеђује без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вероисповест, политичко или друго мишљење, национално или социјално порекло, веза са неком националном мањином, имовно стање, рођење или други статус.

 

3.4. Устав Републике Србије[5] у члану 21. забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета. Такође, чланом 76. Устава Републике Србије припадницима националних мањина гарантована је равноправност пред законом и забрањена је свака дискриминација због припадности националној мањини, док је чланом 81. прописано да Република Србија подстиче дух толеранције и међукултурног дијалога и предузима ефикасне мере за унапређење узајамног поштовања, разумевања и сарадње међу свим људима који живе на њеној територији.

 

3.5. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[6], који у члану 2. став 1. тачка 1. прописује да дискриминација и дискриминаторно поступање означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 24. забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика.

  • Законом о заштити права и слобода националних мањина[7] забрањује се сваки облик дискриминације на националној, етничкој, расној и језичкој основи према лицима која припадају националним мањинама.
  • Закон о социјалној заштити[8] забрањује дискриминацију корисника социјалне заштите по основу расе, пола, старости, националне припадности, социјалног порекла, сексуалне оријентације, вероисповести, политичког, синдикалног или другог опредељења, имовног стања, културе, језика, инвалидитета, природе социјалне искључености или другог личног својства.

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, потребно је утврдити да ли је Градски центар за социјали рад донео Привремени закључак о обезбеђењу смештаја за малолетну Б. С. због стереотипа и предрасуда о Ромима и Ромкињама.
  • У току поступка, разматрани су наводи из изјашњења у коме Градски центар за социјални рад, Одељење Нови Београд није оспоравао да је Министарство за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, утврдило пропусте у раду Центра и поништило привремени закључак о обезбеђењу смештаја за малолетну Б. С. и вратило предмет на поновни поступак. У поновљеном поступку поступајући по налогу овај орган старатељства је донео нови привремени закључак о обезбеђењу смештаја.

3.10. Увидом у писане доказе, које је Центар за социјални рад доставио, потврђени су наводи из изјашњења, и то да је стручни тим у раду са породицом, реализовао више теренских посета, и да је разговор обављен са мајком малолетне Б.С. и њеним партнером, у просторијама Градског центра за социјални рад. Са породицом, односно са мајком Златом и њеним партнером, у периоду пре одузимања детета рађено је саветодавно и едукативно на повећању родитељске бриге. Према наводима центра, циљеви рада са породицом, били су усмерени према адекватнијој безбедности детета, лечењу и школовању.

3.11. Такође, током поступка који је спровео Градски центар за социјални рад, утврђене су чињенице да мајка није уписала малолетну Б.С. у школу, да је није одвела на препоручени здравствени преглед, као и да је у разговору са дететом утврђено да је у више наврата просило, а према изјави новинарке „Блица“ која је случај пријавила центру, просила је оскудно обучена у зимским условима. О овим наводима, Градски центар за социјални рад, доставио је доказе Поверенику за заштиту равноправности.

3.12. Предмет оцене Повереника је искључиво било испитивање узрочно-последичне везе између личног својства малолетне Б.С. (националне припадности) и акта Центра за социјални рад који је подноситељ притужбе оценио као дискриминаторан. Анализом навода из притужбе и изјашњења Градског центра за социјални рад у Београду и приложених доказа може се констатовати да не постоји узрочно-последична веза између личног својства малолетне Б.С. (ромска националност) и поступања Градског центра за социјални рад, што не значи да нема других повреда права које нису у надлежности овог државног органа. На основу изведених доказа може се закључити да је Центар своју одлуку базирао на процени о угрожености детета, а не на основу било ког личног својства малолетне Б.С. или њених родитеља.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби Националног савета ромске националне мањине, у име З. С, против Градског центра за социјални рад, Одељења Нови Београд, поводом доношења Закључка о обезбеђењу хитног смештаја за малолетну Б.С. утврђено је да Градски центар за социјални рад није прекршио одредбе Закона о забрани дискриминације.

Против овог мишљења са препоруком није допуштена жалба нити друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 33.

[4] „Службени лист СЦГ- Међународни уговори”, број 9/03

[5] Устав Републике Србије („Службени гласник РС”, број 98/06)

[6] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09)

[7] „Службени лист СРЈ“, број 11/02, „Службени лист СЦГ“, број 1/03 – Уставна повеља и „Службени гласник РС”, број 72/09 – др. закон и 97/13 – одлука УС

[8] „Службени гласник РС”, број 24/11, (члан 25.)

 

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-icon Притужбa НСРНM прoтив ГЦСР Н.Б. збoг дискриминaицje нa oснoву припaднoсти рoмскoj нaциoнaлнoj мaњини у oблaсти пружaњa сoциjaлнe зaштитeDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-nsrnm-protiv-gcsr-nb">
back to top