Притужба М.С. против ОШ због дискриминације на основу националне припадности у области образовања

бр. 07-00-115/2018-02  датум: 5.6.2018.

 

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела М. С. из М. против ОШ „Д. Б. В.“ у М. У притужби је наведено да су њеног сина А. С, од првог дана када је кренуо у школу „српска деца звала Циганином“, тукла и шутирала, као и да се она обраћала учитељу, педагогу, директору школе и правнику школе и да ништа није предузето. У изјашњењу директора школе је наведено да је сваки пут саслушана примедба мајке – примљена је на разговор код учитеља, педагога, директора, секретара школе, да је увек обављен и разговор са дететом А. С. и са децом из одељења, да је појачан надзор учитеља за време одмора, да је обављено неколико разговора и симулација у одељењу на теме: Како решавамо сукобе, Коме се обраћамо за помоћ, Како се осећа нови друг у нашем одељењу. Даље је наведено да су одржани састанци Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и да је донет Оперативни план заштите за ученика А. С. Школа је доставила доказе којим је поткрепила наводе изјашњења о спроведеним активности. У току поступка је утврђено да је школа предузела низ активности још од новембра 2017. године као превентивне активности или као одговор на вршњачко насиље поводом насиља којем је А. С. био изложен, као и да се не може утврдити да је вршњачко насиље којем је А. С. био изложен од других ученика одељења I2 било узроковано његовом националном припадношћу. С тим у вези, Повереник за заштиту равноправности је дао мишљење да у поступку који је спроведен по притужби М. С. из М. против ОШ „Д. Б. В.“ у М, није утврђено да је А. С. био дискриминисан на основу ромске националне припадности. Међутим, с обзиром да и дискриминација често може бити узрок насиља, и имајући у виду улогу школе као васпитно-образовне установе у развоју личности сваког детета, Повереник за заштиту равноправности сматра да је потребно да школа појачано ради на разбијању стереотипа и предрасуда, као и едукацији, како наставног особља, тако и деце о начинима заштите и могућностима реаговања на дискриминацију. Због тога је, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, Повереник за заштиту равноправности дао препоруку Основној школи „Д. Б. В.“ у М. да настави са предузимањем мера и активности на подстицању толеранције, разумевању феномена дискриминације и механизмима заштите од дискриминације ученика у установи, како би се спречила дискриминација и вршњачко насиље.

 

 

 

 

  1. ТОК ПОСТУПКА
    • Поверенику за заштиту равноправности обратила се 22. фебруара 2018. године М.С. из М. притужбом против ОШ „Д. Б. В.” у М, због дискриминације њеног малолетног сина А. С. на основу ромске националне припадности.
    • У притужби М. С, између осталог, наведено је:
  • да се 1999. године доселила из Приштине у Земун, а да су од 6. новембра 2017. године у М, где су добили кућу од УНХЦР-а;
  • да је њен син А. у Земуну похађао предшколску наставу и започео I разред, и да сада иде у први разред ОШ „Д. Б. В.“ у М;
  • да су, од првог дана када је дете кренуло у ову школу српска деца њу и њеног сина звала „Циганином“;
  • да су деца А. тукла сваког дана и да је увек био у модрицама, да су га шутирали када би узео ужину, да су га свлачили и радили му неке некултурне ствари, да су му ударали главу у радијатор;
  • да се обраћала учитељу, педагогу, директору школе и правнику школе, да ништа није предузето, као и да јој је речено да није у праву и да треба пустити „да дете навикне на батине“;
  • да у школи „чекају да ми дете настрада […] јер је Циган“;
  • да је хтела 19. фебруара 2018. године да испише дете из школе.
    • Повереник за заштиту равноправности спровео је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чланом 35. став 4. и чланом 37. став 2. Закона о забрани дискриминације[1], па је у току поступка прибављено изјашњење Л. А, директора ОШ „Д. Б. В.“ у М.
    • У изјашњењу директора школе, између осталог је наведено:
  • да је А. С. ученик I2 ове школе;
  • да мајка износи озбиљне оптужбе на рачун нереаговања школе и да никада није донела лекарске налазе који поткрепљују физичке повреде детета. Да на сваку, и најмању повреду детета школа позива родитеље и одмах води дете у амбуланту која је у непосредној близини школе;
  • да је у школу уписано шест нових ученика из Београда, исте националне припадности и да „нико нема проблеме“, као и да у готово сваком одељењу има најмање два до три ученика исте националне припадности као А, али да нема вршњачког насиља по тој основи;
  • да је А. веома често изостајао са наставе, тако да је социјализација била спорија. У школу је уписан 15. новембра 2017. године, и од 12 наставних дана у новембру био је одсутан пет, а у децембру од 16 наставних дана био је одсутан четири дана. Изостајање се наставило и у фебруару – од 18 дана он девет дана није био у школи. Учитељ је имао разумевање за проблеме које је имала породица која се доселила и није инсистирао на писменим оправдањима од лекара;
  • да је мајци објашњено да не може да испише дете из школе, већ да мора да упише дете у другу школу која ће по службеној дужности да тражи преводницу;
  • да је сваки пут саслушана примедба мајке – примљена је на разговор код учитеља, педагога, директора, секретара школе;
  • да је разговор са дететом (А. С.) увек, одмах обављен, и да нису никада видели физичке повреде о којима мајка пише;
  • да су разговори са децом из одељења, такође редовно обављани – она су се жалила да их А. удара, шутира, девојчице вуче за косу а и да они њему „враћају“;
  • да је појачан надзор учитеља за време одмора у циљу откривања разлога константне жалбе мајке на поступање другова из одељења;
  • да су одржана два састанка М. С. са мајкама дечака за које је она тврдила да су ударили њено дете;
  • да је одржано неколико разговора, симулација у одељењу I2: Како решавамо сукобе, Коме се обраћамо за помоћ, Како се осећа нови друг у нашем одељењу;
  • да је одржан састанак Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, сачињен је Оперативни план заштите за А. С;
  • да је у организованим игровним активностима учитељ А. додељивао улогу вође групе;
  • да школа има Програм заштите ученика од дискриминације, насиља и злостављања;
  • да су достављену документацију о активностима које је школа предузела припремили педагог школе, одељенски старешина, као и Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања.
    • У прилогу изјашњења достављени су: 1) изводи из дневника образовно васпитног рада I2; 2) записници са састанка Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања и 3) записи разговора са ученицима.
    • У допуни изјашњења од 20. априла 2018. године, коју је Повереник примио 4. маја 2018. године, између осталог наведено је:
  • да ученици I2 нису пријављивали учитељу вршњачко насиље, али је било разговора с циљем да се неке ситуације додатно разјасне, а неки облици понашања усмере у позитивном правцу;
  • да се приликом уписа ученика у школу родитељи не изјашњавају које су националности деца;
  • да је А. једно време седео са дечаком, а сада седи са девојчицом, као и да је повремено седео сам, зависно од потребе учитељ је правио размештај деце;
  • да је учитељ А. укључивао у активности, повремено му је додавао улогу вође групе;
  • да се фотокопије извода из Дневника рада педагога односе на групне разговоре ученика са педагогом који се односе на реаговање на жалбу мајке А. С. да га другари из одељења туку. Разговори су имали за циљ едукацију ученика на тему како решавамо сукобе, коме се обраћамо за помоћ, како се осећа новопридошли ученик. У игри је долазило до обостраних гурања, повременог оптуживања, међутим, с обзиром да су први разред, и да је социјализација у току, редовно је усмеравано понашање ученика;
  • да је у периоду март – април одржано: седам мини предавања, разговора на тему упознавања, другарства, начина дружења, како се и зашто љутимо, које су одржали педагог и психолог; пет разговора са мајком – сваки пут је мајка изјавила да је А. задовољан школом и да му је лепо; два разговора са учитељем – појачан надзор над ученицима на одмору, међусобни односи ученика у одељењу;
  • да су спроведене све радње предвиђене Оперативним планом заштите од 14. фебруара 2018. године.
    • У прилогу допуне изјашњења достављени су: 1) записник са 12. састанка Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања од 28. фебруара 2018. године и 2) белешка (изјава) од 11. априла 2018. године коју су потписали М. С. и директор школе А. Л.

 

  1. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

 

  • Међу странама је неспорно да је А. ученик I2 разреда ОШ „Д. Б. В.“ у М. од 15. новембра 2017. године. Такође, неспорно је да је М. С, мајка ученика А. пријављивала учитељу, педагогу, директору и секретару школе да је А. изложен вршњачком насиљу.
  • Увидом у достављане фотокопије извода из дневника рада педагога, утврђено је да белешке о пријављеном насиљу над А. датирају од 5. децембра 2017. године, 10. јануара и 12. и 19. фебруара 2018. године. У белешци од 10. јануара 2018. године наведено је да је А. С. изјавио да га друга деца ударају када учитељ није ту, да га је бранио један дечак „Немојте да га дирате. Само ти иди у школу“, да му је један дечак рекао „Немој ти више да долазиш у школу“. Наведено је и да је ученик Ц. Л. изјавио: „Удара моје другове и ја сам га ударио“. У копијама бележака од 12. фебруара 2018. године које су тешко читљиве, скривена су имена деце чије изјаве су записане и тешко је утврдити шта је које дете изговорило. Може се закључити да је забележено да деца говоре да се сукобљавају са А. због тога што А. удара њих или њихове другове или другарице (гурнуо, ударио песницом, шутирао…). У белешци која није датирана наведено је „деца, ученици I2 кажу да он њих први удара“, као и запис „разговор – како решавамо сукоб, коме се обраћамо за помоћ, како се осећа неко ко је дошао у ново одељење, подршка А. у одељењу, недељу дана свакодневно обилазити I2“.
  • Увидом у изводе из Дневника образовно васпитног рада I2, утврђено је да је у рубрици „напомена“ наведено: за 21. новембар 2017. године – „ЧОС-у присуствовао педагог, Како се осећа нови друг у нашем одељењу“, за 23. новембар 2017. године – „Слоб. активностима присуствује педагог: Како се дружимо“; за 6. децембар 2017. године – „3. часу – српски језик присуствовале психолог и педагог“; за 8. децембар 2017. године – „На часу ликовног – кратак разговор са ученицима (15 минута) Како решавамо проблеме?“
  • Увидом у записник са 10. састанка Тима за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања одржаног 12. јануара 2018. године, утврђено је да је на састанку разматран конфликт у I2. У делу записника „ток састанка“ наведено је следеће: да се М. С. жали да деца из одељења њеног сина А. ударају, шутирају (по ногама има маснице), гурнули су га на радијатор, огребао га друг по лицу, скидали су му шорц у свлачионици; да се мајка и раније жалила, али из разговора са децом није могла да се стекне објективна слика – деца тврде да их А. удара песницом у стомак и да му они „враћају“; две девојчице тврде да их је чупао за косу. Даље је наведено да су се договорили да мајка не уводи А. у учионицу и да тамо не чека учитеља, да да могућност да се А. навикне на нове другове и они на њега, као и да мајка то није испоштовала под изговором да се боји да ће А. деца ударати. Наведено је да је дечаку А. речено да потражи помоћ од учитеља чим га неко дира, а да може да дође до педагога кад год има проблем. Додато је да се А. врло ретко обраћао учитељу, и да тада није знао да каже ко га „дира“. Наведено је да мајка не оставља могућност да А. удара децу, већ искључиво тврди да само њега шутирају, ударају. Наведени су следећи предлози мера за превазилажење проблема: позвати мајку А. С. и Л. Ч., радионице на тему другарства, ненасиља у одељењу I2, појачан надзор учитеља за време одмора и боравка ученика у свлачионици, сачинити Програм заштите за А. С. и да мајка не одводи А. до места у учионици, да остави простор да се А. дружи и социјализује.
  • Увидом у Оперативни план заштите од насиља, злостављања и занемаривања за ученика С. А. (разред I2) од 14. фебруара 2018. године заведен под бројем 116 у евиденцији школе, наведено је да је за период фебруар – март 2018. године планирана активност – појачан васпитни рад. Као начин остваривања активности одређен је: рад на усвајању социјалних вештина (сналажење у конфликтним ситуацијама, самопоштовање), саветодавни рад – конструктивно реаговање у проблем-ситуацијама (особа која трпи насиље), док су као носиоци реализације одређени психолог и педагог. Даље је за период фебруар – март 2018. године (и за време индивидуалног контакта, по потреби), одређена активност – рад са родитељем, а као начин остваривања активности предвиђен је саветодавни рад са родитељем (информисање) које реализује психолог и педагог, и контакти са родитељем које реализује одељенски старешина. Такође је предвиђено да се, у периоду фебруара – марта 2018. године на часовима ЧОС-а спроведу следеће активности са одељенском заједницом: спровођење радионица на тему сарадње, решавања конфликта и толеранције, које ће реализовати одељенски старешина и педагог. Тим за заштиту ученика од насиља, злостављања и занемаривања задужен је за вредновање које ће извршити увидом у документацију коју воде реализатори планираних активности. Оперативни план су потписали М. С, одељенски старешина, педагог и психолог (нечитки потписи).
  • Увидом у Програм заштите деце/ученика од насиља за школску 2017/2018. годину, утврђено је да је програмом предвиђен низ превентивних активности, као на пример: развијање и неговање богатства различитости и културе понашања у оквиру васпитно образовних активности (кључне речи: сарадња – тимски рад, подршка, толеранција, хуманост, комуникација, самопоуздање…), организовање обука за ненасилну комуникацију и конструктивно решавање конфликата, организовање разговора, трибина, представа, изложби о безбедности и заштити деце/ученика од насиља, дефинисање правила понашања и последица кршења правила, развијање вештина ефикасног реаговања у ситуацијама насиља. Предвиђени су и начини остваривања ових задатака, као и носиоци и време реализације.
  • Увидом у белешку од 11. априла 2018. године, утврђено је да су директор школе А. Л. и М. С. 11. априла 2018. године у 12,00 часова, потписали изјаву да је М. С. у присуству директора, учитеља, педагога, психолога и секретара школе изјавила да њен син А. С. нема више никаквих проблема у одељењу по питању понашања друге деце према њему.
  1. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

 

  • Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, прилоге достављене уз изјашњење, као и антидискриминационе прописе.

 

Правни оквир

 

  • Повереник за заштиту равноправности је установљен Законом о забрани дискриминације[2] као самосталан државни орган, независан у обављању послова утврђених законом. Одредбама члана 33. Закона о забрани дискриминације прописана је надлежност Повереника за заштиту равноправности. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности[3].

 

  • Устав Републике Србије[4] забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета.[5]

 

  • Повереник за заштиту равноправности констатује да је Република Србија 1990. године ратификовала Конвенцију о правима детета[6], која у члану 28. прописује да дете, поред осталог, има право на образовање и да је држава дужна да осигура обавезно и бесплатно основно образовање за све, да омогући да образовне и стручне информације и савети буду доступни свој деци и предузме мере за редовно похађање школе и смањење стопе напуштање школе. Чланом 2. одређено је да ће уговорнице поштовати и обезбеђивати права утврђена Конвенцијом сваком детету које се налази под њиховом јурисдикцијом без обзира на расу, боју коже, пол, језик, вероисповест, политичко или друго уверење, национално, етничко или социјално порекло, имовинско стање, онеспособљеност, рођење или други статус детета, његовог родитеља или законског старатеља. Циљеви образовања регулисани су одредбама члана 29. став 1. којима је прописано да образовање детета треба да буде усмерено на свеобухватан развој пуног потенцијала детета, уз развијање поштовања људских права, појачан осећај идентитета припадности и његову или њену социјализацију и интеракцију са другима и са окружењем. Такође, одредбама члана 19. прописана је обавеза државе уговорнице да предузме одговарајуће законске, административне, социјалне и образовне мере за заштиту детета од свих облика физичког или менталног насиља, повређивања или злостављања, запостављања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање, док је под бригом родитеља, законских заступника или било које друге особе која се брине о детету.

 

  • Комитет за права детета донео је Општи коментар број 1. о циљевима образовања у којем су циљеви образовања из Конвенције постављени као циљеви који су директно повезани са остварењем дететових људских права и достојанства. Такође, Општим коментаром број 1. прописано је да дискриминација по било ком основу наведеном у члану 2. Конвенције, вређа људско достојанство детета и у стању је да подрије или чак уништи способност детета да има користи од могућности које му пружа образовање. Сва дискриминаторна поступања у овом документу су наведена као поступци који су у директној супротности са захтевима да образовање треба да буде усмерено на развој дететове личности, талената и менталних и физичких способности до крајњих граница. Комитет је такође нагласио и везу између члана 29. став 1. и борбе против расизма, расне дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције. Такође је истакнуто да расизам и сродне појаве цветају тамо где постоји незнање, неосновани страхови од расних, етничких, верских, културних и језичких или других облика разлике, искоришћавање предрасуда, или учење или ширење искривљених вредности. Поуздан и трајан лек за све ове пропусте јесте обезбеђивање таквог образовања које подстиче разумевање и поштовање вредности промовисаних чланом 29. став 1, укључујући поштовање разлика, и које се супротставља свим облицима дискриминације и предрасуда. Наглашено је да је важно усредсредити се на дететову сопствену заједницу приликом наставе о људским и дечјим правима и принципима недискриминације, јер таква настава може делотворно да допринесе спречавању и елиминацији расизма, етничке дискриминације, ксенофобије и сродне нетолеранције.
  • Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације[7], којим је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а која се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Поред тога, чланом 19. прописано је да свако има право на предшколско, основно, средње и високо образовање и стручно оспособљавање под једнаким условима, у складу са законом, као и да је забрањено лицу или групи лица, на основу њиховог личног својства, отежати или онемогућити упис у васпитно-образовну установу или искључити их из ових установа, отежати или ускратити могућност праћења наставе и учешћа у другим васпитним, односно образовним активностима, разврставати ученике по личном својству, злостављати их и на други начин неоправдано правити разлику и неједнако поступање према њима.

 

  • Законом о основама система образовања и васпитања[8] прописано је да је установа, односно да су запослени у установи дужни да обезбеде остваривање права детета и ученика, а нарочито право на заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања[9]. Одредбама члана 7. прописани су општи принципи образовања и васпитања, међу којима су и једнакост и доступност остваривања права на образовање и васпитање заснованом на социјалној правди и принципу једнаких шанси без дискриминације. Један од прописаних циљева образовања и васпитања (члан 8.) јесте и обезбеђивање подстицајног и безбедног окружења за целовити развој детета, ученика и одраслог, развијање ненасилног понашања и успостављање нулте толеранције према насиљу.

 

  • Оперативни циљ 3 Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године[10] јесте обезбедити делотворне и ефикасне механизме за препознавање различитих облика дискриминације припадника ромске заједнице, њихову превенцију и интервенисање у случају дискриминације, док су као неке од мера предвиђене развијање образовне установе као инклузивне, интеркултуралне, недискриминаторне и безбедне средине за ромску (и сву другу) децу кроз развој инклузивног образовног окружења заснованог на уважавању различитости и промовисању равноправности, права детета и људских права; обезбедити подршку деци, младима, ромским родитељима и просветним радницима у препознавању различитих облика дискриминације и за заштиту права детета и својих права која су прописана постојећом правном регулативом; едуковати запослене у образовном систему (наставнике, директоре, стручне сараднике, просветне саветнике и просветне инспекторе) о различитим облицима дискриминације и примену усвојених протокола.

 

  • Правилником о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање,[11] прописан је садржај и начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите од насиља, злостављања и занемаривања, као и праћење ефеката предузетих мера и активности. У примени Правилника о протоколу образовно-васпитна установа је дужна да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој ученика, заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања и социјалну реинтеграцију ученика које је извршило, односно било изложено насиљу, злостављању и занемаривању. У делу који се односи на превенцију насиља, злостављања и занемаривања, Правилник истиче да су запослени својим квалитетом рада (образовно-васпитним, васпитним, стручним и другим радом) и применом различитих метода, облика рада и активности обезбеђују подстицајну и безбедну средину. У установи одељенски старешина, васпитач, наставник и стручни сарадник избором одговарајућих садржаја и начина рада доприносе стицању квалитетних знања и вештина и формирању вредносних ставова за узајамно разумевање, уважавање различитости, конструктивно превазилажење сукоба и др.

 

Анализа навода из притужбе и изјашњења са аспекта антидискриминационих прописа

 

  • Имајући у виду предмет ове притужбе, у конкретном случају је потребно утврдити да ли је Основна школа „Д. Б. В.“ у М. поступањем, односно, пропуштањем да поступи ставила ученика А. С. у неповољнији положај на основу припадности ромској националној мањини.

 

  • Међу странама је неспорно да је А. С. ученик првог разреда ОШ „Д. Б. В.“ у М, као и да је наставу почео да похађа у новембру 2017. године, када су се он и његова породица доселили у М. Такође, неспорно је да се подноситељка притужбе, обраћала одељенском старешини, директору и стручној служби школе са тврдњом да је А. С. изложен вршњачком насиљу.

 

  • Анализом изјашњења школе и прилога, пре свега увидом у фотокопије извода Дневника рада педагога и записника са састанака Тима за заштиту деце од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, утврђено је да је школа предузела одређене активности поводом пријава мајке да је А. С. изложен вршњачком насиљу. Из приложених доказа утврђено је да је стручна служба школе обавила разговоре са мајком А. С. и мајком дечака који је наведен као дечак који је вршио насиље, као и да су обављени разговори са ученицима који су учествовали у насиљу. Затим су у новембру и децембру 2017. године одржане радионице и разговори у одељењу I2 на тему: како решавамо сукобе, коме се обраћамо за помоћ и како се осећа нови друг у нашем одељењу. Тим за заштиту од дискриминације одржао је 12. јануара 2018. године састанак на којем је, између осталог одлучено да се сачини Оперативни план заштите за А. С. који је донет 14. фебруара 2018. године.

 

  • Повереник за заштиту равноправности анализирао је изјаву подноситељке притужбе од 11. априла 2018. године, коју је доставила школа у допуни изјашњења, да А. С. „нема више никаквих проблема у одељењу, по питању понашања друге деце према њему“. Ова изјава није релевантна у поступку одлучивања да ли је у конкретном случају школа поступила дискриминаторно према А. С. Изјава је заправо поткрепила наводе да је А. С. био изложен вршњачком насиљу пре подношења притужбе Поверенику за заштиту равноправности. Побољшање односа међу ученицима и престанак насилног понашања је позитивно и охрабрујуће, међутим не може ослободити установу евентуалне одговоности за претрпљено насиље и настале последице.

 

  • Повереник за заштиту равноправности напомиње да се дискриминација увек јавља као неки облик насиља. Било као социјално, психолошко или физичко насиље. Дискриминација представља неоправдано прављење разлике или стављање у неједнак положај на основу неког личног својства. Због тога постојање узрочно-последичне везе између акта који се сматра дискриминаторним и личног својства лица изложеног дискриминацији је један од основних елемената дискриминације. С друге стране, насиље не мора увек бити и дискриминација. Уколико је насиље усмерено или изазвано личним својством особе која је изложена насиљу, насиље је тада уједно и дискриминација.

 

  • У притужби је наведено да је А. С. изложен дискриминацији од првог дана када је кренуо у школу, односно да су деца њега и подноситељку притужбе називали „Циганином“. Школа се није изјаснила на ове наводе, док је у допуни изјашњења наведено да директор „нема сазнања да деца А. зову Циганином“. Уз притужбу нису достављени докази који поткрепљују ове наводе, као ни други докази да је А. С. изложен вршњачком насиљу због своје националне припадности. Анализом изјашњења и прилога не може се закључити да је до сукоба међу ученицима I2 долазило зато што је А. С. ромске националности. У белешкама из Дневника рада педагога забележене су изјаве ученика I2 да је њихово насилно поступање према А. С. (ударање, шутирање, гурање…) узроковано насилним поступцима А. С. према другој деци (ударање, гурање, повлачење за косу).

 

  • Школа је доставила доказе да је предузела низ активности још од новембра 2017. године као превентивне активности или као одговор на вршњачко насиље. У изјашњењу је напоменуто да у школи нема вршњачког насиља на основу националне припадности ученика, да поред А. С. има још деце исте националности, као и да је шест нових ученика као и А. С. досељено из Београда.

 

  • Из свега наведеног, Повереник за заштиту равноправности закључује да се не може утврдити да је вршњачко насиље којем је А. С. био изложен од других ученика одељења I2 уједно и дискриминација, односно не може се утврдити да је насиље било узроковано националном припадношћу А. С. Наводи изјашњења, као и записника са састанка Тима за заштиту ученика од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања указују да А. С. има потешкоћа са адаптацијом и укључивањем у ново одељење, односно да се накнадно прикључио одељењу I2 након досељења у М, као и да је од тада више дана изостајао са наставе, што све отежава његову социјализацију и уклапање у вршњачку групу.

 

  • И поред тога што се у конкретном случају не може утврдити да се ради о дискриминацији, односно да је насиље којем је А. С био изложен у узрочно последичној вези са његовим личним својством (национална припадност), евидентно је да ризик од насиља и даље постоји и да је потребно да школа настави са континуираним предузимањем свих мера у циљу превенције насиља. Приликом предузимања мера и активности, потребно је посебно имати у виду и да су деца из ромске популације у већем ризику од престанка школовања. Наиме, према Стратегији за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2016. до 2025. године, услед тешкоћа са којим се сусрећу Роми и Ромкиње у току образовања (дискриминација, сиромаштво, итд), свега 64% ромске деце заврши основно образовање, док је овај проценат у општој популацији 93%.

 

  • С обзиром да и дискриминација често може бити узрок насиља, Повереник за заштиту равноправности сматра да је школа исправно поступила предузимајући бројне едукације и друге активности, те да је потребно да настави на разбијању стереотипа и предрасуда, као и едукацији, како наставног особља, тако и деце о начинима заштите и могућностима реаговања на дискриминацију. Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији указује да су због раширених негативних стереотипа и предрасуда у друштву и међу запосленима у образовању, деца и млади из ромске заједнице изложени различитим облицима посредне и непосредне дискриминације. Због тога, школа и друге образовне установе имају обавезу да пруже заштиту ученицима од свих облика вршњачког насиља и дискриминације.

 

  • Конвенција о правима детета наглашава да појам образовања иде широко изнад формалног школовања и обухвата широк распон животних искустава и процеса учења, која деци омогућавају да индивидуално и колективно развијају своју личност, самопоштовање, самопоуздање и способност да живе пуним и задовољавајућим животом у друштву. Имајући у виду улогу школе као васпитно-образовне установе у развоју личности сваког детета, Повереник је у складу са својим надлежностима, прописаним чланом 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, дао ОШ „Д. Б. В.“ препоруку мера за остваривање равноправности у циљу стварања безбедног окружења за све ученике, без дискриминације.

 

  1. МИШЉЕЊЕ

 

У поступку који је спроведен по притужби М. С. из М. против ОШ „Д. Б. В.“ у М, није утврђено да је А. С. био дискриминисан на основу ромске националне припадности.

 

  1. ПРЕПОРУКА

 

Повереник за заштиту равноправности, у складу са прописаном надлежношћу из члана 33. тачка 9. Закона о забрани дискриминације, препоручује Основној школи „Д. Б. В.“ у М. да настави са предузимањем мере и активности на подстицању толеранције, разумевању феномена дискриминације и механизмима заштите од дискриминације ученика у установи, како би се спречила дискриминација и вршњачко насиље.

Потребно је да ОШ „Д. Б. В.“ у М. обавести Повереника за заштиту равноправности о спровођењу ове препоруке, у року од 30 дана од дана пријема мишљења са препоруком.

Против овог мишљења није допуштена жалба нити било које друго правно средство, јер се њиме не одлучује о правима и обавезама правних субјеката.

[1] „Службени гласник РС”, број 22/09

[2] Закон о забрани дискриминације („Службени гласник РС“, број 22/09), члан 1. став 2.

[3] Закона о забрани дискриминације, члан 33.

[4] „Службени гласник РС”, број 98/06

[5] Устава Републике Србије, члан 21.

[6] Закон о ратификацији Конвенције УН о правима детета (Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и „Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97)

[7] Закон о забрани дискриминације, члан 2.

[8] „Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – др. закони

[9] Закон о основама система образовања и васпитања, члан 79. став 2. тачка 4.

[10] „Службени гласник РС“, број 26/16

[11] Правилник о прoтoкoлу пoступaњa у устaнoви у oдгoвoру нa нaсиљe, злoстaвљaњe и занемаривање, („Службени гласник РС“, број 30/10)

ПOВEРEНИЦA ЗA ЗAШTИTУ РAВНOПРAВНOСTИ

Брaнкицa Jaнкoвић


microsoft-word-iconПритужба М.С. против ОШ због дискриминације на основу националне припадности у области образовањаDownload


 

Print Friendly, PDF & Email
Facebook
Google+
http://ravnopravnost.gov.rs/prituzba-m-s-protiv-os-zbog-diskriminacije-na-osnovu-nacionalne-pripadnosti-u-oblasti-obrazovanja">
back to top