Притужба Д. T. прoтив M. J. збoг дискриминaциje пo oснoву чланства у синдикaлнoj oргaнизaциjи у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaња

дел. бр. 07-00-382/2013-02 датум: 23. 8. 2013.

 

МИШЉЕЊЕ

 

Мишљење је донето у поступку поводом притужбе коју је поднела Д. Т. из Б. против М. Ј, координаторке рада у ЈП „Пословни простор“ општине Нови Београд, због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.

1. ТОК ПОСТУПКА

1.1. Повереници за заштиту равноправности притужбом се обратила Д. Т. из Б, запослена у ЈП „Пословни простор“ општине Нови Београд, због дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији.

1.2. У притужби је навела следеће:

– да је М. Ј, координаторка рада у ЈП „Пословни простор“, у изјави коју је дала приликом иступања из синдиката, навела да се подноситељка притужбе лажно представља као заступница синдиката, да крши статут и сва правила синдикалног организовања, као и да су ови наводи имали за циљ да се подноситељка притужбе смени и да се угуши рад синдикалне организације;
– да јој М. Ј. даје специфичне радне задатке у роковима који су резервисани само за њу, а да је узрок таквом понашању чињеница да је указала на неправилности приликом примене Одлуке о начину издавања тезги, те је након тога добила низ налога са кратко дефинисаним роковима;
– да је једини начин комуницирања са М. Ј. писаним путем, а да осим тога не добија радне задатке;
– да сматра да је овакво поступање М. Ј. последица њеног синдикалног деловања и да је дискриминисана на основу личног својства – чланства у синдикалној организацији.

1.3. Уз притужбу и допуну притужбе је доставила: изјаву о иступању из синдиката од 6. новембра 2012. године, пријаву о незаконитом поступању послодавца ЈП „Пословни простор“ општина Нови Београд који је упућен Инспекторату за рад од 11. децембра 2012. године, службена белешка бр. 6880 од 30. новембра 2012. године, налог бр. 952 од 21. фебруара 2013. године, допис Јавног правобраниоца бр. 841 од 20. фебруара 2013. године, налог Д. Т. бр. 1524 од 12. марта 2013. године, извештај Д. Т. бр. 1575 од 14. марта 2013. године, налог Д. Т. бр. 1724 од 20. марта 2013. године, одговор по налогу бр. 1732 од 21. марта 2013. године, пријава за дискриминацију бр. 1801 од 22. марта 2013. године, допис С. к. Б. од 21. марта 2013. године, допис који је Д. Т. упутила директору бр. 3232 од 2. октобра 2009. године и решење Министарства рада и социјалне политике бр. 110-00-372/2004-02 од 30. септембра 2009. године.

1.4. У складу са чланом 38. Закона о забрани дискриминације, странама у поступку понуђено је спровођење поступка мирења, али овај предлог није прихваћен.

1.5. Повереница за заштиту равноправности спровела је поступак у циљу утврђивања правно релевантних чињеница и околности, a у складу са чл. 35. ст. 4. и чл. 37. ст. 2. Закона о забрани дискриминације , па је у току поступка упућен захтев М. Ј, координаторки рада у ЈП „Пословни простор“ општина Нови Београд, да се у року од 15 дана од дана пријема захтева изјасни на наводе из притужбе.

1.6. У изјашњењу на притужбу, између осталог је наведено:

– да су наводи из притужбе неосновани, нетачни и да нема елемената за учињену дискриминацију;
– да је она жртва разних притисака, малтретирања, мобинга и клевета подноситељке притужбе;
– да је три године била чланица синдикалног одбора и да за то време ниједном није добила информацију о начину функционисања и активностима рада синдикалне организације, што потврђује да синдикат не остварује резултате;
– да једино што је свим запосленима у вези синдиката познато јесте да њега репрезентује Д. Т. и да ту функцију користи у личном интересу посредством родбинских веза у Републичком синдикату;
– да је због свих ових околности на седници синдиката 22. октобра 2012. године, већина чланова тражила информације о активностима синдиката које није добила, након чега је са пет чланова иступила из синдиката;
– да је искористила слободу и право да иступи из синдиката, као и да никаквим личним и самосталним поступцима није угрозила рад синдиката;
– да поводом навода да је утицала да дође до смене подноситељке притужбе са места председнице синдиката, истиче да је више пута јавно поставила питање да ли је Д. Т. изабрана за председницу синдиката, јер је њој познато да се она тако представља али да је последњи пут изабрана 2005. године на мандат од четири године и да од тада није било избора;
– да је 2009. године приликом утврђивања репрезентативности синдиката Д. Т. одређена за лице за заступање и представљање, а не за председника синдиката, како се и представља;
– да је директор недавно поставио за особу која је задужена да води преговоре око склапања колективног уговора са синдикатом;
– да су на њу након што је иступила из синдиката, председник Републичког синдиката запослених у стамбено – комуналној делатности, председник и секретар С. к. Б. и други, вршили разне врсте притисака, увреда и клевета;
– да нису тачни наводи из притужбе да је само Д. Т. додељивала одређене радне задатке, као и да је све радне задатке давала писменим путем и у складу са описом послова који су дефинисани уговором о раду;
– да Д. Т. стално опструише обављање редовних радних активности и поступања у извршавању послова, и да је са тим упознато садашње и претходно руководство предузећа;
– да је налог и допис Јавног правобранилаштва који је подноситељка притужбе доставила промашена тема, с обзиром да то спада у редовне активности везане за пословну политику предузећа;
– да у оба случаја која наводи у притужби Д. Т. није поступила по налозима и није извршила радне обавезе, што је нанело штету пословању предузећа;
– да након давања два наведена налога Д. Т. у досадашњем периоду, ниједан налог више није дала, док је све претходне налоге упућивала у складу са налозима директора предузећа;
– да је због вишемесечних притисака Д. Т. упутила захтев директору да предузме мере како би сачувао њену безбедност;
– да је против ње и још неколико колега у протеклих 8 месеци, подноситељка притужбе покренула неколико поступака, и да по њима до сада није било доказа и утврђених околности да је дошло до ситуација које она наводи;
– да имајући у виду велики број чињеница, доказа и сведочења која се односе на рад и понашање подноситељке притужбе, сматра да не постоје елементи за постојање дискриминације и злостављања, већ на овај начин под плаштом синдиката, Д. Т. остварује личну корист.

1.7. Уз изјашњење је доставила: оставку на место члана Одбора синдиката и изјаву о иступању из синдиката од 5. новембра 2012. године, обавештење бивших чланова синдиката о иступању бр. 6417 од 8. новембра 2012. године, допис Синдикату комуналаца Београда бр. 3085 од 29. марта 2013. године, налог Д. Т. бр. 1524 од 12. марта 2013. године, извештај Д. Т. бр. 1575 од 14. марта 2013. године, налог Д. Т. бр. 1724 од 20. марта 2013. године, одговор по налогу Д. Т. бр. 1732 од 21. марта 2013. године, обавештење о поступцима и понашању Д. Т. које је упућено директору бр. 1838 од 254. марта 2013. године, Анекс II уговора о раду бр. 5843 од 15. октобра 2012. године, захтев директору бр. 2369 од 17. априла 2013. године и изјашњење поводом предлога директора за спровођење посредовања ради мирног разрешења спора бр. 7054 од 7. децембра 2012. године.

2. ЧИЊЕНИЧНО СТАЊЕ

2.1. У току поступка је из навода из притужбе и достављених доказа, утврђено да је решењем Министарства рада и социјалне политике бр. 110-00-372/2004-02 од 30. септембра 2009. године Д. Т. уписана у регистар као лице овлашћено за заступање и представљање синдикалне организације ЈП „Пословни простор“ општина Нови Београд.

2.2. Даљим увидом у документацију утврђено је да је М. Ј. 5. новембра 2012. године поднела оставку на место чланице Одбора и иступила из синдиката, а да је као разлог навела немогућност обављања синдикалних активности, кршење свих правила синдикалног организовања, начин рада и понашање појединих чланова. Даље је утврђено да је шесторо запослених који су иступили из синдиката, међу којима и М. Ј, упутило обавештење директору бр. 6417 од 8. новембра 2012. године у којем су навели да су иступили из синдикалне организације ЈП „Пословни простор“ општине Нови Београд због самоиницијативног и самовољног рада и понашања Д. Т, а уједно су и позвали директора да обустави евентуалне активности Д. Т. које спроводи у име већинског чланства синдиката и већине запослених у предузећу.

2.3. Увидом у допис бр. 7054 од 7. децембра 2012. године, утврђено је да је М. Ј. упутила изјашњење директору и заменику директора поводом дописа Д. Т. бр. 6883 од 30. новембра 2012. године, у којем је наведено да је Д. Т. изнела низ неистина и клевета, да је изненађена поступком и смелошћу Д. Т. да оптужи Управни одбор предузећа за кршење закона, да оптужи директора и да се у име синдиката лично обрати председнику Управног одбора како би утицао на доношење колективног уговора. Из изјашњења је утврђено да је М. Ј. навела да су нетачне оптужбе како је злостављала на раду Д. Т, да се Д. Т. њој на састанку синдикалне организације обраћала повишеним тоном и вређала, и да као њена претпостављена, већ дуже време од запослених и од странака прима притужбе на њен квалитет рада. Утврђено је и да М. Ј. прихвата поступак посредовања.

2.4. Даљим увидом у документацију утврђено је да је Д. Т. 11. децембра 2012. године поднела пријаву због незаконитог поступања послодавца Инспекцији рада за општину Нови Београд. У пријави је наведено да је као запослена више пута указивала на неправилности, да постоји потреба да се измени Одлука о начину издавања тезги у закуп јер су се тезге издавале на основу усменог налога М. Ј. и под различитим условима, да је послодавац након доношења нове систематизације радних места и послова распоредио на место самосталног референта закупа и да је послодавац, супротно Закону о раду, преместио у радни простор који се налази ван седишта предузећа.

2.5. Увидом у захтев за заштиту председника синдиката ЈП „Пословни простор“ општина Нови Београд од 21. марта 2013. године који је упућен С. к. Б, утврђено је да Д. Т. моли за ангажовање овог синдиката како би се спречили притисци и мобинг на чланове синдиката који им угрожавају здравље. У истом допису навела је да је малтретирање почело након подношења захтева за отпочињање преговора у вези закључења колективног уговора. У допису је Д. Т. навела и да је М. Ј. дискриминише, као и да је њено радно место измештено из седишта предузећа па има потешкоћа приликом обављања радних задатака.

2.6. Увидом у пријаву за дискриминацију против координаторке М. Ј. бр. 1801 од 22. марта 2013. године, утврђено је да је Д. Т. поднела пријаву због непосредне дискриминације, која се огледа у давању налога бр. 1524 и 1724, као и у томе што су такви налози упућени само њој од свих запослених, те је тако стављена у неравноправан положај у односу на остале запослене.

2.7. Увидом у захтев бр. 2369 од 17. априла 2013. године који је М. Ј. упутила директору, утврђено је да у допису позива директора да предузме одговарајуће мере како би утврдио чињенице да ли је постојала дискриминација и злостављање на радном месту, за шта су је оптужили Д. Т. и З. И, јер већ дуже време трпи њихове увреде и жели да се овај прогон што пре оконча.

2.8. Увидом у налог бр. 952 од 21. фебруара 2013. године, утврђено је да је М. Ј, координаторка рада наложила Д. Т. да због захтева Јавног правобранилаштва Градске општине Нови Београд, сачини извештај са тачним описом и бројем канцеларија, површином и делова простора месних заједница које припадају фонду ЈП „Пословни простор“, као и да је потребно да достави извештај до 26. фебруара 2013. године.

2.9. Увидом у налог бр. 1524 од 12. марта 2013. године, утврђено је да је М. Ј, координаторка рада наложила Д. Т. да због израде извештаја о пословању за 2012. годину, припреми све податке који се односе на домен послова из њеног делокруга за целокупну 2012. годину до 14. марта 2013. године.

2.10. Увидом у извештај бр. 1575 од 14. марта 2013. године, утврђено је да је поводом налога бр. 1524 од 12. марта 2013. године, Д. Т. известила послодавца о следећем: да је налогом бр. 6885 од 30. новембра 2012. године измештена у канцеларијски простор у улици Милутина Миланковића бр. 120 и да се њене активности одвијају тако што добија радне налоге од шефице комерцијално финансијских послова М. П. и координаторке рада М. Ј, да послови који су јој дати налогом бр. 952 од 21. фебруара 2013. године нису у опису њеног радног места а нису ни сродни послови, да јој је отежано обављање послова јер се сва документација налази у седишту предузећа, да је до сада на сваки налог одговорила, да у простору у којем се сада налази поседује само компјутер без базе података о закупцима, да је поред редовног посла извршавала послове примопредаје пословног простора и привремених објеката.

2.11. Увидом у налог бр. 1724 од 20. марта 2013. године, утврђено је да је М. Ј, координаторка рада наложила Д. Т. да, имајући у виду чињеницу да није поступила по налогу бр. 1524 од 12. марта 2013. године, уместо којег је доставила извештај бр. 1575 од 14. марта 2013. године у којем није дат ниједан тражени податак, да у најкраћем року, односно до 21. марта 2013. године у 16 часова у потпуности поступи по налогу, јер је потребна хитност у изради извештаја због усвајања извештаја о пословању за 2012. годину.

2.12. Из одговора на налог бр. 1732 од 21. марта 2013. године утврђено је да је Д. Т. доставила податке према налогу бр. 1724 од 20. марта 2013. године, а уједно је обавестила координаторку рада да сматра да је дискриминисана јер се једино од ње писаним путем тражи достављање информација, као и да ће покренути поступак заштите код директора.

2.13. Повереница за заштиту равноправности констатује да је у току поступка достављена и друга документација, али да није од значаја за одлучивање у овом предмету.

3. МОТИВИ И РАЗЛОЗИ ЗА ДОНОШЕЊЕ МИШЉЕЊА

3.1. Повереница за заштиту равноправности, приликом одлучивања у овом предмету, имала је у виду наводе из притужбе и изјашњења, као и релевантне правне прописе у области заштите од дискриминације.

Правни оквир

3.2. Повереник за заштиту равноправности је самосталан, независан и специјализован државни орган установљен Законом о забрани дискриминације са задатком да ради на сузбијању свих облика и видова дискриминације и остваривању равноправности у друштву. Надлежност Повереника за заштиту равноправности широко је одређена, у складу са међународним стандардима, како би се омогућило да делотворно и ефикасно остварује своју улогу. Једна од основних надлежности Повереника јесте да прима и разматра притужбе због дискриминације, даје мишљења и препоруке у конкретним случајевима дискриминације и изриче законом утврђене мере. Поред тога, Повереник је овлашћен да предлаже поступак мирења, као и да покреће судске поступке за заштиту од дискриминације и подноси прекршајне пријаве због аката дискриминације прописаних антидискриминационим прописима. Повереник је, такође, овлашћен да упозорава јавност на најчешће, типичне и тешке случајеве дискриминације и да органима јавне власти препоручује мере за остваривање равноправности.

3.3. Устав Републике Србије забрањује сваку дискриминацију, непосредну или посредну, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости, психичког или физичког инвалидитета. Такође, одредбом чл. 55. ст. 1. прописано је да се јемчи слобода политичког, синдикалног и сваког другог удруживања.

3.4. Уставна забрана дискриминације ближе је разрађена Законом о забрани дискриминације где је дискриминација дефинисана као свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу и чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима. Чланом 6. Закона о забрани дискриминације је прописано да непосредна дискриминација постоји ако се лице или група лица због његовог односно њиховог личног својства у истој или сличној ситуацији, било којим актом, радњом или пропуштањем стављају или су стављени у неповољнији положај, или би могли бити стављени у неповољнији положај. Одредбама чл. 15-27. Закона о забрани дискриминације дефинисани су посебни случајеви дискриминације. Поред осталог, чл. 25. забрањена је дискриминација због политичких убеђења лица или групе лица, односно припадности или неприпадности политичкој странци, односно синдикалној организацији. С обзиром на околности конкретног случаја, за његово разматрање релевантна је и одредба чл. 16. којом је прописана забрана дискриминације у области рада, односно нарушавање једнаких могућности за заснивање радног односа или уживање под једнаким условима свих права у области рада, као што су право на рад, на слободан избор запослења, на напредовање у служби, на стручно усавршавање и професионалну рехабилитацију, на једнаку накнаду за рад једнаке вредности, на правичне и задовољавајуће услове рада, на одмор, на образовање, на ступање у синдикат, као и на заштиту од незапослености.

3.5. Закон о раду такође забрањује дискриминацију, односно, сваки облик дискриминације лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство. Одредбама чл. 20. дискриминација је забрањена, између осталог, и у односу на услове рада и сва права из радног односа.

3.6. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права прописано је да радници и послодавци, без икаквих изузетака, имају право да без претходног одобрења образују организације по свом избору, као и да приступају овим организацијама, под искључивим условом да се придржавају статута организација.

3.7. Уредбом о ратификацији конвенције Међународне организације рада бр. 98 о праву на организовање и колективно преговарање прописано је да радници треба да користе одговарајућу заштиту против свих дела дискриминације у материји запослења која би могла да буде штетна по синдикалне слободе. Даље је прописано да се таква заштита може нарочито применити уколико се ради о делима која би имала за циљ да се запослење радника подреди услову да се он не учлањује у синдикат или да престане да припада синдикату, да се отпусти радник или да му се свим осталим средствима нанесе штета због тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима изван радних часова или, пристанком послодавца за време радних часова.

Анализа прилога са аспекта антидискриминационих прописа

3.8. Имајући у виду предмет ове притужбе, Повереница за заштиту равноправности констатује да је потребно утврдити да ли је М. Ј, координаторка рада код послодавца, различито третирала Д. Т. у односу на друге запослене због њеног чланства у синдикалној организацији. Утврђивање да ли је Д. Т. председница синдикалне организације, односи унутар синдикалне организације, као ни наводи који се односе на злостављање на раду, нису у надлежности Повереника за заштиту равноправности. Сагласно томе, у поступку су сагледаване само оне чињенице које су релевантне за испитивање повреде прописа о забрани дискриминације.

3.9. Међу странама у поступку није спорно да је М. Ј. била чланица синдиката из којег је иступила, као и да је Д. Т. добила писане налоге бр. 952 од 21. фебруара 2013. године, 1524 од 12. марта 2013. године и 1724 од 20. марта 2013. године од М. Ј, координаторке рада.

3.10. У погледу тврдњи подноситељке притужбе да јој је приликом давања радних налога М. Ј. одредила кратке временске рокове и да су само њој ти писани налози били упућени, Повереница за заштиту равноправности констатује да није у њеној надлежности да цени да ли су дати рокови били разумни или превише кратки, као ни да ли је по тим налозима поступљено у складу са правилима струке, с обзиром да је то у надлежности руководства послодавца. С друге стране, поводом навода да је једино Д. Т. добијала овакве писане налоге, ни једна од страна у поступку није доставила доказе којима би то потврдила или оповргла, те је ова чињеница остала неутврђена. Стога се може констатовати да на основу достављених доказа није утврђено да ли је давање писаних радних налога и дефинисање временских рокова за извршење налога, мотивисано синдикалним деловањем подноситељке притужбе.

3.11. Поводом навода из притужбе да је М. Ј. утицала на смену Д. Т. са места председнице синдиката и покушала да угаси рад синдиката, Повереница констатује да подноситељка притужбе није доставила доказе којима би потврдила ове наводе. Потребно је, такође, указати и на чињеницу да је синдикално деловање слободно, да се председници синдикалне организације бирају на одређени временски период, као и да је сасвим легитимно да чланови синдиката, у складу са прописаним процедурама, мењају своје представнике. Чак и да је постојао евентуални доказ да је М. Ј. желела смену Д. Т. са места председнице синдиката, то не би био акт дискриминације на основу чланства у синдикалној организацији, јер су обе стране биле чланице истог синдиката.

3.12. Повереница за заштиту равноправности је имала у виду да и чињеницу да су односи међу странама у поступку нарушени, што произлази из навода из притужбе и изјашњења, јер су у ранијем периоду обе стране покретале поступке заштите против друге стране, међусобно се оптужују за проузроковање сукоба, на основу чега се може закључити да постоје проблеми у њиховом односу и комуникацији. Међутим, дискриминација је неоправдано прављење разлике или неједнако поступање у односу на лица или групе које се заснива на неком личном својству, те Повереница указује да за постојање дискриминације нису довољне несугласице и сукоби између две стране, већ неоправдано прављење разлике или неједнако поступање засновано на личном својству. С тим у вези, Повереница за заштиту равноправности констатује да на основу поднетих доказа није било могуће утврдити да ли су несугласице и сукоби који постоје између Д. Т. и М. Ј, проузроковани личним својством подноситељке притужбе – припадности синдикалној организацији.

3.13. На основу наведеног, Повереница за заштиту равноправности констатује да током поступка нису понуђени докази који би потврдили или оповргли наводе да је координаторка рада М. Ј. различито третирала подноситељку притужбе у односу на друге запослене, због њеног личног својства – чланства у синдикалној организацији.

4. МИШЉЕЊЕ

У току поступка који је спроведен по притужби Д. Т. из Б, није утврђено да је М. Ј, координаторка рада у ЈП „Пословни простор“ општине Нови Београд дискриминаторно поступала према Д. Т. на основу њеног личног својства – чланства у синдикалној организацији.

 

ПОВЕРЕНИЦА ЗА ЗАШТИТУ РАВНОПРАВНОСТИ

др Невена Петрушић

 


microsoft-word-icon Притужба Д. T. прoтив M. J. збoг дискриминaциje пo oснoву чланства у синдикaлнoj oргaнизaциjи у oблaсти рaдa и зaпoшљaвaњa Преузми


Print Friendly, PDF & Email
back to top